{"id":430422,"date":"2025-05-17T05:03:27","date_gmt":"2025-05-17T03:03:27","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=430422"},"modified":"2025-05-17T05:07:00","modified_gmt":"2025-05-17T03:07:00","slug":"jugoslovenski-dan-pobede-80-godina-kasnije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/05\/17\/jugoslovenski-dan-pobede-80-godina-kasnije\/","title":{"rendered":"Jugoslovenski Dan pobede \u2013 80 godina kasnije"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Aleksandar Nikoli\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Petnaesti maj ipak nije bio uspostavljen kao praznik u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji, ve\u0107 se proslavljao Deveti maj u vidu vojnih parada Jugoslovenske narodne armije (JNA). Prva takva parada je odr\u017eana 1947. godine, a kako se uporedo sa tim datumom na isti na\u010din obele\u017eavao i Prvi maj, onda je tokom 1965. godine iz ekonomskih razloga odlu\u010deno da se parade odr\u017eavaju svake pete godine isklju\u010divo povodom Dana pobede. Posle toga su odr\u017eane jo\u0161 \u010detiri parade, od kojih je poslednja bila 1985. godine.1<\/p>\n

No, 80 godina nakon zavr\u0161etka Drugog svetskog rata, name\u0107e se klju\u010dno pitanje \u2013 kako su se dr\u017eave na postjugoslovenskom prostoru, u prvom redu Srbija i Hrvatska, odrekle tekovina antifa\u0161isti\u010dke borbe i socijalisti\u010dke revolucije? Ovo pitanje je va\u017eno, jer se Dan pobede i dalje obele\u017eava, ali u mnogo druk\u010dijim okolnostima, kada su istorijski revizionizam i demonizacija socijalisti\u010dke Jugoslavije odigrali va\u017enu ulogu u restauraciji i legitimizaciji kapitalisti\u010dkog sistema.<\/p>\n

\n

Revizionizam na zalasku jugoslovenske dr\u017eave<\/h4>\n<\/blockquote>\n

S obzirom da je socijalisti\u010dka Jugoslavija nastala nakon pobede partizanskog pokreta u ratu, kultura se\u0107anja je podrazumevala upravo antifa\u0161izam i Narodnooslobodila\u010dku borbu (NOB). Ta dva aspekta bila su dominantna u socijalisti\u010dkoj istoriografiji, ud\u017ebenicima, spomeni\u010dkoj kulturi, kao i u popularnoj kulturi. Ona je bila diktirana odozgo, te su neke \u2013 uslovno re\u010deno \u2013 \u201eproblemati\u010dne\u201c teme bile delimi\u010dno otvarane ili se nikako nisu potezale. Kako navodi istori\u010darka Jelena \u0110ureinovi\u0107 u svojoj studiji The Politics of Memory of the Second World War in Contemporary Serbia: Collaboration, Resistance and Retribution (Politika se\u0107anja na Drugi svetski rat u savremenoj Srbiji: kolaboracija, otpor i odmazda): \u201eDrugi aspekti rata, poput unutra\u0161njih jugoslovenskih sukoba, Holokausta ili genocida nad Romima nisu bili relevantni za hegemonisti\u010dke diskurse.\u201c<\/p>\n

U zvani\u010dnom narativu svakako nije bilo mesta za nacionalisti\u010dke predstave rata, jer se negovalo socijalisti\u010dko jugoslovenstvo, tj. koncept \u201ebratstva i jedinstva\u201c. Uprkos tome, u Jugoslaviji je tokom \u0161ezdesetih godina do\u0161lo do bu\u0111enja nacionalizma, pa se javio otpor prema kulturi se\u0107anja. Dodu\u0161e, zabele\u017eeno je da je jo\u0161 1952. godine odr\u017eana prva komemoracija u Blajburgu u organizaciji biv\u0161ih oficira Nezavisne Dr\u017eave Hrvatske (NDH), nakon \u010dega se tradicionalno svake godine obele\u017eavalo se\u0107anje na ubijene pripadnike kvislin\u0161kih formacija. Iako je ta komemoracija bila pod nadzorom jugoslovenske obave\u0161tajne slu\u017ebe i austrijske policije, ona nikada nije bila u potpunosti zabranjena.<\/p>\n

Ipak, eksplozija nacionalizma u Jugoslaviji dogodila se tokom osamdesetih godina, posle smrti Josipa Broza Tita. Ona je uticala na pojavu nacionalnih tuma\u010denja istorije i istoriografija pisanih iz perspektive pojedina\u010dnih republika, dok je jugoslovenska dimenzija sve vi\u0161e gubila na zna\u010daju. Samim tim, proces dezintegracije zvani\u010dne kulture se\u0107anja tekao je uporedo sa dezintegracijom jugoslovenske dr\u017eave i dru\u0161tva. Primera radi, u Srbiji su intelektualci propagirali narativ o Srbima koji su bili \u017ertve socijalisti\u010dkog re\u017ema, tj. zabijanju \u201eno\u017ea u le\u0111a\u201c srpskoj naciji od strane komunista.<\/p>\n

\u010cak su i istori\u010dari poput Branka Petranovi\u0107a poklekli pred tada novim i pogubnim trendovima. Godine 1983. Petranovi\u0107 u knjizi Revolucija i kontrarevolucija u Jugoslaviji \u010detnike generala Dragoljuba Mihailovi\u0107a ozna\u010dava kao nosioce otpora okupaciji, nazivaju\u0107i ih \u201eantifa\u0161isti\u010dkim gra\u0111anskim snagama\u201c. Imaju\u0107i u vidu da je Petranovi\u0107 bio aktivan u visokim partijskim forumima Saveza komunista Jugoslavije (SKJ) zadu\u017eenim za istoriju partije i dr\u017eave, teza o \u010detni\u010dkom antifa\u0161izmu nesumnjivo je revizionisti\u010dka.<\/p>\n

Jo\u0161 ekstremniji slu\u010daj dogodio se 1985. godine, kada je istori\u010dar Veselin \u0110ureti\u0107 objavio dvotomnu knjigu Saveznici i jugoslovenska ratna drama. Premda nije koristio nove izvore, \u0110ureti\u0107 je bio izrazito subjektivan u odnosu na \u010detnike, prikazuju\u0107i ih u pozitivnom svetlu, dok su partizani opisani kao snaga koja nije vodila ra\u010duna o patnji i represalijama nad Srbima, jer su bili isklju\u010divo fokusirani na revoluciju. Zbog stavova iznetih u knjizi, \u0110ureti\u0107 je izba\u010den iz Saveza komunista, ali je istoriografija svakako pretrpela ozbiljnu \u0161tetu.<\/p>\n

Mo\u017eda je najzanimljiviji i najopasniji primer Franje Tu\u0111mana, hrvatskog politi\u010dara, general-majora JNA i istori\u010dara. Iako je bio u\u010desnik NOB-a, Tu\u0111man je tokom \u0161ezdesetih godina postao nacionalista, \u0161to se ogledalo i u njegovim radovima. Kulminacija je usledila sa objavljivanjem zloglasne knjige Bespu\u0107a povijesne zbiljnosti: rasprava o povijesti i filozofiji zlosilja 1989. godine, u kojoj Tu\u0111man citira veoma problemati\u010dne izvore iz koncentracionog logora Jasenovac, a koji tvrde da su Jevreji delimi\u010dno upravljali logorom, pri \u010demu u potpunosti zanemaruje svedo\u010danstva o solidarnosti ve\u0107ine jevrejskih zato\u010denika sa drugim zatvorenicima. Uz to, Tu\u0111man u revizionisti\u010dkom maniru smanjuje brojke stradalih u Jasenovcu, obra\u010dunavaju\u0107i se na taj na\u010din sa srpskim nacionalistima. Kao odgovor na Bespu\u0107a, srpski istori\u010dar Vasilije Kresti\u0107 iznosi tezu da se kod Hrvata genocidnost \u201eukorenila u svest mnogih generacija\u201c i da se koreni zlo\u010dina nad Srbima mogu pratiti unazad sve do 16. i 17. veka. Sveukupno gledano, duh iz boce je pu\u0161ten \u2013 revolucionarne snage su do\u017eivele poraz, a nacionalisti su imali glavnu re\u010d.<\/p>\n

\n

\u201eVesele devedesete\u201c i normalizacija pora\u017eenih<\/h4>\n<\/blockquote>\n

Ratovi devedesetih godina na prostoru umiru\u0107e Jugoslavije bili su idealna prilika da se razgrabi i privatizuje sve ono \u0161to je izgra\u0111eno u doba socijalizma i da se brzo stekne kapital. Ti ratovi su bili anahrona i tragi\u010dna rekonstrukcija Drugog svetskog rata \u2013 hrvatske vlasti predstavljene su kao usta\u0161ke od strane re\u017eima Slobodana Milo\u0161evi\u0107a, dok je Tu\u0111manov re\u017eim srpsku vlast ozna\u010dio kao \u010detni\u010dku. \u0160ta mo\u017eemo re\u0107i o predstavama istorije Drugog svetskog rata u tom periodu?<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de Srbije, Milo\u0161evi\u0107ev re\u017eim je istovremeno osu\u0111ivao i tolerisao antikomunizam tada\u0161nje opozicije koji se kretao od krajnje desnog do liberalnog. Razlog za\u0161to je osu\u0111ivao antikomunizam jeste pozivanje na tekovine NOB-a radi odr\u017eavanja na vlasti, po\u0161to je Socijalisti\u010dka partija Srbije (SPS) sebe smatrala legitimnim nastavlja\u010dem tradicije partizanskog pokreta i socijalisti\u010dke Jugoslavije, premda je Milo\u0161evi\u0107 bio jedan od klju\u010dnih aktera u procesu restauracije kapitalizma.<\/p>\n

S druge strane, Milo\u0161evi\u0107evo tolerisanje antikomunisti\u010dke opozicije bilo je sasvim u skladu sa nacionalisti\u010dkom histerijom, pa su tako pora\u017eene snage \u2013 pre svega \u010detnici \u2013 bili normalizovani. Samo jedan podatak mo\u017ee da poslu\u017ei kao ilustracija tada\u0161nje dru\u0161tvene i politi\u010dke atmosfere: otkrivanje spomenika generalu Mihailovi\u0107u na Ravnoj gori 1992. godine. Valja tako\u0111e pomenuti i veliku sramotu da je predsednik kvislin\u0161ke vlade general Milan Nedi\u0107 1993. godine uba\u010den u spisak 100 najznamenitijih Srba koji je sastavila Srpska akademija nauka i umetnosti.<\/p>\n

U Hrvatskoj je tokom devedesetih godina izvr\u0161en radikalniji obra\u010dun sa socijalisti\u010dkim nasle\u0111em \u2013 vandalizovani su spomenici (od 1990. do 2000. godine je sru\u0161eno, o\u0161te\u0107eno i uklonjeno 2.964 spomen obele\u017eja), a ulice su preimenovane i date poznatim li\u010dnostima iz hrvatske istorije (primera radi, usta\u0161ki ideolog Mile Budak je dobio ulicu u Splitu). Normalizacija pora\u017eenih snaga ogleda se u kontroverznom Tu\u0111manovom planu iz 1995. godine o me\u0161anju posmrtnih ostataka usta\u0161a i \u017ertava jasenova\u010dkog logora na mestu samog logora smrti. Taj plan nije originalno bio Tu\u0111manov.<\/p>\n

On je dobio ideju od \u0161panskog diktatora Fransiska Franka (Francisco Franco), koji je dao da se u \u201eDolini palih\u201c \u2013 najve\u0107oj masovnoj grobnici u \u0160paniji \u2013 pokopa vi\u0161e od 33.000 ljudi koji su sa obe strane stradali u gra\u0111anskom ratu od 1936 do 1939. godine. Ipak, Tu\u0111man je pod pritiskom kriti\u010dkih glasova iz Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava odlu\u010dio da povu\u010de plan. Njegova vizija Hrvatske podrazumevala je isticanje isklju\u010divo pozitivnih aspekata fa\u0161izma i komunizma, naro\u010dito kada je re\u010d o izgradnji hrvatske dr\u017eave. Uz to, antifa\u0161izam je imao nacionalni predznak, pa su tako Hrvati bili najve\u0107i antifa\u0161isti, dok su Srbi percipirani kao zlo\u010dinci.<\/p>\n

\n

Novo vreme \u2013 stari problemi<\/h4>\n<\/blockquote>\n

Nakon pada Milo\u0161evi\u0107a 2000. godine, antikomunizam je dobio novi zamah za vreme \u201edemokratskih\u201c vlasti. Ukinuti su praznici iz socijalisti\u010dkog perioda, izjedna\u010deni su pripadnici partizanskog i \u010detni\u010dkog pokreta, ulice su date poznatim li\u010dnostima iz srpske istorije. Te\u017eilo se \u201enacionalnom pomirenju\u201c, \u010dime je trebalo \u201eokon\u010dati bratoubila\u010dki i gra\u0111anski rat\u201c. \u010cetnici su prikazani kao \u017ertve komunizma, pa su tako \u201eo\u010di\u0161\u0107eni\u201c od zlo\u010dina koje su po\u010dinili u razli\u010ditim delovima okupirane Jugoslavije. General Mihailovi\u0107 je prikazan kao mu\u010denik i kao takav je sudski rehabilitovan 2015. godine, a 2023. godine mu je podignut i \u201eprivatni\u201c spomenik u centru Beograda.<\/p>\n

U zavisnosti od situacije, aktuelna vlast Srpske napredne stranke (SNS) se slu\u017ei antifa\u0161izmom, ali na Tu\u0111manov i Milo\u0161evi\u0107ev na\u010din \u2013 putem etnifikacije. Po tom klju\u010du, Srbi su bili najve\u0107i antifa\u0161isti u Drugom svetskom ratu i oni su podneli najve\u0107e \u017ertve. No, tokom sve\u010dane proslave Dana pobede 2021. godine izvo\u0111ene su ljoti\u0107evske kora\u010dnice, \u0161to je izazvalo veliki skandal u javnosti. Opet, ni to nije slu\u010dajno, jer dana\u0161nja Srbija ba\u0161tini nasle\u0111e izdaje i kolaboracije, a odbacuje one koji su se aktivno borili protiv okupacije. Stoga ne treba da iznena\u0111uje \u201epatriotska\u201c politika predsednika Srbije koji rasprodaje komad po komad zemlje razli\u010ditim multinacionalnim kompanijama, dr\u017ee\u0107i ovu zemlju u zavisnom polo\u017eaju.<\/p>\n

Ono \u0161to je mu\u010dno i licemerno u celoj pri\u010di jeste pozicija vlasti koja koristi \u017ertve Jasenovca i genocida nad Srbima u NDH zarad skupljanja politi\u010dkih poena, a koja na drugoj strani u\u010destvuje u sprovo\u0111enju genocida u Gazi poma\u017eu\u0107i Izrael izvozom naoru\u017eanja. Kako je pokazalo nedavno istra\u017eivanje BIRN-a i izraelskog lista Haaretz, vrednost srpskog izvoza naoru\u017eanja Izraelu porasla je sa 1,4 miliona evra u 2023. na 42,3 miliona u 2024. godini. Veze Srbije i Izraela su duboke, a kada je re\u010d o istoriografiji, valja pomenuti i anga\u017eovanje izraelskog istori\u010dara Gideona Grajfa (Gideon Greif), \u010dija je knjiga Jasenovac \u2013 Au\u0161vic Balkana bila veoma zapa\u017eena, ali ne i inovativna u pogledu rezultata istra\u017eivanja.<\/p>\n

U dana\u0161njoj Hrvatskoj vlasti negiraju genocid nad Srbima u NDH, istovremeno se ogra\u0111uju\u0107i i od socijalisti\u010dkog nasle\u0111a. Godine 2006. doneta je Deklaracija o osudi zlo\u010dina po\u010dinjenih tokom totalitarnog komunisti\u010dkog poretka u Hrvatskoj od 1945. do 1990. godine, \u0161to je u skladu sa Rezolucijom Saveta Evrope 1481 o potrebi me\u0111unarodne osude zlo\u010dina totalitarnih komunisti\u010dkih re\u017eima. Iako je temelj hrvatske dr\u017eavnosti prvo zasedanje Zemaljskog antifa\u0161isti\u010dkog vije\u0107a narodnog oslobo\u0111enja Hrvatske 1943. godine, socijalizam je predstavljen kao ultimativno zlo. U javnosti je tako\u0111e od strane kvaziistori\u010dara plasirana teza o tzv. tri Jasenovca. Prema toj tezi, Jasenovac je najpre bio usta\u0161ki logor do 1945. godine, zatim komunisti\u010dki do 1948. godine, a do 1951. godine otvoren za protivnike socijalisti\u010dke vlasti u Jugoslaviji. Na\u017ealost, ovakvi narativi dobijaju dr\u017eavnu potporu, \u0161to dodatno doprinosi uru\u0161avanju ugleda akademske istoriografije.<\/p>\n

Na kraju, gde se mi nalazimo 80 godina posle zavr\u0161etka Drugog svetskog rata? Ovom prilikom citira\u0107emo sociologa Todora Kulji\u0107a: \u201eNeuzdr\u017eljivost u nacionalnom jadikovanju nije samo obrazac ukusa nego i planska politika patnje koja name\u0107e kriterije solidarnosti. Nacionalizam je popustljivost prema slabostima vlastite grupe, zanos usidren u bezdanima nacionalnog identiteta koji sti\u010de manje ili vi\u0161e ekstati\u010dne izraze kadre da aktiviraju ostatke pro\u0161log u bi\u0107u. Danas se neprijatelj prete\u017eno gleda kroz bifokalne nao\u010dare konfesije koja obe\u0107ava onostrano spasenje i nacije kao zajednice druga\u010dijeg porekla, kulture i krvi. Kroz ove nao\u010dari stvarnost izgleda sasvim druga\u010dije nego kada se gleda kroz nao\u010dare koje imaju antifa\u0161isti\u010dku dioptriju.\u201c<\/p>\n

\u0160ta nam je \u010diniti? Jedino re\u0161enje je borba, \u0161to smo ve\u0107 jednom prilikom izneli: \u201eStoga, budu\u0107nost koja nam predstoji nije nimalo svetla, ali protiv kapitalizma, nacionalizma, \u0161ovinizma i fa\u0161izma treba se izboriti svim mogu\u0107im sredstvima, a pre svega znanjem i intelektualnim po\u0161tenjem.\u201c<\/p>\n

1 Jedino nije bila odr\u017eana parada povodom Dana pobede 1980. godine zbog smrti Josipa Broza Tita.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

www.masina.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kada ka\u017eemo Dan pobede, obi\u010dno mislimo na 9. maj, datum kada je kapitulacijom nacisti\u010dke Nema\u010dke zvani\u010dno okon\u010dan Drugi svetski rat u Evropi. Ipak, malo je poznato da je rat u Evropi trajao jo\u0161 sedam dana i to na prostoru Jugoslavije, gde su vo\u0111ene zavr\u0161ne operacije za osloba\u0111anje zemlje od okupatora i njegovih pomaga\u010da. Tako je rat u Jugoslaviji bio zavr\u0161en 15. maja 1945. godine.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":430425,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-430422","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/430422","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=430422"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/430422\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":430426,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/430422\/revisions\/430426"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/430425"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=430422"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=430422"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=430422"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}