Nau\u010dnici tvrde da neki djelovi tijela nemaju nikakvu svrhu<\/p>\n
Na primer, neki od njih, poput umnjaka, mogu se ukloniti bez smanjenja kvaliteta \u017eivota osobe. Dorsa Amir, istra\u017eiva\u010d na Odeljenju za psihologiju Univerziteta u Berkliju, rekla je za Business Insider da, iako su neki delovi tela postali neupotrebljivi, i dalje se mogu pojaviti.<\/p>\n
Slepo crevo<\/strong><\/p>\n Pre mnogo godina, dodatak je mogao pomoc\u0301i ljudima da svari biljke koje su bile bogate celulozom, prema studiji iz 2016. objavljenoj u \u010dasopisu Clinical and Ekperimental Immunologi.<\/p>\n Dok se ki\u010dmenjaci koji se hrane biljkama i dalje oslanjaju na svoje slepo crevo za varenje biljaka, organ nije nu\u017eno su\u0161tinski deo ljudskog probavnog sistema, iako neka istra\u017eivanja sugeri\u0161u da mo\u017ee delovati kao rezervoar dobrih bakterija.<\/p>\n \u201eKako smo po\u010deli da prelazimo na raznovrsniju ishranu i fokusirani na meso, vi\u0161e nam nije bio potreban dug i komplikovan crevni trakt\u201c, objasnio je Amir.<\/p>\n Dugi mi\u0161ic\u0301 dlana<\/strong><\/p>\n Duga\u010dak mi\u0161ic\u0301 dlana ili Palmaris longus prote\u017ee se od ru\u010dnog zgloba do lakta, a oko 10% ljudi ga vi\u0161e nema.<\/p>\n Mo\u017eete ga videti ako naslonite zadnju stranu zgloba na sto i spojite palac sa malim prstom. Amir je rekao da ovaj mi\u0161ic\u0301 postoji jer je pomagao na\u0161im precima da se penju na drvec\u0301e.<\/p>\n Prema Britanici, mi\u0161ic\u0301 je tako\u0111e pomogao na\u0161im precima da se za ne\u0161to uhvate. Ali kako su ljudi po\u010deli da hodaju na dve noge pre oko 3,2 miliona godina, ovaj mi\u0161ic\u0301 je vremenom postao manje-vi\u0161e beskorisan.<\/p>\n Sada je, me\u0111utim, snaga stiska ista bez obzira da li imate ovaj mi\u0161ic\u0301 ili ne.<\/p>\n Umnjaci<\/strong><\/p>\n Vi\u0161e nam ne trebaju nam jake \u010deljusti jer jedemo meku i kuvanu hranu. Prema Klivlendskoj klinici, na\u0161e vilice su tako\u0111e manje pa imamo manje mesta za umnjake. Ranije su umnjaci slu\u017eili na\u0161im precima da jedu tvrdu, \u017eilavu hranu.<\/p>\n \u010cesto, ako umnjaci izrastu, oni udaraju u vilicu pod neobi\u010dnim uglovima ili se zabijaju u desni da bi stali u na\u0161a usta. Kada se to dogodi, najbolje je da ih jednostavno uklonite jer tada po\u010dinju da postaju dosadniji.<\/p>\n Mi\u0161ic\u0301i za podizanje kose<\/strong><\/p>\n Arrector pili mi\u0161ic\u0301na vlakna koja trnu kada se nakostre\u0161e. Na\u0161i preci, koji su imali mnogo vi\u0161e dlaka na telu, koristili su ova vlakna u svoju korist, ali mi ih vi\u0161e ne koristimo.<\/p>\n Za \u017eivotinje sa gustim krznom, arrector pili mo\u017ee pomoc\u0301i da se obezbedi izolacija. Kada se dlaka nakostri\u0161i, ona zadr\u017eava topli vazduh i poma\u017ee da se \u017eivotinje zagreju. Kod nekih \u017eivotinja, kao \u0161to su dikobrazi, ova mi\u0161ic\u0301na vlakna poma\u017eu im da izgledaju vec\u0301e.<\/p>\n Trti\u010dna kost<\/strong><\/p>\n Izme\u0111u pete i \u0161este nedelje trudnoc\u0301e, embrion razvija rep koji nestaje kada se dete rodi, a preostali pr\u0161ljeni se spajaju u trti\u010dnu kost. Kokciks je na\u0161im precima bio koristan za kretanje i ravnote\u017eu, ali je taj rep po\u010deo da nestaje pre oko 20 miliona godina. Retko se de\u0161ava da se deca ra\u0111aju sa ostacima tog repa, ali mo\u017ee da se desi i on se potom ukloni operacijom, pi\u0161e Business Insider.<\/p>\n U\u0161ni mi\u0161ic\u0301i<\/strong><\/p>\n Prema Britanici, aurikularni mi\u0161ic\u0301i poma\u017eu drugim sisarima da lokalizuju zvuk i izraze emocije. Za razliku od ljudi, \u017eivotinje poput ma\u010daka pomeraju u\u0161i da bi dobro \u010dule. Ali Amir je rekao da zato \u0161to imamo fleksibilan vrat, vi\u0161e ne treba da pomeramo u\u0161i da bismo \u010duli.<\/p>\n Piramidalni mi\u0161ic\u0301<\/strong><\/p>\n To je mi\u0161ic\u0301 koji se nalazi u donjem delu stomaka i ima oblik trougla. Oko 20% ljudi nema piramidalni mi\u0161ic\u0301, dok oni koji ga imaju nemaju svrhu.<\/p>\n Prema Britannici, piramidalni mi\u0161ic\u0301 mo\u017ee pomoc\u0301i u kontrakciji linea albe, linije vezivnog tkiva koju biste mogli zamisliti kao vertikalnu liniju niz sredinu trbu\u0161nih mi\u0161ic\u0301a. Ali ovo nije relevantno za funkciju trbu\u0161nih mi\u0161ic\u0301a.<\/p>\n Bradavice kod mu\u0161karaca<\/strong><\/p>\n Iako bradavice \u017eene koriste za ishranu dece, imaju ih i mu\u0161karci, iako ne mogu da doje. Me\u0111utim, visok nivo prolaktina, hormona koji poma\u017ee u proizvodnji mleka, mo\u017ee stvoriti ovaj efekat. Na primer, uzimanje digoksina, leka za srce, mo\u017ee povec\u0301ati nivo prolaktina i zauzvrat izazvati laktaciju kod mu\u0161karaca, izvestio je Scientific American.<\/p>\n Dok bi mnogi mu\u0161ki sisari mogli da doje u ekstremnim slu\u010dajevima, samo \u0161i\u0161mi\u0161 Dajak, prona\u0111en u jugoisto\u010dnoj Aziji, doji spontano, navodi Scientific American.<\/p>\n Trec\u0301i kapak<\/strong><\/p>\n Plica semilunaris ili trec\u0301i kapak je nabor tkiva koji se nalazi u unutra\u0161njem uglu oka. Podsec\u0301a na membrane koje neke \u017eivotinje koriste za za\u0161titu o\u010diju. Ptice, gmizavci i neki sisari mogu da povuku ove membrane preko o\u010diju da bi ih odr\u017eali vla\u017enim i \u010distim.<\/p>\n Na\u0161 trec\u0301i kapak je ostatak ovih membrana, iako, prema Britanici, ne mo\u017eemo da kontroli\u0161emo ovo tkivo.<\/p>\n \u201eNije sasvim jasno za\u0161to ih ljudi vi\u0161e nemaju, ali oni su zapravo retki me\u0111u primatima, pa smo morali da ih izgubimo pre mnogo godina\u201c, rekao je Amir. (Izvor: krstarica.com)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nau\u010dnici tvrde da neki djelovi tijela nemaju nikakvu svrhu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":271322,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-430365","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/430365","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=430365"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/430365\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":430368,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/430365\/revisions\/430368"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/271322"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=430365"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=430365"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=430365"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}