{"id":430354,"date":"2025-05-18T08:37:16","date_gmt":"2025-05-18T06:37:16","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=430354"},"modified":"2025-05-16T10:37:46","modified_gmt":"2025-05-16T08:37:46","slug":"suhravardi-i-filozofija-svetlosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/05\/18\/suhravardi-i-filozofija-svetlosti\/","title":{"rendered":"Suhravardi i filozofija svetlosti"},"content":{"rendered":"

Autor: Anri Korben<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Obnova mudrosti stare Persije<\/strong><\/p>\n

1) Na\u0161a najnovija prou\u010davanja omogu\u0107uju nam da sada procenimo u pravoj meri va\u017enost dela \u0160ihabudin Jahja Suhravardija, \u010desto zvanog \u0161ejh al-i\u0161rak. U jednoj idealnoj topografiji, to delo se nalazi na raskr\u0161\u0107u puteva. Suhravardi je napustio ovaj svet ta\u010dno sedam godina pre Averoesa. U istom je trenutku, dakle, u zapadnom islamu \u201earapski peripatetizam\u201c na\u0161ao svoj krajnji izraz u Averoesovom delu, u tolikoj meri da su zapadni istori\u010dari \u2013 nesretno pobrkav\u0161i Averoesov peripatetizam s filozofijom uop\u0161te \u2013 dugo vremena smatrali da se s Averoesom okon\u010dao udes filozofije u islamu. No na drugoj strani, na Istoku, posebno u Iranu, Suhravardijevo delo osvetljava novi put kojim \u0107e kora\u010dati mnogi mislioci i duhovnici sve do danas. Ve\u0107 smo pre sugerisali da su razlozi koji su doveli do propasti i nestanka \u201elatinskog avicenizma\u201c bili isti oni koji su, zauzvrat, uzrokovali odr\u017eavanje avicenizma u Iranu; no Suhravardijevo delo, na jedan ili na drugi na\u010din, nikada ne\u0107e nestati iz vidokruga tog avicenizma.<\/p>\n

2) Lik Suhravardija (kojeg ne treba brkati sa sufijama istog imena, Umarom i Abu\u2019n-Nagibom Suhravardijem) u na\u0161oj je predstavi oven\u010dan svim ukrasima mladosti, jer ga je tragi\u010dna sudbina otrgnula od njegovih obimnih projekata u cvetu mladosti: imao je 36 godina (38 lunarnih godina). Ro\u0111en je 549\/1155. godine na severozapadu Irana, u staroj Mediji, u Suhravardu, gradu koji je jo\u0161 cvao u trenutku mongolske provale. U ranoj mladosti u\u010dio je najpre u Maragi, u Azerbejd\u017eanu, a zatim je do\u0161ao u Isfahan, u sredi\u0161te Irana, gde je verovatno jo\u0161 bila \u017eiva avicenijanska tradicija. Zatim je proveo nekoliko godina na jugoistoku Anadolije, gde ga je vi\u0161e seld\u017eu\u010dkih vladara Ruma izvanredno dobro prihvatilo. Kona\u010dno se obreo u Siriji, odakle se vi\u0161e ne\u0107e vratiti. Znalci Zakona podigli su protiv njega optu\u017ebu \u010diji \u0107e smisao biti jasniji na kraju ove bele\u0161ke. Ni\u0161ta ga nije moglo spasiti od progona fanati\u010dne li\u010dnosti kakva be\u0161e Salahudin (Saladin, za krsta\u0161e), \u010dak ni prijateljstvo Salahudinovog sina al-Malik az-Zahira, upravnika Alepa, koji \u0107e kasnije postati intimni prijatelj Ibn Arabijev. Na\u0161 mladi \u0161ejh umro je misterioznom smr\u0107u u tvr\u0111avi Alep, 29. jula 1191. Njegovi biografi \u010desto ga nazivaju \u0161ejhom maktulom (ubijenim, smaknutim). Njegovi u\u010denici radije ga zovu \u0161ejhom mu\u010denikom, \u0161ejh \u0161ehid.<\/p>\n

3) Da bismo od prve shvatili nameru njegovog dela, treba da obratimo pa\u017enju na lajtmotiv koji se javlja u naslovu njegovog glavnog spisa: Hikmet al-i\u0161rak, \u201eisto\u010dna teozofija\u201c kojoj \u0107e se svesno te\u017eiti kao uskrsavanju mudrosti stare Persije. Krupni likovi tog u\u010denja su Hermes, Platon i Zoroaster-Zaratustra. S jedne strane, dakle, stoji hermeti\u010dka mudrost (ve\u0107 je Ibn Vah\u0161ija navodio predanje po kojem su i\u0161rakijin sve\u0161teni\u010dki red koji vodi poreklo od Hermesove sestre). S druge strane, sprega izme\u0111u Platona i Zoroastera do koje \u0107e na Zapadu do\u0107i u osvit renesanse, u delu vizantijskog filozofa Gemista Plitona, ve\u0107 u XII veku je karakteristi\u010dna crta iranske filozofije.<\/p>\n

Sada treba ozna\u010diti ta\u010dan suhravardijevski sadr\u017eaj pojmova \u201eIstok\u201c i \u201eisto\u010dna teozofija\u201c. Ve\u0107 smo govorili o Aviceninoj zamisli jedne \u201eisto\u010dne mudrosti\u201c ili \u201eisto\u010dne filozofije\u201c. Suhravardi je potpuno svestan u kakvom odnosu, u tom pitanju, stoji prema svom prethodniku. On je poznavao \u201ebele\u017enice\u201c u kojima se navodno nalazilo ono \u0161to je trebalo biti \u201eLogika isto\u010dnjaka\u201c, a poznavao je i fragmente dela Kitab al-insaf koji su se bili sa\u010duvali. I jo\u0161 ne\u0161to. Njegov pojam Istoka podudara se s onim koji se javlja u Aviceninom Kazivanju Haj ibn Jakzana. On je toga toliko svestan da, kada po uzoru na Avicenu pristupa pisanju simboli\u010dkih kazivanja duhovne inicijacije, hvali Avicenino kazivanje, ali samo zato da bi istakao kako njegovo \u201eKazivanje o zapadnom izgnanstvu\u201c po\u010dinje u onoj ta\u010dki u kojoj se Avicenino prekida, kao da je taj prekid neka nadprirodna naznaka. Ono \u0161to ga ne zadovoljava u simboli\u010dkom kazivanju isto je \u0161to ga ne zadovoljava u didakti\u010dkim odlomcima. Avicena je, dodu\u0161e, uobli\u010dio zamisao o \u201eisto\u010dnoj filozofiji\u201c, ali postojao je presudan razlog zbog kojeg je ta zamisao bila predodre\u0111ena na neuspeh. Stoga \u201e\u0161ejh al-i\u0161rak\u201c poziva svakoga ko ho\u0107e da se uputi u \u201eisto\u010dnu filozofiju\u201c da pristupi prou\u010davanju njegove knjige. Nekada su hteli da ustanove suprotnost izme\u0111u jedne Avicenine \u201eisto\u010dne\u201c filozofije i jedne Suhravardijeve \u201eprosvetljuju\u0107e\u201c filozofije; ovde ne mo\u017eemo navoditi razloge zbog kojih je ta navodna opreka bila uzrokovana tek nedovoljnim poznavanjem tekstova.<\/p>\n

Suhravardi obja\u0161njava razlog zbog kojeg Avicena nije mogao ostvariti zamisao o \u201eisto\u010dnoj filozofiji\u201c: on nije poznavao po\u010delo, sami \u201eisto\u010dni izvor\u201c (asl ma\u0161riki), upravo onaj koji opravdava naziv \u201eisto\u010dna\u201c. Avicena nije znao za taj izvor koji je izbio kod mudraca stare Persije (Husravanida), za teozofiju, bo\u017eansku mudrost u pravom smislu. \u201ePostojala je kod starih Persijanaca, pi\u0161e na\u0161 \u0161ejh, jedna zajednica kojom je upravljao sam Bog; on je usmeravao istaknute Mudrace, koji su se bitno razlikovali od maga (magusi). U mojoj knjizi s naslovom Isto\u010dna teozofija o\u017eiveo sam njihovo uzvi\u0161eno u\u010denje o Svetlosti, u\u010denje o kojem, s jednog drugog stanovi\u0161ta, svedo\u010di iskustvo Platona i njegovih prethodnika; u takvoj zamisli obnove ja nisam imao prethodnika.\u201c<\/p>\n

Suhravardijevo delo osvetljava novi put kojim \u0107e kora\u010dati mnogi mislioci i duhovnici sve do danas<\/strong><\/p>\n

To je bilo i mi\u0161ljenje njegovih duhovnih naslednika. Sadra \u0160irazi govori o Suhravardiju kao o \u201epoglavaru \u0161kole Isto\u010dnjaka\u201c (ma\u0161rikijin), \u201euskrsitelju onih u\u010denja persijskih mudraca koja se ti\u010du po\u010dela Svetla i Tmine\u201c. Ovi Isto\u010dnjaci u isto vreme su okarakterisani kao platoni\u010dari. \u0160arif D\u017eurd\u017eani odre\u0111uje i\u0161rakijin ili ma\u0161rikijin kao \u201efilozofe \u010diji je poglavar Platon\u201c. Abu\u2019l-Kasim Kaziruni (1014\/1606) izjavljuje: \u201eKao \u0161to je Farabi obnovio filozofiju peripateti\u010dara te tako zaslu\u017eio naslov Magister secundus, tako je i Suhravardi uskrsnuo i obnovio filozofiju i\u0161raki-filozofa, u brojnim svojim knjigama i raspravama\u201c. Vrlo rano je usvojena opreka izme\u0111u Isto\u010dnjaka (i\u0161rakijin) i peripateti\u010dara (ma\u0161a\u2019un). Izrazom \u201epersijski platoni\u010dari\u201c najbolje \u0107emo ozna\u010diti ovu \u0161kolu \u010dije je obele\u017eje, me\u0111u ostalim, i to da pomo\u0107u zoroastrejske angelologije tuma\u010di Platonove arhetipove.<\/p>\n

4) Ovu misao-vodilju Suhravardi razvija u delu koje je zaista obimno (49 naslova), ako uzmemo u obzir kako je kratko \u017eiveo. Jezgro dela tvori velika dogmati\u010dna trilogija, tri rasprave od po tri knjige, koje obuhvataju logiku, fiziku, metafiziku. Tu se raspravlja o svim pitanjima peripateti\u010dkog programa, i to iz dva razloga: najpre u svrhu propedevtike, zato \u0161to je svakome ko \u017eeli da krene Duhovnim putem neophodna solidna filozofska sprema. No ako se oni koji stupe na Put i mogu zadovoljiti nau\u010davanjima peripateti\u010dara, ipak treba, upravo zbog drugih, osloboditi pravu teozofiju od beskorisnih rasprava kojima su peripateti\u010dari i mutakelimin, sholasti\u010dari islama, zakr\u010dili put. Ako se u ovim raspravama i de\u0161ava da tu i tamo izbije li\u010dna autorova duboka misao, ona se uvek odnosi na knjigu kojoj rasprave slu\u017ee kao uvod, na knjigu koja skriva njegovu tajnu, Kitab hikmet al-i\u0161rak. Od tetralogije koju \u010dine prethodno pomenute tri knjige i ova poslednja okupio se \u010ditav niz opera minora, didakti\u010dkih dela manjeg obima na arapskom i na persijskom jeziku. Ovaj skup je upotpunjen karakteristi\u010dnim ciklusom simboli\u010dkih kazivanja koja smo ovde ve\u0107 spominjali. Ona su ve\u0107inom pisana persijski, a u skladu sa \u0161ejhovim nacrtom duhovne pedagogije donose nam neke od bitnih tema pripremne meditacije. Kruna svega je neka vrsta \u201eBrevijara\u201c, sastavljenog od psalama i molitvi upu\u0107enih svetlosnim bi\u0107ima.<\/p>\n

Ovo delo u celini izvire iz li\u010dnog iskustva koje autor potvr\u0111uje aludiraju\u0107i na \u201epreobra\u0107enje koje se zbilo u njegovoj mladosti\u201c. Po\u010deo je uzimaju\u0107i u odbranu nebesku fiziku peripateti\u010dara, koja ograni\u010dava broj Umnosti, svetlosnih bi\u0107a, na deset (ili pedeset pet). Rasprskavanje tog zatvorenog duhovnog univerzuma video je tokom jedne vizije u ekstazi, kada mu se ukazalo \u201emno\u0161tvo tih svetlosnih bi\u0107a u koja su se udubljivali Hermes i Platon, i tih nebeskih zra\u010denja, izvora Svetlosti Slave i Vladavine Svetlosti (Rej ve Horeh) \u010diji je vesnik bio Zaratustra, onih ka kojima je verni kralj, Kej Husrev, bio uzdignut duhovnom op\u010dinjeno\u0161\u0107u\u201c.<\/p>\n

Tako nas ekstati\u010dka Suhravardijeva ispovest upu\u0107uje na jedan od osnovnih pojmova zoroastrejstva: hvarenah, Svetlo Slave (na persijskom horah). Polaze\u0107i od toga, treba da poku\u0161amo sa obja\u0161njenjem, u malo re\u010di, pojma i\u0161raka, ustrojstva sveta \u0161to ga on uklju\u010duje i oblika duhovnosti koja je njime odre\u0111ena.<\/p>\n

1) Kada objedinimo naznake koje daju Suhravardi i njegovi neposredni komentatorti, mo\u017eemo ustanoviti da se pojam i\u0161rak (glagolska imenica koja zna\u010di blistavost, sjaj sunca pri izlasku) javlja u tri razli\u010dita vida: 1) Pod tim mo\u017eemo podrazumevati mudrost, teozofiju, \u010diji je izvor i\u0161rak, koji je istovremeno obasjavanje i objavljivanje (zuhur) bi\u0107a, te \u010din svesti koja ga, otkrivaju\u0107i ga (ka\u0161f), dovodi do pojavljivanja (\u010dini od njega phainomenon). Dakle, kao \u0161to u \u010dulnom svetu taj izraz ozna\u010dava jutarnje blistavilo, prvi sun\u010dev zrak, tako u mislivom Nebu du\u0161e ozna\u010dava epifanijski \u010das spoznaje. 2) U skladu s tim, pod isto\u010dnom filozofijom ili teozofijom \u0107emo razumevati u\u010denje koje se temelji na filozofovom Prisustvovanju jutarnjem pojavljivanju Mislivih svetlosti, izlivanju njihovih zora na du\u0161e u \u010dasu kada su odvojene od svojih tela. Radi se dakle o filozofiji koja zahteva unutra\u0161nju viziju i misti\u010dko iskustvo, o spoznaji koja, vode\u0107i poreklo s Istoka \u010distih Umnosti, jeste isto\u010dna spoznaja. 3) Ovaj poslednji izraz mo\u017eemo jo\u0161 razumeti kao oznaku teozofije Isto\u010dnjaka (i\u0161rakijin \u2013 ma\u0161rikijin), \u0161to \u0107e re\u0107i teozofije Mudraca stare Persije; i to ne samo zbog njihovog geografskog polo\u017eaja na zemaljskoj kugli, ve\u0107 stoga \u0161to je njihova spoznaja bila isto\u010dna u tom smislu da se temeljila na unutra\u0161njem otkrivanju (ka\u0161f) i misti\u010dkoj viziji (mu\u0161ahada). A takva je tako\u0111e bila, prema mi\u0161ljenju i\u0161rakijin, i spoznaja starih gr\u010dkih Mudraca, izuzev Aristotelovih u\u010denika koji su se isklju\u010divo oslanjali na diskurzivno razu\u0111ivanje i logi\u010dku argumentaciju.<\/p>\n

2) Ovi pisci, dakle, nisu nikada ni pomi\u0161ljali na ve\u0161ta\u010dku suprotnost koju je Nalino hteo ustanoviti izme\u0111u zamisli o jednoj \u201eprosvetljuju\u0107oj filozofiji\u201c koja bi bila Suhravardijeva, i ideje o jednoj \u201eisto\u010dnoj filozofiji\u201c koja bi bila Avicenina. Izraze i\u0161rakijin i ma\u0161rikijin oni upotrebljavaju u istom zna\u010denju. Trebalo bi stvoriti jedan izraz koji bi istovremeno zna\u010dio \u201eisto\u010dni-prosvetljuju\u0107i\u201c, te tako ukazivao da se radi o spoznaji koja je isto\u010dna zato \u0161to je ona sama Istok spoznaje (neki se izrazi nude sami od sebe: Aurora consurgens, Cognitio matutina). Kako bi je opisao, Suhravardi se prise\u0107a jednog razdoblja svoga \u017eivota u kojem ga je mu\u010dio problem spoznaje, koji on nije mogao re\u0161iti. Jedne no\u0107i javio mu se u snu, ili polusnu, Aristotel, s kojim je zapodenuo vrlo ozbiljan razgovor. Opis toga razgovora zauzima vi\u0161e stranica jedne njegove knjige (Talvihat).<\/p>\n

Ali Aristotel s kojim Suhravardi razgovara je nesporni platoni\u010dar, kojeg niko ne mo\u017ee smatrati odgovornim za dijalekti\u010dku jarost peripateti\u010dara. Njegov prvi odgovor Suhravardiju koji ga pita glasi: \u201eProbudi se u sebi samom\u201c. Tako po\u010dinje postupno upu\u0107ivanje u samospoznaju, kao u spoznaju koja nije proizvod apstrakcije, a ni pred-stavljanje predmeta posredstvom nekog oblika (sura), neke species, ve\u0107 Spoznavanje koje je istovetno sa samom du\u0161om, sa osobom, egzistencijalnom subjektivno\u0161\u0107u (ana\u2019ija), i koje je dakle po svojoj su\u0161tini \u017eivot, svetlost, epifanija, samosvest (hajat, nur, zuhur, \u0161u\u2019ur bi-datihi). Nasuprot predstavlja\u010dkoj spoznaji, koja je spoznaja apstraktnog ili logi\u010dkog univerzuma (\u2019ilm suri), radi se o prisutnosnoj spoznaji, sjedinjuju\u0107oj, intuitivnoj spoznaji neke su\u0161tine u njenoj potpuno istinitoj ontolo\u0161koj jedno\u0107i (\u2019ilm huduri, itisali, \u0161uhudi), o prisutnosnom prosvetljenju (i\u0161rak huduri) koje du\u0161a, kao svetlosno bi\u0107e, uzdi\u017ee na svoj predmet; ona ga \u010dini sebi prisutnim, postaju\u0107i prisutna sebi samoj. Njena vlastita epifanija sebi samoj jeste Prisutnost te prisutnosti, i u tome se sastoji Epifanijska ili Isto\u010dna prisutnost (hudur i\u0161raki). Istinitost svake objektivne spoznaje tako je ponovo svedena na svest koju spoznaju\u0107i subjekt ima o sebi samome. Tako je i sa svim svetlosnim bi\u0107ima svih svetova i me\u0111usvetova: samim \u010dinom svoje samosvesti, oni postaju prisutni jedni za druge. Tako je i s ljudskom du\u0161om, ukoliko joj uspe da se i\u0161\u010dupa iz Tmine svoga \u201ezapadnog izgnanstva\u201c, to jest iz sveta sublunarne materije. Na poslednja pitanja Suhravardijeva, Aristotel odgovara da islamski filozofi nemaju ni jedan hiljaditi deo Platonove vrednosti. Potom, vide\u0107i da Suhravardi dosta razmi\u0161lja o dvojici velikih sufija, Abu Jazid Bastamiju i Sahl Tustariju, izjavljuje: \u201eDa, oni su filozofi u pravom smislu re\u010di.\u201c Tako \u201eisto\u010dna teozofija\u201c spre\u017ee filozofiju i sufizam, od tada neodvojive jedno od drugog.<\/p>\n

Suprotno onome \u0161to se dogodilo na Zapadu, gde \u0107e uzmah astronomije dovesti do odbacivanja angelologije, ovde \u0107e angelologija izvu\u0107i astronomiju iz klasi\u010dne sheme
\n3) Ova \u201eblistavila zore\u201c upu\u0107uju na Prvotni plamen koji je njihov izvor; Suhravardi potvr\u0111uje da je imao viziju tog Plamena koja mu je otkrila istinski \u201eIsto\u010dni izvor\u201c. To je \u201eSvetlo slave\u201c koje Avesta zove hvarenah (persijski horah, ili u parsijskom obliku far, fareh). Njegova uloga u kosmologiji i antropologiji mazdejstva od prvorazrednog je zna\u010daja. Ono je plamte\u0107e veli\u010danstvo svetlosnih bi\u0107a; ono je tako\u0111e energija koja tesno povezuje bitak svakoga bi\u0107a, njegov \u017divotni oganj, njegovog \u201eli\u010dnog an\u0111ela\u201c i njegovu sudbinu (ta re\u010d je prevo\u0111ena na gr\u010dki istovremeno ka \u03b4\u03bf\u03be\u03b1 i kao \u03c4\u03c5\u03c7\u03b7). Ono se kod Suhravardija ukazuje kao ve\u010dno zra\u010denje Svetla nad svetlima (nur al-anvar); njegova gospodare\u0107a snaga, obasjavaju\u0107i celokupnost bi\u0107a-svetlosti koje iz njega proizilazi, \u010dini mu ga ve\u010dno prisutnim (tasalut i\u0161raki). Upravo ideja te pobedni\u010dke snage, tog \u201epobedni\u0161tva\u201c (persijski piruzih), obja\u0161njava nam ime kojim Suhravardi ozna\u010dava Gospoduju\u0107e svetlosti: anvar kahira, \u201epobedni\u010dke\u201c svetlosti, vladaju\u0107e, arhan\u0111eoske (\u201emihaelovske\u201c, uporedi Mihajlo kao Angelus victor).<\/p>\n

Ovim \u201epobedni\u0161tvom\u201c Svetla nad svetlima proizilazi iz njega bi\u0107e svetlosti koje je prvi Arhan\u0111eo, i koga na\u0161 \u0161ejh ozna\u010dava njegovim zoroastrejskim imenom Bahman (Vohu Manah (Dobra Misao), prvi od Ame\u0161a Spenta ili zoroastrejskih Arhan\u0111ela). Ve\u010dno nastala veza izme\u0111u Svetla nad svetlima i Prvoemaniranog jeste arhetipska veza izme\u0111u prvog Ljubljenog i prvog Ljube\u0107eg. Ta \u0107e se veza uprili\u010diti na svim stupnjevima proizila\u017eenja bitka, svrstavaju\u0107i sva bi\u0107a u parove. Ona se izra\u017eava kao polaritet prevlasti i ljubavi (kahr i mahaba), ili kao polaritet prosvetljenja i kontemplacije, nezavisnosti (istigna\u2019) i trebanja (fakr) itd. Sve su to \u201emislive\u201c dimenzije koje, sastavljaju\u0107i se jedne s drugima, preplavljuju \u201edvodimenzionalni\u201c prostor (nu\u017enog i mogu\u0107eg) avecenijanske teorije o Hijerarhijskim umnostima. Stvaraju\u0107i jedne druge pomo\u0107u svojih zra\u010denja i odra\u017eavanja, hipostaze Svetlosti postaju bezbrojne. Dalje od neba zvezda-staja\u010dica, za koje zna peripateti\u010dka ili ptolomejska astronomija, naslu\u0107uju se bezbrojni \u010dudesni univerzumi. Suprotno onome \u0161to se dogodilo na Zapadu, gde \u0107e uzmah astronomije dovesti do odbacivanja angelologije, ovde \u0107e angelologija izvu\u0107i astronomiju iz klasi\u010dne sheme koja ju je sputavala.<\/p>\n

Hijerarhija univerzuma<\/strong><\/p>\n

1) Svet ovih \u010cistih svetlosti ure\u0111en je prema trostrukoj hijerarhiji. Iz po\u010detne veze Svetla nad svetlima i prvog Emaniranog svetla, umno\u017eavanjem mislivih \u201edimenzija\u201c koje se sastavljaju jedne s drugima, ve\u010dno proisti\u010de univerzum Prvotnih vladaju\u0107ih svetlosti; po\u0161to one uzrokuju jedne druge, i proisti\u010du jedne iz drugih, one tvore silaznu hijerarhiju, koju Suhravardi zove \u201eDu\u017einski poredak\u201c. To su oni univerzumi Arhan\u0111ela koje on ozna\u010dava kao Vi\u0161nje gospodare\u0107e svetlosti (usul a\u2019la\u2019un), kao \u201esvet Majki\u201c (umahat, \u0161to ne treba brkati s upotrebom ovog izraza kada se odnosi na Elemente). Ova hijerarhija arhan\u0111eoskog sveta Majki zavr\u0161ava dvostrukim pojavljivanjem u bitku.<\/p>\n

S jedne strane, njihove \u201epozitivne dimenzije\u201c (prevlast, nezavisnost, delatna kontemplacija) proizvode novi Poredak arhan\u0111ela koji vi\u0161e ne uzrokuju jedni druge, ve\u0107 su jedni drugima jednaki u hijerarhiji Emanacije. Ova Svetla tvore \u201e\u0160irinski poredak\u201c; to su Arhan\u0111eli-arhetipovi ili \u201egospodari vrsta\u201c (arbab al-anva\u2019), poistove\u0107eni s platonskim arhetipovima, dakako ne kao ozbiljene univerzalije nego kao hipostaze Svetla. Imena zoroastrejskih Arhan\u0111ela i nekih An\u0111ela (Izad) Suhravardi izri\u010dito navodi, i to u njihovom izvornom obliku. U ovom \u201e\u0160irinskom poretku\u201c jednako se pojavljuje i An\u0111eo \u010dove\u010danstva, Duh Sveti, Gavrilo, Delatna umnost kod falasifa.<\/p>\n

S druge strane, \u201enegativne\u201c mislive dimenzije \u201eDu\u017einskog poretka\u201c (zavisnost, pasivno prosvetljenje, ljubav koja je trebanje) stvaraju nebo zvezda-staja\u010dica koje im je zajedni\u010dko. Njihove su bezbrojne zvezdane individuacije (kao \u0161to je to u avicenijanskoj shemi svaki nebeski orbis naspram Umnosti iz koje emanira) emanacije koje otelovljavaju, u jo\u0161 sasvim suptilnoj nebeskoj materiji, deo nebitka koji \u2013 ako ga razmatramo fiktivno izdvojenog od njegovog Po\u010dela \u2013 skriva njihovo bi\u0107e emanirano iz Svetla nad svetlima.<\/p>\n

Kona\u010dno, iz ovog drugog poretka Arhan\u0111ela emanira nov Poredak svetlosti posredstvom kojih Arhan\u0111eli-arhetipovi vladaju i upravljaju Vrstama, barem u slu\u010daju Vi\u0161ih vrsta. To su An\u0111eli-Du\u0161e, Animae caelestes i Animae humanae avicenijanske angelologije. Ali Suhravardi ih naziva imenom preuzetim iz starog iranskog vite\u0161tva: Svetlosti Espahbad (zapovednik vojske); ime i funkcija evociraju stoi\u010dki hegemonikon.<\/p>\n

Trijumf \u0160apura I nad rimskim imperatorima Filipom Arabljaninom i Valerijanom (reljef, sasanidska era, 241-272, Nak\u0161-e Rustam, 12 km severozapradno od Persepolisa, Iran) (Foto: Wikimedia commons\/Carole Raddato\/CC BY-SA 2.0)
\nSuhravardijeva angelologija, iznesena \u010dak i ovako, u glavnim crtama, o\u010digledno znatno remeti shemu sveta (fizi\u010dku, astronomsku i metafizi\u010dku) kakva je usvojena nakon Farabija i Avicene. Mese\u010dev orbis vi\u0161e ne obele\u017eava, kao u peripatetizmu, granicu izme\u0111u nebeskog sveta i materijalnog sveta u kretanju. Sada Nebo zvezda-staja\u010dica simbolizuje granicu izme\u0111u an\u0111eoskog univerzuma Svetlosti i Duha (ruhabad) i materijalnog i mra\u010dnog sveta barzaha. Ova tipi\u010dna re\u010d ozna\u010dava u eshatologiji me\u0111uprostor, a u kosmologiji me\u0111usvet (mundus imaginalis). U suhravardijevskoj filozofiji i\u0161raka poprima op\u0161tiji smisao; ozna\u010dava uop\u0161teno sve \u0161to je telo, sve \u0161to je zaslon i me\u0111uvreme, i \u0161to je po sebi No\u0107 i Tmina.<\/p>\n

Pojam koji konotira izraz barzah jeste temeljni pojam cele Suhravardijeve fizike. Barzah je \u010dista Tmina; mogao bi postojati kao takav \u010dak i kada bi se Svetlost iz njega povukla. To dakle nije \u010dak ni svetlost u mogu\u0107nosti, mogu\u0107enost u aristotelovskom smislu. Ona je u odnosu na Svetlost \u010dista negativnost (ahrimanska negativnost kakvom je shvata Suhravardi). Bilo bi dakle besmisleno hteti izgraditi na toj negativnosti uzro\u010dno obja\u0161njenje bilo koje pozitivne \u010dinjenice. \u010citava vrsta je \u201eikona\u201c svog An\u0111ela, teurgija \u0161to je on izvodi u barzahu koji je po sebi smrt i potpuna no\u0107. To je \u010din svetlosti An\u0111ela, no ta svetlost se ne sastavlja hilemorfi\u010dki sa Tminom. Otud proizilazi sva kritika koju Suhravardi iznosi protiv peripateti\u010dkih pojmova bi\u0107a u mogu\u0107nosti, materije, supstancijalnih oblika itd. Njegovom fizikom, dakako, vlada shema mazdejske kosmologije koja univerzum bi\u0107a deli na menok (nebeski, redak) i getik (zemaljski, gust), no njegovo tuma\u010denje je pre manihejski nadahnuto. Suhravardijeva slika sveta strukturalno sadr\u017ei jednu metafiziku koja je metafizika biti; postojanje je samo jedan na\u010din posmatranja (i\u2019tibar) biti, \u0161tostva, ali ni\u0161ta joj ne dodaje in concreto. Ve\u0107 smo nazna\u010dili da \u0107e Sadra \u0160irazi dati \u201eegzistencijalnu\u201c verziju i\u0161raka, u svojoj metafizici koja uspostavlja pre\u0111a\u0161njost i prvenstvo postojanja nad biti.<\/p>\n

3) Shema univerzuma ure\u0111ena je prema \u010detvorostrukom planu: 1) Postoji svet \u010distih Umnosti (Arhan\u0111elske svetlosti prvih dvaju Poredaka, Kerubinske umnosti, \u201eMajke\u201c i Umnosti arhetipovi); to je svet geberut. 2) Postoji svet Svetlosti koje upravljaju ljudskim telom (\u201etvr\u0111avom\u201c, sisija), svet nebeskih du\u0161a i Ljudskih du\u0161a; to je svet melekut. 3) Postoji dvostruki barzah koji sa\u010dinjavaju nebeske sfere i svet Sublunarnih elemenata; to je svet mulk-a. 4) Postoji mundus imaginalis (\u2019alam al-mital). To je posredni svet izme\u0111u mislivog sveta bi\u0107a \u010diste Svetlosti i \u010dulnog sveta; organ kojim se opa\u017ea jeste delatna imaginacija. To nije svet platonskih Ideja (mutul mu\u2019alaka); taj izraz zna\u010di da one nisu imanentne nekom materijalnom supstratu (kao \u0161to je na primer crvena boja imanentna crvenom telu), ve\u0107 imaju \u201eepifanijska mesta\u201c (mazahir) gde se o\u010dituju kao \u201eobrnuta\u201c slika u ogledalu. To je svet u kojem se mo\u017ee prona\u0107i sve bogatstvo i raznolikost \u010dulnog sveta, ali u suptilnom stanju, svet postoje\u0107ih i autonomnih Oblika i Slika, koji je prag melekut. Tamo su misti\u010dni gradovi D\u017eebelka, D\u017eebersa i Hurkalija.<\/p>\n

Veliko pitanje koje zaokuplja \u201eisto\u010dnog\u201c gnostika jeste da sazna kako se izgnanik mo\u017ee vratiti domu svome
\nIzgleda da je Suhravardi zaista prvi zasnovao ontologiju tog me\u0111usveta, \u010diju \u0107e temu preuzeti i pro\u0161irivati svi gnostici i mistici islama. Njegova va\u017enost je zaista ogromna. U perspektivi koja se otvara zagrobnom \u017eivotu ljudskog bi\u0107a, on je u prvom planu. Njegova uloga je trostruka: pomo\u0107u njega se obavlja uskrsnu\u0107e, jer je on mesto na kojem se nalaze \u201esuptilna tela\u201c; pomo\u0107u njega su stvarno istiniti simboli koje su uobli\u010dili proroci, a i sva vizionarska iskustva; posledi\u010dno tome, pomo\u0107u njega se ostvaruje tevil, egzegeza koja \u010dinjenice kuranske Objave \u201evodi natrag\u201c ka njihovoj \u201edoslovnoj duhovnoj\u201c istini. Pomo\u0107u tog me\u0111usveta razre\u0161ava se sukob izme\u0111u filozofije i teologije, znanja i verovanja, simbola i povesti. Vi\u0161e se ne mora birati izme\u0111u spekulativnog prvenstva filozofije i autoritarnog prvenstva teologije. Otvara se jedan drugi put, upravo put \u201eisto\u010dne teozofije\u201c.<\/p>\n

Taj svet imaginativne svesti Sadra \u0160irazi uklju\u010duje u melekut, i zbog toga je perspektiva univerzuma u stvari ure\u0111ena prema trostrukom planu. No sada ve\u0107 mo\u017eemo razaznati \u0161ta mo\u017ee zna\u010diti gubitak tog me\u0111usveta, gubitak koji \u0107e biti posledica averoizma. Zbog toga ga mo\u017eemo prepoznati kao liniju raslojavanja izme\u0111u Istoka, gde \u0107e prevladati uticaj Suhravardija i Ibn Arabija, i Zapada gde \u0107e se \u201earapski peripatetizam\u201c razviti u \u201epoliti\u010dki averoizam\u201c. I dok su istori\u010dari navikli da u averoizmu vide poslednju re\u010d \u201earapske filozofije\u201c, \u201earabizma\u201c, \u201eislamska filozofija\u201c zauzvrat nudi mnoge druge mogu\u0107nosti i bogatstva.<\/p>\n

Zapadno izgnanstvo<\/strong><\/p>\n

1) Smisao i ulogu simboli\u010dkih Kazivanja o duhovnoj inicijaciji \u0161to ih je Suhravardi sastavio treba smestiti u perspektivu me\u0111usveta. Njihova dramaturgija se zapravo ostvaruje u \u2019alam al-mitalu. Mistik u njima ponovo doku\u010duje dramu svoje li\u010dne povesti u ravni jednog nad\u010dulnog sveta koji je svet zbivanja du\u0161e, jer autor \u2013 oblikuju\u0107i vlastite simbole \u2013 spontano pronalazi smisao simbola bo\u017eanskih objava. Ne radi se o nizu \u201ealegorija\u201c, ve\u0107 o tajnoj hijeroistoriji, nevidljivoj za spolja\u0161nja \u010dula; ona se izvr\u0161ava u melekut, \u201es kojim simboliziraju\u201c spolja\u0161nji i kratkotrajni doga\u0111aji.<\/p>\n

Kazivanje s naslovom \u201eKazivanje o zapadnom izgnanstvu\u201c dopu\u0161ta nam da najjasnije naslutimo njihov osnovni ton. \u201eIsto\u010dna\u201c teozofija treba zapravo da pomogne gnostiku da stekne svest o svome \u201ezapadnom izgnanstvu\u201c, svest o tome \u0161ta je u stvari svet barzaha kao \u201eZapad\u201c suprotstavljen \u201eIstoku svetlosti\u201c. Kazivanje dakle predstavlja inicijaciju koja mistika vodi natrag ka njegovom poreklu, ka njegovom Istoku. No stvarni doga\u0111aj koji se izvr\u0161ava tom inicijacijom pretpostavlja autonomno postojanje mundus imaginalis-a i punu noeti\u010dku vrednost imaginativne svesti. Posebno ovde treba da shvatimo kako se i za\u0161to, ako se li\u0161imo toga sveta i te svesti, imaginativno uni\u017eava u imaginarno, te su simboli\u010dka kazivanja tek pripovesti.<\/p>\n

2) Veliko pitanje koje zaokuplja \u201eisto\u010dnog\u201c gnostika jeste da sazna kako se izgnanik mo\u017ee vratiti domu svome. I\u0161raki-teozof je u bitnome \u010dovek koji niti deli niti odvaja filozofsko istra\u017eivanje od duhovnog postignu\u0107a. Na jednom vrlo sadr\u017eajnom mestu svog obimnog komentara Kulajnijevog dela (Kafi, jedno od temeljnih \u0161iitskih dela), Mula Sadra ozna\u010dava duhovnost \u201eisto\u010dnih teozofa\u201c (hukema i\u0161rakijin) i samu kao barzah, \u0161to \u0107e re\u0107i me\u0111uprostor koji spre\u017ee i ujedinjuje metodu sufija, koja bitno te\u017ei unutra\u0161njem o\u010di\u0161\u0107enju, i metodu filozofa koja te\u017ei \u010distoj spoznaji. Suhravardi smatra da misti\u010dko iskustvo bez prethodne filozofske spreme izla\u017ee \u010doveka velikoj opasnosti da padne u zabludu; no filozofija koja ne te\u017ei duhovnom postignu\u0107u niti u njemu zavr\u0161ava predstavlja puku ispraznost. Zato knjiga koja predstavlja vade-mecum \u201eisto\u010dnih\u201c filozofa (Kitab hikmet al-i\u0161rak) zapo\u010dinje reformom logike, da bi se zavr\u0161ila nekom vrstom agenda ekstaze. Takav raspored nalazimo i u mnogim drugim sli\u010dnim knjigama.<\/p>\n

Ve\u0107 od po\u010detka, u predgovoru, pisac razvrstava Mudrace, hukema, prema tome da li istovremeno poseduju spekulativnu spoznaju i duhovno iskustvo, ili se pak isti\u010du u jednome od to dvoje dok u drugome zaostaju. Hakim ilahi (podse\u0107amo da je to etimolo\u0161ki theosophos, Bo\u017eji mudrac) je onaj koji se isti\u010de u jednom i u drugome; on je hakim muta\u2019alih (pojam ta\u2019aluh-a odgovara gr\u010dkome theosis). Zbog toga \u0107e svi na\u0161i mislioci ponavljati izreku da je i\u0161raki-teozofija filozofiji ono \u0161to je sufizam kelamu (dijaleksti\u010dkoj sholastici islama). Duhovna genealogija koju Suhravardi za sebe izvodi mnogo nam kazuje. S jedne strane, \u201eve\u010dni kvasac\u201c ide prako starih gr\u010dkih Mudraca (predsokratovci, pitagorejci, platoni\u010dari) i prenosi se sufijama Dul-Nun Misriju i Sahl Tustariju; s druge strane, \u201ekvasac\u201c mudrosti starih Persijanaca prenosi se preko sufija Abu Jazid Bastamija, Halad\u017ea, Abu\u2019l-Hasan Harakanija. I te dve struje sastaju se u teozofiji i\u0161raka. Ovo je bez sumnje svesno tematizovana \u201epovest\u201c, ali nam upravo zato mnogo govori. Ona nam potvr\u0111uje (nakon tajanstvenog razgovora s Aristotelom) da u visokoj duhovnosti islama odsada ne\u0107e biti mogu\u0107e razdvajati filozofiju i sufizam, \u010dak i ako ne treba da razmotrimo mogu\u0107nost pripadanja nekom tarikatu (sufijskom bratstvu). Suhravardi nikada nije pripadao niti jednome.<\/p>\n

3) Upravo to nam pokazuje \u0161ta u islamu zna\u010di Suhravardijev istovremeno reformatorski i stvarala\u010dki napor. Nastojimo li da islam ograni\u010dimo na spolja\u0161nju, legalitarnu i literalisti\u010dku religiju, taj napor je \u201epobuna\u201c. Neki istori\u010dari su samo to videli u Suhravardijevom slu\u010daju, kao i u slu\u010daju ismailita i svih \u0161iitskih gnostika, kao i u slu\u010daju Ibn Arabija i njegove \u0161kole. Zauzvrat, ako celovit islam jeste duhovni islam (koji obuhvata \u0161ari\u2019a, tarika, i hakika), tada Suhravardijev plemeniti napor zauzima mesto na vrhuncu te duhovnosti, i njome se pothranjuje. Duhovni smisao kuranske Objave obja\u0161njava i preoblikuje ranije proro\u010dke objave i mudrosti, o\u010dituju\u0107i njihov skriveni smisao. No taj celoviti duhovni islam je upravo ono \u0161to je \u0161iizam bio od samog po\u010detka. Postoji dakle jedan zauvek utvr\u0111en sklad, ako ne i ne\u0161to vi\u0161e, izme\u0111u teozofa i\u0161rakijin i \u0161iitskih teozofa. Jo\u0161 pre isfahanske \u0161kole s Mir Damadom i Mula Sadrom, taj sklad se mo\u017ee osetiti kod jednog \u0161iitskog i\u0161raki mislioca kakav je Ibn Abi D\u017eumhur (\u010diji se uticaj mo\u017ee osetiti u \u0161ejhija-\u0161koli sve do danas). I na jednoj i na drugoj strani postoji isto nastojanje prema batinu, ezoteri\u010dkom, unutra\u0161njem i duhovnom smislu. Otuda i ista odbojnost prema apstraktnim i neplodnim raspravama teologa mutakelimin. Suhravardijev napor spre\u017ee filozofiju i sufizam; napor Hajdara Amulija u VIII\/XIV stole\u0107u (kao pre njega ismailizam nakon Alamuta) ponovo udru\u017euje \u0161iite i sufije, koji su bili zaboravili svoje poreklo i svoj poziv. Koncepti teozofije (hikma ilahija) i \u0161iitske gnoze (\u2019irfan-i \u0161i\u2019i) poklapaju se.<\/p>\n

Na vrh svoje hijerarhije Mudraca Suhravardi zapravo stavlja onoga koji se podjednako isti\u010de u filozofiji i u duhovnom iskustvu. Upravo on je Sto\u017eer (kutb), i bez njegovog prisustva svet dalje ne bi mogao postojati; ali on mo\u017ee biti prisutan incognito, i potpuno nepoznat ljudima. \u010cak i to je jedna od glavnih \u0161iitskih tema (uporedi jedan razgovor Prvog imama s bliskim prijateljem Kemajl ibn Zajedom). U \u0161iitskom na\u010dinu izra\u017eavanja, \u201esto\u017eer sto\u017eera\u201c je Imam. Njegovo prisustvo incognito pretpostavlja istovremeno \u0161iitsku ideju gajbata (Imamovog privremenog i\u0161\u010deznu\u0107a) i ideju ciklusa velajata (Bo\u017ejeg prijateljstva) koji sledi ciklusu proro\u0161tva, i to nakon \u201ePe\u010data proroka\u201c. Ovaj velaja, kao \u0161to znamo, samo je ime koje se u islamu daje stalnom \u201eezoteri\u010dkom proro\u0161tvu\u201c. Tako se alepski znalci Zakona u tome nisu nimalo prevarili. U procesu Suhravardiju, inkriminisana postavka zbog koje je osu\u0111en be\u0161e da je nau\u010davao kako Bog mo\u017ee u svakom trenutku, pa \u010dak i sada, stvoriti proroka. Sve i da se nije radilo o proroku-zakonodavcu ve\u0107 o \u201eezoteri\u010dkom proro\u0161tvu\u201c, postavka je u najmanju ruku skrivala kripto\u0161iizam. Tako je svojim \u017eivotnim delom i svojom smr\u0107u mu\u010denika proro\u010dke filozofije Suhravardi do kraja do\u017eiveo tragediju \u201ezapadnog izgnanstva\u201c.<\/p>\n

I\u0161rakijin<\/strong><\/p>\n

1) I\u0161rakijin predstavljaju Suhravardijevo duhovno potomstvo; oni, barem u Iranu, postoje sve do danas. Hronolo\u0161ki, prvi od njih je \u0160emsudin \u0160ahrazuri, koji se isti\u010de svojom odano\u0161\u0107u osobi \u0161ejha al-i\u0161rak. Paradoksalno je da je \u017eivotopis ovoga filozofa, gotovo potpuno nepoznat. Znamo da je Suhravardiju, dok je bio zatvoren u tvr\u0111avi Alep, dru\u0161tvo pravio jedan mladi u\u010denik po imenu \u0160ems. No nije mogu\u0107e re\u0107i radi li se o istoj osobi, pogotovo ako dopustimo da je \u0160ahrazuri, a tako se \u010dini, umro tek u poslednjoj tre\u0107ini VII\/XIII stole\u0107a. Kako bilo da bilo, \u0160ahrazuri nam je ostavio dva komentara koja poprimaju zna\u010daj posebnih dela: prvi je komentar Suhravardijeve \u201eKnjige prosvetljenja\u201c (Talvihat), drugi je komentar \u201eKnjige isto\u010dne teozofije\u201c (Kitab hikmet al-i\u0161rak). Izgleda da su \u0160ahrazurijevo delo uveliko iskoristila dvojica njegovih naslednika: Ibn Kamuna, u svom komentaru prvog od spomenutih dela, i Kutabudin \u0160irazi u svom komentaru drugog (koji je zavr\u0161en 694\/1295).<\/p>\n

\u0160ahrazuri nam je ostavio jo\u0161 tri dela: 1) \u201ePovest filozofa\u201c koja obuhvata filozofe preislamskog razdoblja i filozofe islama; tu se nalazi najpotpuniji Suhravardijev \u017eivotopis koji uop\u0161te imamo. 2) \u201eKnjiga simbola\u201c u kojoj se pisac zadr\u017eava na nekim neopitagorejskim motivima. 3) Golema filozofska i teolo\u0161ka enciklopedija, koja donosi pregled u\u010denja njegovih predhodnika i ima naslov \u201eRasprave o bo\u017eanskom stablu i teozofskim tajnama\u201c. Tu se obilato navode Ihvan as-safa\u2019, Avicena i Suhravardi. Enciklopedija je dovr\u0161ena 680\/1281, (dakle nekih devedeset godina nakon Suhravardijeve smrti. Sa\u010duvalo se \u0161est ili sedam rukopisa enciklopedije, sa preko hiljadu strana in-folio).<\/p>\n

2) Suhravardi je bi jako dalekovid. Zami\u0161ljao je ne\u0161to poput \u201cReda i\u0161rakijin\u201c, koji bi se okupio oko njegove glavne knjige (Hikmet al-i\u0161rak). Transponuju\u0107i kuranski izraz ahl al-kitab (zajednica koja poseduje Knjigu objavljenu s Neba), on ozna\u010dava \u201eRed i\u0161rakijin\u201c kao ahl hada\u2019l-kitab (zajednica okupljena oko ove knjige, to jest oko Isto\u010dne teozofije). Postoji jedna jo\u0161 zna\u010dajnija crta. Na \u010delu te zajednice staja\u0107e kajim bi\u2019l-kitab, \u201e\u010cuvar knjige\u201c kojem \u0107e se trebati obratiti kako bi otkrio skriveni smisao te\u017ee shvatljivih stranica (\u0160ahrazuri veruje da ima pravo da za sebe zatra\u017ei ovu titulu). No izraz kajim bi\u2019l-kitab slu\u017ei u \u0161iizmu da ozna\u010di Imama i njegovu su\u0161tinsku ulogu. Svakako nije slu\u010dajno \u0161to Suhravardi, nakon \u0161to je u predgovoru svoje velike knjige spomenuo ulogu Sto\u017eera (kutb), ponovo pribegava jednom karakteristi\u010dnom \u0161iitskom izrazu. U stvari, u Iranu je oduvek bilo filozofa i\u0161rakijin. Ima ih i dan-danas, iako njihova zajednica nije formalno organizovana, niti se zna ko je kajim bi\u2019l-kitab.<\/p>\n

Suhravardijeva \u201ebudu\u0107nost\u201c u Iranu vezana je za obnovu tradicionalne metafizike koju zapo\u010dinje delo u\u010ditelja iz \u0160iraza<\/strong><\/p>\n

3) Zaista je bilo, tokom vekova, onih na koje je misao \u0161ejha al-i\u0161rak uticala u ve\u0107oj ili manjoj meri, i onih koji su, ispovedaju\u0107i u\u010denje oboga\u0107eno sukcesivnim doprinosima, ipak ostajali i\u0161rakijin. Ostaje da se istra\u017ei uticaj koji su postavke i\u0161raka imale, na primer, na Nasir Tusija, Ibn Arabija i iranske \u0161iitske komentatore Ibn Arabijeve. Do sinteze i\u0161raka, Ibn Arabijevog u\u010denja i \u0161iizma do\u0161lo je kod Muhameda ibn Abi D\u017eumhura. Na prelazu na\u0161eg XV u XVI stole\u0107e dolazi do izuzetnog uzleta. Na\u0161iroko se komentari\u0161u dela Suhravardijeva. D\u017ealal Davani i D\u017eijatudin Mansur \u0160irazi komentari\u0161u \u201eKnjigu hramova svetlosti\u201c. Vadud Tebrizi komentari\u0161e \u201eKnjigu plo\u010dica posve\u0107enih Imadudinu\u201c. Jedan indijski sufija, Muhamed \u0160erif ibn Heravi, preveo je na persijski i obradio uvod i drugi (va\u017eniji) deo velike knjige \u201eIsto\u010dna teozofija\u201c, kao i Kutb \u0160irazijev komentar (delo datira iz 1008\/1600). Mir Damad, prvak isfahanske \u0161kole, uzima naziv I\u0161rak za pseudonim. Njegov slavni u\u010denik Mula Sadra \u0160irazi daje \u010ditav niz vrlo osobenih predavanja o knjizi \u201eIsto\u010dna teozofija\u201c; zbirka tih predavanja predstavlja zama\u0161no delo.<\/p>\n

U tom istom razdoblju, pobo\u017eni i plemeniti podsticaj mogulskog cara Akbara izazva\u0107e \u017eivo duhovno kretanje i razmene izme\u0111u Indije i Irana, a filozofi i sufije \u010desto putuju i u jednom i u drugom pravcu. Svi Akbarovi saradnici su pod dubokim uticajem u\u010denja i\u0161raka. Ova duhovna \u201eklima\u201c potstakla je veliki poduhvat prevo\u0111enja sa sanskrita na persijski (Upani\u0161adi, Bhagavad-gita itd.). U veliko nastojanje i veliki Akbarov religijski san bila je ume\u0161ana i \u010ditava jedna grupa zoroastrejaca iz \u0160iraza i okoline koja se, sa svojim prvosve\u0161tenikom Azar Kejvanom, doselila u Indiju na prelazu iz XVI u XVII stole\u0107e. Me\u0111u njima se isti\u010de li\u010dnost Farzaneh Bahrama-i Far\u0161ada, koji kao veliki poklonik Suhravardijevih dela prevodi neka od njih na persijski. Tako su zoroastrejci, u \u201eklimi\u201c koju je stvorio Akbar, ponovo na\u0161li vlastito blago kod Suhravardija, \u201euskrsitelja mudrosti stare Persije\u201c.<\/p>\n

Zaratustrijanski Hram vatre u Jazdu (oko 470 na\u0161e ere) (Foto: Wikimedia commons\/Ond\u0159ej \u017dv\u00e1\u010dek\/CC BY 2.5)
\nOvih nekoliko redova bi\u0107e dovoljno da se nasluti koliki je bio uticaj Suhravardijevog dela tokom vekova koji su sledili. Danas je u Iranu njegov uticaj neodvojiv od uticaja \u0161iitskih mislilaca koji su ga usvojili, pre svega od uticaja Mula Sadra i njegovih nastavlja\u010da (sve do Abdulah Zunzija, Habi \u0160abzavarija, a ne treba zaboraviti ni originalno mesto koje zauzima \u0161ejhija-\u0161kola). Danas se retko susre\u0107e i\u0161raki-filozof koji, u ve\u0107oj ili manjoj meri, ne pripada Mula Sadra \u0160irazijevoj \u0161koli. Tako je Suhravardijeva \u201ebudu\u0107nost\u201c u Iranu vezana za obnovu tradicionalne metafizike koju zapo\u010dinje delo u\u010ditelja iz \u0160iraza.<\/p>\n

Priredio: Ivan \u0106upin\/Novi Standard<\/p>\n

Izvor: Anri Korben, Istorija islamske filozofije, I, II<\/p><\/blockquote>\n

Suhravardi i filozofija svetlosti<\/a><\/p><\/blockquote>\n