{"id":429977,"date":"2025-05-10T07:19:53","date_gmt":"2025-05-10T05:19:53","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=429977"},"modified":"2025-05-10T07:19:53","modified_gmt":"2025-05-10T05:19:53","slug":"tramp-i-trijumf-tehnolordova","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/05\/10\/tramp-i-trijumf-tehnolordova\/","title":{"rendered":"Tramp i trijumf tehnolordova"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Yanis Varoufakis<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Neoliberalizam nije bio ni nov ni naro\u010dito liberalan kada je uspostavio svoju dominaciju pre 50 godina. Njegova zna\u010dajna prednost bila je o\u0161tro odstupanje od klasi\u010dnog liberalizma. Mada je odavao priznanje liberalnim misliocima, neoliberalizam nije zadr\u017eao ni njihov metod ni koncept tr\u017ei\u0161ta. Danas smo na pragu jo\u0161 jedne, jednako temeljne ideolo\u0161ke inovacije.<\/p>\n

Za razliku od Adama Smita ili D\u017eona Stjuarta Mila, neoliberali se nisu ose\u0107ali du\u017enima da demonstriraju, teorijski ili empirijski, pod kakvim okolnostima nesputano tr\u017ei\u0161te treba da preobrazi privatnu te\u017enju za profitom u kolektivni prosperitet. Nevidljiva ruka je bila bo\u017eanska, nepogre\u0161iva. \u010cak i kada tr\u017ei\u0161te propadne, tvrdili su, svaki poku\u0161aj da se to ispravi posredstvom nekog kolektivnog dejstva osu\u0111en je na jo\u0161 ve\u0107u propast. Takav stav je savr\u0161eno odgovarao Volstritu.<\/p>\n

Sedamdesete su jedva do\u010dekale ovu doktrinarnu ravnodu\u0161nost prema dokazima lo\u0161ih posledica deregulacije finansijskih tr\u017ei\u0161ta. Otkako je Amerika postala zemlja sa deficitom, a predsednik Ri\u010dard Nikson \u0161okirao svet odvajanjem dolara od zlatne podloge 1971, niz ameri\u010dkih vlada oja\u010dava globalnu hegemoniju SAD tako \u0161to pove\u0107ava \u2013 a ne smanjuje \u2013 fiskalni i trgovinski deficit.<\/p>\n

Naravno, bankama na Volstritu dodeljena je klju\u010dna uloga recikla\u017ee dolara (u dr\u017eavne obveznice, akcije i nekretnine) koje su strani izvoznici gomilali zahvaljuju\u0107i ameri\u010dkoj potra\u017enji njihove robe izazvanoj deficitom. Ali da bi to bilo mogu\u0107e \u2013 da postanu sredi\u0161te ove smele \u0161eme recikliranja globalnih vi\u0161kova \u2013 bankari su morali da budu oslobo\u0111eni regulatornih ograni\u010denja, \u0161to je zna\u010dilo da treba prevaspitati zakonodavce i javnost koji su od 1929. godine u\u010deni da se pla\u0161e nekontrolisanog Volstrita. Fundamentalisti\u010dka ortodoksija neoliberalizma koja slavi svetost deregulisanih tr\u017ei\u0161ta, \u0161to se ogleda u rastu\u0107em uticaju pokreta za \u201ezakon i ekonomiju\u201c, savr\u0161eno je ispunila taj zahtev.<\/p>\n

Danas prisustvujemo usponu novog oblika kapitala \u2013 kapitala u oblaku, ili umre\u017eenim algoritamskim ma\u0161inama koje svojim vlasnicima daju posebnu mo\u0107 da modifikuju na\u0161e pona\u0161anje. Tom kapitalu je potrebna nova ideologija koja bi ga opravdala. Ovaj novi sistem sam nazvao tehnofeudalizam. To je oblik proizvodnje i distribucije koji pokre\u0107e kapital u oblaku i koji tr\u017ei\u0161ta zamenjuje feudima u oblaku (kao \u0161to je Amazon), a kapitalisti\u010dki profit rentiranjem oblaka.<\/p>\n

Da bi ostvarili punu mo\u0107 kapitala u oblaku, njegovim vlasnicima (ljudima poput D\u017eefa Bezosa, Pitera Tila, Marka Zakerberga i Ilona Maska) potrebna je nova ideologija. Ba\u0161 kao \u0161to je finansijerima sa Volstrita bio potreban neoliberalizam posle Niksonovog \u0161oka, nova ideologija mora da podr\u017ei ekspanziju domena kapitala u oblaku na tri na\u010dina.<\/p>\n

Prvo, mora da legitimi\u0161e kolonizaciju ljudskih napora. Po\u010dev od popu\u0161tanja pravila koja reguli\u0161u, recimo, samovoze\u0107a vozila ili medicinske i pravne usluge zasnovane na ve\u0161ta\u010dkoj inteligenciji, ta ideologija mora da opravda neograni\u010denu zamenu gre\u0161kama sklonih, neposlu\u0161nih ljudi \u2013 ma\u0161inama kapitala u oblaku, u svakom domenu, uklju\u010duju\u0107i rad koji nam pru\u017ea zadovoljstvo (recimo, prevo\u0111enje poezije) ili koji bi trebalo da \u017eelimo (recimo, odgajanje dece). \u0160to dublje kapital u oblaku mo\u017ee da prodre u zadatke koje zasad obavljaju ljudi, vi\u0161e se novca od rentiranja oblaka preliva tehnofeudalnoj klasi.<\/p>\n

Drugo, nova ideologija treba da legitimi\u0161e kolonizaciju dr\u017eavnih institucija, naro\u010dito privatizaciju javnih podataka kroz njihov transfer u kapital u oblaku velikih tehnolo\u0161kih kompanija. Tako, na primer, mora da opravda Maskovo kori\u0161\u0107enje Ministarstva za efikasnost vlade (Department of Government Efficiency, DOGE) za povezivanje svog kapitala u oblaku sa razli\u010ditim federalnim agencijama, uklju\u010duju\u0107i poresku kontrolu (Internal Revenue Service), ili \u010dvrsto uvezivanje Tilove odbrambene kompanije Palantir i Gugla sa Pentagonom, \u0161to njihov kapital u oblaku \u010dini nezamenljivim za vojno-industrijski kompleks.<\/p>\n

Tre\u0107e, mora da legitimi\u0161e kolonizaciju Volstrita. Zakerberg je bio prvi tehnofeudalac koji je poku\u0161ao da napravi vlastitu digitalnu valutu, Libru. Volstrit ga je u tome osujetio. Ali onda je Maskova kupovina Tvitera, danas X, evoluirala u hrabriji poku\u0161aj da se napravi \u201eAplikacija za Sve\u201c koja bi osporila monopol Volstrita u platnom prometu. Krupne tehno kompanije, koje nastoje da obezbede nesputane finansije u oblaku izvan tradicionalnih finansijskih tr\u017ei\u0161ta, ohrabrene su izvr\u0161nom naredbom predsednika Donalda Trampa kojom se Federalnim rezervama nala\u017ee da stvore strate\u0161ke rezerve kriptovaluta. Sad im je vi\u0161e nego ikada potrebno da opravdaju spajanje svog kapitala u oblaku sa finansijskim uslugama.<\/p>\n

Nova ideologija je ve\u0107 tu. Nazvao sam je tehnolordizam, mutacija transhumanizma \u2013 doktrine koja zagovara brisanje granica izme\u0111u organskog i sinteti\u010dkog sve dok ovako \u201epro\u0161ireni\u201c ljudi ne ostvare istinsku slobodu, ili \u010dak besmrtnost. Ba\u0161 kao \u0161to je neoliberalizam pozajmljivao ideje klasi\u010dnog liberalizma, ali ga je uzurpirao dodavanjem vrhovnog bo\u017eanstva (nepogre\u0161ivog tr\u017ei\u0161ta), tehnolordizam slu\u017ei kapitalu u oblaku i njegovom trojakom projektu kolonizacije, tako \u0161to \u0107e neoliberalnog Homo economicusa zameniti amorfni \u201eHumAIn\u201c (kontinuum \u010dovek-AI).<\/p>\n

Tehnolordizam je na\u0161ao zamenu i za vrhovnog boga neoliberalizma. Novo bo\u017eanstvo je algoritam koji signalne funkcije decentralizovanog tr\u017ei\u0161nog mehanizma \u010dini zastarelim, pru\u017eaju\u0107i (u obli\u010dju amazon.com) potpuno centralizovan mehanizam za uparivanje kupaca i prodavaca.<\/p>\n

Dugoro\u010dne posledice dru\u0161tvene transformacije, ubrzane tehnolordizmom, ostavljaju bez daha. To su, izme\u0111u ostalog, makroekonomska nestabilnost bez presedana (kako rentiranje oblaka desetkuje agregatnu tra\u017enju), propast demokratije, \u010dak i kao ideala (pozicija koju zastupa Til, rani prorok tehnolordizma) i kraj univerziteta (koje \u0107e zameniti personalizovana \u201epro\u0161irena stvarnost\u201c zasnovana na ve\u0161ta\u010dkoj inteligenciji).<\/p>\n

U tom svetlu, Tramp je bo\u017eji dar za tehnofeudalce. Njegova agenda \u2013 potpuna deregulacija njihovih AI-usluga, ja\u010danje kriptovaluta i osloba\u0111anje renti za oblak od poreza \u2013 uve\u0107ava mo\u0107 kapitala u oblaku. Za novu vladaju\u0107u klasu, koliko god novca da izgubi na kratke staze zbog Trampovih deluzija sa carinama \u2013 to izgleda kao veli\u010danstvena dugoro\u010dna investicija.<\/p>\n

Project Syndicate<\/p>\n

Prevela Milica Jovanovi\u0107<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tramp je bo\u017eji dar za tehnofeudalce. Njegova agenda \u2013 potpuna deregulacija njihovih AI-usluga, ja\u010danje kriptovaluta i osloba\u0111anje renti za oblak od poreza \u2013 uve\u0107ava mo\u0107 kapitala u oblaku<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":429980,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-429977","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/429977","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=429977"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/429977\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":429981,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/429977\/revisions\/429981"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/429980"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=429977"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=429977"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=429977"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}