{"id":429818,"date":"2025-05-08T08:05:44","date_gmt":"2025-05-08T06:05:44","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=429818"},"modified":"2025-05-08T08:09:09","modified_gmt":"2025-05-08T06:09:09","slug":"kako-su-se-mladi-borili-za-slobodu-u-drugom-svetskom-ratu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/05\/08\/kako-su-se-mladi-borili-za-slobodu-u-drugom-svetskom-ratu\/","title":{"rendered":"Kako su se mladi borili za slobodu u Drugom svetskom ratu"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Aleksandar Nikoli\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Pre ta\u010dno 80 godina zavr\u0161io se Drugi svetski rat, najsuroviji oru\u017eani sukob u istoriji \u010dove\u010danstva. Bio je to \u0161estogodi\u0161nji totalni rat u kojem su u\u010destvovali i vojnici i civili, podeljeni na dva vojna saveza \u2013 Sile Osovine i Saveznike. Imperijalisti\u010dke i militaristi\u010dke te\u017enje nacisti\u010dke Nema\u010dke, fa\u0161isti\u010dke Italije i Japanskog carstva doprinele su da statistika ljudskih \u017ertava postane zastra\u0161uju\u0107a: procenjuje se da je stradalo izme\u0111u 70 i 85 miliona ljudi, pri \u010demu su vi\u0161e od polovine \u010dinile civilne \u017ertve. Na te brojeve uticali su nacifa\u0161isti\u010dko istrebljivanje porobljenih naroda i masovna upotreba avijacije, raketnog i nuklearnog oru\u017eja.<\/p>\n

Kao odgovor na zavojeva\u010dku ratnu politiku Sila Osovine pojavili su se razli\u010diti pokreti otpora \u0161irom okupirane Evrope. Pored toga, postojao je antinacisti\u010dki pokret u Nema\u010dkoj, dok je u Italiji Komitet nacionalnog oslobo\u0111enja (Comitato di Liberazione Nazionale) rukovodio borbom protiv fa\u0161ista. U ovom tekstu \u0107emo na primeru nekih zemalja videti na koje na\u010dine se pru\u017eao otpor nacizmu i fa\u0161izmu, sa posebnim naglaskom na mlade ljude.<\/p>\n

\n

Otpor u srcu nacizma<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Vo\u0111a Nacisti\u010dke partije (NSDAP) Adolf Hitler je tokom 1933. godine uni\u0161tio opoziciju oli\u010denu u Komunisti\u010dkoj (KPD) i Socijaldemokratskoj partiji Nema\u010dke (SPD), zakonski zabraniv\u0161i njihov rad i otvoriv\u0161i koncentracione logore u koje su odvedeni njihovi \u010dlanovi. Sa izbijanjem rata je rastao otpor Hitlerovoj diktaturi, ali treba imati na umu da nikada nije bio formiran jedinstveni pokret. Samo nekoliko politi\u010dki i ideolo\u0161ki \u0161arolikih organizacija i pojedinaca borilo se protiv nacizma, mahom \u0161ire\u0107i propagandu. U takvim okolnostima, jedina snaga koja je mogla da svrgne Hitlera sa vlasti bila je vojska, ali ona u tome nije uspela, premda su neki oficiri na razli\u010dite na\u010dine poku\u0161avali da ubiju firera.<\/p>\n

Nema\u010dka omladina je tako\u0111e pru\u017eala otpor nacisti\u010dkoj indoktrinaciji, propagandi i teroru nad politi\u010dkim neistomi\u0161ljenicima. U tom smislu je postojalo nekoliko grupa i organizacija, a mi \u0107emo pomenuti tri. Prva grupa se zvala \u201eRunolist pirati\u201c (Edelwei\u00dfpiraten) i ona je nastala u zapadnom delu Nema\u010dke krajem tridesetih godina. Sastojala se od mladih ljudi koji su imali izme\u0111u 14 i 17 godina, a koji su izbegli da se pridru\u017ee Hitlerjugendu (Hitlerovoj omladini), ne \u017eele\u0107i da budu podvrgnuti indoktrinaciji.<\/p>\n

Grupu su prete\u017eno \u010dinili mu\u0161ki \u010dlanovi koji su nosili cvet runolista kao bed\u017e i dru\u017eili su se sa devojkama, na taj na\u010din se izruguju\u0107i strogoj podeli nacisti\u010dkog omladinskog pokreta na Hitlerjugend i na Savez nema\u010dkih devojaka (Bund Deutscher M\u00e4del). Pored okupljanja na ulicama, \u201eRunolist pirati\u201c su se bavili planinarenjem i kampovanjem, prkose\u0107i ograni\u010denjima slobodnog kretanja.<\/p>\n

Iako je isprva njihova kritika nacista bila uglavnom estetske prirode, vremenom su \u201ePirati\u201c prerasli u ozbiljniju opoziciju Hitleru, pa su pomagali odbeglim Jevrejima, ratnim zarobljenicima i dezerterima iz nema\u010dke armije. Ispisivali su antinacisti\u010dke slogane po zidovima, a neki od njih su po\u010deli da sakupljaju savezni\u010dke propagandne letke i da ih ubacuju u po\u0161tanske sandu\u010di\u0107e. Tako\u0111e, \u010dlanovi kelnskog ogranka \u201ePirata\u201c su ubili lokalnog \u0161efa Gestapoa 1944. godine. Re\u017eim je na to odgovarao primenom razli\u010ditih represivnih mera, od kojih je smrtna kazna bila naj\u010de\u0161\u0107a, pa su tako vo\u0111e kelnskih \u201ePirata\u201c bile javno obe\u0161ene u novembru 1944. godine.<\/p>\n

Veoma sli\u010dno \u201ePiratima\u201c delovala je \u201eSavezna omladina\u201c (B\u00fcndische Jugend), odnosno \u201eLajpci\u0161ke bande\u201c (Leipziger Meuten) \u2013 kako ih je nazvao Gestapo \u2013 od 1937. do 1939. godine. \u010clanovi tih grupa pripadali su radni\u010dkoj klasi, bili su komunisti\u010dki orijentisani i radili su u fabrikama, prodavnicama ili kao \u0161egrti. Prema podacima Gestapoa, oko 1.500 adolescenata u Lajpcigu bilo je uklju\u010deno u grupe, a tre\u0107inu \u010dlanstva \u010dinile su devojke. Oni su se fizi\u010dki obra\u010dunavali sa \u010dlanovima Hitlerjugenda i delili su antinacisti\u010dke letke po gradu. No, nacisti su razbili te grupe 1939. godine masovnim hap\u0161enjima i zatvaranjima u razli\u010dite kazneno-popravne ustanove.<\/p>\n

Svakako najpoznatija organizacija koja se borila protiv nacizma bila je \u201eBela ru\u017ea\u201c (Wei\u00dfe Rose) i nju su \u010dinili dobrostoje\u0107i studenti Univerziteta u Minhenu. \u201eBela ru\u017ea\u201c je nastala 1942. godine, a kao osniva\u010di organizacije navode se studenti medicine Hans \u0160ol (Hans Scholl) i Aleksandar \u0160morel (Alexander Schmorell). Njima su se priklju\u010dile kolege Kristof Probst (Christoph Probst) i Vili Graf (Willi Graf), kao i profesor filozofije i muzikologije Kurt Huber. Ne\u0161to kasnije, Hansova mla\u0111a sestra Sofi (Sophie Scholl) postala je klju\u010dna aktivistkinja \u201eBele ru\u017ee\u201c. Zanimljivo je da su neki aktivisti bili odu\u0161evljeni \u010dlanovi Hitlerjugenda, a Sofi se ponosila svojim \u010dlanstvom u Savezu nema\u010dkih devojaka. Studenti su uz to slu\u017eili vojsku na frontu tokom pauze izme\u0111u semestara, dok je profesor Huber bio \u010dlan NSDAP-a.<\/p>\n

Me\u0111utim, Nema\u010dka u kojoj su \u017eiveli nije bila po njihovoj meri \u2013 do njih su dopirale vesti o zverstvima Au\u0161vica i porazima Vermahta na Isto\u010dnom frontu. Za razliku od drugih antinacisti\u010dkih omladinskih grupa, \u201eBela ru\u017ea\u201c je propagirala nenasilne metode i delovala je kao intelektualna opozicija Hitlerovom re\u017eimu. Oni su vodili borbu tako \u0161to su pisali i delili letke (ukupno su od\u0161tampali \u0161est) u kojima su, izme\u0111u ostalog, pozivali gra\u0111ane da pru\u017ee otpor Hitleru, osu\u0111ivali su ubistvo Jevreja i zahtevali su okon\u010danje rata. Ipak, delatnost \u201eBele ru\u017ee\u201c zavr\u0161ena je hap\u0161enjem aktivista 18. februara 1943. godine od strane Gestapoa. \u010cetiri dana nakon hap\u0161enja, 22. februara, Hans \u0160ol, Sofi \u0160ol i Kristof Probst osu\u0111eni su na smrt giljotiniranjem. \u201eBela ru\u017ea\u201c je danas jedan od simbola otpora nacizmu u Nema\u010dkoj, mnoge \u0161kole i ulice su nazvane po Hansu i Sofi \u0160ol, a podignuto je i nekoliko spomenika.<\/p>\n

\n

Var\u0161avski ustanak<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Godine 1944. Poljska se nalazila pod petogodi\u0161njom nema\u010dkom okupacijom. Domovinska armija (Armia Krajowa) \u2013 najve\u0107i poljski pokret otpora u Drugom svetskom ratu \u2013 na zahtev izbegli\u010dke vlade u Londonu planirala je da podigne ustanak kako bi se Var\u0161ava oslobodila od Nemaca. Komandant Domovinske armije, general Tadeu\u0161 Bor-Komorovski (Tadeusz B\u00f3r-Komorowski), izdao je nare\u0111enje 1. avgusta svojim borcima da pucaju na nema\u010dke vojnike.<\/p>\n

Pribli\u017eno 45.000 pripadnika Domovinske armije u Var\u0161avi pod komandom pukovnika Antonija Hru\u0161\u0107ela (Antoni Chru\u015bciel) \u201eMontera\u201c pridru\u017eilo se borbi. Njih je podr\u017ealo 2.500 vojnika iz drugih pokreta otpora, kao \u0161to su Nacionalne oru\u017eane snage (Narodowe Si\u0142y Zbrojne) i komunisti\u010dka Narodna armija (Armia Ludowa). Nasuprot poljskim snagama na\u0161lo se isprva oko 13.000 nema\u010dkih vojnika u Var\u0161avi, ali je intervencijom rajhsfirera SS-a Hajnriha Himlera (Heinrich Himmler) pove\u0107an broj vojnika na 21.500.<\/p>\n

Poljaci su na samom po\u010detku ustanka izvojevali pobedu na var\u0161avskim ulicama, pa su tako osvojili glavnu po\u0161tu, elektri\u010dnu centralu i instalacije za pre\u010di\u0161\u0107avanje vode u vodovodu. Najve\u0107e uspehe su ostvarili u centru grada, ali su glavna nema\u010dka upori\u0161ta i dalje bila aktivna. Razlog za\u0161to su poljski ustanici u po\u010detnoj fazi ustanka uspe\u0161no potiskivali nema\u010dke trupe le\u017eao je u visokom stepenu borbenog morala, kao i o\u010dekivanju da \u0107e u grad u\u0107i sovjetska Crvena armija. Ispostavilo se da su nade bile uzaludne, te su nema\u010dke snage imale vremena da se pregrupi\u0161u, dobiju poja\u010danja i da ugu\u0161e ustanak.<\/p>\n

U redovima Domovinske armije borila su se i deca izme\u0111u 11 i 18 godina. Ona su u prvom redu slu\u017eila kao kuriri, dostavljaju\u0107i izve\u0161taje i nose\u0107i lekove, hranu, municiju i oru\u017eje. Pored toga, bila su opremljena ru\u010dnim bombama, Molotovljevim koktelima, a povremeno i vatrenim oru\u017ejem. Ve\u0107ina de\u010daka i devoj\u010dica koji su u\u010destvovali u Var\u0161avskom ustanku bili su \u010dlanovi Sivih redova (Szare Szeregi), podzemnog paravojnog krila Poljskog izvi\u0111a\u010dkog saveza (Zwi\u0105zek Harcerstwa Polskiego). Mla\u0111i \u010dlanovi Poljskog izvi\u0111a\u010dkog saveza su bili zadu\u017eeni za dostavljanje izve\u0161taja i za prenos municije i lekova kroz lavirint kanalizacije koji je povezivao grad pod zemljom, zbog \u010dega su nazvani \u201ekanalizacioni pacovi\u201c.<\/p>\n

Uprkos velikoj po\u017ertvovanosti, poljski ustanici nisu dobili veliku pomo\u0107 spolja. Zato su Nemci uspevali da povrate kontrolu nad ve\u0107im delovima Var\u0161ave i da uz to po\u010dine brojne ratne zlo\u010dine (masakr u var\u0161avskom predgra\u0111u Vola \u2013 pobijeno je izme\u0111u 40.000 i 50.000 ljudi). Presudni trenutak ustanka dogodio se 2. septembra, kada su ustanici ostali bez municije i zaliha i odlu\u010dili da predaju Stari grad nema\u010dkim trupama i da se povuku kroz kanalizaciju. Do kraja septembra, nema\u010dke trupe su sistematski i do temelja uni\u0161tavale delove Var\u0161ave. Kona\u010dno, centar grada pao je u nema\u010dke ruke 2. oktobra, te je ustanak koji je trajao 63 dana bio okon\u010dan. Poljski ustanici imali su 18.000 poginulih i 25.000 ranjenih vojnika, kao i preko 250.000 civila. Na drugoj strani, Nemci su imali 9.000 ranjenih i 17.000 poginulih.<\/p>\n

Nije poznato koliko je mladih ljudi aktivno u\u010destvovalo u Var\u0161avskom ustanku, ali se zna da je vi\u0161e od 1.000 njih nakon kapitulacije 2. oktobra poslato u logor za ratne zarobljenike u Lamsdorfu (danas Lambinovice u Poljskoj). U znak se\u0107anja na decu koja su poginula u Var\u0161avskom ustanku, podignut je Spomenik malom ustaniku 1983. godine. Autor je vajar Je\u017ei Jarnu\u0161kjevi\u010d (Jerzy Jarnuszkiewicz).<\/p>\n

\n

Sovjetska mladost<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Operacijom \u201eBarbarosa\u201c, odnosno napadom Nema\u010dke na Sovjetski Savez 22. juna 1941. godine, zapo\u010deo je najkrvaviji i najsuroviji pohod u istoriji \u010dove\u010danstva. Hitler je \u017eeleo da uni\u0161ti \u201ejevrejski bolj\u0161evizam\u201c, pa zato sovjetski gra\u0111ani nisu mogli da igraju pasivnu ulogu u ovom sukobu. Su\u0161tinski gledano, nije se radilo samo o odbrani zemlje, nego je u pitanju bila i borba za opstanak.<\/p>\n

Crvena armija se u roku od pola godine udvostru\u010dila na 9,5 miliona vojnika. Uz konvencionalnu regrutaciju, sovjetski vo\u0111a Josif Visarionovi\u010d Staljin je 1941. godine osnovao svoju Narodnu miliciju (\u041d\u0430\u0440\u043e\u0434\u043d\u043e\u0435 \u043e\u043f\u043e\u043b\u0447\u0435\u043d\u0438\u0435), organizaciju preko koje su civili brzo usmeravani na front. Pored toga, formirane su i partizanske jedinice koje su izvodile gerilske akcije protiv neprijatelja.<\/p>\n

U Velikom otad\u017ebinskom ratu, kako se u dana\u0161njoj Rusiji naj\u010de\u0161\u0107e naziva rat Sovjetskog Saveza i nacisti\u010dke Nema\u010dke i njenih saveznika, u\u010destvovala su i deca i mladi ljudi. U tome je klju\u010dnu ulogu igrala sovjetska omladinska organizacija Komsomol, koja je regrutovala skoro 60.000 \u010dlanova u Narodnu miliciju ili Crvenu armiju u prvoj nedelji rata. Po\u0161to su vojno sposobni ljudi bili regrutovani u Crvenu armiju, mladi ljudi su mahom odlazili u partizane, jer su bili spremniji za gerilski oblik ratovanja. Zapisi Komsomola pokazuju da se od novembra 1941. do aprila 1943. godine 520.000 mladih priklju\u010dilo partizanima, od \u010dega su 43% \u010dinile devojke. Njihov doprinos u borbi protiv nema\u010dkih jedinica je nemerljiv \u2013 ometali su neprijateljsko napredovanje i tako odr\u017eavali visok stepen borbenog morala na frontu.<\/p>\n

Sovjetska omladina se nije borila samo u partizanskim jedinicama. Iako sovjetske vlasti nikada nisu nameravale da anga\u017euju decu u Crvenoj armiji, odre\u0111eni \u010dinioci su uticali na promenu takve politike. Nakon poraza kod Staljingrada i Kurska 1943. godine, nema\u010dke snage su po\u010dele da se povla\u010de, pri \u010demu su ajnzacgrupe i SS brigade \u010dinile masovna ubistva i uni\u0161tavale sela. Deca su tako ostala bez roditelja i krova nad glavom, pa nisu imala mnogo izbora osim da se pridru\u017ee Crvenoj armiji. Najdrasti\u010dniji primer u tom pogledu bio je \u0161estogodi\u0161nji Sergej Andrejevi\u010d Aljo\u0161kov, ujedno i najmla\u0111i borac u Drugom svetskom ratu. Mali Serjo\u017ea bio je odlikovan Medaljom za borbene zasluge nakon bitke kod Staljingrada 1943. godine.<\/p>\n

Beloruska nobelovka Svetlana Aleksandrovna Aleksijevi\u010d je u knjizi Poslednji svedoci zabele\u017eila svedo\u010danstva dece koja su pre\u017eivela Drugi svetski rat na tlu Sovjetskog Saveza. Izme\u0111u ostalog, u knjizi se nalazi i se\u0107anje sportskog trenera Vasje Sigaljova-Knjazjeva koji se, sli\u010dno Serjo\u017ei Aljo\u0161kovu, kao \u0161estogodi\u0161njak pridru\u017eio Crvenoj armiji, bore\u0107i se u bitkama kod Kenigsberga i Berlina 1945. godine, za \u0161ta je bio odlikovan: \u201eZavr\u0161io se rat, meni su uru\u010dili tri medalje: \u2019Za osvajanje Kenigsberga\u2019, \u2019Za osvajanje Berlina\u2019, \u2019Za pobedu nad Nema\u010dkom\u2019. Na\u0161a jedinica vratila se u \u017ditkovi\u010de gde smo \u010distili polja od mina.\u201c<\/p>\n

\"Kako
\nVje\u0161anje Lepe Radi\u0107 u Bosanskoj Krupi februara 1943; Izvor: Wikimedia Commons<\/p>\n

\n

Po \u0161umama, gorama i gradovima<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Posle po\u010detka Operacije \u201eBarbarosa\u201c, u Beogradu je 4. jula 1941. godine odr\u017eana sednica Politbiroa Centralnog komiteta Komunisti\u010dke partije Jugoslavije (CK KPJ) na kojoj je doneta odluka o podizanju op\u0161teg narodnog ustanka. U tom periodu KPJ je, prema nekim procenama, imala oko 12.000 \u010dlanova, a Savez komunisti\u010dke omladine Jugoslavije (SKOJ) oko 30.000. Uloga SKOJ-a u Narodnooslobodila\u010dkoj borbi bila je veoma zna\u010dajna, pre svega u pogledu mobilizacije progresivno nastrojenih mladih ljudi.<\/p>\n

Kako su se ratne operacije dalje odvijale na prostoru okupirane Jugoslavije, tako je rastao i broj \u010dlanova SKOJ-a, posebno nakon kapitulacije Italije 1943. godine. Partizanski pokret je ja\u010dao pre svega zahvaljuju\u0107i politi\u010dko-ideolo\u0161kom uticaju KPJ i SKOJ-a, kao i podizanjem kulturnog i obrazovnog nivoa me\u0111u mladim ljudima. \u010clanovi SKOJ-a su bili u prvim borbenim redovima i podneli su velike \u017ertve, naro\u010dito tokom Pete i Sedme neprijateljske ofanzive.<\/p>\n

U partizanskim jedinicama su najmla\u0111i borci bili kuriri i imali su zadatak da prenose poruke i nare\u0111enja. Imaju\u0107i u vidu da su okupatorske snage kontrolisale sredstva informisanja i komunikacije, kuriri su morali da se probijaju kroz neprijateljske linije i \u010desto su ginuli obavljaju\u0107i svoju du\u017enost.<\/p>\n

Neki borci su \u010dak i aktivno u\u010destvovali u okr\u0161ajima sa neprijateljem, poput legendarnog bomba\u0161a Bo\u0161ka Buhe, najmla\u0111eg narodnog heroja Jugoslavije. On je poginuo 1943. godine, kada je kamion u kome se nalazio nai\u0161ao na \u010detni\u010dku zasedu, u blizini sela Jabuka kod Prijepolja. Imao je 17 godina.<\/p>\n

Osim mladih partizana, svoj doprinos pobedi Narodnooslobodila\u010dke vojske Jugoslavije dale su i mlade partizanke. Imena Lepe Radi\u0107, Nade Dimi\u0107, Sonje Marinkovi\u0107, Milke Bosni\u0107, Marije Bursa\u0107 i drugih borkinja su dovoljna ilustracija hrabrosti i beskompromisnosti u borbi za slobodu i stvaranje novog dru\u0161tva.<\/p>\n

Vredna pomena je i delatnost komunisti\u010dkih ilegalaca u okupiranom Beogradu. Oni su izvodili najrazli\u010ditije akcije oru\u017eanog karaktera, palili su gara\u017ee, automobile i kamione i postavljali su bombe. Me\u0111utim, te akcije nisu bile naro\u010dito uspe\u0161ne, jer ilegalci nisu imali dovoljno iskustva i bili su veoma mladi. Kako bi razbio njihovu mre\u017eu, okupatorski re\u017eim ih je lovio po ulicama i ubacivao je svoje ljude u njihove redove. \u010cesto su ih agenti Specijalne policije ili pripadnici Gestapoa hapsili, mu\u010dili i ubijali.<\/p>\n

Iako su se izlagali velikom riziku, upravo je zahvaljuju\u0107i ilegalcima radila \u0161tamparija CK KPJ, koja je putem biltena, novina i letaka objavljivala razli\u010dite tekstove, informacije i druge va\u017ene podatke, \u0161to je bilo veoma korisno za pokret otpora. Ilegalci su tako\u0111e spremali i hranu i prali ode\u0107u za svoje drugove koji su bili zato\u010deni u logoru na Banjici. Njima je i mladi skojevac i kasnije slavni glumac Milivoje Mi\u0107a Tomi\u0107 nosio pakete. Me\u0111u ilegalcima su se, izme\u0111u ostalih, nalazili i Zoran \u017dujovi\u0107 (novinar Politike), Milo Dor (pravo ime Milutin Doroslovac, pisac), Marko Nikezi\u0107 (dru\u0161tveno-politi\u010dki radnik SR Srbije) i Vojislav Nanovi\u0107 (reditelj i scenarista). Ne treba zaboraviti ni hrabre sestre Srbijanku i Jovanku Bukumirovi\u0107 koje su streljane u Jajincima 1944. godine.<\/p>\n

Ovaj tekst zavr\u0161avamo kratkim odlomkom iz uspomena Vojislava Nanovi\u0107a na 1941. godinu. On je kao gimnazijalac u\u010destvovao u razli\u010ditim akcijama ilegalaca i ubio je nema\u010dkog vojnika. Godine 1948. je iza\u0161ao njegov film Besmrtna mladost, koji govori o podvizima beogradskih ilegalaca, ali je pao u zaborav zbog mnogo popularnijih Otpisanih.<\/p>\n

\u201eU tri sata posle podne bili smo ponovo na svojim mestima. Ne\u0161to pre \u010detiri stajali smo naslonjeni na jedan zid. U susret nam je dolazio jedan mlad potporu\u010dnik esesovac. Se\u0107am ga se dobro. Imao je crvenkastu kosu, nosio je nao\u010dare sa debelim crnim okvirom, bio je visok, vitak i lep momak, jedva ne\u0161to stariji od nas. Sloba me je upitno pogledao, na \u0161ta sam mu ja potvrdno klimnuo glavom. \u010cvrsto sam stegao dr\u0161ku revolvera. Esesovac nam se pribli\u017eavao, pro\u0161ao pored nas, a mi jo\u0161 nismo pucali. Valjda smo \u010dekali jedan na drugoga. Onda sam ja iznenada i za samog sebe viknuo tu\u0111im glasom ne\u0161to \u0161to je trebalo da bude poziv oficiru. On se upla\u0161eno trgao i okrenuo. Video sam zaprepa\u0161\u0107enje i strah u njegovim o\u010dima. Odjeknuli su na\u0161i prvi pucnji, a Nemac je po\u010deo nekako \u010dudno da se smanjuje. U\u010dinilo mi se da nije pao, nego se nekako razlio po zemlji. Ulica je odjekivala od revolverske paljbe.\u201c<\/p>\n

masina.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mladi se bore za slobodu i pravdu. Kako to \u010dine danas, tako su to radili i u pro\u0161losti, a jedan od najdramati\u010dnijih i naslavnijih perioda borbe je bio Drugi svetski rat<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":407578,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-429818","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/429818","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=429818"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/429818\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":429825,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/429818\/revisions\/429825"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/407578"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=429818"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=429818"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=429818"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}