{"id":429734,"date":"2025-05-07T06:05:02","date_gmt":"2025-05-07T04:05:02","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=429734"},"modified":"2025-05-07T06:05:02","modified_gmt":"2025-05-07T04:05:02","slug":"jean-yves-camus-populisti-prodaju-san-o-povratku-u-proslost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/05\/07\/jean-yves-camus-populisti-prodaju-san-o-povratku-u-proslost\/","title":{"rendered":"Jean-Yves Camus: Populisti prodaju san o povratku u pro\u0161lost"},"content":{"rendered":"

Autor: Dimitri Deprez<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Jean-Yves Camus francuski je politikolog \u010dija su specijalnost nacionalisti\u010dki pokreti u Evropi. Voditelj je Opservatorija za politi\u010dki radikalizam u Fondaciji Jean-Jaur\u00e9s, a s njim razgovaramo o desnici u Evropi i Francuskoj nakon sudske presude Marine Le Pen.<\/p>\n

Predsednica stranke Nacionalno okupljanje (RN) Marine Le Pen nedavno je osu\u0111ena na \u010detiri godine zatvora i pet godina zabrane kandidiranja na izborima zbog pronevere novca EU-a. Aktualni su i procesi protiv biv\u0161eg predsednika dr\u017eave Nicolasa Sarkozyja i sada\u0161njeg premijera Francoisa Bayroua. \u0160to nam ovoliki broj procesa protiv visokih politi\u010dkih du\u017enosnika govori o stanju demokratije u Francuskoj?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

U poslednjih desetak godina do\u0161lo je do ja\u010danja zakonodavstva kojim se poku\u0161ava regulirati moralno pona\u0161anje u politici. Francuska demokratija je u prethodnim decenijama o\u0161te\u0107ena brojnim aferama finansiranja partija ili kandidata na izborima. Dr\u017eavno finansiranje politi\u010dkih partija regulirano je od 1988. i provodi se na osnovu rezultata na parlamentarnim izborima, ali to nije dovoljno jer kampanje postaju sve skuplje. Iznos donacija privatnih osoba striktno je ograni\u010den na prili\u010dno sme\u0161ne iznose, manje od 10.000 evra. Dakle, stranku kao \u0161to je RN prili\u010dno je te\u0161ko financirati jer ona ima malo lokalnih izabranih zvani\u010dnika, na vlasti je u samo jednom velikom gradu, a broj poslanika u Nacionalnoj skup\u0161tini zna\u010dajnije im se pove\u0107ao tek 2022. Osim toga, francuske banke nerado daju kredite politi\u010dkim strankama, dok strane banke od 2017. ne smeju da pozajmljuju strankama. Sve ovo umnogome obja\u0161njava za\u0161to je RN za svoju nacionalnu politiku koristio sredstva Evropskog parlamenta, u kome je stranka zastupljena od 1984. godine. Francuska ima problem sa finansiranjem partija novcem iz privatnog sektora jer je na\u0161a ideja o republici zasnovana na pojmu op\u0161teg interesa koji je striktno odvojen od partikularnih interesa. To je sasvim druga\u010diji kontekst od onog u Sjedinjenim Dr\u017eavama, gde se korporativno lobiranje smatra sasvim normalnim, dok se kod nas na lobiranje gleda kao na poku\u0161aj korupcije a protiv javnog interesa.<\/p>\n

Kakvu su ulogu imali mejnstrim mediji u tretmanu su\u0111enja Marine Le Pen?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Izraz “vode\u0107i mediji” nije precizan jer se, gledaju\u0107i iz inostranstva, sti\u010de utisak da su svi francuski mediji, osim onih iz grupe Bolore, levi\u010darski i neskloni RN-u. To nije to\u010dno jer postoji i desni\u010darska \u0161tampa i ekonomsko-politi\u010dke novine desnog centra, no ni oni ne podr\u017eavaju RN. U tome ima logike jer francuski poslovni svet nije protekcionisti\u010dki i potrebna mu je imigracija, zbog \u010dega je doma\u0107a bur\u017eoazija i dalje oprezna prema RN-u. S izuzetkom nekih medija grupe Bolore, svi drugi mediji imali su stav da je presuda protiv Le Pen u skladu sa zakonom.<\/p>\n

U kojoj meri bi ova presuda mogla da ugrozi \u0161anse RN-a na slede\u0107im predsedni\u010dkim izborima? Le Pen je do sada imala kontrolu nad parlamentarnom ekstremnom desnicom, dok njezin nasljednik Jordan Bardella zagovara ujedinjenje desnice. Je li on ozbiljan kandidat?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

\u017dalbeno ro\u010di\u0161te \u0107e se odr\u017eati u leto 2026. Ako sud potvrdi izvr\u0161nu prirodu presude, Le Pen ne\u0107e mo\u0107i da bude kandidat, ali ako sud ukloni tu odredbu, ona \u0107e mo\u0107i da se kandiduje. U svakom slu\u010daju, stranka \u0107e imati predsedni\u010dkog kandidata, ili Le Pen ili Bardellu. Ankete sprovedene nakon presude pokazuju da 62 posto Francuza veruje da je presuda protiv Le Pen opravdana, ali ona i Bardella i dalje vode u anketama o glasanju u prvom krugu. Marine Le Pen dakle nije van igre. \u0160to se ti\u010de Bardelle, skoro je sigurno da \u0107e se on kandidirati ako Le Pen ne bude mogla. Ostali kandidati desnice nemaju \u0161anse. Ali treba napomenuti da, \u010dak i sa 35 posto u prvom, nije nu\u017eno da \u0107e kandidat RN-a pobediti u drugom krugu. Lako bismo mogli imati scenarij sli\u010dan duelu u Austriji izme\u0111u predsednika Alexandera Van der Bellena i kandidata krajnje desnice Norberta Hofera 2016, da bude tesan rezultat, sa RN-om veoma blizu cilja, ali bez pobede.<\/p>\n

Kako komentari\u0161ete reakcije Vladimira Putina, Viktora Orb\u00e1na i Elona Muska na presudu? Prvi daje lekcije iz demokratije nezavisnim francuskim sudijama, drugi nudi podr\u0161ku, a tre\u0107i obe\u0107ava “osvetu levici”.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Te tri reakcije, kao i one biv\u0161eg premijera \u010ce\u0161ke Andreja Babi\u0161a i potpredsednika talijanske vlade Mattea Salvinija, pokazuju da postoje dva antagonisti\u010dka shvatanja demokratije. Prvo se zasniva na predstavljanju i podeli vlasti, prema kojoj narod bira svoje predstavnike odnosno ti predstavnici legitimitet dobivaju od naroda, ali putem delegiranja i pod kontrolom su nezavisne sudske vlasti. Drugi koncept je populizam, koji rezultira neuravnote\u017eenom demokratijom u korist prevelike mo\u0107i izvr\u0161ne vlasti koja zadire u nezavisnost sudstva. Za populiste, “narod” mora biti suveren u svim oblastima, sve vreme. Bilo koga \u2013 zvao se on Putin, Orb\u00e1n ili Trump \u2013 ko tvrdi da predstavlja narod, nitko ne mo\u017ee da kontroli\u0161e, pa \u010dak ni ustavni sud. One koji se ne sla\u017eu sa populisti\u010dkim liderom prikazuje se kao prepreku demokratiji, koja postoji samo kroz glas i delovanje populisti\u010dkog tribuna. Za Putina je liberalna demokratija dokaz dekadencije, bilo da je levi\u010darska ili desna. Za druge lidere koje sam spomenuo levica je filozofski odgovorna jer je otela demokratiju smatraju\u0107i “narod” isklju\u010divo zbirom gra\u0111ana odnosno pojedinaca, a ne zajednicom koja je iznad svega, da upotrebim nema\u010dku re\u010d, Volksgemeinschaft, obdarena “du\u0161om”. Dakle, apsolutna autonomna savest koja mora da ostane nadre\u0111ena svakoj vrsti kontrole.<\/p>\n

Nedavno ste konstatovali zabrinjavaju\u0107e promene unutar tradicionalne konzervativne desnice u Evropi, rekav\u0161i da ona napu\u0161ta svoj demokratski identitet u korist reakcionarnih opsesija krajnje desnice. Tako je lider CDU-a u Nema\u010dkoj dva puta prekr\u0161io obe\u0107anje da nikada ne\u0107e sara\u0111ivati sa strankom ekstremne desnice, AfD-om, u Austriji su Narodna stranka Austrije (\u00d6VP) i ekstremno desni FP\u00d6 pregovarali o formiranju vlade, u Belgiji je tako\u0111er na vlasti koalicija konzervativaca i krajnje desnice.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Po mom mi\u0161ljenju, ova situacija je rezultat duboke krize konzervativne misli, koja je zanemarila uticaj liberalne globalizacije na zapadna dru\u0161tva. U zemljama koje su bez tranzicije pre\u0161le sa planske ekonomije na tr\u017ei\u0161nu i gde su dru\u0161tvene strukture poreme\u0107ene sukobom tradicionalnih i liberalnih vrednosti, populisti su uspeli jer utjelovljuju vrednosti suvereniteta, identiteta i odbacivanja multikulturalnog dru\u0161tva kao vrste dekadencije. U zapadnim zemljama konzervativizam je razvodnjen ekonomskim liberalizmom, \u0161to je rezultiralo dru\u0161tvom individualizma koje uni\u0161tava solidarnost i ose\u0107aj pripadnosti kolektivu. Ako je tr\u017ei\u0161te jedino pravilo i ono je globalizovano, onda nu\u017eno vi\u0161e nema stabilnih i odr\u017eivih dru\u0161tvenih struktura, sve se mo\u017ee kupiti i prodati, \u010dak i tela pojedinaca i radna snaga imigranata. Zato je do\u0161lo do revolta i me\u0111u bira\u010dima levice i desnice, protiv sveta koji se kre\u0107e prebrzo i u kome vi\u0161e nema korena, granica i stabilnosti. Pobednici u ovoj situaciji su populisti koji prodaju san o povratku u pro\u0161lost i identitetu bez vanjskih utjecaja ili promena tokom vremena.<\/p>\n

Giorgia Meloni i Viktor Orb\u00e1n su dva lidera sa otvoreno ekstremno desnim programima, no Meloni je potpuno integrisana i prihva\u0107ena, dok se EU od Orb\u00e1na ogra\u0111uje. Kako to obja\u0161njavate?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Meloni i Orb\u00e1na tretira se razli\u010dito zato \u0161to njihove zemlje imaju potpuno razli\u010dit ekonomski i strate\u0161ki zna\u010daj, u korist Italije, zemlje osniva\u010dice Unije, koja je tako\u0111er zna\u010dajno mnogoljudnija i ima brojniju delegaciju u Evropskom parlamentu. Italija je tako\u0111er mogu\u0107i most izme\u0111u EU-a i Trumpove administracije jer su odnosi dve zemlje veoma bliski, uklju\u010duju\u0107i i ameri\u010dko vojno prisustvo na italijanskom tlu. Geografski polo\u017eaj Italije je tako\u0111er takav da se bez nje ne mo\u017ee sprovoditi zajedni\u010dka migracijska politika, ona je ulazna ta\u010dka, dok je Ma\u0111arska tranzitna ta\u010dka. Meloni je i fleksibilnija od Orb\u00e1na prema EU-u, ona ne \u017eeli da opstrui\u0161e politi\u010dku porodicu kojoj pripada. Pored toga, uvek je prihvatala atlantisti\u010dku ideju. S druge strane, Ma\u0111arska smatra da su evropske sile u pro\u0161losti prema njoj bile nepravedne, a Trianonski ugovor, kojim je prije sto godina izgubila zna\u010dajan dio teritorija, za Budimpe\u0161tu je poni\u017eenje koje nikada nije zaboravljeno.<\/p>\n

Kakva je uloga socijaldemokratije u usponu ekstremne desnice u Evropi?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Socijaldemokratija nije odgovorna za uspon ekstremne desnice u po\u010detku tog uspona, odnosno 1980-ih i 1990-ih godina. No ona po\u010dinje biti odgovorna u trenutku kada zbog svog ideolo\u0161kog slepila vi\u0161e ne uvi\u0111a da deo radni\u010dke klase zahteva red, autoritet, suverenitet i za\u0161titu od posledica liberalne globalizacije. Jedini odgovor koji socijaldemokratija na to uspeva dati jeste da sve \u0161to se protivi liberalnoj demokratiji progla\u0161ava ekstremnom desnicom ili fa\u0161izmom, zaboravljaju\u0107i da vrednosti prosvetiteljstva i revolucije 1848. uklju\u010duju i zahtev za redom, jednako kao i onaj za socijalnom pravdom i jednako\u0161\u0107u.<\/p>\n

Portal Novosti<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ako je tr\u017ei\u0161te jedino pravilo i ono je globalizovano, onda vi\u0161e nema stabilnih i odr\u017eivih dru\u0161tvenih struktura. Zato je do\u0161lo do revolta i me\u0111u bira\u010dima levice i desnice, protiv sveta koji se kre\u0107e prebrzo i u kome vi\u0161e nema korena, granica i stabilnosti. Pobednici u ovoj situaciji su populisti<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":429737,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-429734","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/429734","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=429734"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/429734\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":429738,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/429734\/revisions\/429738"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/429737"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=429734"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=429734"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=429734"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}