{"id":429583,"date":"2025-05-04T18:19:20","date_gmt":"2025-05-04T16:19:20","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=429583"},"modified":"2025-05-04T18:20:19","modified_gmt":"2025-05-04T16:20:19","slug":"briga-za-dijasporu-ili-ocuvanje-suvereniteta-kako-male-evropske-zemlje-regulisu-dvojno-drzavljanstvo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/05\/04\/briga-za-dijasporu-ili-ocuvanje-suvereniteta-kako-male-evropske-zemlje-regulisu-dvojno-drzavljanstvo\/","title":{"rendered":"\u201cBriga za dijasporu\u201d ili o\u010duvanje suvereniteta: Kako male evropske zemlje reguli\u0161u dvojno dr\u017eavljanstvo"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Centar za demokratsku ttranziciju<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Dolaskom nekada\u0161njeg Demokratskog fronta na vlast, u Crnoj Gori se ponovo otvara pitanje uvo\u0111enja dvojnog dr\u017eavljanstva. Dok je trenutni zakon strogo ograni\u010davaju\u0107i u pogledu dvojnog dr\u017eavljanstva, inicijative poput \u201cplave karte\u201d koju je nedavno predlo\u017eio Milan Kne\u017eevi\u0107, lider Demokratske narodne partije, ponovo su stavile ovo pitanje u fokus javnosti.<\/p>\n

\u201cPlava karta\u201d je rje\u0161enje koje je, kroz izmjene Zakona o dr\u017eavljanstvu, Turska uvela 1995. godine. Ona se izdaje osobama koje su ro\u0111ene kao turski dr\u017eavljani, ali su kasnije izgubile tursko dr\u017eavljanstvo, nakon \u0161to su preuzele dr\u017eavljanstvo druge zemlje.\u00a0 Korisnici \u201cplave karte\u201d imaju sli\u010dna prava kao turski dr\u017eavljani, ali nemaju pravo glasa ili kandidovanja na izborima, niti na obavljanje javnih funkcija koje zahtijevaju dr\u017eavljanstvo.<\/p>\n

Kne\u017eevi\u0107ev predlog o uvo\u0111enju tzv. “plave karte”, inspirisane turskim modelom, predvi\u0111a dakle davanje posebnog statusa crnogorskim iseljenicima i njihovim potomcima \u2013 omogu\u0107avaju\u0107i im pristup pravima poput rada, obrazovanja i vlasni\u0161tva, ali bez bira\u010dkog prava.<\/p>\n

Me\u0111utim, procjene Dru\u0161tva statisti\u010dara i demografa, govore da van zemlje \u017eivi preko 200.000 crnogorskih iseljenika. Crnogorsko zakonodavstvo, omogu\u0107ilo im je, bez ikakve sankcije, da zadr\u017ee prebavali\u0161te bez obzira na to \u0161to su napustili Crnu Goru.<\/p>\n

Zakon o izboru odbornika i poslanika propisuje da pravo glasa imaju svi dr\u017eavljani koje imaju prebivali\u0161te na teritoriji Crne Gore. Dakle, svi dr\u017eavljani koji se iz odre\u0111enih poslovnih ili \u017eivotnih razloga ne nalaze u Crnoj Gori a imaju prebivali\u0161te u njoj, ako se zadese u Crnoj Gori onog dana kada su izbori, mogu da glasaju jer su upisani u bira\u010dki spisak. To je slu\u010daj i sa iseljenicima, koji ne \u017eive u Crnoj Gori, ali koriste bira\u010dko pravo suprotno onome \u0161to je intencija Ustava i zakona \u2013 da pravo glasa u zemlji imaju oni crnogorski dr\u017eavljani koji najmanje dvije godine \u017eive u Crnoj Gori.<\/p>\n

(Ne)prihvatljivi modeli<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Iako se Kne\u017eevi\u0107ev predlog predstavlja kao poku\u0161aj povezivanja sa dijasporom i ispravljanje “istorijske nepravde”, kriti\u010dari ga vide kao poku\u0161aj uvo\u0111enja dvojnog dr\u017eavljanstva na mala vrata, uz mogu\u0107e politi\u010dke motive.<\/p>\n

Tako\u0111e, pore\u0111enje Turske sa oko 85 miliona stanovnika i Crne Gore sa oko 630 hiljada u pogledu dvojnog dr\u017eavljanstava, nije na mjestu. Uz to, dr\u017eavno i politi\u010dko ure\u0111enje Turske, nikako ne bi trebalo biti role model za Crnu Goru, jer, kao kandidatkinja za \u010dlanstvo u EU, na\u0161a zemlja bi prije svega trebala da se vodi evropskim praksama, \u0161to je bila i poruka Brisela.<\/p>\n

Evropska komesarka za pro\u0161irenje Marta Kos poru\u010dila je da Crna Gora mora unaprijed informisati EU o svakoj namjeri u vezi sa dvojim dr\u017eavljanstvom, kako bi proces evropskih integracija ostao stabilan i transparentan.<\/p>\n

U kontekstu Evropske konvencije o dr\u017eavljanstvu, koju je Crna Gora ratifikovala 2010. godine, dr\u017eave imaju pravo da samostalno ure\u0111uju pitanje vi\u0161estrukog dr\u017eavljanstva, ali se preporu\u010duje da to bude u skladu s na\u010delima izbjegavanja apatridije i po\u0161tovanja osnovnih ljudskih prava.<\/p>\n

Crna Gora, u nastojanju da o\u010duva svoj interes, vodi \u201crestriktivniju\u201d politiku dr\u017eavljanstva.<\/p>\n

Zakon o dr\u017eavljanstvu, koji je danas na snazi, done\u0161en je 2008. godine,\u00a0 dvije godine nakon obnove nezavisnosti Crne Gore. Po njemu dr\u017eavljanstvo se sti\u010de ro\u0111enjem, porijeklom, prijemom ili sporazumom o dvojnom dr\u017eavljanstvu sa drugom dr\u017eavom. Dvojno dr\u017eavljanstvo je dozvoljeno, jedino ako je ste\u010deno prije progla\u0161enja nezavisnosti Crne Gore (juna 2006.) ili ako sa drugom zemljom postoji bilateralni sporazum. Oni koji su neko drugo dr\u017eavljanstvo stekli nakon juna 2006. gube po automatizmu crnogorsko dr\u017eavljanstvo. Tako je makar predvi\u0111eno Zakonom, iako praksa pokazuje da mnogi crnogorski gra\u0111ani posjeduju i dr\u017eavljanstvo velikog broja zemalja, a naro\u010dito onih iz okru\u017eenja.<\/p>\n

\u010clanom 45 crnogorskog Ustava, previ\u0111eno je da onaj koji ima dr\u017eavljanstvo sti\u010de pravo glasa nakon dvije godine prebivali\u0161ta u Crnoj Gori. Promjena ovog \u010dlana zahtijevala bi podr\u0161ku tri petine svih bira\u010da na dr\u017eavnom referendumu.<\/p>\n

Dugogodi\u0161nja preporuka Venecijanske komisije i ODIHR-a je da se ukine rezidencijalni uslov za nacionalne izbore u skladu sa standardima. Me\u0111utim, implementacija tih preporuka nije jednostavna, jer za to ne postoji podr\u0161ka dovoljnog broja gra\u0111ana.<\/p>\n

\u201c\u010cini se da je du\u017eina prebavil\u0161ta od dvije godine za nacionalne izbore nerazumno ograni\u010denje i u suprotnosti je s Kodeksom dobre prakse u izbornim pitanjima. Preporu\u010duje se uklanjanje ove odredbe\u201d, navodi se u Mi\u0161ljenju.<\/p>\n

Sama tema dvojnog dr\u017eavljanstva u Crnoj Gori, \u00a0dodatno je optere\u0107ena slo\u017eenim dru\u0161tvenim i politi\u010dkim kontekstom, jer zadire u pitanja identiteta, odnosa prema iseljenicima, kao i o\u010duvanja etni\u010dke i politi\u010dke ravnote\u017ee u zemlji.<\/p>\n

Dok pojedini dvojno dr\u017eavljanstvo vide kao prirodan na\u010din da se odgovori na potrebe dijaspore, drugi u njemu prepoznaju rizik po suverenitet dr\u017eave i njenu politi\u010dku stabilnost.<\/p>\n

U dru\u0161tvu, kao \u0161to je crnogorsko, koje jo\u0161 uvijek gradi institucije i tra\u017ei balans izme\u0111u doma\u0107ih interesa i me\u0111unarodnih obaveza, va\u017eno je da se ovakva pitanja rje\u0161avaju pa\u017eljivo, transparentno i u skladu sa evropskim standardima, a ne pod uticajem parcijalnih politi\u010dkih interesa.\u00a0 Dok traje polemika \u00a0o potrebi uvo\u0111enja dvojnog dr\u017eavljanstva u Crnoj Gori, donosimo pregled zakonskih rje\u0161enja u manjim evropskim dr\u017eavama i na\u010dinu na koji su ove zemlje rije\u0161ile pitanje bira\u010dkog prava za one sa njihovim paso\u0161em.<\/p>\n

Balti\u010dke zemlje:<\/h3>\n

Litvanija:<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Litvanija je jedna od zemalja koje dvojno dr\u017eavljanstvo dozvoljavaju samo u veoma rijetkim i izuzetnim slu\u010dajevima, naj\u010de\u0161\u0107e kada je osoba koja posjeduje oba dr\u017eavljanstva dijete ili mlada osoba ro\u0111ena u inostranstvu ili u mje\u0161ovitoj porodici<\/p>\n

Iako je 2024. godine odr\u017ean referendum o promjeni Ustava kako bi se omogu\u0107ilo \u0161ire priznanje dvojnog dr\u017eavljanstva, referendum nije uspio jer nije prikupljen dovoljan broj glasova.<\/p>\n

Prema va\u017ee\u0107em zakonu, dr\u017eavljanin Republike Litvanije mo\u017ee istovremeno biti i dr\u017eavljanin druge dr\u017eave samo ako ispunjava neke od specifi\u010dnih uslova .<\/p>\n

Na parlamentarnim izborima pravo glasa imaju svi litvanski dr\u017eavljani, bez obzira na to da li posjeduju i drugo dr\u017eavljanstvo. S obzirom na to da je dvojno dr\u017eavljanstvo u Litvaniji uglavnom zabranjeno i ograni\u010deno na izuzetne okolnosti relativno je mali broj bira\u010da koji formalno imaju dva paso\u0161a. Ali, ukoliko je bira\u010d ipak dvojni dr\u017eavljanin Litvanije i druge zemlje, postojanje drugog dr\u017eavljanstva ne uti\u010de na njegovo pravo glasa u Litvaniji.<\/p>\n

Letonija<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Dvojno dr\u017eavljanstvo u Letoniji je dozvoljeno u odre\u0111enim slu\u010dajevima, u skladu sa Zakonom o dr\u017eavljanstvu koji je stupio na snagu 1. oktobra 2013. godine. Gra\u0111ani Letonije mogu zadr\u017eati ili ste\u0107i drugo dr\u017eavljanstvo ako je ono iz druge \u010dlanice Evropske unije (EU), EFTA ili NATO-a, Australije, Brazila ili Novog Zelanda ili zemlje sa kojom Letonija ima sporazum o priznavanju dvojnog dr\u017eavljanstva (iako trenutno takav sporazum ne postoji). Tako\u0111e, dvojno dr\u017eavljanstvo mogu\u0107e je, ako je ste\u010deno uz posebno odobrenje Vlade Letonije zbog va\u017enih nacionalnih interesa.<\/p>\n

Djeca letonskih dr\u017eavljana mogu imati dvojno dr\u017eavljanstvo sa bilo kojom zemljom. Me\u0111utim, ako je drugo dr\u017eavljanstvo iz zemlje koja nije na listi dozvoljenih, po navr\u0161etku punoljetstva, ta osoba mora da izabere izme\u0111u letonskog i drugog dr\u017eavljanstva najkasnije do 25. godine \u017eivota.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de prava glasa, na parlamentarnim izborima mogu glasati samo dr\u017eavljani Letonije. Letonija tako\u0111e ima zna\u010dajn broj nerezidenata, koji nemaju pravo glasa na nacionalnom, ve\u0107 samo na lokalnom nivou.<\/p>\n

Estonija<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Estonija, s druge strane, zadr\u017eala je najrestriktivniji stav prema dvojnom dr\u017eavljanstvu. Estonski zakon ne dozvoljava da punoljetna osoba posjeduje dva dr\u017eavljanstva istovremeno \u2013 djeci je privremeno dopu\u0161teno da imaju dva paso\u0161a, ali se po navr\u0161enoj osamnaestoj godini \u017eivota od njih zahtijeva da izaberu jedno. Estonija dvojno dr\u017eavljanstvo vidi kao potencijalnu prijetnju dr\u017eavnom suverenitetu, naro\u010dito u kontekstu velikog broja etni\u010dkih Rusa koji su ostali u zemlji nakon raspada Sovjetskog Saveza.<\/p>\n

Pravo glasa na nacionalnim izborima, u Estoniji imaju samo dr\u017eavljani Estonije.<\/p>\n

Iako je do nedavno, dr\u017eavljanima zemalja koje nijesu \u010dlanice EU, bilo dozvoljeno da glasaju na lokalnim izborima, izmjenom ustavnog amandmana iz marta ove godine, to pravo im je ukinuto. 93 od 101 poslanika u Estoniji, podr\u017eali su ustavni amandman kojim se ograni\u010dava pravo glasa za ovu kategoriju gra\u0111ana.<\/p>\n

Ostale evropske zemlje:<\/h3>\n

Hrvatska<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Hrvatsko dr\u017eavljanstvo se mo\u017ee ste\u0107i bez potrebe za otpustom iz stranog dr\u017eavljanstva u odre\u0111enim slu\u010dajevima, prema Zakonu o hrvatskom dr\u017eavljanstvu.<\/p>\n

Ti odre\u0111eni slu\u010dajevi uklju\u010duju: osobe u braku s hrvatskim dr\u017eavljaninom, iseljenike i njihove potomke, osobe \u010diji prijem je u interesu Republike Hrvatske, maloljetnu djecu koja slijede roditelja, biv\u0161e hrvatske dr\u017eavljane koji tra\u017ee ponovni prijem, te pripadnike hrvatskog naroda u inostranstvu. U tim slu\u010dajevima dozvoljeno je zadr\u017eavanje postoje\u0107eg stranog dr\u017eavljanstva.<\/p>\n

Kada je u pitanju glasanje na izborima, to pravo u Hrvatskoj, imaju svi hrvatski dr\u017eavljani iznad 18 godina.<\/p>\n

Slovenija<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

U Sloveniji je dvojno dr\u017eavljanstvo generalno ograni\u010deno, ali se dozvoljava u odre\u0111enim slu\u010dajevima \u2013 djeci iz mje\u0161ovitih brakova (ako je dijete ro\u0111eno u mje\u0161ovitom braku gdje je jedan roditelj slovena\u010dki dr\u017eavljanin, a drugi dr\u017eavljanin druge zemlje, dijete mo\u017ee imati oba dr\u017eavljanstva, u skladu sa zakonima te druge dr\u017eave), osobama koje sti\u010du slovena\u010dko dr\u017eavljanstvo izuzetnom naturalizacijom (npr. zbog doprinosa u nauci, kulturi ili sportu), kao i onima \u010dija mati\u010dna dr\u017eava ne dozvoljava odricanje od dr\u017eavljanstva ili to ne rje\u0161ava u razumnom roku.<\/p>\n

Tako\u0111e, ako postoji uzajamnost izme\u0111u Slovenije i druge dr\u017eave u pogledu dvojnog dr\u017eavljanstva, zadr\u017eavanje oba paso\u0161a je mogu\u0107e.<\/p>\n

U standardnim slu\u010dajevima naturalizacije, odricanje od prethodnog dr\u017eavljanstva je obavezno, osim ako postoji neki od navedenih izuzetaka. Slovena\u010dki dr\u017eavljani koji naknadno steknu drugo dr\u017eavljanstvo ne gube automatski slovena\u010dko, dok se oni ro\u0111eni u inostranstvu mogu odre\u0107i slovena\u010dkog do 25. godine, pod odre\u0111enim uslovima.<\/p>\n

Gra\u0111ani Slovenije glasaju na osnovu prebivali\u0161ta, dok strani dr\u017eavljani i iseljenici imaju pravo glasa u odre\u0111enim uslovima \u2013 na lokalnim i evropskim izborima, putem po\u0161te, kod ku\u0107e ili u inostranstvu. Pravo glasa imaju punoljetni gra\u0111ani.<\/p>\n

Malta<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Kada je Malta postala nezavisna dr\u017eava 21. septembra 1964. godine, zakon o dr\u017eavljanstvu Malte nije dozvoljavao dvojno dr\u017eavljanstvo, osim u slu\u010daju maloljetnika. Oni su, da bi zadr\u017eali malte\u0161ko dr\u017eavljanstvo, morali da se odreknu stranog dr\u017eavljanstva izme\u0111u 18. i 19. ro\u0111endana. Ukoliko to nijesu u\u010dinili, gubili bi malte\u0161ko dr\u017eavljanstvo na dan svog 19. ro\u0111endana.<\/p>\n

Ipak, izmjenama zakona iz 2000. godine, \u010dlan\u00a0 Zakona o dr\u017eavljanstvu Malte (poglavlje 188) propisuje da je \u201esvakom licu dozvoljeno da bude dr\u017eavljanin Malte, i istovremeno dr\u017eavljanin druge dr\u017eave.\u201c<\/p>\n

Dakle, nakon izmjena koje su usvojene 10. februara 2000. godine, gra\u0111ani Malte koji steknu strano dr\u017eavljanstvo mogu zadr\u017eati i malte\u0161ko dr\u017eavljanstvo, dok stranci koji steknu malte\u0161ko dr\u017eavljanstvo putem registracije ili naturalizacije tako\u0111e mogu zadr\u017eati to dr\u017eavljanstvo zajedno sa stranim. Ovo va\u017ei pod pretpostavkom da zakonodavstvo strane dr\u017eave ne zabranjuje dvojno dr\u017eavljanstvo svojim dr\u017eavljanima.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de bira\u010dkog prava i dvojnog dr\u017eavljanstva, malte\u0161ki zakoni predvi\u0111aju da morate imate ovjerenu dokumentaciju o dvojnom dr\u017eavljanstvu, ali ona ne uti\u010de na bira\u010dku registraciju.<\/p>\n

Me\u0111utim, mora biti zadovoljen kriterijum koji se odnosi na \u00a0nacionalnost i druge ustavne kvalifikacione kriterijume, a registracija kao glasa\u010da nije automatska, ve\u0107 se glasa\u010d mora prijaviti da bi bio tako registrovan.<\/p>\n

Na lokalnim izborima u Malti, pravo glasa imaju dr\u017eavljani EU koji \u017eive na Malti, ukoliko imaju boravi\u0161nu dozvolu.<\/p>\n

Luksemburg<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

U Luksemburgu, koji ima 653.000 stanovnika, podnosilac zahtjeva za dvojno dr\u017eavljanstvo mora \u017eivjeti u Luksemburgu najmanje pet godina. Gra\u0111ani s dvojnim dr\u017eavljanstvom koji ispunjavaju sve potrebne uslove, mogu glasati na izborima u Luksemburgu.<\/p>\n

Pitanje dvojnog dr\u017eavljanstva u Crnoj Gori mora se posmatrati kroz prizmu o\u010duvanja suvereniteta, politi\u010dke stabilnosti ali i jasno definisanih pravila prebivali\u0161ta.<\/p>\n

U sada\u0161njim okolnostima, gdje stotine hiljada crnogorskih iseljenika formalno i dalje imaju prebivali\u0161te u zemlji \u2013 i samim tim i pravo glasa \u2013 svaka inicijativa koja se odnosi na pro\u0161irivanje ili redefinisanje dr\u017eavljanstva, uklju\u010duju\u0107i modele poput “plave karte”, mo\u017ee imati dalekose\u017ene politi\u010dke i dru\u0161tvene posljedice.<\/p>\n

Crna Gora defini\u0161e politiku dr\u017eavljanstva u skladu sa specifi\u010dnostima nacionalnih interesa i njenim demografskim karakteristikama. U tom smislu, pitanje dvojnog dr\u017eavljanstva razmatra se u kontekstu va\u017ee\u0107ih zakonskih i administrativnih okvira. Modeli iz drugih zemalja, mogu poslu\u017eiti kao referenca, ali se primjenjuju u mjeri u kojoj su prilago\u0111eni lokalnom kontekstu i potrebama crnogorskog dru\u0161tva.<\/p>\n

Tekst je izra\u0111en uz podr\u0161ku regionalnog projekta SMART Balkan \u2013 Civilno dru\u0161tvo za povezan Zapadni Balkan kojeg implementira Centar za promociju civilnog dru\u0161tva (CPCD), Center for Research and Policy Making (CRPM) i Institute for Democracy and Mediation (IDM) a finansijski podr\u017eava Ministarstvo vanjskih poslova Kraljevine Norve\u0161ke.<\/em><\/p>\n

Sadr\u017eaj teksta je isklju\u010diva odgovornost autora i ne odra\u017eava nu\u017eno stavove Centra za promociju civilnog dru\u0161tva, Center for Research and Policy Making (CRPM), Institute for Democracy and Mediation i Ministarstva vanjskih poslova Kraljevine Norve\u0161ke.<\/em><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dolaskom nekada\u0161njeg Demokratskog fronta na vlast, u Crnoj Gori se ponovo otvara pitanje uvo\u0111enja dvojnog dr\u017eavljanstva. Dok je trenutni zakon strogo ograni\u010davaju\u0107i u pogledu dvojnog dr\u017eavljanstva, inicijative poput \u201cplave karte\u201d koju je nedavno predlo\u017eio Milan Kne\u017eevi\u0107, lider Demokratske narodne partije, ponovo su stavile ovo pitanje u fokus javnosti<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":429586,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[546],"tags":[],"class_list":["post-429583","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-feature"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/429583","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=429583"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/429583\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":429588,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/429583\/revisions\/429588"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/429586"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=429583"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=429583"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=429583"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}