Od Alchajmerove bolesti do raka, u\u0161na mast mo\u017ee da sadr\u017ei vredne indikatore zdravlja osobe.<\/p>\n
Sada nau\u010dnici analiziraju njen hemijski sastav u nadi da \u0107e prona\u0107i nove na\u010dine dijagnostikovanja bolesti.<\/p>\n
Narand\u017easte je boje, lepljiva je i verovatno je poslednja stvar o kojoj \u017eelite da razgovarate u dru\u0161tvu. Pa ipak, u\u0161na mast sve vi\u0161e privla\u010di pa\u017enju nau\u010dnika, koji \u017eele da je iskoriste kako bi saznali vi\u0161e o bolestima i stanjima poput raka, sr\u010danih bolesti i metaboli\u010dkih poreme\u0107aja kao \u0161to je dijabetes tipa 2.<\/p>\n
Pravi naziv za ovu lepljivu materiju je cerumen, i to je me\u0161avina sekreta iz dve vrste \u017elezda koje obla\u017eu spolja\u0161nji u\u0161ni kanal; ceruminoznih i lojnih \u017elezda.<\/p>\n
Velika ve\u0107ina ljudi evropskog ili afri\u010dkog porekla ima vla\u017enu u\u0161nu mast, koja je \u017eute ili narand\u017easte boje i lepljiva. Me\u0111utim, 95% ljudi iz isto\u010dne Azije ima suvu u\u0161nu mast, koja nije lepljiva. Gen odgovoran za proizvodnju vla\u017ene ili suve u\u0161ne masti naziva se ABCC11, koji je tako\u0111e odgovoran za to da li osoba ima smrdljive pazuhe. Oko dva odsto ljudi \u2013 uglavnom oni u kategoriji suve u\u0161ne masti \u2013 imaju verziju ovog gena, \u0161to zna\u010di da im pazusi nemaju miris.<\/p>\n
Me\u0111utim, mo\u017eda najkorisnija otkri\u0107a vezana za u\u0161nu mast odnosi se na to \u0161ta lepljiva materija u na\u0161im u\u0161ima mo\u017ee otkriti o na\u0161em zdravlju.<\/p>\n
Ono \u0161to je pouzdano utvr\u0111eno jeste veza izme\u0111u nekih sistemskih bolesti i supstanci koje se nalaze u u\u0161noj masti. Na primer leucinoza (urin karakteristi\u010dno miri\u0161e na javorov sirup), redak genetski poreme\u0107aj koji spre\u010dava telo da razgradi odre\u0111ene aminokiseline koje se nalaze u hrani. To dovodi do nakupljanja isparljivih jedinjenja u krvi i urinu, \u0161to urinu daje karakteristi\u010dan miris javorovog sirupa.<\/p>\n
Molekul odgovoran za slatkasto mirisnu mokra\u0107u je sotolon, i mo\u017ee se na\u0107i u u\u0161noj masti ljudi sa ovim stanjem. To zna\u010di da se stanje mo\u017ee dijagnostikovati jednostavnim brisom ne\u010dijih u\u0161iju, \u0161to je mnogo jednostavniji i jeftiniji proces od genetskog testa. Iako takav test mo\u017eda nije ni potreban.<\/p>\n
“U\u0161ni vosak bukvalno miri\u0161e na javorov sirup, tako da u roku od 12 sati od ro\u0111enja bebe, kada osetite ovaj prepoznatljiv i prijatan miris, to vam govori da imaju ovu uro\u0111enu gre\u0161ku metabolizma”, obja\u0161njava hemi\u010darka Rabi An Musa.<\/p>\n
Kovid 19 se ponekad mo\u017ee otkriti i u u\u0161noj masti, a tako\u0111e mo\u017ee re\u0107i da li osoba ima dijabetes tipa 1 ili tipa 2. Rani radovi ukazuju i da se mo\u017ee utvrditi da li neko ima odre\u0111eni oblik sr\u010dane bolesti iz u\u0161ne masti, iako je i dalje lak\u0161e dijagnostikovati ovo stanje iz analize krvi.<\/p>\n
Tu je i Menijerova bolest, oboljenje unutra\u0161njeg uha koje uzrokuje vrtoglavicu i gubitak sluha kod ljudi. Musa je nedavno predvodila tim koji je otkrio da u\u0161na mast pacijenata sa Menijerovom bole\u0161\u0107u ima ni\u017ee nivoe tri masne kiseline nego kod zdravih ispitanika u kontrolnoj grupi.<\/p>\n
Ovo je prvi put da je neko prona\u0161ao biomarker za ovo stanje, koje se obi\u010dno dijagnostikuje isklju\u010divanjem svega ostalog \u2013 proces koji mo\u017ee trajati godinama. Ovo otkri\u0107e budi nadu da bi lekari mogli da koriste u\u0161nu mast za br\u017eu dijagnostikovanje ovog stanja u budu\u0107nosti.<\/p>\n
Nezgodne dijagnoze<\/strong><\/p>\n Antoniozi Filjo i njegov tim razvijaju “cerumenogram” \u2013 dijagnosti\u010dki alat za koji tvrde da mo\u017ee ta\u010dno da predvidi da li osoba ima odre\u0111ene oblike raka na osnovu u\u0161nog cerumena.<\/p>\n U studiji iz 2019. godine, tim Antoniozija Filja prikupio je uzorke od 52 pacijenta obolela od raka kojima je dijagnostikovan limfom, karcinom ili leukemija. Istra\u017eiva\u010di su tako\u0111e uzeli cerumen od 50 zdravih ispitanika. Zatim su analizirali uzorke koriste\u0107i metodu koja mo\u017ee precizno da detektuje prisustvo isparljivih organskih jedinjenja (VOC) \u2013 hemikalija koje lako isparavaju na vazduhu.<\/p>\n Istra\u017eiva\u010di su identifikovali 27 jedinjenja u u\u0161nom cerumenu koja su slu\u017eila kao neka vrsta “otiska prsta” za dijagnozu raka. Drugim re\u010dima, tim je mogao sa 100 odsto ta\u010dno\u0161\u0107u da predvidi da li neko ima rak (limfom, karcinom ili leukemiju) na osnovu koncentracija ovih 27 molekula. \u200b\u200bZanimljivo je da test nije mogao da razlikuje razli\u010dite vrste raka, \u0161to ukazuje da molekule proizvode ili \u0107elije raka svih ovih vrsta raka ili kao odgovor na njih.<\/p>\n U Brazilu, bolnica Amaral Karvaljo je nedavno usvojila cerumenogram kao dijagnosti\u010dku i prate\u0107u tehniku za le\u010denje raka, ka\u017ee Antoniozi Filjo. (Izvor:BBC\/RTS)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Od Alchajmerove bolesti do raka, u\u0161na mast mo\u017ee da sadr\u017ei vredne indikatore zdravlja osobe.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":307519,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-429475","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/429475","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=429475"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/429475\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":429478,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/429475\/revisions\/429478"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/307519"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=429475"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=429475"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=429475"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}