{"id":429071,"date":"2025-04-27T06:01:03","date_gmt":"2025-04-27T04:01:03","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=429071"},"modified":"2025-04-27T06:01:03","modified_gmt":"2025-04-27T04:01:03","slug":"kraj-posleratnog-poretka","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/04\/27\/kraj-posleratnog-poretka\/","title":{"rendered":"Kraj posleratnog poretka"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Fintan O\u2019Toole<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

U tvitu od 9. marta, poljski ministar spoljnih poslova Rados\u0142aw Sikorski prokomentarisao je pretnju Elona Muska da \u0107e Ukrajini ukinuti pristup satelitskom sistemu Starlink koji ukrajinska vojska koristi za navo\u0111enje dronova. Musk, vlasnik kompanije SpaceX koja upravlja Starlinkom, napisao je da bi se \u201e\u010ditava linija ukrajinskog fronta uru\u0161ila ako bih isklju\u010dio Starlink\u201c. Sikorski je odgovorio da \u201eStarlink za Ukrajinu pla\u0107a poljsko Ministarstvo za digitalizaciju, oko 50 miliona dolara godi\u0161nje. Ostavljaju\u0107i po strani etiku upu\u0107ivanja pretnji \u017ertvi agresije, \u017eelim da ka\u017eem da \u0107emo u slu\u010daju da se SpaceX poka\u017ee kao nepouzdan pru\u017ealac usluga potra\u017eiti nekog drugog.\u201c<\/p>\n

Ameri\u010dki dr\u017eavni sekretar Marco Rubio ukorio je Sikorskog re\u010dima: \u201eRecite hvala, jer bez Starlinka Ukrajina bi odavno izgubila ovaj rat i Rusi bi ve\u0107 bili na granici s Poljskom.\u201c (Verovatno ne zna da Poljska ve\u0107 deli granicu s ruskom enklavom Kalinjingrad.) Musk je u odgovoru Sikorskom napisao samo: \u201eTi\u0161ina, mali \u010dove\u010de.\u201c<\/p>\n

Takva drskost vi\u0161e nije \u0161okantna. Imitiranje je najni\u017ei oblik laskanja: Trumpovi dvorani pokazuju lojalnost vo\u0111i detinjastim vre\u0111anjem predstavnika savezni\u010dkih zemalja, na njegov uobi\u010dajeni na\u010din. Rubiovo \u201eRecite hvala\u201c o\u010digledan je poku\u0161aj dodvoravanja Trumpu opona\u0161anjem potpredsednika J. D. Vancea koji je 28. februara u Ovalnom kabinetu ukorio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog pitanjem: \u201eJesi li bar jednom rekao hvala?\u201c Muskova fraza \u201emali \u010dovek\u201c opona\u0161a dobro poznate Trumpove uvrede. Na meti takvih uvreda nekada je bio i \u201emali Marco\u201c. Infantilizacija ameri\u010dke unutra\u0161nje politike pro\u0161irila se na me\u0111unarodne odnose. Pokazivanje prezira prema Evropi va\u017ena je oznaka pripadanja klubu Trumpovih obo\u017eavalaca: u poruci na Signalu od 14. marta, koja je procurela do Jeffreyja Goldberga iz Atlantica, ministar odbrane Pete Hegseth je napisao Vanceu: \u201ePotpuno razumem tvoje ga\u0111enje prema evropskim grebatorima. To je JADNO.\u201c<\/p>\n

U ovom slu\u010daju posebno je zanimljiv izbor mete. Na svetu verovatno nema zemlje koja je Americi naklonjena vi\u0161e nego Poljska. Prema istra\u017eivanju Instituta Pju, sprovedenom pro\u0161le godine u trideset \u010detiri zemlje na \u0161est kontinenata, 86 odsto Poljaka ima pozitivno mi\u0161ljenje o Sjedinjenim Dr\u017eavama \u2013 \u0161to je vi\u0161e nego u bilo kojoj drugoj zemlji, uklju\u010duju\u0107i i Izrael, Ujedinjeno Kraljevstvo i Japan. Poljska je ve\u0107 ispunila Trumpov zahtev da evropske \u010dlanice NATO saveza pove\u0107aju izdvajanja za odbranu \u2013 njeni vojni izdaci ve\u0107 su vi\u0161e nego dvostruko ve\u0107i od ciljnih 2 odsto BDP-a i vrlo blizu iznosu od 5 odsto koji je Trump zatra\u017eio u januaru. Veliki deo tih izdataka odlazi na ameri\u010dko naoru\u017eanje i raketne sisteme protivvazdu\u0161ne odbrane. Poljska je 2022. i 2023. potpisala ugovore o kupovini tenkova Abrams u vrednosti od vi\u0161e od 6 milijardi dolara i tako postala prva evropska zemlja koja \u0107e ih imati u sastavu svojih oru\u017eanih snaga.<\/p>\n

Ljubav prema Americi ima duboke korene u masovnoj migraciji Poljaka u Sjedinjene Dr\u017eave, zalaganju Woodrowa Wilsona za obnovu nezavisne poljske dr\u017eave na kraju Prvog svetskog rata, kao i podr\u0161ci Ronalda Reagana disidentskom pokretu Solidarnost 80-ih godina. Taj ose\u0107aj obaveze mo\u017ee pomo\u0107i u razumevanju nepokolebljivog politi\u010dkog i vojnog sudelovanja Poljske \u010dak i u najve\u0107oj ameri\u010dkoj gluposti ovog veka, invaziji George W. Busha na Irak 2003. Mo\u017eda je ve\u0107ina Amerikanaca to ve\u0107 zaboravila, ali posle pada Sadama Huseina, jedna od \u010detiri okupacione zone u podeljenom Iraku bila je pod kontrolom Poljske. To je, izme\u0111u ostalog, bio na\u010din da se Poljska odu\u017ei za vek ameri\u010dkog prijateljstva.<\/p>\n

Trump se u prvom mandatu zahvaljivao Poljskoj. U julu 2017, obratio se velikom skupu koji ga je razdragano do\u010dekao na trgu Krasinjski u Var\u0161avi: \u201ePozdravljam narod Poljske, jedne od zemalja NATO saveza koja je dostigla ciljani nivo izdvajanja za na\u0161u zajedni\u010dku odbranu. Hvala vam. Hvala Poljskoj. Moram re\u0107i da ste dali zaista veli\u010danstven primer i mi vam aplaudiramo. Hvala vam.\u201c<\/p>\n

Trump je tako\u0111e uveravao okupljene da njihova zemlja ima centralno mesto u transatlantskom savezu za koji je, \u010dini se, tada jo\u0161 pokazivao bezgrani\u010dni entuzijazam: \u201eJaka Poljska je blagoslov za narode Evrope i oni to dobro znaju. Jaka Evropa je blagoslov za zapad i \u010ditav svet. Stotinu godina posle ulaska ameri\u010dkih snaga u Prvi svetski rat, transatlantske veze izme\u0111u Sjedinjenih Dr\u017eava i Evrope jednako su jake, mo\u017eda i ja\u010de.\u201c<\/p>\n

\n

***<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Kako smo odatle stigli dovde? Kako su Trumpovi hvalospevi Poljskoj kao najbolje vaspitanom detetu u evropskoj porodici naroda prerasle u otvoreni prezir koji njegovi pomo\u0107nici sada iskazuju? Kako je Trump od \u017eelje da \u201eEvropa bude jaka\u201c, od poistove\u0107ivanja sa \u201ezapadom\u201c i \u201eposve\u0107enosti transatlantskim vezama\u201c stigao do njihovog istorijskog ru\u0161enja? Izdajom Ukrajine i otvorenim stajanjem na stranu Rusije Trump je \u0161okirao evropske partnere. Kao \u0161to je poljski premijer Donald Tusk primetio 7. marta, do\u0161lo je do \u201eduboke promene u ameri\u010dkoj geopolitici\u201c i Evropljani se sad moraju pomiriti s onim \u0161to ta promena zna\u010di za njih i ostatak sveta.<\/p>\n

U nastojanju da razumemo Trumpa, uvek moramo imati na umu mogu\u0107nost da je u pitanju obi\u010dna neupu\u0107enost. Njegovo nezadovoljstvo NATO savezom i Evropskom unijom istovremeno je duboko i prili\u010dno maglovito. Kao \u0161to je rekao londonskom Timesu u januaru 2017, on veruje da je EU samo nema\u010dki paravan: \u201ePogledate Evropsku uniju, to je, zapravo, Nema\u010dka. U osnovi, to je organizacija kojom upravlja Nema\u010dka\u201c. Izgleda da on tako\u0111e veruje da su NATO i EU jedna ista organizacija. John Bolton, njegov savetnik za nacionalnu bezbednost 2018. i 2019, u memoarima Soba u kojoj se sve dogodilo: memoari iz Bele ku\u0107e (The Room Where It Happened: A White House Memoir), pi\u0161e: \u201eTrump je kritikovao Jeana Claudea Junckera [tada\u0161njeg predsednika Evropske komisije] kao podlaca koji mrzi Sjedinjene Dr\u017eave. Juncker, tvrdio je Trump, odre\u0111uje bud\u017eet NATO saveza, ali nije objasnio kako on to radi.\u201c<\/p>\n

Jo\u0161 vi\u0161e iznena\u0111uje to \u0161to se \u010dini da Trump ne razlikuje procenat BDP-a koji \u010dlanice NATO saveza izdvajaju za sopstvenu odbranu od onoga \u0161to on uporno naziva \u201edoprinosom\u201c za NATO. Bolton se se\u0107a da je Trump pretio da \u0107e SAD smanjiti svoj \u201edoprinos\u201c na isti nivo kao Nema\u010dka. Povod je bio propust Nema\u010dke da ispuni obavezu izdvajanja 2 procenta BDP-a za odbranu. Ali, kao \u0161to je Bolton zbunjeno primetio, ta obaveza \u201ene odnosi se na \u2019doprinos\u2019 za NATO, ve\u0107 na ukupno izdvajanje za odbranu. Nisam bio siguran da li Trump to zaista nije razumeo ili je samo zloupotrebljavao re\u010d \u2019doprinos\u2019. Najava da \u0107e smanjiti ameri\u010dki \u2019doprinos\u2019 na nivo Nema\u010dke implicirala je da \u0107e SAD smanjiti svoje odbrambene izdatke s preko 4 procenta BDP-a za \u010dak 75 odsto, \u0161to, verujem, nije ono \u0161to je hteo da ka\u017ee.\u201c<\/p>\n

Ipak, maglovitost Trumpovih predstava o Evropi i transatlantskom savezu i nije neka uteha \u2013 ako Trump zapravo ne zna \u0161to radi, jednako lako mo\u017ee posrnuti nazad u naru\u010dje \u201ezapada\u201c. Iako je njegovo razumevanje stvarnosti problemati\u010dno, on se \u010dvrsto dr\u017ei svojih fiks-ideja i nepromenljivih instinkata. To su opsesije i impulsi koji danas preoblikuju odnose izme\u0111u Evrope i SAD, dramati\u010dnije nego u bilo kom trenutku posle Drugog svetskog rata.<\/p>\n

Mora se priznati da je napetosti u tim odnosima bilo i pre Trumpovog politi\u010dkog uspona. U doba hladnog rata, Evropa je bila glavno mesto su\u010deljavanja Amerike i Sovjetskog Saveza. Mo\u0107 Sjedinjenih Dr\u017eava bila je bedem koji \u0161titi Evropu od sovjetske invazije. Paradoksalno, kraj hladnog rata, od kog se moglo o\u010dekivati da \u0107e doneti umanjen obim ameri\u010dkog anga\u017emana u garantovanju evropske bezbednosti, zapravo je taj anga\u017eman produbio. NATO savez je vremenom udvostru\u010dio \u010dlanstvo sa \u0161esnaest zemalja 1990. na trideset dve zemlje danas. Sjedinjene Dr\u017eave su prihvatile na\u010delnu obavezu da u\u0111u u rat sa svakim ko napadne Poljsku, Ma\u0111arsku, Bugarsku, neku od balti\u010dkih dr\u017eava, Albaniju, \u010ce\u0161ku, Slova\u010dku, Sloveniju, Rumunije, Hrvatsku, Crnu Goru, \u010dak i Severnu Makedoniju.<\/p>\n

Ovde sti\u017eemo do temeljne kontradikcije: uprkos tome \u0161to je pretnja nestala, ameri\u010dko odvra\u0107anje se intenziviralo. Mo\u017eda je NATO porastao upravo zato \u0161to je pretnja na koju je trebalo odgovoriti prakti\u010dno nestala \u2013 Sjedinjene Dr\u017eave su mogle ponuditi za\u0161titu svakome, jer su garancije koje pru\u017eaju bile sve apstraktnije. Da li bi se Amerikanci obavezali da brane Severnu Makedoniju da su zaista verovali da postoji i najmanja mogu\u0107nost da ona bude napadnuta? \u010citava konstrukcija je po\u010divala na fiktivnim temeljima. Evropljani su uglavnom bili sre\u0107ni zbog toga, pa im je ostalo samo da se nadaju najboljem. \u017diveli su, doslovno, u la\u017enom ose\u0107aju sigurnosti.<\/p>\n

\n

***<\/h3>\n<\/blockquote>\n

U Evropi su svi dobro znali da bi Sjedinjene Dr\u017eave mogle da se odmetnu i krenu svojim putem. \u0160to se i dogodilo s nezakonitim napadom na Irak 2003. godine. Neokonzervativci u Bushovoj administraciji otvoreno su odbacivali ideju da Sjedinjene Dr\u017eave treba da po\u0161tuju me\u0111unarodno pravo i pola\u017eu ra\u010dune me\u0111unarodnim institucijama. Taj stav po\u010diva na poziciji koju je najjasnije formulisao Robert Kagan u klju\u010dnom eseju iz 2002. pod naslovom \u201eMo\u0107 i slabost\u201c \u2013 na mi\u0161ljenju da samo slabe nacije imaju obavezu da po\u0161tuju multilateralne procese i norme. Evropljani su naklonjeni takvim organizacijama i konvencijama zato \u0161to su njihove zemlje slabe. Sjedinjene Dr\u017eave, kao izuzetno mo\u0107na sila, ne moraju to da rade. Takvo mi\u0161ljenje je potpuno aistorijsko. Posle pobeda u Prvom i Drugom svetskom ratu, pa ponovo u Hladnom ratu, izuzetno mo\u0107ne Sjedinjene Dr\u017eave aktivno su u\u010destvovale u izgradnji globalnog sistema upravljanja. Ali \u010dak ni ameri\u010dki demokratski predsednici nisu tra\u017eili, na primer, da Sjedinjene Dr\u017eave prihvate nadle\u017enost Me\u0111unarodnog krivi\u010dnog suda.<\/p>\n

Neokonzervativci su prihvatili ideju o globalnoj hegemoniji Amerike, \u010dak i o Americi kao imperiji, ali su te ideje istovremeno bile uslovljene jednom va\u017enom kvalifikacijom: kao \u0161to su Kagan i William Kristol konstatovali u Foreign Affairsu 1996. godine, \u201eUpravo zahvaljuju\u0107i neobi\u010dno visokom nivou moralnosti ameri\u010dke spoljne politike druge zemlje veruju da ne moraju strahovati od ina\u010de zastra\u0161uju\u0107e mo\u0107i Amerike\u201c. Ta tvrdnja je apsurdna \u2013 stara evropska carstva, posebno britansko i francusko, tako\u0111e su sebe do\u017eivljavala kao misionare visokog morala, a ne kao grabe\u017eljive osvaja\u010de. Takva tvrdnja u celini zavisi od dobre volje i lepih manira ameri\u010dkih predsednika. Evropljani nisu morali da \u010dekaju na Trumpa da bi uvideli da ameri\u010dki predsednici ne moraju uvek biti dobronamerni. Ali on je taj koji je kona\u010dno zbacio krinku visokog morala, pa se fikcija razotkrila kao ono \u0161to zapravo jeste.<\/p>\n

U tom smislu, mo\u017eemo tvrditi da je Trump primorao Evropljane na zakasnelo suo\u010davanje sa stvarno\u0161\u0107u. Godine 2018, kada se Trump povukao iz nuklearnog sporazuma koji su SAD i EU sklopili s Iranom, Tusk, tada predsednika Saveta EU, objavio je tvit: \u201eImaju\u0107i u vidu najnovije odluke @realDonaldTrump, neko bi mogao pomisliti, uz ovakve prijatelje ne trebaju nam neprijatelji. Ali, iskreno govore\u0107i, Evropska unija treba da mu bude zahvalna. Zahvaljuju\u0107i njemu oslobodili smo se svih iluzija\u201c. Ipak, neke iluzije te\u0161ko odumiru, a dolazak starog atlantiste Joea Bidena u Ovalni kabinet o\u017eiveo je fantazije o uvek sve \u010dvr\u0161\u0107im \u201etransatlantskim vezama\u201c.<\/p>\n

Da Trump nije u\u010dinio ni\u0161ta osim odustajanja od obaveza Sjedinjenih Dr\u017eava prema Evropi \u2013 \u010dime je ve\u0107 pretio u prvom mandatu \u2013 moglo bi se re\u0107i da su Evropljani dobili spasonosnu dozu \u0161ok terapije. Ali on od Evrope ne odustaje i ona mu je i dalje na ni\u0161anu. Njegov re\u017eim nije izgubio interesovanje za Evropu, ve\u0107 je razvio zlonamerni interes za njeno uni\u0161tenje.<\/p>\n

\n

***<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Antipatija koju Trump pokazuje prema evropskim institucijama nije samo hir. Ona je povezana s va\u017enim delom njegovog mentaliteta: s iskrivljenim predstavama o mu\u0161kosti. Bar od 2003. i gnevnih reakcija ameri\u010dke desnice na francusku i nema\u010dku kritiku invazije na Irak, u antagonizmu prema Evropi o\u010dituje se visoko seksualizovana binarna opozicija izme\u0111u ameri\u010dke \u201emu\u0161ke\u201c mo\u0107i i evropske \u201e\u017eenske\u201c slabosti. Kagan je u \u201eMo\u0107i i slabosti\u201c pisao da su \u201eAmerikanci s Marsa, a Evropljani s Venere\u201c \u2013 parafraziraju\u0107i naslov bestselera Johna Graya Mu\u0161karci su s Marsa, \u017eene su s Venere. Timothy Garton Ash je 2003. godine na ovim istim stranicama primetio koliko se ameri\u010dki antievropejci oslanjaju na sli\u010dne stereotipe: \u201eAmerikanci su mu\u017eevni, heteroseksualni mu\u0161karci; Evropljani su feminizirani, impotentni ili kastrirani. S vojne ta\u010dke gledi\u0161ta, Evropljanima se ne di\u017ee. (Znamo da imaju manje od dvadeset transportnih aviona za \u201evelike terete\u201c, dok ih Amerika ima vi\u0161e od dve stotine.)\u2026 Re\u010d \u2019eunusi\u2019, saznao sam, pi\u0161e se \u2019EU-nusi\u2019.\u201c<\/p>\n

Zato ne iznena\u0111uje to \u0161to Trump, Musk i Vance Evropu vide na isti na\u010din, kao u\u0161trojenu i podlo\u017enu zlostavljanju. Ipak, kao \u0161to ve\u0107 biva s krhkom supermu\u0161ko\u0161\u0107u, iza takvog pogleda na svet krije se veliki strah: koliko je poni\u017eavaju\u0107e da trpimo zlostavljanje nekoga koga bi po prirodi stvari mi trebalo da zlostavljamo? Evropljani su bili \u0161okirani kada je Trump krajem februara izjavio da je \u201eEvropska unija formirana da bi zloupotrebljavala dobru volju Sjedinjenih Dr\u017eava. Zato su je i napravili, i to su dobro uradili\u201c. Trump je samo ponovio ne\u0161to \u0161to je i ranije govorio. Bob Woodward je u knjizi Bes (Rage) iz 2020. godine opisao jedan razgovor s Trumpom: \u201ePredsednik je pomenuo Evropsku uniju, za koju je rekao da nas je \u2019godinama potkradala\u2019 i da je \u2019napravljena da bi se zloupotrebile\u2019 Sjedinjene Dr\u017eave.\u201c<\/p>\n

U toj mra\u010dnoj mazohisti\u010dkoj fantaziji Evropska unija je pretnja koliko i Kina. Bolton se se\u0107a da je na sastanku s nema\u010dkom kancelarkom Angelom Merkel \u201eTrump upotrebio re\u010denicu koju smo kasnije \u010duli nebrojeno puta, da je \u2019EU gora od Kine, samo je manja\u2019, i dodao da je EU i napravljena da bi se iskori\u0161\u0107avale Sjedinjene Dr\u017eave\u201c. U intervjuu za Fox News u julu 2018, Trump je ponovio ne\u0161to sli\u010dno. Maria Bartiromo ga je upitala: \u201eZar ne bi bilo bolje da uz sebe imamo saveznike s kojima \u0107emo zajedni\u010dki nastupati protiv Kine, umesto \u0161to im okre\u0107emo le\u0111a?\u201c Trump je odgovorio: \u201eDozvolite \u2013 Evropska unija je mo\u017eda jednako opasna kao Kina, ali je manja. Okej? Stra\u0161no je to \u0161to nam rade\u201c. Tako se razmetljiva mu\u017eevnost pretvorila u viktorijansku melodramu \u017eenske ranjivosti \u2013 Amerika je naivna devojka koju napastvuje grabljiva Evropska unija.<\/p>\n

Ta strepnja je toliko duboka da se u nabrajanju ameri\u010dkih neprijatelja Trump obi\u010dno prvo seti Evropske unije. Godine 2018, pre neslavnog ulizi\u010dkog samita s Vladimirom Putinom u Helsinkiju, CBS News ga je pitao ko je \u201etrenutno najve\u0107i globalni neprijatelj\u201c. \u201ePa\u201c, odgovorio je, \u201emislim da imamo mnogo neprijatelja. Evropska unija je neprijatelj, bar sude\u0107i po tome \u0161ta nam rade u trgovini. Mo\u017eda ne biste prvo pomislili na Evropsku uniju, ali ona jeste neprijatelj\u201c. Kao \u0161to \u010desto biva u Trumpovim istupima, sitne li\u010dne razmirice \u010desto je te\u0161ko razlikovati od epohalnih politi\u010dkih odluka. U intervjuu za londonski Times iz 2017. tvrdio je da ga je EU spre\u010dila da izgradi golf teren u Irskoj: \u201eImam veliki posed u Irskoj, veli\u010danstven posed Dunbeg. Zatra\u017eio sam od vlasti dozvolu za veliku, prekrasnu dogradnju\u2026 i tamo sam mnogo nau\u010dio, jer sam vrlo brzo dobio dozvolu od irskih vlasti, a onda su Irska i moji ljudi iza\u0161li pred EU da zatra\u017ee njihovo odobrenje \u2013 pro\u0161le su godine \u2013 to je bilo lo\u0161e za Irsku\u2026 Veoma neprijatno iskustvo.\u201c<\/p>\n

To nije ono \u0161to se dogodilo, ali u Trumpovom umu nema mnogo prostora za razliku izme\u0111u stvarnog i percipiranog omalova\u017eavanja. Ta izmi\u0161ljena neprijatnost jo\u0161 ga pritiska \u2013 na konferenciji za medije s irskim premijerom Miche\u00e1lom Martinom u Beloj ku\u0107i 12. marta, dva minuta je posvetio tu\u017enoj pri\u010di o Evropskoj uniji i Dunbegu.<\/p>\n

Trumpovo neprijateljstvo prema Evropskoj uniji politi\u010dki se prvo manifestovalo kao entuzijasti\u010dna podr\u0161ka brexitu. Tokom predsedni\u010dke kampanje 2016. i li\u010dno se identifikovao s odlukom Britanije da napusti EU. \u201eMnogi ljudi\u201c, pisao je na tviteru neposredno posle britanskog referenduma 23. juna, \u201evide veliku sli\u010dnost izme\u0111u brexita u Velikoj Britaniji i onoga \u0161to se doga\u0111a u SAD. Ljudi \u017eele svoju zemlju nazad!\u201c U avgustu je to jo\u0161 jasnije rekao: \u201eUskoro \u0107e me prozvati GOSPODIN BREXIT!\u201c U to vreme su se desni\u010dari u Evropi i SAD nadali da je brexit najava raspada Evropske unije. Trump je to i rekao u intervjuu za Times: \u201eMislim da ljudi \u017eele da sa\u010duvaju identitet, a ako mene pitate, verujem da \u0107e i ostali iza\u0107i.\u201c<\/p>\n

U prvom Trumpovom mandatu, uverenje da je EU \u201eneprijatelj\u201c isto koliko i Kina (ali daleko ni\u017eeg ranga od Rusije) povremeno je isplivavalo na povr\u0161inu, ali uglavnom je ostajalo u pozadini. Ponekad \u2013 \u00a0kao u govoru odr\u017eanom u Var\u0161avi \u2013 bilo je potpuno prikriveno atlantisti\u010dkim kli\u0161eima. Ali kod Trumpa nikada ni\u0161ta ne odlazi u pro\u0161lost. U drugom mandatu, Trumpovi antievropski stavovi ne samo da su se oslobodili ograda koje su im nekada postavljali ostaci starog vojnog i spoljnopoliti\u010dkog establi\u0161menta \u2013 nego su jo\u0161 narasli podr\u0161kom ljudi iz njegovog neposrednog okru\u017eenja.<\/p>\n

\n

***<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Da odgovorim na pitanje o tome kako smo od Trumpovih hvalospeva Poljskoj 2017. stigli do nadmenog izrugivanja njegovih najbli\u017eih saradnika u 2025. godini: promenile su se tri stvari. Prvo, to su postupak za Trumpov opoziv 2019. zbog poku\u0161aja svrgavanja Zelenskog (kao i Muellerov izve\u0161taj iz iste godine o me\u0161anju Rusije u ameri\u010dke izbore 2016); sve agresivnije me\u0161anje u evropsku unutra\u0161nju politiku i pru\u017eanje podr\u0161ke krajnje desni\u010darskim i neofa\u0161isti\u010dkim strankama; i njegov novi savez s visokotehnolo\u0161kim kompanijama.<\/p>\n

Trumpovo divljenje Putinu ima dugu predistoriju, a kako sam Trump ka\u017ee, ruskog predsednika danas vidi kao brata po oru\u017eju s kojim se rame uz rame bori protiv zajedni\u010dkih neprijatelja. \u201ePutin je sa mnom pro\u0161ao kroz pakao\u201c, rekao je 28. februara. \u201ePro\u0161ao je kroz lov na ve\u0161tice u kom su koristili njega i Rusiju. Rusija, Rusija, Rusija, jeste li \u010duli za to?\u201c Po logici da neprijatelj mog prijatelja mora biti i moj neprijatelj, Poljska (koja je iz o\u010diglednih razloga jedna od evropskih zemalja koje najvi\u0161e strahuju od Rusije) vi\u0161e nije me\u0111u njegovim miljenicima. Ironi\u010dno, isto vojno ja\u010danje koje je Poljsku 2017. godine u\u010dinilo Trumpovom omiljenom evropskom dr\u017eavom, sada je \u010dini nedobrodo\u0161lom preprekom na Putinovom putu obnovljenog imperijalizma.<\/p>\n

Drugo, Poljska je pogre\u0161ila kada je odbacila tvrdodesni\u010darsku katoli\u010dku nacionalisti\u010dku vladu (na vlasti u vreme Trumpove posete 2017) i zamenila je Tuskovom koalicijom centra. Nova Trumpova administracija zapravo nije odustala od Evrope, ve\u0107 je zainteresovana za njeno preoblikovanje po sopstvenom liku. Musk i Vance se otvoreno me\u0161aju u evropske demokratije, podr\u017eavaju krajnje desni\u010darske nacionalisti\u010dke stranke i potkopavaju Evropsku uniju iznutra. U govoru na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti 14. februara, Vance je odglumio lapsus: \u201eGledam u Brisel, gde komis\u2026 gde komesari EU\u2026\u201c Ovim preimenovanjem \u201e\u010dlanova komisije\u201c u \u201ekomesare\u201c dao je uljudan oblik poruci koja se jo\u0161 ne mo\u017ee sasvim jasno artikulisati: preusmeravaju\u0107i ameri\u010dko neprijateljstvo s Rusije na sada\u0161nji ekvivalent komunisti\u010dke pretnje \u2013 Evropsku uniju, Vance je citirao papu Jovana Pavla I: \u201eNe bojte se\u201c. Poljski papa je upotrebio tu frazu na inauguraciji 1978, kada je ona protuma\u010dena kao izazov sovjetskoj hegemoniji nad njegovom domovinom. Vance je ponovo izvrnuo re\u010di da bi jedan tiranski re\u017eim zamenio drugim: EU je novi Sovjetski Savez.<\/p>\n

Trump i njegovi pomaga\u010di o\u010digledno su zaklju\u010dili da je najbolji na\u010din da se novi neprijatelj uni\u0161ti pru\u017eanje podr\u0161ke krajnje desni\u010darskim pokretima unutar dr\u017eava \u010dlanica. Na dan govora u Minhenu, a samo devet dana pre saveznih izbora u Nema\u010dkoj, Vance se u hotelu sastao s Alice Weidel, \u010delnicom krajnje desni\u010darske stranke Alternative f\u00fcr Deutschland, \u010dije samo ime upu\u0107uje na nacisti\u010dki slogan (\u201eAlles f\u00fcr Deutschland\u201c). U me\u0111uvremenu je odbio sastanak s izabranim nema\u010dkim kancelarom Olafom Scholzom. U govoru je pozvao na odustajanje od takozvanog \u201evatrenog zida\u201c koji su nema\u010dke demokratske stranke postavile da bi izolovale Alternativu za Nema\u010dku: \u201eNema potrebe za takvom izolacijom\u201c. Preporuka je bila jasna: ne samo da nema potrebe da se Nemci \u201epla\u0161e\u201c glasanja za AfD, nego bi krajnju desnicu trebalo pozvati u vladu posle izbora.<\/p>\n

Ta otvorena subverzija Evropske unije u bliskoj je vezi s tre\u0107om velikom promenom: to je Trumpovo partnerstvo s ameri\u010dkim tehnolo\u0161kim gigantima. Veliki deo Vanceovog govora u Minhenu bio je sastavljen od la\u017ei i preuveli\u010davanja u opisivanju poku\u0161aja evropskih zemalja da demokratiju i dru\u0161tvene slobode za\u0161tite od dezinformacija i zloupotreba. U nekom druga\u010dijem svetu, njegove tvrdnje bile bi sme\u0161ne: na primer, da je \u0160kotska zapretila krivi\u010dnim gonjenjem ljudi koji se \u201emole u privatnosti sopstvenog doma\u201c, da je EU podr\u017eala poni\u0161tavanje izbora u Rumuniji i da bi isto mogla u\u010diniti u Nema\u010dkoj, da EU namerava da zatvori dru\u0161tvene mre\u017ee \u201eonog trenutka kada oceni da se na njima \u0161iri, citiram, \u2018sadr\u017eaj mr\u017enje\u2019\u201c, te da je nema\u010dka policija \u201eorganizovala racije protiv gra\u0111ana osumnji\u010denih za objavljivanje antifeministi\u010dkih komentara na internetu\u201c. Nijedna od tih tvrdnji nije ni izdaleka ta\u010dna, ali sve nose politi\u010dku poentu: EU je tiranija zato \u0161to \u017eeli da nametne odre\u0111ena pravila pona\u0161anja ameri\u010dkim kompanijama koje su vlasnici dru\u0161tvenih mre\u017ea. Komercijalni interes tih kompanija da im se dopusti distribucija toksi\u010dnih sadr\u017eaja savr\u0161eno se uklapa u interes Trumpove administracije da podr\u017ei krajnje desni\u010darske i proruske pokrete koji \u0161ire mr\u017enju i dezinformacije.<\/p>\n

\n

***<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Ali \u0161ta se time posti\u017ee? Napad ameri\u010dke administracije na EU nespretan je i kontraproduktivan. Trump je bez sumnje \u201esru\u0161io sve evropske iluzije\u201c o ameri\u010dkim namerama. Bez obzira na to \u0161ta se doga\u0111a s Ukrajinom i koliko god da je Trump prevrtljiv u svojim hirovima, obele\u017eavanje EU kao neprijateljske sile podrazumeva prihvatanje logike i puta s kog nema povratka. Ne samo da Evropa vi\u0161e ne mo\u017ee ra\u010dunati na dobronamernost Sjedinjenih Dr\u017eava, nego mora dopustiti i mogu\u0107nost aktivne zle namere. Otvorenim nastojanjem da je razori, Trump je Evropsku uniju prinudio da poka\u017ee svetu da \u0107e sve \u0161to je ne ubije u\u010diniti ja\u010dom.<\/p>\n

Mizogine slike na kojima po\u010divaju antievropski stavovi ameri\u010dke desnice imaju va\u017enu ulogu u toj pogre\u0161noj proceni. Takve slike podr\u017eavaju temeljnu pretpostavku da je EU feminizirana i po prirodi slaba i da \u0107e se brzo slomiti pod pritiskom mu\u017eevne Amerike. Ali svet odbija da prihvati takve idiotske predrasude. EU ima sve probleme jedne slo\u017eene, na pravilima utemeljene i visoko konsenzualne multilateralne organizacije. Ipak, ona je i inherentno dinami\u010dna i uspela je da iz malog kluba \u0161est zapadnih zemalja izraste u konglomerat od dvadeset i sedam dr\u017eava s ukupnom populacijom mnogo ve\u0107om od one u SAD.<\/p>\n

Za Trumpovo pogre\u0161no razumevanje Evrope postoji o\u010digledan presedan. Umesto da bude vesnik propasti EU, njegov voljeni brexit je doneo Velikoj Britaniji mno\u0161tvo problema i prakti\u010dno konsolidovao Evropsku uniju; \u010dak ni krajnje desne stranke u Francuskoj i Italiji koje su koketirale s idejama o frexitu i italexitu to vi\u0161e ne \u010dine. Zabavno je to \u0161to Projekat 2025, zloglasna agenda druge Trumpove administracije, sadr\u017ei pritu\u017ebu da se \u201eposle brexita spoljna politika EU odvija bez u\u010de\u0161\u0107a Ujedinjenog Kraljevstva, \u0161to je nepovoljan razvoj doga\u0111aja za Sjedinjene Dr\u017eave s obzirom da je politika Ujedinjenog Kraljevstva kroz istoriju bila uskla\u0111ena s mnogim ameri\u010dkim stavovima\u201c. Gotovo deceniju posle brexita, novi koordinisani poku\u0161aji potkopavanja EU ima\u0107e daleko te\u017ee posledice za SAD.<\/p>\n

Te posledice su vidljive u odgovoru budu\u0107eg nema\u010dkog kancelara Friedricha Merza na Trumpovu izdaju Ukrajine i otvoreno savezni\u0161tvo s Putinom: \u201eMoj apsolutni prioritet bi\u0107e ja\u010danje Evrope u najkra\u0107em mogu\u0107em roku da bismo, korak po korak, stekli punu nezavisnost od SAD\u201c. Upozorio je da politi\u010dari koji ponavljaju slogan \u201eAmerika na prvom mestu\u201c rizikuju da dobiju \u201eusamljenu Ameriku\u201c. Merz je konzervativac i atlantista \u2013 ili je bar to bio do pro\u0161log meseca. Ali, kao i gotovo svi evropski \u010delnici, on zna da je posleratni period evropske istorije sada definitivno zavr\u0161en.<\/p>\n

Na kra\u0107i rok, povla\u010denje ameri\u010dkog sistema bezbednosti ostavi\u0107e isto\u010dno krilo Evropske unije (naro\u010dito male balti\u010dke dr\u017eave) opasno izlo\u017eenim Putinovoj agresiji, a trgovinski rat koji je Trump izgleda odlu\u010dio da povede oslabi\u0107e i ameri\u010dku i evropsku ekonomiju. Ipak, u evropskoj reakciji na te pretnje ve\u0107 se naziru obrisi njene budu\u0107e nezavisnosti. Britanija \u0107e se pribli\u017eiti Evropi. Zemlje EU \u0107e pove\u0107ati potro\u0161nju za naoru\u017eanje \u2013 ali \u0107e osigurati da se to oru\u017eje proizvodi u Evropi, a ne u Americi. Zajedni\u010dkim zadu\u017eivanjem Evropska unija \u0107e obezbediti velike koli\u010dine novca za finansiranje zajedni\u010dke vojne potro\u0161nje \u2013 Evropska komisija je ve\u0107 odlu\u010dila da obezbedi do 150 milijardi evra za ja\u010danje odbrambene industrije EU.<\/p>\n

To \u0107e potencijalno imati duboke i dugoro\u010dne ekonomske implikacije. Kao \u0161to je Gideon Rachman primetio u Financial Timesu: \u201eEmisija zajedni\u010dkog evropskog duga nije samo sredstvo prikupljanja novca za odbranu. To je i prilika za izgradnju evra kao alternative dolaru u ulozi globalne rezervne valute. Hirovitost Trumpove administracije probudila je zna\u010dajan globalni apetit za alternativom ameri\u010dkim dr\u017eavnim obveznicama kao dosad najsigurnijom investicijom.\u201c<\/p>\n

Trump i njegovi pomo\u0107nici prihvataju veliki rizik veruju\u0107i da mogu sru\u0161iti EU i zameniti je obnovljenom ruskom interesnom sferom na istoku i \u0161arolikim skupom autoritarnih nacionalisti\u010dkih dr\u017eava u zapadnoj i srednjoj Evropi. Mnogo je verovatnije da \u0107e svojim anga\u017emanom doprineti izgradnji jedinstvenije i nezavisnije Evropske unije na koju \u0107e Amerika imati sve manje uticaja. A kada ostane sama, Amerika \u0107e shvatiti da izolacija nije bila dobra ideja.<\/p>\n

The New York Review of Books<\/p>\n

Preveo \u0110or\u0111e Tomi\u0107<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Da Trump nije u\u010dinio ni\u0161ta osim odustajanja od obaveza Sjedinjenih Dr\u017eava prema Evropi \u2013 \u010dime je ve\u0107 pretio u prvom mandatu \u2013 moglo bi se re\u0107i da su Evropljani dobili spasonosnu dozu \u0161ok terapije<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":317878,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-429071","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/429071","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=429071"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/429071\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":429074,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/429071\/revisions\/429074"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/317878"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=429071"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=429071"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=429071"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}