Najnoviji portret Sunca ne prikazuje u\u017eareni disk kakav pamtimo iz \u0161kolskih ud\u017ebenika. Umjesto toga, Sunce se prostire preko mozaika toliko detaljnog da biste mogli poredati desetine Zemalja jednu do druge unutar jednog jedinog piksela \u2013 i jo\u0161 bi ostalo mjesta.<\/p>\n
\u017duti filamenti i svijetli lukovi vidljivi na fotografiji predstavljaju mjehurove plazme temperature od milion stepeni, uhva\u0107ene u magnetske petlje koje se prote\u017eu hiljadama kilometara iznad Sun\u010deve povr\u0161ine.<\/p>\n
Ovu zadivljuju\u0107u sliku snimila je svemirska letjelica Solar Orbiter, sada ve\u0107 pet godina u svojoj planiranoj sedmogodi\u0161njoj misiji. Letjelica je 9. marta 2025. godine usmjerila svoj Extreme Ultraviolet Imager (EUI) ka Suncu sa udaljenosti od pribli\u017eno 77 miliona kilometara, prikupljaju\u0107i 200 odvojenih snimaka tokom \u010detiri i po sata.<\/p>\n
Tehni\u010dari koji su zabilje\u017eili kadrove spojili su snimke u ultraljubi\u010dastu fotografiju najve\u0107e rezolucije, ta\u010dnije u rezoluciji od 12.544 piksela po strani.<\/p>\n
Solar Orbiter: Misija prou\u010davanja Sunca<\/strong><\/p>\n Solar Orbiter je lansiran sa Zemlje 10. februara 2020. godine pomo\u0107u rakete Atlas V. Letjelicu je izgradila Evropska svemirska agencija (ESA) uz klju\u010dnu podr\u0161ku NASA-e, a nosi deset instrumenata projektovanih da rade u sinergiji \u2013 kombinuju\u0107i slike cijelog diska sa direktnim mjerenjima \u010destica i magnetnih polja.<\/p>\n Krajem 2021. godine letjelica je zapo\u010dela rutinske nau\u010dne operacije i od tada sve vi\u0161e prilazi Suncu, koriste\u0107i gravitacionu pomo\u0107 Venere kako bi nagnula svoju orbitu i omogu\u0107ila budu\u0107e prelete preko Sun\u010devih polova.<\/p>\n Instrument Extreme Ultraviolet Imager obavlja svoje posmatranje dok je Solar Orbiter izlo\u017een sun\u010devom zra\u010denju skoro 15 puta ja\u010dem nego na Zemlji. Za snimanje 9. marta, operateri misije su usmjerili letjelicu u 25 razli\u010ditih pravaca, raspore\u0111enih u mre\u017eu 5\u00d75.<\/p>\n Na svakoj poziciji, kamera je snimila \u0161est uskih i dvije \u0161ire fotografije na talasnoj du\u017eini od 17,4 nanometra \u2013 svetlost nevidljiva ljudskom oku, ali idealna za pra\u0107enje temperature oko 1,8 miliona stepeni Farenhajta (oko milion stepeni Celzijusa).<\/p>\n Letjelica se tada nalazila na 11,4 stepena ispod Sun\u010devog ekvatora, dovoljno da otkrije detalje, ali i dovoljno blizu da svaki piksel obuhvata otprilike 300 kilometara.<\/p>\n Kona\u010dni fajl dimenzija 12.544 \u00d7 12.544 piksela obuhvatao je oko 7.505 piksela preko Sun\u010devog pre\u010dnika od 1,4 miliona kilometara.<\/p>\n Zumiranje Sun\u010deve povr\u0161ine<\/strong><\/p>\n Tokom svakog bliskog prilaska, Solar Orbiter se primi\u010de na samo 0,28 astronomskih jedinica (pribli\u017eno 42 miliona kilometara) od Sun\u010deve povr\u0161ine. Sa te pozicije, sonda mo\u017ee da posmatra kako svijetle \u010dvori\u0107e magnetnih polja izbijaju, uvijaju se i pucaju, a zatim upore\u0111uje te doga\u0111aje sa naletima naelektrisanih \u010destica koje njeni detektori registruju nekoliko minuta kasnije.<\/p>\n Ova slika Sunca najvi\u0161eg kvaliteta, sastavljena od 200 pojedina\u010dnih snimaka, omogu\u0107ava da se povr\u0161inski procesi dovedu u vezu sa naletima \u010destica koji udaraju u Zemljino magnetno polje dva dana kasnije.<\/p>\n Solar Orbiter i budu\u0107nost<\/strong><\/p>\n Solar Orbiter i Parker Solar Probe (NASA) trenutno funkcioni\u0161u kao tim: dok jedan obezbe\u0111uje panoramske snimke, drugi leti direktno kroz prikazanu plazmu.<\/p>\n Kako Solar Orbiter bude dostizao sve ve\u0107e geografske \u0161irine, tandem posmatranja obezbijedi\u0107e najpotpuniju sliku do sada o motorima Sun\u010devog vremena.<\/p>\n