{"id":428936,"date":"2025-04-25T07:53:03","date_gmt":"2025-04-25T05:53:03","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=428936"},"modified":"2025-04-25T07:53:03","modified_gmt":"2025-04-25T05:53:03","slug":"trampov-trgovinski-rat-je-epohalna-greska","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/04\/25\/trampov-trgovinski-rat-je-epohalna-greska\/","title":{"rendered":"Trampov trgovinski rat je epohalna gre\u0161ka"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Han Feizi<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Ka\u017ei da mi veruje\u0161<\/em>
\nNe mogu da podnesem, srce \u0107e mi pu\u0107i<\/em>
\nPogre\u0161io sam,<\/em>
\nGlupo sam pogre\u0161io<\/em><\/p>\n

Geret Gejts<\/em><\/p>\n

Kada je \u010duo za otmicu i pogubljenje vojvode od Engijena zbog zavere protiv Napoleona, francuski diplomata \u0160arl-Moris de Taljeran, o\u010dekuju\u0107i politi\u010dke posledice, primetio je slede\u0107e: \u201eTo je gore od zlo\u010dina \u2013 to je gre\u0161ka.\u201c<\/p>\n

U ljudskim stvarima, gre\u0161ke se opra\u0161taju, dok se zlo\u010dini ka\u017enjavaju. U stvarima dr\u017eave, sa druge strane, zlo\u010dini se mogu oprostiti, ali gre\u0161ke mogu biti kobne. Mnoge dr\u017eave su prestale da postoje zbog gre\u0161aka. A iza mnogih velikih nacija stoji davno opro\u0161teni zlo\u010din.<\/p>\n

Te\u017eak je venac mudrog vladara, pravednog u li\u010dnim stvarima, ali amoralnog u politi\u010dkim. Ali \u0161ta re\u0107i o vencu glupog vladara\u00a0 \u2013 razuzdanog u privatnom \u017eivotu, amoralnog na svetskoj pozornici i, \u0161to je najgore, sklonog gre\u0161kama? Vinston \u010cer\u010dil se jednom prilikom na\u0161alio: \u201eAmerikancima se uvek mo\u017ee verovati da \u0107e uraditi ispravnu stvar, ali tek nakon \u0161to iscrpe sve druge mogu\u0107nosti.\u201c<\/p>\n

Oto fon Bizmark je izrazio sli\u010dnu misao kazav\u0161i: \u201ePostoji izvesna promisao koja \u0161titi budale, pijance, decu i Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave.\u201c Ista ideja se mo\u017ee na\u0107i i u romanu F. S. Ficd\u017eeralda Veliki Getsbi: \u201eBili su to bezobzirni ljudi, Tom i Dejzi \u2013 ostavljali su stvari u haosu, a onda bi se povukli u svoj novac ili u svoju ogromnu nehajnost, ili \u0161ta god da ih je drugo dr\u017ealo na okupu, i prepu\u0161tali drugima da po\u010diste nered koji su napravili.\u201c<\/p>\n

\n

Ru\u0161iteljski proces<\/h3>\n<\/blockquote>\n

\u010cer\u010dil, Bizmark i Ficd\u017eerald su razumeli da je Amerika imala luksuz da se pona\u0161a grubo i nemarno. \u201eProvi\u0111enje\u201c je u\u010dinilo da domoroda\u010dki narodi Amerike imaju vrlo slab imunitet na evropske bolesti, \u0161to je otvorilo put ka ogromnom kontinentu i najlak\u0161oj ekspanziji u istoriji carstava \u2014 od mora do \u201esjajnoga mora\u201c.<\/p>\n

\u201eProvi\u0111enje\u201c je dozvolilo Franklinu Ruzveltu da u\u0111e u Drugi svetski rat u njegovom \u010detvrtom \u010dinu, u\u010destvuje u \u201e\u010di\u0161\u0107enju ostataka\u201c i proglasi pobedu. \u201eProvi\u0111enje\u201c je dozvolilo Americi da 1980-ih u ekonomskom smislu izmakne tlo pod nogama Japanu i zatim da, u dobu interneta, iskoristi talas novih nau\u010dnika koji su dolazili iz Kine i Indije. \u201eProvi\u0111enje\u201c je dozvolilo Vol Stritu da sve pretvori u hartije od vrednosti, da ih raspar\u010da i proda strancima, a da se za te pare kupuju \u010damci za ribolov o\u010devima iz predgra\u0111a.<\/p>\n

Ovo je Amerika Pitera Zejhana \u2013 ogromna, slabo naseljena kontinentalna ekonomija sa pogodnim re\u010dnim sistemima i obalama na dva okeana, blagoslovena energetskim, mineralnim i poljoprivrednim bogatstvima. Ali, u poslednje vreme, Zejhanova Amerika rasipa svoja bogatstva na skupe ratove u inostranstvu, dok kod ku\u0107e \u017eivi iznad svojih mogu\u0107nosti. I sada, pod predsednikom Donaldom Trampom, Amerika se sprema za ekonomski obra\u010dun sa onim \u0161to sigurno nije Zejhanova Kina (tj. ona koja se, po predvi\u0111anjima pomenutog autora, sru\u0161ila 2022. godine).<\/p>\n

\u010cer\u010dilove mo\u0107i imaginacije su gotovo neznatne u pore\u0111enju sa svim mogu\u0107im ludostima koje Tramp mo\u017ee izmisliti. A provi\u0111enju koje je \u0161titilo Ameriku sada polako isti\u010de rok, dok Tom i Dejzi razbijaju stvari sa 37 triliona dolara duga.<\/p>\n

Sve ove gluposti tipa \u201ecarinskog\u201c Dana oslobo\u0111enja, pretnje aneksijom Kanade i Grenlanda, slanje migranata u zatvor u El Salvadoru, razaranje dr\u017eavnih kapaciteta sa DOGE kancelarijom, opsada elitnih univerziteta i tako dalje, pokazuju da Tramp brzo isprobava sve mogu\u0107nosti jer on, kao i ostatak Amerike, zna da je ispravna stvar premala, prezakasnela, previ\u0161e te\u0161ka i da mo\u017eda ne\u0107e uspeti \u010dak ni ako bude poku\u0161ana.<\/p>\n

Najmudrija stvar koju Amerika mo\u017ee da uradi jeste da presko\u010di ovaj razru\u0161iteljski proces poku\u0161aja i pogre\u0161aka (trial and error) i odmah pre\u0111e na pravo re\u0161enje. Ali ba\u0161 kao i sa onih 10ak kilograma koje nameravate da izgubite, sa cigaretama koje nameravate da ostavite i sajtovima koje nameravate da prestanete pose\u0107ivati, tako je i za ispravnu stvar lak\u0161e re\u0107i nego je u\u010diniti \u2013 posebno kada postoje ozbiljne sumnje da se ona uop\u0161te mo\u017ee izvesti.<\/p>\n

Amerika se suo\u010dava sa Kinom koja je \u201esvoje drvo\u201c posadila u najbolje vreme \u2013 pre 30 godina. Univerziteti u Kini sada svake godine proizvode oko 1,7 miliona in\u017eenjera, \u0161to je osmostruko pove\u0107anje u odnosu na po\u010detak veka i pribli\u017eno 6,7 puta vi\u0161e od oko 250.000 in\u017eenjera koji diplomiraju na ameri\u010dkim univerzitetima.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Pore\u0111enje broja diplomaca u Kini i SAD (levo, Kina crveno) i pore\u0111enje broja diplomiranih in\u017eenjera i informati\u010dara u dve zemlje (desno) (Foto: asiatimes.com)<\/em><\/p>\n

Sva postignu\u0107a Kine su posledica obrazovanja. \u0160ta su ljudi mislili da \u0107e se desiti kada su kineski univerziteti desetostruko pove\u0107ali upis studenata? Programi za obrazovanje odraslih su \u010detvorostruko pove\u0107ali stopu pismenosti u Kini pod Maom, pripremaju\u0107i radnu snagu za Dengove tr\u017ei\u0161ne reforme. To je razvoj ljudskog kapitala od po\u010detka do danas.<\/p>\n

I, naravno, Trampovo ispitivanje svih mogu\u0107ih ludosti uklju\u010duje divljanje kroz dragulj u kruni ameri\u010dkog obrazovnog sistema \u2013 njene svetske istra\u017eiva\u010dke univerzitete. Iskorenjivanje voukizma iz visokog obrazovanja mo\u017ee biti opravdan politi\u010dki cilj, ali \u010diniti to dr\u017eanjem finansiranja nau\u010dnih istra\u017eivanja kao \u201etaoca\u201c i demonizovanjem studenata iz inostranstva je vrhunac ludila.<\/p>\n

Oni koji poseduju dr\u017eavne obveznice mogu odmah prinuditi predsednika da deluje na ovaj ili onaj na\u010din. Pritisak na postdiplomske studente iz inostranstva, tako\u0111e, mo\u017ee naneti mnogo ve\u0107u \u0161tetu dugoro\u010dnoj ekonomskoj odr\u017eivosti Amerike, jer inostrani studenti \u010dine pola ameri\u010dkih studentata u STEM oblastima (nauka, tehnologija, in\u017eenjerstvo i matematika; prim. NS). Sve je ovo, dakle, dokaz slabljenja ameri\u010dkog javnog obrazovnog sistema.<\/p>\n

Bol usled rasta prinosa na desetogodi\u0161nje dr\u017eavne obveznice SAD odmah ose\u0107aju svi du\u017enici. Mogu\u0107e da \u0107e gubitak me\u0111unarodnih doktoranata pro\u0107i \u201eispod radara\u201c, ali gubitak ekonomske dinamike usled propadanja ameri\u010dke nauke i tehnologije je prava katastrofa.<\/p>\n

\n

Dugoro\u010dna \u0161teta<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Kina je prestigla Sjedinjene Dr\u017eave u nauci i tehnologiji \u2013 i to, po svemu sude\u0107i, sa solidnom razlikom. Za mnoge Amerikance je te\u0161ko da ovo prihvate, ali \u010dinjenice su neumoljive. Od 20 najboljih istra\u017eiva\u010dkih univerziteta u svetu prema rangiranju magazina Nature, 14 su kineski, a samo \u010detiri ameri\u010dka.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Najboljih 20 univerziteta u svetu prema rangiranju britanskog magazina \u201eNature\u201c (Foto: asiatimes.com)<\/em><\/p>\n

Prema nedavno objavljenom izve\u0161taju Korejskog tehnolo\u0161kog instituta (KISTI), od deset glavnih istra\u017eiva\u010dkih oblasti, Kina vodi u sedam (hemija, poljoprivreda, \u017eivotna sredina i ekologija, elektrotehnika i ra\u010dunarske nauke, in\u017eenjerstvo i nauka o materijalima, kao i nauka o Zemlji). Sjedinjene Dr\u017eave prednja\u010de u tri oblasti (klini\u010dke i biolo\u0161ke nauke, fizika i umetnost i humanisti\u010dke nauke).<\/p>\n

Prema istom izvoru, Kina sada objavljuje vi\u0161e radova koji spadaju u najboljih jedan odsto u svojim oblastima, i to uz manji ukupan broj objavljenih radova, nego Sjedinjene Dr\u017eave. Takvo je stanje danas u oblastima kao \u0161to su hemija, poljoprivreda, ekologija i elektrotehnika. Ministarstvo nauke i tehnologije Kine je tokom poslednje decenije prilago\u0111avalo podsticaje nauci, poput postepenog ukidanja dr\u017eavnih isplata za nau\u010dne publikacije, radi pove\u0107anja njihove efikasnosti.<\/p>\n

Kina munjevito napreduje i preuzima vo\u0111stvo u brojnim industrijama (npr. 5G mre\u017ee, brodogradnja, automobili, solarna energija, baterije, nuklearna energija, brze \u017eeleznice), istovremeno stvaraju\u0107i nove industrije (npr. komercijalni dronovi, bezgotovinska ekonomija i \u201esuper-aplikacije\u201c).<\/p>\n

O \u010demu se ovde zapravo radi? Koliko god sve izgledalo suludo, Trampovi potezi u drugom mandatu samo su apsurdno uve\u0107anje straha od Kine koji je zapo\u010deo tokom njegovog prvog mandata i nastavio se tokom Bajdenovog interregnuma. Samo \u0161to u Trampovom mandatu 2.0 ima znatno manje ograni\u010denja za njegovu bujnu ma\u0161tu.<\/p>\n

Na koncu, sve pri\u010de se svode na Ameriku koja zna da ne mo\u017ee da pobedi, ali ne namerava da ode bez borbe. Nema \u0161anse da bilo koji ekonomista, gledaju\u0107i grafikone potro\u0161nje energije i industrijske proizvodnje, mo\u017ee iskreno da poveruje da SAD mogu da zatvore jaz u odnosu na Kinu.<\/p>\n

Nema \u0161anse da stratezi Pentagona ne vide kinesku prednost (od 250 puta) u kapacitetu za izgradnju brodova i da iskreno veruju kako SAD mogu da odr\u017ee svoje vojne poziciju u Aziji. Nema \u0161anse da stru\u010dnjaci Nacionalne fondacije za nauku vide razvoj kineskog visokoobrazovnog sistema i istovremeno iskreno veruju da \u0107e SAD imati bilo koju bolju poziciju od \u201edalekog drugog mesta\u201c u nauci i tehnologiji.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Potro\u0161nja energije u SAD i Kini (levo) i procenat proizvoda sa dodatom vredno\u0161\u0107u za EU, SAD i Kinu (desno) u globalnom udelu, prema podacima Svetske banke (Foto: asiatimes.com)<\/em><\/p>\n

Na\u017ealost, postoji razlika izme\u0111u poraza i katastrofalnog poraza. Postoji cena koja se mora platiti ako se odbije povla\u010denje bez borbe. Trampov ekonomski rat sa Kinom je gre\u0161ka istorijskih, mo\u017eda i civilizacijskih razmera.<\/p>\n

Jer \u201eAmerika na svetskom drugom mestu\u201c toliko uni\u0161tava odre\u0111ene delove ameri\u010dke kolektivne svesti, da je Tramp primoran da izabere poraz na jo\u0161 gori na\u010din. Na nekom nivou, Amerika racionalno razume da ne mo\u017ee da pobedi sa kartama koje dr\u017ei i zato joj je jedina opcija da \u201dzaljulja\u201d igrali\u0161te \u2013 odnosno da baci sve na sto \u2013 sankcije, tarife, saveze, klevetni\u010dke optu\u017ebe \u2013 i da izgubi spektakularno, iracionalno i katarzi\u010dno.<\/p>\n

\n

Skora kapitulacija<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Izvinite MAGA-entuzijasti, ali Tramp ne igra 5D \u0161ah. Amerika \u0107e uskoro kapitulirati u svom suludom ekonomskom ratu sa Kinom (Tramp je u sredu 23. aprila najavio znatno spu\u0161tanje tarifa na robu iz Kine koje je u prvoj polovini meseca podigao na 145%; prim. NS). U narednim mesecima, veliki delovi ameri\u010dke industrije \u0107e se zatvoriti jer \u0107e cene dobara potrebnih za njen rad porasti, a snabdevanje retkim mineralima i drugim klju\u010dnim sirovinama \u0107e presu\u0161iti. Police u prodavnicama \u0107e se prazniti, a inflacija \u0107e eksplodirati. Svako ko je verovao da ekonomije sa deficitom i nedovoljnom industrijskom bazom imaju poluge mo\u0107i, mora\u0107e da proguta gorku pilulu.<\/p>\n

Kakvu god ponudu za o\u010duvanje obraza kineski predsednik Si \u0110inping uputi predsedniku Trampu, svima \u0107e biti jasno da su Sjedinjene Dr\u017eave predale globalno ekonomsko vo\u0111stvo Kini. Ameri\u010dke dr\u017eavne obveznice \u0107e od tada nositi trajnu \u201epremiju za morone\u201c, ameri\u010dki univerziteti \u0107e padati na rang-listama, a globalni savezi SAD \u0107e se raspadati \u2014 najpre polako, a zatim naglo.<\/p>\n

Ovo je, da napomenemo, najbolji mogu\u0107i scenario. Trajna \u0161teta je ve\u0107 naneta. Najgori scenario \u0107e oti\u0107i mnogo dalje od gre\u0161ke trgovinskog rata i uvesti nas u ne\u0161to mnogo mra\u010dnije. Svako od nas mo\u017ee da upotrebi ma\u0161tu i da zamisli sve mogu\u0107e kombinacije i varijacije najgorih ishoda.<\/p>\n

Koliko bi bilo lo\u0161e predati ekonomsko vo\u0111stvo Kini? Velikim delom, to bi samo zna\u010dilo prihvatanje realnosti. Kina je ve\u0107 sada daleko ve\u0107a ekonomija od Sjedinjenih Dr\u017eava (ovde). Ljudi koji tvrde suprotno upravo su uveli SAD u trgovinski rat koji se ne mo\u017ee dobiti.<\/p>\n

Kina ve\u0107 vodi u nauci i tehnologiji. Niko ne pori\u010de da je Amerika u pro\u0161losti dala ve\u0107i doprinos nauci, daleko ve\u0107i. Ali stvar je u tome da \u0107e Kina u budu\u0107nosti doprinositi vi\u0161e \u2013 mnogo vi\u0161e.<\/p>\n

Drugo mesto nije ne\u0161to \u0161to bi trebalo da bude sramota za bilo kog Amerikanca. Nacija i dalje ima veli\u010danstvene prirodne prednosti koje Zejhan s pravom isti\u010de. Problem je u tome \u0161to je narod iscrpljen decenijama ratova u inostranstvu, politi\u010dkom elitom koja je pot\u010dinjena interesima kapitala i dubokim politi\u010dkim podelama.<\/p>\n

Zajhan gre\u0161i u vezi sa Kinom jer odbija da prepozna zadivljuju\u0107i napredak te nacije kad je u pitanju ljudski kapital. To mu je ujedno i slaba ta\u010dka kada je re\u010d o Americi, \u010diji ljudski kapital je u najboljem slu\u010daju stagniraju\u0107i.<\/p>\n

Oslobo\u0111ena tereta da bude broj jedan \u2013 \u0161to je uglavnom ionako danas samo prividno \u2013 Amerika kona\u010dno mo\u017ee da se prepusti velikodu\u0161nosti \u201eprovi\u0111enja\u201c i uradi ispravnu stvar za svoje gra\u0111ane: da se vrati ku\u0107i, zatvori krug, zale\u010di rane i najzad zasadi \u201edrvo\u201c za budu\u0107nost.<\/p>\n

Novi Standard<\/a><\/p>\n

Prevod: Mihailo Brati\u0107<\/p>\n

Izvor: Asia Times<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na koncu, sve pri\u010de se svode na Ameriku koja zna da ne mo\u017ee da pobedi, ali ne namerava da ode bez borbe. Ne postoji ni teoretska \u0161ansa da ekonomisti i stru\u010dnjaci za tehnologiju u Americi iskreno veruju da njihova zemlja mo\u017ee zadr\u017eati prvo mesto<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":427673,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-428936","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/428936","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=428936"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/428936\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":428939,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/428936\/revisions\/428939"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/427673"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=428936"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=428936"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=428936"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}