{"id":428843,"date":"2025-04-24T06:17:45","date_gmt":"2025-04-24T04:17:45","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=428843"},"modified":"2025-04-24T06:17:45","modified_gmt":"2025-04-24T04:17:45","slug":"univerziteti-uzvracaju-udarac","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/04\/24\/univerziteti-uzvracaju-udarac\/","title":{"rendered":"Univerziteti uzvra\u0107aju udarac"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Masha Gessen<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Posle skoro tri meseca otkako je Trampova administracija povela rat protiv univerziteta, i godinu i po dana organizovane kampanje Republikanske stranke protiv predsednika vrhunskih koled\u017ea, jasno je da su antisemitizam i pravila o jednakosti i inkluziji samo izgovor za napade. Kao i mnogo toga \u0161to ova administracija radi, rat protiv visokog obrazovanja motivi\u0161u antiintelektualizam i pohlepa. Tramp gradi mafija\u0161ku dr\u017eavu, gde je don taj koji raspodeljuje i novac i mo\u0107. Univerziteti su nezavisni centri intelektualne i, donekle, politi\u010dke mo\u0107i. Tramp nastoji da uni\u0161ti tu nezavisnost.<\/p>\n

Postoji na\u010din da univerziteti uzvrate udarac. Za to je potrebno ne\u0161to vi\u0161e od odbijanja da se povinuju Trampovoj volji, i ne\u0161to vi\u0161e od formiranja ujedinjenog fronta. Moraju da napuste sve ono \u0161to ih ina\u010de zaokuplja i ometa \u2013 rangiranje, donatore, usluge u kampusu \u2013 i da se usredsrede na svoju osnovnu misiju: proizvodnju i \u0161irenje znanja. Intelektualci su usvojili ovu strategiju za borbu protiv autokrata u drugim zemljama. To radi.<\/p>\n

Po\u0161to Tramp na sve gleda kao na transakciju i pretpostavlja da se svi rukovode profitom, univerzitetima pristupa na isti na\u010din na koji se odnosi prema advokatskim kancelarijama i, verovatno, drugim zemljama: preti razornim finansijskima merama svakome pojedina\u010dno, da bi ih prinudio da se prilagode i spre\u010dio ih da stupaju u saveze. Tramp je mogao da uvede porez na univerzitetske zadu\u017ebine (endowments), \u0161to bi gotovo sigurno u\u017eivalo \u0161iroku podr\u0161ku javnosti. To bi, me\u0111utim, uticalo na svaki ve\u0107i univerzitet, \u0161to bi ih moglo navesti da se udru\u017ee. Istra\u017eiva\u010dki grantovi, koji su specifi\u010dni za svaki univerzitet, predstavljaju idealan instrument za njihovu podelu i slabljenje.<\/p>\n

Trampova prva meta, njujor\u0161ki Univerzitet Kolumbija, prihvatio je zahteve u roku od dve nedelje po\u0161to je izgubio 400 miliona dolara u grantovima i ugovorima. Kada prino\u0161enje prve \u017ertve nije povratilo sredstva, univerzitet je prineo jo\u0161 jednu: svoju privremenu predsednicu, Katrinu Armstrong. To nije zadovoljilo Trampa, koji sad navodno ho\u0107e da Kolumbija pristane na direktan nadzor vlade. Tramp tako\u0111e ma\u0161e finansijskim pretnjama Univerzitetu Pensilvanije, Harvardu, Kornelu, Braunu, D\u017eons Hopkinsu i Nortvesternu \u2013 a ipak jo\u0161 uvek nema znakova organizovanog otpora univerziteta. Nema \u010dak ni zajedni\u010dke izjave u odbranu akademskih sloboda ili isticanja vrednosti univerziteta za dru\u0161tvo. (\u010cak i ljudi koji nemaju vidljive koristi od humanisti\u010dkih nauka znaju koliko vrede medicinske \u0161kole i bolnice.)<\/p>\n

Ne bi trebalo da bude tako lako odvojiti univerzitete jedan od drugog ali, za sada, izgleda da je to lak\u0161e \u010dak i nego primorati advokatske firme da se takmi\u010de za poslove i naklonost na\u0161eg samozvanog dona. To je mo\u017eda zato \u0161to advokatske firme defini\u0161u uspeh na na\u010din koji je barem marginalno bli\u017ei njihovoj idealnoj funkciji (pomo\u0107 u o\u010duvanju vladavine prava) za razliku od onoga kako univerziteti defini\u0161u uspeh u svojoj idealnoj funkciji, a to je proizvodnja i \u0161irenje znanja. Ve\u0107ina istaknutih ameri\u010dkih univerziteta, ve\u0107inu vremena, meri svoj uspeh ne toliko stepenom u kome njihovi profesori i diplomci doprinose svetu, koliko veli\u010dinom svoje finansijske zadu\u017ebine, brojem studenata koji \u010dekaju na upis i mestom na rang-listama medija, koji procenjuju vrednost univerzitetskog obrazovanja izme\u0111u ostalog i na osnovu po\u010detnih plata diplomaca. Kad je re\u010d o profesorima, univerziteti se takmi\u010de za najbolje me\u0111u njima, ali sve \u010de\u0161\u0107e za naj\u010duvenija imena, u nadi da \u0107e ona privu\u0107i najvi\u0161e novca.<\/p>\n

U razgovorima sa svojim kolegama, uporedila sam situaciju u kojoj se univerziteti trenutno nalaze sa dilemom zatvorenika, modelom teorije igara u kojem dvoje optu\u017eenih za zlo\u010din moraju da odlu\u010de da li \u0107e delovati samostalno ili \u0107e rizikovati i nastupiti zajedno. To je dobar radni model za promi\u0161ljanje ovog problema, ali nije sasvim prikladan. Univerziteti nisu sau\u010desnici ve\u0107 konkurenti. I \u017eele vi\u0161e od povratka na status quo ante. Oni \u017eele rast i mo\u017eda bi prihvatili sredstva za istra\u017eivanja koja \u0107e drugima biti uskra\u0107ena.<\/p>\n

Tramp preti da \u0107e primeniti razli\u010dite metode protiv univerziteta: povla\u010denje federalne finansijske pomo\u0107i, ukidanje akreditacija, ukidanje statusa neprofitne organizacije, uvo\u0111enje poreza na zadu\u017ebine i spre\u010davanje pristupa stranim studentima. Povla\u0111ivanje njegovim hirovima ne\u0107e ga smiriti, kao \u0161to je slu\u010daj Kolumbije ve\u0107 pokazao. Siled\u017eijskim nametanjem svoje volje mre\u017ei nacionalnih zdravstvenih instituta, Nacionalnoj zadu\u017ebini za humanisti\u010dke nauke, Vilson centru, Ameri\u010dkom institutu za mir, Smitsonijanu i drugim ustanovama, ova administracija je pokazala da proizvodnju znanja smatra bezvrednom. U retkim istra\u017eiva\u010dkim oblastima u kojima bi predsednik \u2013 ili mo\u017eda Ilon Mask \u2013 mogao videti neku vrednost, gotovo je izvesno da \u0107e mafija\u0161ka dr\u017eava u nastajanju podeliti sredstva svojim prijateljima. \u010covek se naje\u017ei od pomisli \u0161ta bi univerziteti morali da urade da se uvrste u tu kategoriju.<\/p>\n

\n

***<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Krajem 1970-ih i tokom 1980-ih, poljski disidenti su u privatnim stanovima \u0161irom zemlje vodili takozvani \u201elete\u0107i univerzitet\u201c. Na njemu su predavali vode\u0107i intelektualci, nije bilo selekcije polaznika ni napla\u0107ivanja \u0161kolarine. Jedini cilj je bio da znanje dopre do \u0161to ve\u0107eg broja ljudi. Tako je gra\u0111ena jedina postkomunisti\u010dka demokratija koja je sada bila u stanju da mirnim putem, na izborima skine sa vlasti autokratiju. Tokom 1990-ih, kosovski Albanci su na prisilno preuzimanje obrazovanja od strane srpskog re\u017eima odgovorili stvaranjem paralelnog podzemnog \u0161kolskog sistema, od prvog razreda osnovne \u0161kole do univerziteta. Nastava se negde odvijala i iza zatvorenih vrata prodavnica. Albina Kurtija, doskora\u0161njeg premijera Kosova, srela sam 1998. dok je bio student i aktivista na takvom paralelnom univerzitetu.<\/p>\n

Ovako radikalan pristup svakako bi imao svoju cenu, iako univerziteti koje Tramp najaktivnije napada imaju neophodne resurse za to. Ali, kako mi je rekao Lion Botstajn, predsednik koled\u017ea Bard, \u201eve\u0107ina najbogatijih univerziteta svoje zadu\u017ebine smatra svojom primarnom za\u0161titom\u201c.<\/p>\n

Pozvala sam Botstajna jer on odavno praktikuje pristup koji zagovaram. U Bardu (gde sam predavala tri godine i gde jo\u0161 uvek sara\u0111ujem sa arhivom opozicionih ruskih medija) na svaku krizu reaguju pronala\u017eenjem novih na\u010dina da se podu\u010di \u0161to vi\u0161e ljudi. U poslednjih \u010detvrt veka, ovaj koled\u017e obrazuje ljude koji ina\u010de ne bi imali pristup univerzitetskom obrazovanju. Prisutan je u zatvorima dr\u017eave Njujork sa preko 400 upisanih studenata, u \u0161est gradova radi u 10 srednjih \u0161kola gde studenti mogu da steknu Bardovu diplomu vi\u0161e \u0161kole i vodi \u201emikrokoled\u017ee\u201c u javnoj biblioteci u Bruklinu, u Harlemu, kao i u centru za mlade majke i \u017eene sa niskim primanjima u gradu Holiok, u Masa\u010dusetsu.<\/p>\n

Ovi studenti, daleko brojniji od studenata u glavnom kampusu koled\u017ea, imaju besplatno obrazovanje; oni ne\u0107e pove\u0107ati Bardovu statistiku prihoda posle diplomiranja i verovatno ne\u0107e prilo\u017eiti zna\u010dajne donacije koled\u017eu. Ali Bardova intervencija transformi\u0161e njihov \u017eivot. Mnogi privatni univerziteti imaju pro\u0161irene programe \u2013 nekoliko njih realizuje nastavu u zatvorima, kao i druge projekte u zajednici \u2013 ali skloni su da ih tretiraju kao sporedne dobrotvorne aktivnosti, umesto kao sastavni deo svoje osnovne misije. Bard je, s druge strane, privatni koled\u017e koji deluje kao vrhunski javni univerzitet.<\/p>\n

Pitala sam Botstajna kako sve to posti\u017ee. Rekao mi je da \u201enaivno veruje\u201c u dobre ideje koje uvek privuku dovoljan broj filantropa. Univerzitet ne mora biti bogat, ka\u017ee on. Bard sa svojom zadu\u017ebinom od 270 miliona dolara to definitivno nije. Po njegovom mi\u0161ljenju, univerziteti su \u201eportali tolerancije i izraz fundamentalne jednakosti svih ljudskih bi\u0107a\u201c i kao takvi su od su\u0161tinskog zna\u010daja za demokratiju. On sam je dete pre\u017eivelih \u017ertava holokausta koji su emigrirali u Ameriku 1949, pa je posebno senzibilisan na antiimigrantsku politiku trenutne vlade. Tri nedelje posle Trampove inauguracije pozvao je univerzitete da se udru\u017ee pred egzistencijalnom pretnjom autokratske vlasti. To je bilo tri nedelje posle prve Trampove inauguracije.<\/p>\n

Dakle, ovo je moj radikalni predlog za univerzitete: pona\u0161ajte se kao univerziteti, a ne kao preduze\u0107a. Tro\u0161ite svoje fondove. Prihvatajte vi\u0161e, a ne manje studenata. Otvorite svoje kampuse i pro\u0161irite svoj domet ne kupovinom nekretnina, ve\u0107 dovo\u0111enjem obrazovanja u zajednice. Izgradite bazu. Postanite pokret.<\/p>\n

Alternativno, mo\u017eete poku\u0161ati da pregovarate sa \u0161efom mafije koji \u017eeli poslu\u0161ne podanike. Kad ti pregovori propadnu, \u0161to \u0107e se neizbe\u017eno desiti, bi\u0107e prekasno da tra\u017eite podr\u0161ku javnosti.<\/p>\n

The New York TimesPrevela Milica Jovanovi\u0107<\/p>\n

Univerziteti uzvra\u0107aju udarac<\/a><\/p><\/blockquote>\n