Svakodnevica nas podse\u0107a na va\u017enost poznavanja istorije. To ne va\u017ei samo za nas sa savremenim regionalnim iskustvima ve\u0107 je primenjivo i \u0161ire, posebno posmatraju\u0107i aktuelne globalne tokove. Iznova se susre\u0107emo sa politi\u010dkim praksama koje su dokazano neproduktivne i dru\u0161tveno \u0161tetne. Istorija se mo\u017eda ne ponavlja, ali se ponavljaju gre\u0161ke, pa to podse\u0107a na kru\u017eno vra\u0107anje na mesto odakle smo po\u0161li. Uz stalno pitanje, dokle?<\/p>\n
Nije slu\u010dajno \u0161to nas iskustva ne u\u010de u dovoljnoj meri korisnim i svrsishodnim re\u0161enjima. Iako je uzroka mnogo, deo obja\u0161njenja le\u017ei i u na\u010dinu podu\u010davanja istorije. I kako izgleda, problem \u0107e se uslo\u017enjavati \u00a0kako se u\u010denje (kao deo samoobrazovanja) prenosi u digitalni svet u kome, jo\u0161 uvek nema dovoljno autoriteta iz podru\u010dja istorijske nauke, a predrasude se reprodukuju jo\u0161 br\u017ee i lak\u0161e.<\/p>\n
Mi istori\u010dari se ve\u0107 dugo vremena bavimo unapre\u0111ivanjem metodolo\u0161kih pristupa savremenom izu\u010davanju istorije, ali to ostaje odvojeno od savremenih digitalnih potreba mladih generacija. Situaciju ote\u017eava i \u010dinjenica da istorija spada me\u0111u najzloupotrebljivanije nauke \u2013 i u stalnoj je borbi sa dominantnim nacionalisti\u010dkim politikama. A sada je borbu potrebno pro\u0161iriti i u digitalni prostor \u2013 to je ujedno nova te\u0161ko\u0107a, ali i prilika, da u demokratizovanim prostorima (koliko god da je algoritam mogu\u0107e nazvati demokratskim!) omogu\u0107imo moderne pristupe istorijskim temama i \u0161to je najva\u017enije \u2013 damo relevantne odgovore na nova-stara pitanja u svetu digitalne interakcije. Ako to ne u\u010dinimo mi, u\u010dini\u0107e AI. A ne treba zaboraviti da se ve\u0161ta\u010dka inteligencija u\u010di samo na digitalnom sadr\u017eaju. Zaklju\u010dak se sam name\u0107e.<\/p>\n
Uz sve to, na\u0161 posao ote\u017eava jo\u0161 jedna komponenta. Na\u010din na koji se istorija u regionu i dalje pi\u0161e i \u010dita, pod uticajem je nacionalisit\u010dkih politika, i tako (pre)optere\u0107ena nacionalnim narativima, ona je lju\u0161tura, zna\u010denjski ispra\u017enjena. Prepuna nacionalnih toposa \u2013 osmi\u0161ljena da se reprodukuje, bez postavljanja pitanja. I to nije slu\u010dajno \u2013 u\u010denik koji razume procese, i koji je u stanju da pove\u017ee sli\u010dne obrasce u razli\u010ditim dr\u017eavama i epohama \u2013 u stanju je i da postavi pitanje o dru\u0161tvu u kome \u017eivi. Skra\u0107ena pa\u017enja mladih ne mora da bude prepreka kvalitetnom u\u010denju, iako se nastavnici na nju \u010desto tu\u017ee \u2013 to samo od nas zahteva druga\u010dije pristupe u predavanju i prezentovanju istorijskih narativa i epizoda. Digitlani svet nam tu daje nebrojene mogu\u0107nosti, i zato hrabro zakora\u010dujemo u teren koji je podjednako i na\u0161 \u2013 savremeno doba zove nas sve da se prilagodimo novim potrebama.<\/p>\n
Prepoznaju\u0107i savremene dru\u0161tvene nedostatke, novi pristupi (da li su vi\u0161e i toliko novi!) postaju ne samo potreba, ve\u0107 i imperativ. Projekat zajedni\u010dkih istorijskih \u010ditanki (Joint History Books, jointhistory.net), jedan je od najva\u017enijih koraka u procesu objedinjavanja razumevanja istorije zajedni\u010dkih prostora. Jer prostor i istorijski procesi nas sve povezuju u jednu celinu, a nacionalne agende dele u odvojene, nepovezane, sukobljene tabore.<\/p>\n
\u0160est knjiga sastavljenih tako da iskusan profesor istorije mo\u017ee da ih iskoristi za svoje \u010dasove kao zna\u010dajno unapre\u0111enje u kvalitetu nastave, tu su i za samostalno kori\u0161\u0107enje od strane u\u010denika \u2013 svaku istorijsku celinu mogu\u0107e je bolje razumeti ako se upoznaju i sa istorijskim izvorima naroda izostavljenih iz nacionalne perspektive. Prednost je i \u0161to su sve \u010ditanke dostupne na lokalnim jezicima, pa to olak\u0161ava i \u010ditanje i razumevanje.<\/p>\n
Kako to funkcioni\u0161e u praksi? Jedan primer, iz druge \u010ditanke posve\u0107ene nastanku nacionalnih dr\u017eava na Balkanu. U nacionalnim kurikulumima, imamo stalno veli\u010danje nacionalnog oslobo\u0111enja. Ra\u0111anje nove nacionalne dr\u017eave \u2013 postavljeno je u o\u0161tar konrtast za te\u0161kom pro\u0161lo\u0161\u0107u, \u0161to oslobo\u0111enje \u010dini veli\u010danstvenijim, a metode borbe u tom procesu savr\u0161eno legitimnim, i divljenja vrednim. U tako pre\u0161i\u0161\u0107enom narativu, nema prostora za te\u017enje drugih naroda koji do\u017eivljavaju svoju sudbinu podjednako veli\u010danstvenom i izabranom. U tako postavljenom okru\u017eenju, drugi narodi i njihove te\u017enje postaju ne samorazumljivi kao deo istog procesa \u2013 ve\u0107 smetnja. Na taj na\u010din kreiraju se nacionalne predrasude, koje se onda generacijama opravdavaju, i postaju deo celine nepodlo\u017ene preispitivanju.<\/p>\n
Primera je mnogo, a zajedni\u010dke \u010ditanke nastupaju sa pozicija razbijanja u\u0161an\u010denih narativa i otvaraju prostor za razumevanje istog iz razli\u010dih perspektiva. \u0160ire\u0107i modlu za razumevanje istorijske stvarnosti, mi zapravo bolje razumevamo i svet oko sebe. U svetu razumevanja manje je protora za predrasude, manipulacije i zloupotrebe. Od sada, \u010ditanke su dostupne i u digitalnom svetu, a interakcija sa istori\u010darima uspostavljena je preko razli\u010ditih kanala na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Na taj na\u010din dajemo svoj doprinos u pribli\u017eavanju kvalitetnog istorijskog sadr\u017eaja kroz mladim generacijama\u00a0 kroz interaktivan pristup i direktan kontakt \u2013 tamo gde oni provode najvi\u0161e vremena. Tako se zatvara (ili otvara?) krug demokratizacije \u0161irenja znanja, i izlaska ujedno i iz offline prostora i nacionalisit\u010dkih kurikuluma. XXI vek, bi\u0107e vek izazova. Ali spremni smo.<\/p>\n