{"id":428227,"date":"2025-04-15T20:11:36","date_gmt":"2025-04-15T18:11:36","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=428227"},"modified":"2025-04-15T20:15:20","modified_gmt":"2025-04-15T18:15:20","slug":"duboka-zabrinutost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/04\/15\/duboka-zabrinutost\/","title":{"rendered":"Duboka zabrinutost"},"content":{"rendered":"

Zajedni\u010dki stav nevladinih organizacija protiv potpisivanja Sporazuma o saradnji u oblasti turizma i razvoja nekretnina izme\u0111u Vlade Crne Gore i Ujedinjenih Arapskih Emirata<\/em><\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Mi, dolje potpisane nevladine organizacije, izra\u017eavamo duboku zabrinutost zbog najavljenog potpisivanja sporazuma o saradnji u oblasti turizma i razvoja nekretnina, koji \u0107e omogu\u0107iti dugoro\u010dni zakup i ,,valorizaciju” na\u0161ih najvrijednijih prirodnih lokaliteta. Ovim sporazumom, investitorima iz UAE otvaraju se vrata za preuzimanje vi\u0161e lokacija \u0161irom dr\u017eave, bez transparentnih procedura i javnog uvida, \u0161to ima nesagledive posljedice po javni interes, prirodna bogatstva, ustavni poredak Crne Gore, uskla\u0111enost sa pravom EU, kao i odr\u017eivi razvoj lokalnih zajednica.<\/p>\n

U petak, 28. marta, potpisan je sporazum o saradnji izme\u0111u Vlade Crne Gore i Ujedinjenih Arapskih Emirata uz o\u010diglednu namjeru da na\u0161a najvrijednija podru\u010dja budu predmet netransparentnih sporazuma i devastacije u korist interesa investitora. Javnosti je neposredno prije potpisivanja sporazuma predstavljena ideja o \u201evalorizaciji\u201c 12km Velike pla\u017ee i njenog zakupa u periodu od 99 godina. Me\u0111utim, ovaj Sporazum se ne odnosi samo na projekat Velike pla\u017ee, ve\u0107 omogu\u0107ava investitorima iz UAE da u\u0111u na vi\u0161e lokacija \u0161irom Crne Gore (potencijalno Buljarica, Jaz, Lu\u0161tica\u2026) o \u010demu \u0107emo vjerovatno biti informisani tek nakon sklopljenih dogovora i potpisanih ugovora iza zatvorenih vrata, ostavljaju\u0107i nas bez mogu\u0107nosti da reagujemo.<\/p>\n

Ovim dokumentom iznosimo klju\u010dne argumente i \u010dinjenice koje pozivaju na hitno preispitivanje i obustavu daljih aktivnosti u vezi sa realizacijom ovog sporazuma.<\/p>\n

NEUSKLA\u0110ENOST SA NACIONALNIM I EU PROPISIMA<\/p><\/blockquote>\n

\u25cf Kr\u0161enje nacionalnog zakonodavstva – Nacrt sporazuma izme\u0111u Crne Gore i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata, kako je navedeno, predvi\u0111a da \u0107e zemlji\u0161te za odabrane projekte biti obezbije\u0111eno \u201ebez potrebe za javnim nadmetanjem, javnim tenderom ili drugim procedurama propisanim nacionalnim zakonodavstvom koje ure\u0111uje dr\u017eavnu imovinu\u201c. Ovakva odredba stvara ozbiljne mogu\u0107nosti za korupciju, jer omogu\u0107ava prodaju ili zakup dr\u017eavnog zemlji\u0161ta putem direktnih pregovora iza zatvorenih vrata, bez transparentnosti i javnog nadzora. Posebno nas zabrinjava \u010dinjenica da je ovaj dokument usvojen na elektronskoj sjednici Vlade, te da se o ovako va\u017enim dr\u017eavnim pitanjima odlu\u010duje na taj na\u010din. Pored toga, sporazum predvi\u0111a prilago\u0111avanje crnogorskog zakonodavstva potrebama odabranih projekata i investitora, \u0161to je direktno suprotno principima pravne sigurnosti i jednakosti pred zakonom.<\/p>\n

\u25cf Kr\u0161enje Sporazuma o stabilizaciji i pridru\u017eivanju EU – Sporazum o saradnji u oblasti turizma i razvoja nekretnina izme\u0111u Vlade Crne Gore i Vlade UAE predvi\u0111a realizaciju projekata kroz model neposredne pogodbe u izboru investitora, bez sprovo\u0111enja transparentnih i nediskriminatornih postupaka javnih nabavki, \u0161to je u suprotnosti sa principima jednakog tretmana svih tr\u017ei\u0161nih u\u010desnika, kako je propisano Sporazumom o stabilizaciji i pridru\u017eivanju izme\u0111u Crne Gore i EU. Ovakav pristup mo\u017ee dovesti do naru\u0161avanja fer konkurencije i favorizovanja odre\u0111enih investitora, \u0161to je u suprotnosti sa pravilima EU o konkurenciji. Dodatno, davanje posebnih pogodnosti investitoru iz UAE mo\u017ee se smatrati oblikom nedozvoljene dr\u017eavne pomo\u0107i, \u0161to je tako\u0111e zabranjeno Sporazumom o stabilizaciji i pridru\u017eivanju. EU pravila o konkurenciji zahtijevaju da se dr\u017eavna pomo\u0107 odobrava samo pod odre\u0111enim uslovima i uz prethodnu kontrolu, kako bi se osigurala fer tr\u017ei\u0161na utakmica.<\/p>\n

\u25cf Kr\u0161enje principa iz Arhuske konvencije: javnost nije bila blagovremeno i adekvatno informisana niti uklju\u010dena u proces dono\u0161enja odluka. Ovakav sporazum, ne samo da nije ustavan i kr\u0161i zakone dr\u017eave Crne Gore, ve\u0107 ne po\u0161tuje ni me\u0111unarodne konvencije \u010dije smo potpisnice, poput Arhu\u0161ke koja gra\u0111anima garantuje pravovremeno i potpuno informisanje, u\u010destvovanje u dono\u0161enju odluke i pristup pravdi u pitanjima \u017eivotne sredine.<\/p>\n

\u25cf Nepo\u0161tovanje Zakona o za\u0161titi prirode i Zakona o procjeni uticaja na \u017eivotnu sredinu, u slu\u010daju realizacije najavljenog projekta na Velikoj pla\u017ei \u2013 Velika pla\u017ea progla\u0161ena je za\u0161ti\u0107enim prirodnim dobrom \u2013 spomenikom prirode 1986. godine. Prema Zakonu o za\u0161titi prirode (Sl. list 054\/16 od 15.08.2016, 018\/19 od 22.03.2019, 084\/24 od 06.09.2024.), na ovom podru\u010dju i u njegovoj neposrednoj okolini, koja \u010dini sastavni dio za\u0161ti\u0107enog prirodnog dobra, zabranjeno je obavljati radnje, aktivnosti i djelatnosti koje ugro\u017eavaju obilje\u017eja, vrijednosti i ulogu spomenika prirode. Istim Zakonom, \u010dlanom 39 (“Slu\u017ebeni list Crne Gore”, br. 054\/16 od 15.08.2016) definisano je kori\u0161\u0107enje za\u0161ti\u0107enog podru\u010dja. Ovaj \u010dlan propisuje da se za\u0161ti\u0107ena podru\u010dja mogu koristiti u skladu sa studijom za\u0161tite, odnosno prostornim planom posebne namjene, planom upravljanja za\u0161ti\u0107enog podru\u010dja i na osnovu dozvola u skladu sa ovim zakonom.<\/p>\n

Nadalje, zabranjeno je kori\u0161\u0107enje za\u0161ti\u0107enih podru\u010dja na na\u010din koji prouzrokuje:
\n– o\u0161te\u0107enje zemlji\u0161ta i gubitak njegove prirodne plodnosti;
\n– o\u0161te\u0107enje povr\u0161inskih ili podzemnih geolo\u0161kih, hidrogeolo\u0161kih i geomorfolo\u0161kih
\nvrijednosti;
\n– o\u0161te\u0107enje morskih za\u0161ti\u0107enih podru\u010dja;
\n— smanjenje biolo\u0161ke i predione raznovrsnosti;
\n– zaga\u0111ivanje ili ugro\u017eavanje podzemnih i povr\u0161inskih voda.<\/p>\n

Tokom 2022. godine ura\u0111ena je studija revizije granice, statusa, kategorije i re\u017eima za\u0161tite, ali zakonom predvi\u0111ena procedura nije nastavljena, odnosno zavr\u0161ena. S tim u vezi, prije bilo kakvih daljih koraka potrebno je zavr\u0161iti proces revizije za\u0161ti\u0107enog podru\u010dja u \u0161to kra\u0107em roku i dodijeliti odgovaraju\u0107i status za\u0161ti\u0107enog podru\u010dja, kako Velikoj pla\u017ei, tako i Adi Bojani, shodno va\u017ee\u0107em nacionalnom zakonodavstvu, od kontakta pla\u017ee s kopnom do glavnog puta. Tako\u0111e, za ovo podru\u010dje nije ra\u0111en Plan upravljanja. Te stoga, pored Zakona o za\u0161titi prirode, Prostorni plan posebne namjene (PPPN) za Obalno podru\u010dje Crne Gore je relevantan dokument sa \u010dijim smjernicama se mora uskladiti eventualno kori\u0161tenje prostora Velike pla\u017ee. PPPN za Obalno podru\u010dje Crne Gore Veliku pla\u017eu i Bojanu prepoznaje kao jedno od podru\u010dja najve\u0107e ranjivosti uz preporuke za optimalno kori\u0161\u0107enje. Tako\u0111e, analiza ranjivosti mora kao najranjiviji dio obalnog podru\u010dja otvorenog mora nagla\u0161ava uski plitki pojas od Valdanosa do u\u0161\u0107a Bojane.<\/p>\n

KONFLIKT SA VA\u017dE\u0106OM STRATE\u0160KOM I PROSTORNOM DOKUMENTACIJOM<\/p><\/blockquote>\n

\u25cf Projekat je u suprotnosti sa va\u017ee\u0107im Prostornim planom Crne Gore, kao i nacrtom novog PPCG u koji su utkane smjernice integrisanja biodiverziteta u javne politike izra\u0111ene od strane Ministarstva ekologije. Ovi dokumenti, najvi\u0161eg reda, prepoznaju vi\u0161estruki zna\u010daj Velike pla\u017ee i njenog zale\u0111a, nagla\u0161avaju\u0107i potrebu za posebnim pravilima upravljanja prostorom, zasnovanim na principima o\u010duvanja i odr\u017eivog kori\u0161\u0107enja. Odr\u017eiv razvoj ovog podru\u010dja neraskidivo je vezan za o\u010duvanje njegovog pejza\u017enog integriteta, prirodnih vrijednosti i visoke ekolo\u0161ke osjetljivosti, koje ga \u010dine klju\u010dnim dijelom jedinstvenog ekosistema u spoju sa rijekom Bojanom, Adom Bojanom, Solanom i \u0160askim jezerom. Prva ideja za investicije koja je entuzijasti\u010dno predstavljena javnosti kao prilika koja se ne smije propustiti odnosi se na pomenuto podru\u010dje Delte Bojane koja je prepoznata u svim relevantnim strate\u0161kim dokumentima Crne Gore kao podru\u010dje od izuzetnog zna\u010daja koje je neophodno za\u0161tititi zbog svoje jedinstvene biolo\u0161ke raznovrsnosti i ekolo\u0161ke vrijednosti. Pored toga, ova podru\u010dja u\u017eivaju za\u0161titu na nacionalnom i me\u0111unarodnom nivou kroz statuse IBA, IPA, Ramsar, kandidat za Emerald i potencijalno Natura 2000 podru\u010dje. Stoga smatramo krajnje neprimjerenim da se na ovom najvrijednijem prostoru, koji je ve\u0107 za\u0161ti\u0107en va\u017ee\u0107im zakonodavstvom, planira potpuna i trajna devastacija. Nedopustivo je da se ignori\u0161u i ne po\u0161tuju strate\u0161ki planovi dr\u017eave Crne Gore koji se odnose na za\u0161titu prirodnih vrijednosti. Zbog toga Vas pozivamo da u svom djelovanju insistirate na dosljednosti u sprovo\u0111enju strate\u0161kih planova.Dodatan razlog za brigu je \u010dinjenica da Vlada ve\u0107 par mjeseci dr\u017ei Prostorni plan Crne Gore u fioci i ne usvaja ovaj dokument koji je klju\u010dni za budu\u0107e planiranje prostora kao na\u0161eg najva\u017enijeg resursa. Naime, Prostorni plan Crne Gore va\u017eio je do 2020. godine, dok je proces izrade novog plana zapo\u010det tek nekoliko godina kasnije. Njegov nacrt predstavljen je na javnoj raspravi koja je trajala od januara do aprila 2024. godine. Iako nijesmo zadovoljni predlogom ovog plana jer sadr\u017ei kontroverzna rje\u0161enja i uvodi izmjene kojima smo se u toku njegove izrade \u017eustro protivili, moramo naglasiti da novi Prostorni plan Crne Gore i dalje nije usvojen, iz razloga koji nam nijesu poznati. Opravdano sumnjamo da \u0107e, nakon javnih konsultacija koje su davno zaklju\u010dene, dakle – iza zatvorenih vrata, biti naknadno izmijenjen u skladu sa nedavno najavljenim projektima koji nemaju upori\u0161te u javnom interesu (npr. novi grad na Veljem Brdu i velike investicije najavljenih arapskih investitora na 12km Velike pla\u017ee i njenog zale\u0111a). Smatramo da vr\u0161enje pritiska na obra\u0111iva\u010de plana i naknadno uno\u0161enje krupnih izmjena koje mogu imati nesagledive posljedice po \u017eivotnu sredinu, lokalnu ekonomiju i kvalitet \u017eivota gra\u0111ana predstavlja neprihvatljivo naru\u0161avanje prostora Crne Gore.<\/p>\n

\u25cf Nacionalna strategija odr\u017eivog razvoja, kao i obaveze iz Poglavlja 27 (\u017divotna sredina i klimatske promjene) jasno ukazuju na potrebu uskla\u0111ivanja projekata sa principima odr\u017eivosti. Strategija odr\u017eivog razvoja Crne Gore do 2030. godine i Strategija razvoja turizma 2022\u20132025. zajedni\u010dki isti\u010du da su o\u010duvani pejza\u017ei i jedinstveni ekosistemi klju\u010dni resurs za razvoj odr\u017eivog turizma. Prirodna bogatstva, raznolikost pejza\u017ea i visok nivo biodiverziteta predstavljaju osnov za stvaranje autenti\u010dne i kvalitetne turisti\u010dke ponude, koja doprinosi ekonomskom rastu, za\u0161titi \u017eivotne sredine i boljem kvalitetu \u017eivota lokalnog stanovni\u0161tva. Poseban zna\u010daj daje se razvoju ekoturizma i ruralnog turizma, kao oblika koji uva\u017eavaju prirodne i kulturne vrijednosti Crne Gore. U okviru pregovora sa Evropskom unijom, Poglavlje 27 dodatno nagla\u0161ava va\u017enost o\u010duvanja prirodnih pejza\u017ea i ekosistema kao preduslova za odr\u017eivi razvoj dr\u017eave. EU zahtijeva uskla\u0111ivanje sa zakonodavstvom u oblasti za\u0161tite prirode, posebno kroz identifikaciju i o\u010duvanje podru\u010dja od posebne vrijednosti, kao \u0161to je mre\u017ea Natura 2000. To podrazumijeva o\u010duvanje biodiverziteta i prirodnih stani\u0161ta, \u0161to je od klju\u010dnog zna\u010daja za ekolo\u0161ku stabilnost i dugoro\u010dni razvoj Crne Gore.<\/p>\n

\u25cf Ovakav projekat je u direktnoj koliziji sa Strategijom regionalnog razvoja Crne Gore do 2027. godine, jer je u suprotnosti sa nizom njenih strate\u0161kih i operativnih ciljeva. Konkretno, Strate\u0161ki cilj 3, koji se odnosi na pove\u0107anje konkurentnosti regiona kroz unapre\u0111enje infrastrukture, pobolj\u0161anje poslovnog ambijenta i razvoj prioritetnih sektora sa potencijalom rasta, dovodi se u pitanje s obzirom na to da isti investitorrealizuje gotovo identi\u010dan projekat svega nekoliko stotina kilometara dalje, u Albaniji, \u010dime se umanjuje jedinstvenost i konkurentska prednost Crne Gore. Projekat je tako\u0111e u suprotnosti sa Operativnim ciljem 3.1 \u2013 pove\u0107anje regionalne konkurentnosti, kao i ciljem 3.2 koji se fokusira na diverzifikaciju turisti\u010dkog proizvoda, prera\u0111iva\u010dku industriju i valorizaciju kulturne ba\u0161tine, jer predvi\u0111eni sadr\u017eaji ne doprinose razvoju autenti\u010dne i odr\u017eive ponude. Nadalje, Operativni cilj 3.4, koji podrazumijeva unapre\u0111enje uslova za proizvodnju visokokvalitetne, organske hrane i obezbje\u0111enje odr\u017eivog dohotka za poljoprivrednike, doveden je u pitanje imaju\u0107i u vidu da se jedan dio Velike pla\u017ee tradicionalno koristi za ispa\u0161u, koja doprinosi o\u010duvanju prirodnih stani\u0161ta. Kona\u010dno, projekat je u suprotnosti i sa Operativnim ciljem 3.5, jer predvi\u0111a devastaciju postoje\u0107eg spomenika prirode \u2013 za\u0161ti\u0107enog podru\u010dja, \u010dime se direktno naru\u0161avaju ciljevi za\u0161tite \u017eivotne sredine, razvoja odr\u017eive energetike i borbe protiv klimatskih promjena.<\/p>\n

\u25cf Ne postoji uskla\u0111enost sa Zelenom agendom za Zapadni Balkan kojom Crna Gora obavezala na zaustavljanje gubitka biodiverziteta, za\u0161titu i obnovu ekosistema (u skladu sa oblasti 5. Biodiverzitet: za\u0161tita i obnova prirode i ekosistema, Sofijska deklaracija od 10.11.2020) i razvoj planova u cilju za\u0161tite i o\u010duvanja morskih podru\u010dja (u skladu sa ta\u010dkom 52. AP sprovo\u0111enja Sofijske deklaracije 2021\u20132030 i pokazateljima uspjeha)<\/p>\n

\u25cf O\u010digledna je i suprotnosti sa nedavno usvojenim a\u017euriranim Nacionalno utvr\u0111enim doprinosom (NDC) Crne Gore za 2030. i 2035. godinu kojim se Vlada Crne Gore opredjelila da \u0107e ostvariti cilj neutralnosti degradacije zemlji\u0161ta koji ima klju\u010dnu ulogu u sprovo\u0111enju mjera ubla\u017eavanja i mjera prilago\u0111avanja, te pravi vezu sa Nacionalnim Planom Adaptacije. Realizacija pomenutih megalomanskih investicija zasigurno spre\u010dava dostizanje ambicioznih ciljeva zadatih ovih dokumentom a koji se odnose na borbu protiv klimatskih promena.<\/p>\n

\u25cf Globalni okvir za biodiverzitet (Global Biodiversity Framework \u2013 GBF), kroz Cilj 3, postavlja jasnu obavezu da se do 2030. godine najmanje 30% kopnenih i slatkovodnih, kao i 30% morskih i obalnih podru\u010dja, posebno onih od klju\u010dnog zna\u010daja za biodiverzitet, ekosistemske funkcije i usluge, efikasno za\u0161titi i njima odr\u017eivo upravlja. Ova za\u0161tita treba biti ostvarena kroz ekolo\u0161ki reprezentativne, me\u0111usobno povezane i pravedno upravljane sisteme za\u0161ti\u0107enih podru\u010dja i drugih efektivnih mjera o\u010duvanja, uz puno uva\u017eavanje prava lokalnih i tradicionalnih zajednica, gdje je to primjenjivo. U tom kontekstu, brisanje postoje\u0107ih prostranih i vrijednih za\u0161ti\u0107enih podru\u010dja \u2013 naro\u010dito onih koja su rijetka i od me\u0111unarodnog zna\u010daja poput Velike pla\u017ee \u2013 predstavlja direktno odstupanje od ovog cilja i nikako ne mo\u017ee biti opravdan.<\/p>\n

NEGATIVAN UTICAJ NA BIODIVERZITET I ZA\u0160TI\u0106ENA PRIRODNA PODRU\u010cJA<\/p><\/blockquote>\n

\u25cf Planirana lokacija zahvata se nalazi u blizini ili unutar granica za\u0161ti\u0107enih podru\u010dja. Po podacima Centralnog registra, zatim Rje\u0161enja Republi\u010dkog zavoda za za\u0161titu prirode objavljenog u Sl. lista SRCG br. 30\/68 i Anketnog lista za za\u0161ti\u0107enu prirodnu ba\u0161tinu (stanje na dan 31.12.1976) Velika pla\u017ea je za\u0161ti\u0107eno podru\u010dja kao rezervat prirodnog predjela povr\u0161ine 600ha. U registru Nacionalno za\u0161ti\u0107enih podru\u010dja (https:\/\/cloud.gdi.net\/smartPortal\/zppCG) koji vodi Agencija za za\u0161titu prirode Crne Gore navodi se da je ovo podru\u010dja za\u0161ti\u0107eno u kategoriji Spomenik prirode (IUCN kategorije III), sa dodjeljenim nacionalnim kodom MNE052812196813. Podru\u010dje obuhvata prostor od kontakta pla\u017ee sa morem do glavnog puta u Gornjem i Donjem \u0160toju, dok su isto\u010dna granica za\u0161ti\u0107enog podru\u010dje rijeka Bojane a zapadno se pru\u017ea do Port Milene.<\/p>\n

\u25cf Relevantne studije su potvrdile da je biodiverzitet ptica delte Bojane, visoko iznad onog u podru\u010dijima sli\u010dne veli\u010dine, a to je preko 237 vrsta ptica, od kojih je 114 gnjezdarica, 52 su regularne migratorne vrste a 51 su rje\u0111i posjetioci. Ovo govori o izuzetnim karakteristikama stani\u0161ta i njihovoj o\u010duvanosti na ovom podru\u010dju. Od 352 vrste ptica koliko ih je evidentirano u Crnoj Gori, postoji 15 globalno ugro\u017eenih vrsta od kojih je \u010dak njih 9 vezano za prostor delte Bojane. Status skoro ugro\u017eenih ima 16 vrsta a od njih je \u010dak 12 vezano za prostor delte Bojane.<\/p>\n

Od 48 ugro\u017eenih vrsta ptica na Crvenoj listi ptica Crne Gore, \u010dak 35 vrsta, odnosno 73% njih nalazi se na prostoru delte Bojane i bile bi direktno ugor\u017eene ovim projektom \u0161to je nesaglediv negativni uticaj i gubitak koji se kosi sa svim opredeljenjima, zakonima, strategijama, konvecnijama iz domena za\u0161tite prirode. Da stvar bude jasnija, procjena se odnosi samo na vrste koje su gnjezdarice jer je za njih ra\u0111ena procjena, taj broj je puno ve\u0107i kada bi se uklju\u010dile i migratorne vrsta kao i one zimuju\u0107e.<\/p>\n

Radi pore\u0111enja, ako bismo uzeli u obzir da je 633.158 stanovnika Crne Gore ugro\u017eeno (kao pomenutih 48 vrsta), 73% stanovni\u0161ta bilo bi 462.206 hiljada.<\/p>\n

Zamislite projekat koji u tom obimu izazvao iseljavanje ljudi kao \u0161to bi realizacijom ovog projekta to bilo za ptice.<\/p>\n

Od 227 vrsta koje gnijezde u Crnoj Gori, njih 12 gnijzedi samo u delti Bojane i nigdje drugdje na prostoru \u010ditave dr\u017eave. Svih 12 vrsta su vrste koje su ugro\u017eene, rijekte i \u010dije populacije su ozbiljno ugro\u017eene i osjetljive, \u010dime su i tretirane kao Aneks I vrste Pti\u010dije Direktive \u010dime ovaj prostor odre\u0111uju kao budu\u0107e Natura 2000 podru\u010dje.Od 33 va\u017ena podru\u010dja za ptice u Crnoj Gori (Important Bird Areas), delta Bojane se nalazi na prvom mjestu po broju ptica koje je konkuri\u0161u za ovaj status. \u010cak ispred Skadarskog jezera i Ulcinjske solane.<\/p>\n

\u25cf Cijela Velika pla\u017ea je centar biodiverziteta uzimaju\u0107i u obzir razli\u010dite kriterijume: bogatstvo vrsta, raznovrsnost stani\u0161ta, broj ugro\u017eenih vrsta i stani\u0161ta, broj vrsta koje su za\u0161ti\u0107ene nacionalnom legislativom. Izdvojeni dio Velike pla\u017ee sadr\u017ei 12 stani\u0161ta sa Direktive o stani\u0161tima, odli\u010dne i dobre reprezentativnosti. Zna\u010dajem se izdvajaju tipovi stani\u0161ta: *2270 Borove \u0161ume na obalnim dinama i *3170 Mediteranske\u00a0 povremene lokve, zbog toga \u0161to su na Direktivi ozna\u010dena kao prioritetna za za\u0161titu, a rijetka su u Crnoj Gori. Tipic\u030cne plitke mediteranske lokve optimalno su razvijene ba\u0161 u zale\u0111u Ulcinjske plaz\u030ce, sa brojnim karakteristic\u030cnim vrstama izuzetno rijetkim za floru Crne Gore i Balkanskog\u00a0 poluostrva, predstavljaju floristic\u030cki dragulj i moraju biti od prioritet za zas\u030ctitu na nacionalnom nivou.<\/p>\n

\u25cf Obalne dine (stani\u0161ta kodova 2110, 2240, 2230, 2190) odlukuje bogat i specifi\u010dan biodiverzitet, stani\u0161te su vi\u0161e za\u0161ti\u0107enih vrsta i pru\u017eaju za\u0161titu obale od oluja. Va\u017eno je ista\u0107i da su obalne dine u Crnoj Gori prisutne samo na Velikoj pla\u017ei i Adi Bojani, tako da se ova stani\u0161ta moraju o\u010duvati. Na Velikoj pla\u017ei raste 10 biljnih vrsta koje su za\u0161ti\u0107ene zakonom: Pancracium maritimum, Salsola soda, Salsola kalii, Calystegia soldanella, Cakile maritima, Euphorbia paralias, Limonium angustifolium, Polygonum maritimum, Echinophora spinosa, Eryngium maritimum., Utricularia minor. Od 2006. godine, kada je objavljena lista za\u0161ti\u0107enih vrsta, na Velikoj pla\u017ei je prona\u0111eno jo\u0161 5 biljnih vrsta koje se bilje\u017ee samo na ovom podru\u010dju i ugro\u017eene su (EN) ili kriti\u010dno ugro\u017eene (CR) po IUCN kategorizaciji. Sasvim sigurno \u0107e se na\u0107i na novoj listi za\u0161ti\u0107enih vrsta Crne Gore.<\/p>\n

Populacije navedenih biljaka su poslednjih godina smanjenjene, posebno populacija mlje\u010dike (Euphorbia paralias) koja je prema IUCN kategorizaciji ugro\u017eena (EN) vrsta. Pored toga Velika pla\u017ea je i jedina poznata lokacija za izlijeganje mladih glavate kornja\u010de (Caretta caretta) te samim tim predstavlja izuzetnu va\u017enost sa aspekta marinskih ugro\u017eenih vrsta. Zale\u0111e Velike pla\u017ee predstavlja zna\u010dajno stani\u0161te zakonom za\u0161ti\u0107ene vrste \u2013 Skadarske \u017eabe (Pelophylax shqipericus), koja se prema IUCN crvenoj listi, kako na globalnom, tako i na nacionalnom nivou, nalazi u kategoriji ranjivih vrsta (VU \u2013 Vulnerable).<\/p>\n

\u25cf U Smjernicama za integraciju biodiverziteta, koju je razvilo Ministarstvo ekologije, odr\u017eivog razvoja i razvoja sjevera nagla\u0161ena je potreba za za\u0161titom ovog podru\u010dja: Obzirom\u00a0 da su *2270 Borove \u0161ume na obalnim dinama i *3170 Mediteranske povremene lokve prema Direktivi o stani\u0161tima prioritetne za za\u0161titu, u skladu sa me\u0111unarodnim standardima i zahtjevima, potrebno je o\u010duvati sve povr\u0161ine u dr\u017eavi.Ovo zna\u010di da se na povr\u0161inama navedenih stani\u0161ta ne smiju planirati infrastrukturni projekti. Zbog zna\u010daja obalnih dina, kako sa aspekta bogatog biodiverziteta tako i sa aspekta za\u0161tite obale od abrazije morskom vodom, dine se ne smiju zauzimati infrastruktnurnim objektima. Ova stani\u0161ta su veoma fragilna i njihova fragmentacija bi dovela do destrukcije dinskog ekosistema. Ostala NATURA 2000 stani\u0161ta je neophodno o\u010duvati u povr\u0161ini od 50 %. Prilikom realizacije razvojnih projekata u cijeloj zoni Velike pla\u017ee (kao i na kompletnom primoriju) va\u017eno je o\u010duvati \u0161to ve\u0107e povr\u0161ine pod prirodnom vegetacijom, \u010dak i u blizini smje\u0161tajnih kapaciteta. Prilikom bilo kakvih intervencija u prostoru neophodno je definisati i sprovesti ex situ mjere za\u0161tite za vrste koje su ugro\u017eene (EN) ili kriti\u010dno ugro\u017eene (CR).<\/p>\n

\u25cf Povoljan ekolo\u0161ki status Ulcinjske solane, koji je jedno od zavr\u0161nih mjerila za pristupanje Crne Gore Evropskoj uniji, bi\u0107e doveden u pitanje realizacijom ovog sporazuma, budu\u0107i da su Velika pla\u017ea i Ulcinjska solana dio neraskidivog ekosistema.<\/p>\n

\u25cf 2024. Godine, italijanski nau\u010dnici, anga\u017eovani od strane Ministarstva ekologije a u okviru projekta koji finansira EU, uradili su studiju \u201cSupport to Project Preparation for\u00a0 nvironment and Climate Change Sector, Montenegro\u201d. U njoj se navodi da je opstanak Velika pla\u017ee klju\u010dan za o\u010duvanje ekolo\u0161ke dimenzije u Crnoj Gori, te da njen reljef \u0161titi od erozije i daljih poplava.<\/p>\n

EKONOMSKI UTICAJ NA LOKALNU ZAJEDNICU I ODR\u017dIVI TURIZAM<\/p><\/blockquote>\n

\u25cf Projekat prijeti da destabilizuje postoje\u0107i model lokalne ekonomije, koji se dominantno oslanja na ekolo\u0161ki i kulturni turizam.
\n\u25cf Potencijalno gubljenje radnih mjesta u sektoru turizma, ribarstva i poljoprivrede.<\/p>\n

Megaprojekti ove vrste \u010dine zajednicu zavisnom od njihove sudbine: u slu\u010daju realizacije, projekat privatnog stranog investitora (koji \u0107e na Veliku pla\u017eu polagati pravo narednih 99 godina) bi\u0107e ve\u0107i i va\u017eniji od Ulcinja. Odre\u0111iva\u0107e koji su poslovi dostupni, kakvi \u0107e biti uslovi za rad i koliko \u0107e taj rad biti pla\u0107en. Obeshrabruje situacija u Tivtu i Herceg Novom: sa razvojem luksuznih marina, stanovanje postaje preskupo i nedostupno ljudima koji \u017eive i rade u ovim gradovima, \u010dak i kada imaju dobro pla\u0107ene poslove u novim firmama. Tako\u0111e se otvara pitanje uslu\u017enog osoblja, kako \u0107e oni da \u017eive u novoj luksuznoj enklavi od svojih prosje\u010dnih zarada? Da li je to ekonomska budu\u0107nost – i jedina ekonomska mogu\u0107nost – koju \u017eelimo da ostavimo sljede\u0107oj generaciji? Ili bi bilo pametnije razmisliti o tome kako da se ulcinjska privreda ubudu\u0107e razvija kroz preplitanje razli\u010ditih dru\u0161tvenih, ekolo\u0161kih i ekonomskih niti. Imajmo u vidu primjer iz Albanije: gdje je isti investitor obe\u0107ao jedinstvenu mediteransku marinu i \u201cDubai na Jadranu\u201d, i zprobleme (sa EU regulativom, sa izvo\u0111a\u010dima\u2026). \u010cak i da taj projekat bude realizovan, da li je gra\u0111anima i gra\u0111ankama Crne Gore, bolje da imaju jedinstvenu Veliku pla\u017eu, ekosistem kakvog nema drugdje, ili jo\u0161 jedan copy-paste Dubai?<\/p>\n

\u25cf Izostanak studije o stvarnim ekonomskim koristima za lokalno stanovni\u0161tvo \u2013 \u201erazvoj\u201c koji ne uklju\u010duje lokalnu zajednicu ne mo\u017ee biti odr\u017eiv. Velika pla\u017ea u Ulcinju nije samo najdu\u017ea pla\u017ea na Jadranu \u2013 ona je sr\u017e lokalne ekonomije, kulture i identiteta.<\/p>\n

Na njoj se temelji \u017eivot hiljada ljudi koji \u017eive od porodi\u010dnog smje\u0161taja, male ugostiteljske ponude, ribarstva i poljoprivrede. Najavljeni grandiozni turisti\u010dko-stambeni projekat, po svemu sude\u0107i, ne vodi ra\u010duna o toj stvarnosti. U pitanju je model koji potencijalno mijenja karakter \u010ditavog podru\u010dja, a da pri tome nije jasno kako \u0107e lokalna zajednica imati koristi. Nadalje, samo za izgradnju onoga \u0161to se najavljuje u vrijednosti od 35 milijardi eura, \u0161to ostaje u domenu teorije, potrebno je na desetinje hiljada radnika (jeftine radne snage) koja bi \u017eivjela u Ulcinju. Dakle samo taj privremeni boravak ima uticaj na lokalnu zajednicu.<\/p>\n

Turizam u Ulcinju, kakav se do sada razvijao, bio je uglavnom niskoprofitan za velike investitore, ali stabilan i odr\u017eiv za lokalne porodice. Temelji se na autenti\u010dnosti, prirodnim resursima, malim ulaganjima i li\u010dnom kontaktu sa gostima. Uvo\u0111enje masovne stanogradnje i luksuznih kompleksa taj model mijenja iz korijena. Postoji bojazan da lokalna privreda, koja zavisi od direktnog kontakta sa turistima, gubi osnovu svog opstanka. U slu\u010daju gradnje zatvorenog ili poluzatvorene cjeline, Ulcinj vi\u0161e ne bi bio ista destinacija jer bi glavni resurs bio van doma\u0161aja gostiju koji tradicionalno dolaze u Ulcinj.<\/p>\n

Iz do sada poznatih informacija, model podsje\u0107a na projekte poput Beograda na vodi, ili projekta u Dra\u010du: (1) Investitor dobija zemlji\u0161te u zakup, (2) koristi ga kao zalog za kredit, a (3) zatim finansira izgradnju kroz preprodaju stanova.<\/p>\n

U ovakvom sistemu, investitor ula\u017ee vrlo malo svog novca, koristi atraktivnost lokacije da bi podigao profit, a sav rizik \u2013 finansijski i ekolo\u0161ki \u2013 ostaje na dr\u017eavi i op\u0161tini. To nije partnerstvo, to je prebacivanje tereta sa privatnog na javni sektor.<\/p>\n

Me\u0111unarodni sporazum dodatno stavlja investitora u privilegovan polo\u017eaj u odnosu na druge, i ne doprinosi unaprje\u0111enju poslovnog ambijenta, naprotiv, pokazuje da ni sama vlada ne vjeruje u svoje propise i svoju administraciju, niti poznaje vrijednost svoje imovine.<\/p>\n

Formalno, zemlji\u0161te se ne prodaje \u2013 daje se u dugoro\u010dni zakup. Me\u0111utim, ono \u0161to ostaje van fokusa javne rasprave jeste \u010dinjenica da se zgrade, zajedno sa stanovima u njima, prodaju i postaju privatno vlasni\u0161tvo krajnjih kupaca ili investitora. Time se stvajavnog nadmetanja \u2013 jer va\u017ee\u0107i zakonski okvir predvi\u0111a da se, u slu\u010daju kada je predmet zakupa zemlji\u0161te predvi\u0111eno za gradnju vila, investitoru mo\u017ee, uz svojinu nad objektom, izuzetno prenijeti i pravo svojine nad dijelom zemlji\u0161ta neophodnim za redovnu upotrebu tog objekta. Na taj na\u010din, zakup se u praksi mo\u017ee pretvoriti u fakti\u010dku privatizaciju zemlji\u0161ta, bez transparentne procedure.<\/p>\n

Ulcinj, a naro\u010dito \u0160toj i Velika pla\u017ea, ve\u0107 sada imaju velike infrastrukturne probleme. Nedostatak kanalizacije, nedovoljan kapacitet vodovoda, problemi sa saobra\u0107ajem i odvozom otpada \u2013 sve to ugro\u017eava i sada\u0161nji turizam. Planiranje novih objekata bez prethodnog rje\u0161avanja ovih pitanja je recept za katastrofu. Infrastrukturna ulaganja se mjere u stotinama miliona eura, \u0161to ni dr\u017eava ni op\u0161tina trenutno nemaju. Postavlja se pitanje, kako se preuzima odgovornost za izgradnju infrastrukture za projekat za koji se ne zna ni koliko \u0107e imati zgrada, ni hotela, ni \u0161oping centara, osim \u0161to se zna da \u0107e biti grandiozan? Kako dr\u017eava unaprijed preuzima potencijalno milijarde eura obaveza, a da za to nema ni novac, ni kapacitet, ni plan?<\/p>\n

Nevladine organizacije, potpisnice inicijative \u201eVelika pla\u017ea ili velika la\u017ea\u201c
\nCentar za za\u0161titu i prou\u010davanje ptica
\nDr Martin Schneider-Jacoby Association -MSJA
\nNVO KANA\/ko ako ne arhitekt
\nNVO Parkovi Dinarida
\nCentar za istra\u017eiva\u010dko novinarstvo CIN CG
\nCEE Bankwatch Network
\nCrnogorsko dru\u0161tvo ekologa
\nNVO Green Home
\nNVO MogUL
\nPortal Ulcinj info
\nNVO Mre\u017ea za afirmaciju nevladinog sektora MANS
\nNVO Expeditio
\nNVO EnvPro
\nOrganizacija KOD
\nNVU Biciklo.me
\nCentar za gra\u0111ansko obrazovanje CGO
\nNVO Gradionica<\/p><\/blockquote>\n

Napomena: Naslov je dao PCNEN<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zajedni\u010dki stav nevladinih organizacija protiv potpisivanja Sporazuma o saradnji u oblasti turizma i razvoja nekretnina izme\u0111u Vlade Crne Gore i Ujedinjenih Arapskih Emirata<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":428230,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-428227","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-analize-i-misljenja"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/428227","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=428227"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/428227\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":428232,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/428227\/revisions\/428232"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/428230"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=428227"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=428227"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=428227"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}