Nedavna studija otkriva iznena\u0111ujuc\u0301u vezu izme\u0111u dugove\u010dnosti i verbalne elokvencije \u2014 sposobnosti efikasnog prisec\u0301anja i upotrebe re\u010dnika.<\/p>\n
Prethodna istra\u017eivanja otkrila su malo verovatnu mogu\u0107nost \u2013 da na dugove\u010dnost uti\u010de inteligencija. Me\u0111utim, inteligencija nije jednostavna karakteristika. Postoje mnoge osobine koje tome doprinose i koje se mogu testirati \u2014 od pamc\u0301enja do matemati\u010dke logike, pi\u0161e Miss7.<\/p>\n
U studiji iz 2024. godine, Paolo Gisleta sa Univerziteta u \u017denevi povezao je dugove\u010dnost sa jednom od tih osobina: verbalnom elokvencijom (merom ne\u010dijeg re\u010dnika i sposobnosti da ga koristite).<\/p>\n
Kako je dugove\u010dnost povezana sa elokvencijom<\/strong><\/p>\n Koristec\u0301i uzorke iz Berlinske studije starenja, koja je po\u010dela da prikuplja podatke neposredno pre pada Berlinskog zida 1989. godine, pratio je 516 ljudi starosti od 70 do 105 godina od registracije do smrti, u nekim slu\u010dajevima i do 18 godina.<\/p>\n Studija je merila faktore kao \u0161to su zdravlje zuba, nivo stresa i ekonomsko blagostanje, kao i kogniciju. To ga \u010dini \u201ebogatim i retkim skupom podataka\u201c, rekao je Gisleta za Neuroscience News.<\/p>\n Istra\u017eiva\u010di su uzorkovali devet razli\u010ditih kognitivnih testova da bi razumeli da li razli\u010diti aspekti inteligencije mogu biti bli\u017ee povezani sa dugove\u010dno\u0161c\u0301u od drugih. Testovi su merili \u010detiri kognitivne sposobnosti: verbalnu elokvenciju, perceptivnu brzinu, verbalno znanje i epizodno pamc\u0301enje.<\/p>\n Brzina percepcije je mera ne\u010dije sposobnosti da brzo uporedi, analizira ili izvr\u0161i zadatke evaluacije \u0161ablona koristec\u0301i vizuelne znakove. Verbalna sposobnost je mera ne\u010dijeg re\u010dnika. Epizodi\u010dna memorija je mera ne\u010dije sposobnosti da se priseti i pamti li\u010dna iskustva. Svaka od ovih kategorija je merena sa nekoliko testova. Jedan test je, na primer, merio verbalnu elokvenciju tra\u017eec\u0301i od u\u010desnika da imenuju \u0161to vi\u0161e \u017eivotinja u roku od 90 sekundi.<\/p>\n Prikupljajuc\u0301i podatke o razli\u010ditim kognitivnim ve\u0161tinama, Gisleta i njegov tim uklju\u010dili su informacije o tome kako se u\u010dinak u\u010desnika menjao i procenili rizik od smrti tokom vremena. Zatim su razvili model koji povezuje uo\u010dene promene sa rizikom od smrti. Ovo je zahtevalo doprinos istra\u017eiva\u010da sa vi\u0161e univerziteta sa ekspertizom u vrsti analize podataka koja se naziva zajedni\u010dki multivarijantni longitudinalni model pre\u017eivljavanja.<\/p>\n \u201eDanas je postalo mnogo lak\u0161e raditi ovakvu vrstu istra\u017eivanja jer ima vi\u0161e dostupnih podataka. Ima vi\u0161e ljudi koji su voljni da sara\u0111uju. Postoje bolji alati\u201c, rekao je Gisleta. Primenjujuc\u0301i ove nove alate, istra\u017eiva\u010di su otkrili da je verbalna elokvencija sama po sebi zna\u010dajno povezana sa dugove\u010dno\u0161c\u0301u, iako obja\u0161njenje za ovaj odnos nije jasno.<\/p>\n Jedna popularna teorija, objasnila je Gisleta, je da je fizi\u010dko telo neraskidivo povezano sa mentalnim, emocionalnim i kognitivnim procesima. \u201eSvi ovi domeni jednostavno opadaju zajedno, bilo da se radi o spoznaji, li\u010dnosti, emocijama ili generalno biolo\u0161kom, medicinskom padu\u201c, rekao je on.<\/p>\n Prema toj teoriji, verbalna elokvencija bi bila dobra mera blagostanja, objasnio je Gisleta, jer je to slo\u017een proces koji se oslanja na vi\u0161estruke kognitivne sposobnosti. Ovo mo\u017ee uklju\u010divati dugoro\u010dnu memoriju, re\u010dnik, efikasnost i vizuelno pamc\u0301enje. Dakle, kada testirate svoju verbalnu elokvenciju, \u201eradite ne\u0161to veoma zanimljivo\u201c, rekao je. (Izvor: Danas.rs)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nedavna studija otkriva iznena\u0111ujuc\u0301u vezu izme\u0111u dugove\u010dnosti i verbalne elokvencije \u2014 sposobnosti efikasnog prisec\u0301anja i upotrebe re\u010dnika.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":427993,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-427990","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/427990","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=427990"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/427990\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":427994,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/427990\/revisions\/427994"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/427993"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=427990"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=427990"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=427990"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}