{"id":427834,"date":"2025-04-10T08:22:18","date_gmt":"2025-04-10T06:22:18","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=427834"},"modified":"2025-04-10T08:22:18","modified_gmt":"2025-04-10T06:22:18","slug":"besmisao-cacizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/04\/10\/besmisao-cacizma\/","title":{"rendered":"Besmisao \u0107acizma"},"content":{"rendered":"

Autor: Alen Mikec<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Aleksandar Relji\u0107, novinar i redatelj, u intervjuu za H-Alter povodom filma Najglasnija ti\u0161ina prikazanog na ZagrebDoxu: Da \u0107aciji imaju imalo mozga, ne bi bili \u0107aciji. Snaga studenata je mnogo ja\u010da, jer su uspeli da pomire nepomirljivo u dru\u0161tvu i probude svaki kutak zemlje Srbije. Tako da je sve ovo jedna pri\u010da o besmislu tog \u0107acizma, koji se hranio mr\u017enjom, a sve je izvesnije da je\u00a0 mr\u017enja po\u010dela da presu\u0161uje u srpskom dru\u0161tvu. Bilo joj je i vreme.<\/strong><\/p>\n

Aleksandar Relji\u0107, filmski redatelj i novinar RTV Vojvodine, zaslu\u017eio je simpatije publike ZagrebDoxa dokumentarnim filmom Najglasnija ti\u0161ina, prikazanim prvoga dana festivala. Za film je tijekom festivala tra\u017eena ulaznica vi\u0161ka, zbog \u010dega je organizirana i dodatna projekcija na samom kraju festivala.<\/p>\n

Iznena\u0111en je, priznaje, odazivom i pozitivnim kritikama filma koji ne\u0161to u manje od pola sata prikazuje organizaciju novogodi\u0161nje komemorativne \u0161utnje od strane novosadskih studenata u blokadi. U trenutku kada kazaljke otkucavaju pono\u0107, na samom vrhunca filma, za vrijeme sablasne komemorativne \u0161utnje gra\u0111ana koji su se odazvali pozivu studenata, u pozadini \u010dujemo vatromet i pirotehniku. Scena je to u kojoj imamo film, govori Relji\u0107, scena u kojoj su prikazane dvije stvarnosti Srbije.<\/p>\n

Kontekst pobune u Srbiji, zapo\u010dete neposredno nakon pada nadstre\u0161nice u Novom Sadu 1. novembra pro\u0161le godine, jasan je ve\u0107 svima. Poku\u0161aja podmuklih i nasilnih gu\u0161enja narodnog bunta koji traje i dan danas bilo je u vi\u0161e navrata. Od izazivanja fizi\u010dkih obra\u010duna od strane prore\u017eimskih aktivista, do zalijetanja automobilima u okupljene prosvjednike u nekoliko navrata. Sre\u0107om, za sada nije bilo tragi\u010dnih rezultata. Mo\u017eda i najbizarniji potez vlasti bio je organizacija protuprosvjedne grupe studenata koji \u017eele da u\u010de, takozvanih \u0107acija (nazvanih prema \u0107irili\u010dnom natpisu na ulazu u gimnaziju Jovan Jovanovi\u0107 Zmaj u Novom Sadu na kojemu je \u0107irili\u010dno \u0111 zamijenjeno znakom \u0107, pa smo dobili natpis \u040b\u0410\u0426\u0418 \u0423 \u0428\u041a\u041e\u041b\u0415). Brzo je, me\u0111utim, otkriveno da tu jedva da ima studenata, da su okupljeni (pla\u0107eni dnevnicama i sendvi\u010dima) u Pionirskom parku (u takozvanom \u201e\u0107acilendu\u201c) u Beogradu slu\u017eili predsjedniku Aleksandru Vu\u010di\u0107u kao topovsko meso u slu\u010daju radikalizacije prosvjeda.<\/p>\n

Jedan od va\u017enijih poku\u0161aja razbijanja prosvjeda desio se i prije nekoliko tjedana, kad je niz re\u017eimskih televizija objavio snimke prislu\u0161kivanog neformalnog razgovora novosadskih aktivista i studenata. Iako snimke ne sugeriraju nikakvu konkretnu akciju, javnosti je slu\u010daj predstavljen kao nasilan poku\u0161aj svrgnjavanja vlasti pred prosvjed u Beogradu, najmasovnijim u povijesti Srbije. Spomenuti aktivisti i studenti pohap\u0161eni su prije prosvjeda. Nekolicina koja se na\u0161la u Hrvatskoj u trenutku hap\u0161enja, jo\u0161 uvijek se ne usudi vratiti u Srbiju. Pa iako pobuna ima karakter kolektivne i direktnodemokratske akcije bez isturenih vo\u0111a, pohap\u0161eni aktivisti su poznatih javnosti i prije no \u0161to je pobuna protiv vlasti postala masovna. Neki od njih govorili su za H-Alter prije vi\u0161e od godinu dana. Dio aktivista koji su pohap\u0161eni ili se boje vratiti u zemlju, akteri su i Relji\u0107evog filma.<\/p>\n

S redateljem filma Aleksandrom Relji\u0107em razgovaramo o atmosferi u srpskim gradovima i selima, mogu\u0107im ishodima trenutnog bunta, besmislu \u0107acizma i drugim temama vezanim uz trenutno stanje u Srbiji.<\/p>\n

Kakve utiske nosite s premijere u Zagrebu? Ima li film mo\u017eda ambiciju senzibilizirati europsku javnost?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

O\u010dekivao sam da \u0107e Zagrebu tema studentskog bunta u Srbiji biti vrlo atraktivna, ali nisam o\u010dekivao da \u0107e film imati ba\u0161 ovoliki odijum. Zate\u010den sam reakcijama publike i jo\u0161 vi\u0161e filmske zajednice. Svakako je pojavljivanje na Zagrebdoxu neka vrsta prekretnice za mene, jer je bila zaista velika \u010dast otvoriti ZagrebDox, u paketu sa dragim kolegom Neboj\u0161om Slijep\u010devi\u0107em, laureatom Zlatne palme u Kanu i kandidatom za Oskara.<\/p>\n

Svakako bi voleo kada bi film obi\u0161ao Evropu i bio deo velikog broja filmskih festivala, a koliko on mo\u017ee uticati na evropsku javnost, nisam siguran. Sa druge strane, o\u010dekujemo odgovore evropskih festivala na koje smo aplicirali, pa ako pro\u0111emo, pro\u0111emo.<\/p>\n

Pitao sam konkretno za Europu jer svakodnevno slu\u0161amo i \u010ditamo kako se ljudi u Srbiji osje\u0107aju samima i ostavljenima od strane Europe i zapada, koji kao da ne vide da Vu\u010di\u0107ev re\u017eim visi o niti. Zato su studenti i krenuli biciklima iz Novog Sada za Strasbourg, upravo kako bi simboli\u010dkim \u010dinom senzibilizirali Europu i natjerali da prekine \u0161utnju\u2026<\/p>\n

To je najve\u0107a snaga Vu\u010di\u0107evog re\u017eima, podr\u0161ka koju ima iz trenutno vladaju\u0107ih krugova Evropske unije, koji su uglavnom konzervativni. Podr\u0161ka i dalje traje, jer postoji pre svega taj cilj kopanja litijuma i ko zna koji jo\u0161 poslovni interesi koji su skriveni od javnosti. Trideset godina moje novinarske karijere obele\u017eene su borbom za evropske integracije i normalnije dru\u0161tvo i naravno, ne mogu tek tako da mi preokrenu naopako taj fokus, ali se ponekad ose\u0107am izneverenim do mere da me to uvede u dilemu da li je integracija uop\u0161te potrebna. U\u017easava me pomisao da je takozvani zapadni Balkan Afrika Evrope, a sve vi\u0161e mislim da nas sa namerom EU gura ka tome. Sa druge strane, treba imati u vidu da je cela Evropa skliznula udesno i da je Vu\u010di\u0107 za njih prirodni saveznik, te da je o\u010digledno vreme da se i tamo pokrenu procesi promena i ozdravljenja dru\u0161tava.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de ignorisanja od strane tradicionalnih medija na svim meridijanima, mislim da je to bezna\u010dajno, jer su dru\u0161tvene mre\u017ee danas toliko jake da je prava informacija o studentskim protestima ve\u0107 stigla do ljudi do kojih treba da stigne. Imamo situaciju da je Madonna jo\u0161 1. februara odreagovala i podr\u017eala proteste u Srbiji, pa je tako nedavno sa jednog koncerta iz Karnegie Halla, iz New Yorka, stigla i velika podr\u0161ka srpskim studentima pra\u0107ena ogromnim aplauzom publike.<\/p>\n

Film prati generaciju koja umjesto da dogovara koliko \u0107e gajbi piva uzeti za novogodi\u0161nju proslavu, za do\u010dek dogovara komemorativnu \u0161utnju. Svjedo\u010dimo li pomaku ka zrelosti, potrebi za br\u017eim odrastanjem omladine u Srbiji?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Apsolutno! Iako bi mogli da mi budu deca, a \u010dak i poznajem roditelje nekih studenata u protestima i blokadi, ponekad se ose\u0107am nezreo u odnosu na studente i na\u010din na koji vode pobunu. U Srbiji koja je oduvek bila prili\u010dno rigidna, podeljena i puna toliko generisane mr\u017enje, oni su uspeli da izbri\u0161u sve mogu\u0107e razlike.<\/p>\n

Napokon sam do\u017eiveo da studente iz Novoga Pazara do\u010dekuju Kragujev\u010dani, da im pripremaju iftar i halal hranu. Sli\u010dno su im priredili i ni\u0161ki studenti, jer od Balkanskih ratova na ovamo prostor Sand\u017eaka je bio stalna meta vlasti u Srbiji, a devedesetih je na tom prostoru bilo i puno zlo\u010dina protiv \u010dove\u010dnosti, policijskih tortura nad civilima, etni\u010dkog \u010di\u0161\u0107enja i sl. Na kraju krajeva, i Neboj\u0161in film koji je dobio tako presti\u017enu filmsku svetsku nagradu, kakva je Zlatna palma u Kanu, govori o atmosferi na tom prostoru. Tako da, zaista su ti mladi zreli i zaslu\u017eili su da ih sledi cela Srbija, jer su izbrisali sve me\u0111unacionalne, verske, klasne i sve \u017eive razlike u srpskom dru\u0161tvu. Ima desnih ikonografija na protestima, ali se one \u010dine vi\u0161e kao deo folklora i dekora da ih smatram potpuno bezna\u010dajnim i bezopasnim. Do sada se pokazalo da studenti znaju \u0161ta rade i da vode pokret u pravome smeru.<\/p>\n

Nailaze li nepomirljive razlike na zajedni\u010dku platformu u studentskom pokretu?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

To upravo i govorim primerom Sand\u017eaka s ve\u0107inskim bo\u0161nja\u010dkim stanovni\u0161tvom koje je decenijama trpilo jezive stvari, a pogotovo devedesetih gde imamo otmicu u \u0160trpcima, otmicu putnika iz autobusa iz Sjeverina, hiljade i hiljade ljudi koji su pro\u0161li policijske torture, montirane sudske procese, granatiranje muslimanskih sela\u2026 Taj teritorij Srbije koji kao nije bio u ratu, \u017eiveo je u atmosferi dr\u017eavnog terora, a studentski bunt je ipak doprineo da danas ti mladi novopazarci i sand\u017eaklije Srbiju ose\u0107aju kao svoju zemlju.<\/p>\n

Dakle, zajedni\u0161tvo studentskog pokreta zacjeljuje rane\u2026<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Zaceljuje rane svih nas, jer mi smo ve\u0107 toliko \u017eiveli u toj nekoj nervozi i mr\u017enji koju je generisala vlast, i tu ne mislim samo na me\u0111unacionalnu mr\u017enju, nego i to da su generalno ljudi na ulicama bili besni, nadrkani, ljuti na sve \u017eivo. I onda se odjednom pojavila atmosfera ljubavi i solidarnosti. Ne mo\u017ee niti jedan njuz kanal da prenese kako je izgledala situacija kada su studenti iz Beograda pe\u0161ke do\u0161li za Novi Sad, a pre toga spavali na otvorenom u In\u0111iji, jer neki kreten koji obna\u0161a funkciju gradona\u010delnika nije otvorio sportsku halu za studente. Do\u010dekao sam ih u Petrovaradinu kod Beogradske kapije, kroz koju su pro\u0161li trijumfalno, kao da je Arc de Triomphe. Prvi e\u0161alon beogradskih studenata koji je nosio cve\u0107e na \u017eelezni\u010dku stanicu je slika koju nikada ne\u0107u zaboraviti i koja prosto ne mo\u017ee da se prika\u017ee, osim da se do\u017eivi u\u017eivo. Momenat je to od kojega i sada ose\u0107am knedlu u grlu i pla\u010de mi se. Ve\u0107 su se u prvim koracima bunta osetile te stvari. Primetio sam da kroz njuz kanale ne mo\u017ee da se prika\u017ee ta posebna emocija, koju nose ovi protesti. Imam ose\u0107aj da sam sve vreme tra\u017eio da vidim \u0161ta se iza kamere de\u0161ava, a posebno od kada su moderna ta uklju\u010denja novinara, malo me \u017eivcira taj manir informisanja javnosti. Zato sam i poku\u0161ao filmom da do\u010daram makar malo bli\u017ee tu organizaciju protesta i barem malo da gurnem tu kameru da se zagleda iznutra.<\/p>\n

Nastavimo o filmu. Kulminacija filma doga\u0111a se u pono\u0107. Dok grad na sam zalazak stare godine odaje po\u010dast stradalima, u daljini se \u010duje vatromet, kao da se odvijaju paralelne stvarnosti\u2026<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Vatrometi u pono\u0107 su uvek bili stvarnost. Klimaks filma se de\u0161ava u tom trenutku gde \u010dujemo pirotehniku. Upravo je u toj sceni taj kontrast i ta najglasnija ti\u0161ina, kako se i zove film. Petarde su bile zaista daleko od mesta gde se pokazivao pijetet prema \u017ertvama. Intervencijom u postprodukciji smo namerno poja\u010dali taj zvuk, kako bi se osetio taj sukob, ta drama. Hteli smo da naglasimo taj kontrast, kao dru\u0161tveni kontekst. U tom novogodi\u0161njem trenutku sam dobio ono \u0161to bi se nazvalo filmom i zato je i snimljen samo u jednoj no\u0107i.<\/p>\n

U filmu studentica govori da ih je do prije mjesec dana bilo samo petero. Organizatorska sr\u017e prije masovnog organiziranja studenata u plenume sad je pritvorena ili se ne mo\u017ee vratiti u Srbiju. Iz studentskog su se pokreta slu\u017ebeno ogradili od novosadskih aktivista, koji su ilegalno snimani od strane tajne slu\u017ebe za vrijeme privatnog razgovora o mogu\u0107nosti radikaliziranja masovnog prosvjeda u Beogradu. \u010cini li vam se da studentski pokret nije ostao imun na poku\u0161aj re\u017eima da inscenira radikalizam studentskog pokreta?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Pri\u010dao sam ve\u0107 da ogra\u0111ivanje studentskog pokreta vidim kao marketin\u0161ki trik studenata u plenumu. Kada smo protestovali ispred suda u Novom Sadu i davali podr\u0161ku pritvorenima, svi su studenti do\u0161li. Oni su ipak njihovi saborci.<\/p>\n

Su\u0161tina ovog studentskog bunta jeste u tome da nema vi\u0161e lidera i harizmati\u010dnog vo\u0111e, ve\u0107 je to pokret koji nastupa kolektivno i o svemu odlu\u010duje na svojim plenumima, koji su potpuno zatvoreni za javnost i sve koji nisu studenti. Vlast je zato sve vreme poku\u0161avala da personifikuje pokret da bi mogla da stigmatizuje vo\u0111e. Jedino tako se Vu\u010di\u0107evci obra\u010dunavaju sa politi\u010dkim neprijateljima, nazivaju\u0107i ih usta\u0161ama, izdajnicima, stranim pla\u0107enicima i sl.<\/p>\n

Sa druge strane, pred sam veliki protest 15. marta, na kojem se okupilo, po nekim procenama oko milion ljudi, mi smo u svakoj kafani imali i Obili\u0107e, i Apise, i Gavrile Principe i koga ho\u0107e\u0161. Svi su raspravljali o tome kako treba svrgnuti Vu\u010di\u0107a. U bilo kojoj kafani po Srbiji su mogli organizovati racije i hapsiti ljude, da bi im trebalo da otvore cca deset koncentracionih logora, veli\u010dine Auschwitza, da ih sve zatvore. Ipak, ova ekipa im je bila meta i zato su ih nezakonito i prislu\u0161kivali, i pohapsili.<\/p>\n

Postavlja se i pitanje monopola vlasti na razgovor o nasilju. U re\u017eimskim medijima svakodnevno pri\u010daju u tom klju\u010du, spominju svoje batina\u0161e, pravdaju po\u010dinitelje nasilja nad mirnim prosvjednicima\u2026<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Oni stalno ho\u0107e nasilje i sre\u0107om u tome ne uspevaju. U danima pre protesta im je najva\u017enije bilo da po\u0161alju poruku da \u0107e protesti biti nasilni. Kod naroda se delom i usadila ideja da je 15. mart trebao da bude nekakav Dan D. A studenti, koji su bili glavni organizatori protesta, su odmah i\u0161li sa pri\u010dom o \u201edanu posle\u201c. Dakle, jasno je bilo da 15. mart ne treba da bude prelomni trenutak. Mi matori smo nestrpljivi i nosimo se\u0107anja na 5. oktobar i druge datume i onda stalno ma\u0161tamo o takvom razvoju doga\u0111aja, a ovo je ipak druga stvar, kojoj su potrebniji kreativniji pristupi, kakve imaju na\u0161i studenti. Vlast celo vreme ho\u0107e da formalizuje krizu, pa zato nudi izbore, ne bi li ponovo dobili prostora da ih pokradu. Vu\u010di\u0107, po meni, nije na vlasti ve\u0107 godinama unazad, ali ga jo\u0161 niko nije zamenio. Opozicija je i dalje nejaka i pla\u0161im se da u ovom trenutku dodatno gube i oni, a ne samo Vu\u010di\u0107. Zato smatram da je jedini prirodan i najbezbolniji izlaz iz ove situacije prelazna vlada, \u010diji \u0107e \u010dlanovi kabineta biti delegirani od strane univerziteta u Srbiji. Tada bi se mogli prirediti po\u0161teni izborni uslovi, revidirati bira\u010dki spiskovi, promeniti izborni zakon i sve \u0161to bi trebalo. To bi mogao da bude civilizovani izlaz iz ove situacije.<\/p>\n

Da se udaljimo od parlamentarne perspektive, kako mislite da \u0107e, kad sve ovo pro\u0111e, izgledati su\u017eivot s takozvanim \u0107acijima, ali i velikim igra\u010dima iz tabloida koji su godinama crtali mete ljudima na le\u0111ima, Vu\u010di\u0107evim politi\u010dkim suradnicima i op\u0107enito jatacima re\u017eima?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Oni \u0107e nestati. Danom kada se sve ovo zavr\u0161i oni vi\u0161e ne\u0107e postojati. Ve\u0107ina \u0107e pakovati kofere. Prosto ne\u0107e imati platformu sa koje \u0107e lajati, kao \u0161to laju danas. Taj dan posle njih ne podrazumeva i ne vidim ih u bilo kakvoj perspektivi. Zadnji su im trzaji, a sve manje i prostori za bilo kakvu izlaznu strategiju iz svega ovoga.<\/p>\n

U trenutku kada \u0107aciji vi\u0161e ne budu imali upori\u0161te, vi\u0161e ne\u0107e imati razloga za postojanje. Ili \u0107e odgovarati za zlodela koja su napravili, ili \u0107e nestati s lica zemlje u smislu da \u0107e se sakriti u mi\u0161je rupe.<\/p>\n

Da \u0107aciji imaju imalo mozga, ne bi bili \u0107aciji. Zara\u0111ene su dobre pare i taj dug mora da se vrati. Puno je tu ljudi naprosto ucenjeno. Ne radi se tu o \u017eeljama, ljubavi prema velikom vo\u0111i, ve\u0107 ucenama da izvr\u0161e zadatke, koje ako ne izvr\u0161e, ne pi\u0161e im se lepo. Takav profil likova sad jo\u0161 uvek mora da bude u Vu\u010di\u0107evom \u0106acilendu ili da postavlja strana\u010dke \u0161tandove na javnim mestima, iako to nema vi\u0161e nikakvog smisla.<\/p>\n

Snaga studenata je mnogo ja\u010da, jer su uspeli da pomire nepomirljivo u dru\u0161tvu i probude svaki kutak zemlje Srbije. Imamo situaciju da se iz jednog Futoga, koji tradicionalno \u201eratuje\u201c sa Veternikom, kre\u0107e protestna kolona ljudi koja se na putu susre\u0107e sa veterni\u010dkom kolonom, i ti ljudi se grle, ljube i simboli\u010dno mire. Tako da je sve ovo jedna pri\u010da o besmislu tog \u0107acizma, koji se hranio mr\u017enjom, a sve je izvesnije da je\u00a0 mr\u017enja po\u010dela da presu\u0161uje u srpskom dru\u0161tvu. Bilo joj je i vreme.<\/p>\n

Panel \u201cStudenti u blokadi \u2013 druk\u010diji svijet je mogu\u0107?\u201d<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Ne\u0161to manje od dva mjeseca nakon stravi\u010dnog doga\u0111aja u Novom Sadu, studenti kre\u0107u s blokadama najve\u0107ih sveu\u010dili\u0161ta. Direktan povod bio je batina\u0161ki pohod Vu\u010di\u0107evih prista\u0161a na jednoj od komemoracija za \u017ertve stradale u Novom Sadu.<\/p>\n

Na pro\u0161lotjednom panelu koji je moderirala novinarka Matea Grgurinovi\u0107 studenti iz Novog Sada razmijenili su iskustva studentskog organiziranja sa biv\u0161im i sada\u0161njim studenticama iz Zagreba. Studenti u Srbiji organizirani su u plenume, inspirirani dobrim dijelom i iskustvima blokade hrvatskih sveu\u010dili\u0161ta, a prije svega Filozofskog fakulteta, 2009. godine.<\/p>\n

Za razliku od blokade Filozofskog fakulteta u Zagrebu, \u010diji su svakodnevni plenumi bili otvoreni za javnost, na sveu\u010dili\u0161ta u Srbiji ulaze samo studenti i to s indeksima koji na plenumima odlu\u010duju o sljede\u0107im potezima studentske pobune.<\/p>\n

Sigurnosna je to mjera koja je potrebna zbog \u010destih poku\u0161aja infiltracije i gu\u0161enja studentskih blokada od strane simpatizera re\u017eima. Teodora i Pavle, dvoje mladih novosadskih studenata delegiranih od strane plenuma, ispri\u010dali su na popratnom panelu u Zagrebu da ne planiraju odustati od svojih zahtjeva i principa, pravde za stradale, da ih podr\u017eavaju gotovo svi, od kom\u0161iluka do ve\u0107ine univerzitetskih profesora. Podr\u0161ku studentima najvjernije ilustriraju masovni prosvjedi odr\u017eani svim ve\u0107im gradovima Srbije posljednjih mjeseci. Prosvjedi u Beogradu brojali su na stotine hiljada ljudi. Ovu su akademsku godinu, ka\u017eu, studenti svejedno otpisali. Nije im problem izgubiti godinu \u017eivota i ne planiraju odustati od svojih ciljeva.<\/p>\n

Razgovaraju\u0107i s njima neposredno prije panela u Zagrebu, bilo je lako uvidjeti njihovu odlu\u010dnost i smisao za organizaciju. U blokadama i pobuni svatko ima svoju ulogu, organizirani su u grupe od kojih neke razvijaju medijske strategije, dok se druge bave, primjerice, higijenom i odr\u017eavanjem univerzitetskih prostorija. Pavle nasmijava dru\u0161tvo za stolom rekav\u0161i da se osje\u0107aju kao dr\u017eava u dr\u017eavi. Imaju maltene i svoje paso\u0161e. To su, naravno \u2013 \u00a0indeksi, simbol pobune u Srbiji koja traje ve\u0107 mjesecima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Aleksandar Relji\u0107, novinar i redatelj, u intervjuu za H-Alter povodom filma Najglasnija ti\u0161ina prikazanog na ZagrebDoxu: Da \u0107aciji imaju imalo mozga, ne bi bili \u0107aciji. Snaga studenata je mnogo ja\u010da, jer su uspeli da pomire nepomirljivo u dru\u0161tvu i probude svaki kutak zemlje Srbije. Tako da je sve ovo jedna pri\u010da o besmislu tog \u0107acizma, koji se hranio mr\u017enjom, a sve je izvesnije da je\u00a0 mr\u017enja po\u010dela da presu\u0161uje u srpskom dru\u0161tvu. Bilo joj je i vreme<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":427837,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-427834","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/427834","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=427834"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/427834\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":427839,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/427834\/revisions\/427839"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/427837"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=427834"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=427834"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=427834"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}