{"id":427557,"date":"2025-04-06T07:47:32","date_gmt":"2025-04-06T05:47:32","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=427557"},"modified":"2025-04-06T07:47:32","modified_gmt":"2025-04-06T05:47:32","slug":"drama-ekspertske-vlade-elita-i-opet-nezeljena","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/04\/06\/drama-ekspertske-vlade-elita-i-opet-nezeljena\/","title":{"rendered":"Drama “ekspertske vlade”: Elita i opet ne\u017eeljena"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Ivan Cingel<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

U studiju N1 televizije gostovao <\/a>je neki dan (30.3.) istaknuti re\u017eiser Stevan Filipovi\u0107, koji se prometnuo u mo\u017eda i naj\u017ee\u0161\u0107eg me\u0111u vi\u0111enijim predstavnicima jedne regresivne linije javnog dociranja studentskom pokretu u Srbiji.<\/p>\n

\n
\n
\n
\n

“Jel’ cilj da samo studenti urade, \u0161ta ta\u010dno, organizuju zborove i tako re\u0161e sve politi\u010dke probleme u poslednjih 13 godina, ili je cilj da smenimo ovu vlast? Pa ja mislim da je ve\u0107ina ljudi podr\u017eala zahteve upravo sa ciljem vrlo jasnim: da se smeni ova nedemokratska vlast i da se vrati demokratija u Srbiju.”<\/p>\n

U potonjoj je re\u010denici o\u010ditovana sva dubina velikog nesporazuma. Filipovi\u0107 govori o vra\u0107anju<\/em> demokracije. Polazi, dakle, od toga da je ve\u0107 poznaje, nekad je ve\u0107 eto \u017eivio u demokraciji. Tko mu ju je uzeo? Vu\u010di\u0107. Samo da je svrgnuti diktatora, opet bi \u017eivio u demokraciji. Studenti su pak decidirani u postavljanju nasuprot “predstavni\u010dke demokratije” (parlamentarne, liberalne) \u2013 jer je ne nalaze nimalo demokratskom, prepoznaju je kao la\u017enu demokraciju,\u00a0oksimoron<\/em><\/a>. Filipovi\u0107 nema problem s njom, samo dok je liberalna, problem ima tek s iliberalnom<\/em>. Apostrofira “Ma\u0111arsku, Tursku, evo sad i Ameriku”. \u0160to je negacija demokracije? Pa autokracija! Pla\u0161i nas “ekstremnim totalitarnim dr\u017eavama”. Ne vidi negaciju, poput studenata, ve\u0107 u samom predstavni\u010dkom modelu. Vr\u0161i na njih pritisak da preuzmu odgovornost “u jednom klju\u010dnom trenutku u ovom dru\u0161tvu gde se, ono, bira dal’ \u0107emo da budemo Belorusija ili ne\u0161to drugo”.<\/p>\n

Ne\u0161to drugo<\/em> je \u0161ifra za postoje\u0107i parlamentarni okvir \u2013 dovoljno je okej, \u0161tovi\u0161e, demokracija je. Samo kad ga se oslobodi od raznih vu\u010di\u0107a i drugih luka\u0161enka.<\/p>\n

NO TRUE DEMOCRACY<\/strong><\/em><\/p><\/blockquote>\n

U jednom momentu za gostovanja Filipovi\u0107 se pozove na\u00a0\u010dlanak<\/a> Sofije Mandi\u0107 “Zbor ili prelazna vlada” (24.3.). Naslovno pitanje ona razotkriva kao la\u017enu dilemu. U tu svrhu razla\u017ee tri mita.<\/p>\n

Mit 1: da je zbor “neposredna demokratija”. Nije, nego oblik slobode okupljanja, otuda \u0161to mu Ustav Srbije ne daje nikakve ingerencije politi\u010dkog odlu\u010divanja i upravljanja.<\/p>\n

Mit 2: da “predstavni\u010dka demokratija nije u stanju da re\u0161i dru\u0161tvenu krizu”. Ne znamo to, jer Srbija ne ispunjava “osnovne uslove da sebe nazove predstavni\u010dkom demokratijom”, nego je “otvorena tiranija”.<\/p>\n

Mit 3: da zborovi “isklju\u010duju ideju promena” vlasti, jer “nije va\u017eno ko je na vlasti”. Srbiji su potrebni zborovi kao komplementarni forumi za javnu diskusiju i utoliko jesu i oni “put ka ozdravljenju dru\u0161tva”, ali “instrument odlu\u010divanja i svakodnevnog vr\u0161enja vlasti” u “doma\u0107em pravnom poretku” \u2013 tj. “ako se dr\u017eimo Ustava i zakona, a niko jo\u0161 nije odlu\u010dio da se ne dr\u017eimo” \u2013 mogu biti isklju\u010divo tri grane vlasti prema Ustavu i stoga su za put van iz dru\u0161tvene krize esencijalni\u00a0 “slobodni izbori”. Sve u svemu, nije jedno ili drugo nego “i jedno i drugo \u2013 \u0161to pre”.<\/p>\n

Zadr\u017eao bih se malo na mitu 2. Njegovo razlaganje ima karakter\u00a0No true Scotsman<\/a> paralogizma:<\/p>\n

\u2013 No Scotsman puts sugar on his porridge.
\n\u2013 But my uncle Angus is a Scotsman and he puts sugar on his porridge.
\n\u2013 But no true Scotsman puts sugar on his porridge.<\/p>\n

\u2013 Predstavni\u010dka demokracija je ono \u0161to nam treba.
\n\u2013 Ali predstavni\u010dka demokracija nas je u Srbiji i dovela ovdje gdje smo.
\n\u2013 To u Srbiji nije prava predstavni\u010dka demokracija.<\/p><\/blockquote>\n

Stvar je upravo u tome \u0161to jest. Stanje stvari ne predstavlja devijaciju u odnosu na ono kako je liberalno-demokratski sistem zami\u0161ljen da funkcionira na kapitalisti\u010dkoj periferiji, ve\u0107 njegovo idealno ostvarenje. To\u010dno by design<\/em>.<\/p>\n

Odnosno, taj “priziv na \u010disto\u0107u”, u kojem se sastoji esencija logi\u010dke gre\u0161ke, operira s normativnom fikcijom, jednim fantomom. Ne postoji taj True Scotsman niti ta “prava” parlamentarna demokracija, a naro\u010dito ne postoji za topovsko meso po srbijama ili hrvatskama. Po istom principu kao \u0161to je i Karl Polanyi pisao da je fantom “slobodnog tr\u017ei\u0161ta” naturalizacija jednog zapravo kasnog koncepta kao utopizma (“stark utopia”). Kad elite zazivaju fantoma, to je manipulativno i upravo slu\u017ei praksama kronizma, ili u ovom slu\u010daju tobo\u017enjim “devijacijama” od idealne fikcije parlamentarne demokracije, kao paravana kolonijalnog nasilja.<\/p>\n

I Mandi\u0107 je, poput Filipovi\u0107a, vjernica normativnog ideala predstavni\u010dke demokracije \u2013 kao zaista demokracije. Problem ne vidi u tome \u0161to se radi o utopizmu u slu\u017ebi prikrivene tiranije; vidi ga isklju\u010divo u devijacijama poput Vu\u010di\u0107eve “otvorene tiranije”. Kao da taj i takav Vu\u010di\u0107 ne sjedi na vrhu tog i takvog re\u017eima upravo zato \u0161to je to nasu\u0161no potrebno oligarhiji iz tzv. demokratskih dru\u0161tava.<\/p>\n

Izostaje stoga kod Mandi\u0107 bilo kakvo otiskivanje u razmi\u0161ljanje onkraj horizonta va\u017ee\u0107eg normativnog poretka. To da nitko jo\u0161 nije odlu\u010dio da ga se ne dr\u017eimo za nju predstavlja kraj rasprave o tome bi li ga se trebalo dr\u017eati. Shodno \u010demu se i zala\u017ee za “ekspertsku”, odnosno “prelaznu”, odnosno “vladu narodnog poverenja” \u2013 \u0161togod, ne radi razlike me\u0111u njima, bitni su samo “slobodni izbori”. U ranijem\u00a0\u010dlanku<\/a> “Kupi mi majko top” docira studentima da je vrijeme da se sad malo oni “priklju\u010de gra\u0111anskom zahtevu”, koji glasi: “zemlja se mora spremiti za slobodne izbore”.<\/p>\n

NARO\u010cITA VRSTA REVOLUCIJE<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

U\u00a0\u010dlanku<\/a> “Kraj slepe podr\u0161ke studentima, po\u010detak dijaloga” (27.2.), Filipovi\u0107 pita izazovno: ako studenti “ne \u017eele revoluciju, nego mirno re\u0161enje \u2013 \u0161ta ta\u010dno vide kao cilj, i kako ta\u010dno vide kraj ovoga \u0161to su zapo\u010deli?”<\/p>\n

Lijepo li je antinomiju revolucije ili parlamentarne evolucije postavio kao izbor izme\u0111u univerzalno mirnog i univerzalno nemirnog rje\u0161enja. Nije li to\u010dno da je revolucija koju studenti mjesecima provode pro\u0161la bez papiri\u0107a koji bi ostavili iza sebe, o nekakvim nasilnim naglim pokretima da i ne govorimo? Nije li istovremeno izvjesno da evolutivni cilj smjenjivanja ove vlasti ne prolazi bez represivnog nasilja? Ne\u0107e, naravno, ni revolucija pro\u0107i. Ah, mo\u017ee se i mirnost i nemirnost prispodobiti i jednom i drugom scenariju.<\/p>\n

Nismo navikli na taj na\u010din ozna\u010davati studentski pokret otpora, ali da, u biti se radi o pozivu na revoluciju. Samo kako? Ne nasiljem, ve\u0107 kroz promjenu politi\u010dke paradigme na razini, kako je Boris Buden primijetio, rekonstituiranja dru\u0161tva<\/em> devastiranog decenijama neoliberalnog rastakanja (kao paradigme koja konceptualno ne priznaje postojanje dru\u0161tva).<\/p>\n

Ali sigurno primje\u0107ujete da u Filipovi\u0107evoj formulaciji ima jo\u0161 ne\u010dega podvaljiva\u010dkog. Pitanje je\u00a0loaded<\/em><\/a>, jer je ne\u0161to presko\u010deno, problematiziranje ne\u010dega. Mogu\u0107nost da bi \u017eeljeli revoluciju je ispalio samo da je istim potezom otkloni. Kao ono, nije mogu\u0107e da biste to \u017eeljeli. Pa budu\u0107i da sigurno ne \u017eelite, ‘ajmo onda ozbiljno razgovarati, tj. unutar premisa predstavni\u010dke demokracije. Hajde, guknite napokon: koji je dakle va\u0161 cilj, unutar zadanih premisa?!<\/p>\n

I na Instagramu \u0107e mjesec dana kasnije (26.3.)\u00a0\u0161iziti<\/a> istim tragom. Na studentsku objavu o tome kako se nemaju na koga ugledati jer se bore da izgrade “sistem kakav nije vi\u0111en nigde u svetu”, odgovorio je svojom: “Za boga miloga, ljudi, NE! Ne borimo se da izgradimo ‘sistem kakav nije vi\u0111en nigde u svetu”, jer Srbija nije poligon za ekstremne socijalne eksperimente. Borimo se da skinemo sa ki\u010dme mafija\u0161kog diktatora koji je za 13 godina od dr\u017eave napravio privatnu firmu!”<\/p>\n

Jasno da je cilj skidanje Vu\u010di\u0107a s ki\u010dme narodu. Samo \u0161to to nije i ne smije biti jedini<\/em> cilj. On mora i\u0107i svojom dinamikom uz<\/em>, ili kroz<\/em>, paradigmatsku revoluciju, a ne smije fiksiranje isklju\u010divo na smjenu jednih lica drugima i\u0107i nau\u0161trb glavnog<\/em> cilja: rekreiranja dru\u0161tva onkraj zadanih neoliberalnih premisa.<\/p>\n

CRVENA KEMIJSKA<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Filipovi\u0107 je zato tu da studentima objasni i odredi za \u0161to se oni bore. Mensplejnat \u0107e im to. Jesam spomenuo da je on ina\u010de docent na Fakultetu dramskih umjetnosti, koji je prvi blokiran (25.11.)?\u00a0\u010clanak<\/a> “Studenti dr\u017ee \u010das” (9.12.) zavr\u0161io je rije\u010dima “Bravo, studenti, i hvala!”, pa ga potpisao sa “Ponosni profesor, Stevan Filipovi\u0107, FDU”. U me\u0111uvremenu je plo\u010du okrenuo na pretenziju dr\u017eanja im \u010dasa i kad nema nastave.\u00a0 Evo na sad \u0107e im crvenom kemijskom i\u0161arati sve krive odgovore.<\/p>\n

Objavu na dru\u0161tvenoj mre\u017ei popratio je tagiranjem\u00a0studenata u blokadi<\/a> kako bi ih docentski opomenuo neka se urazume, da ne slu\u0161aju destruktivne ludake s radikalne ljevice, koji da su “produ\u017eena ruka re\u017eima” i ogra\u0111uju ih od svih dru\u0161tvenih aktera koji su im “saveznici i podr\u0161ka”, ostavit \u0107e ih na kraju same, “a Srbiju SNS bandi na milost i nemilost”.<\/p>\n

Bilo je i Stevan protiv Filipovi\u0107a momenta. Ka\u017ee 27.2.: “da li studenti veruju da re\u017eim mo\u017ee da ispuni zahteve i da je to razlog za\u0161to su ljudi ustali da ih podr\u017ee \u0161irom Srbije? Ako veruju, onda bolje da svi mi ostali po\u010dnemo da pakujemo kofere.” Uop\u0107e eventualnu vjeru u mogu\u0107nost ispunjenja zahtjeva naziva jednim od ugra\u0111enih sistemskih “bagova” od po\u010detka. \u0160to mu ne zasmeta da u\u00a0\u010dlanku<\/a> “Kako smo od studentskih zahteva do\u0161li do narodnih zborova?” (11.3.) docira: “Srbija je podr\u0161ku dala ispunjenju studentskih zahteva, koji se svode na to da institucije treba da rade svoj posao. Niko nije dao podr\u0161ku anarho-sindikalisti\u010dkoj revoluciji, koja je upravo suprotna svim zahtevima studenata.” (Istu \u0107e misao varirati i u Instagram objavi od 26.3.)<\/p>\n

Imao je jo\u0161 jedan\u00a0\u010dlanak<\/a>, nazvan “Koja je strategija re\u017eima i kako pobediti?” (17.3.). Tu on identificira “rje\u0161enje” politi\u010dke krize u famoznoj ekspertskoj vladi, sastavljenoj od “vrhunskih stru\u010dnjaka u svojim oblastima, sa besprekornim karijerama i vanserijskim uspesima”, nabrojav\u0161i poimence ekipu iz ProGlasa. Refleks dociranja nadogradio mu se sve do\u00a0trulog obzora<\/a> Latinke Perovi\u0107: na visoko dignuti, vazda malo uvrije\u0111eni nos “ne\u017eeljene elite”. A \u0161to su onda studenti u toj pri\u010di? Oni su, ka\u017ee, “poluga”, kao daleko najja\u010da politi\u010dka snaga u dr\u017eavi, uslijed plebiscitarne podr\u0161ke koju u\u017eivaju. Vu\u010di\u0107u se ga\u0107e tresu od samo jednog scenarija: onog u kojem \u0107e studenti uklju\u010diti “najostvarenije ljude u profesiji”, da mu imenom i prezimenom iza\u0111u na politi\u010dki megdan. A tko onda i sabotira takav scenarij? Pa Vu\u010di\u0107, tko drugi! Teza glasi da je “analizirao situaciju i video da gra\u0111ani na protestima trenutno imaju i re\u0161enje i polugu, i re\u0161io da razdvoji re\u0161enje od poluge, studente od profesora, kao i studente od politike”.<\/p>\n

Siguran sam da primje\u0107ujete \u0161to je podvaljiva\u010dko u takvom postavljanju stvari. Filipovi\u0107 svojom ex cathedra<\/em> posturom oduzima studentima suverenost u njihovim vlastitim odlukama. Ne mo\u017ee biti, vidjeli smo, da bi iz smjera samih studenata do\u0161lo da ho\u0107e revoluciju, a ne va\u017ee\u0107i koncept demokracije. Ne mo\u017ee onda biti ni da bi svojevoljno<\/em> rastavljali sebe (kao “polugu”) od istaknutih kandidata za ekspertsku vladu (kao “rje\u0161enje”). Istaknuti profesor Filipovi\u0107 im to ne priznaje za njihovu poziciju, iza koje bi \u010ditavi stajali \u2013 uskra\u0107uje im pravo i mogu\u0107nost suverene volje u ne\u017eeljenju elita koje bi im on nametnuo. Isklju\u010divo Vu\u010di\u0107ev in\u017eenjering \u010dini da ih studenti ne \u017eele \u2013 nema drugog obja\u0161njenja.<\/p>\n

Lijepo li je kako ih je doslovno i\u0161ao instrumentalizirati kao puku “polugu” u slu\u017ebi vi\u0161ih rezona (malo)gra\u0111anskih slojeva.<\/p>\n

PREBACIVANJE ODGOVORNOSTI<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

U N1 studiju, uva\u017eeni docent izre\u017eirao je melodramu po \u0161pranci iz svojih \u010dlanaka.<\/p>\n

Premi\u0161lja se bi ili na zborove gledao “krajnje pesimisti\u010dki”, tj. paranoi\u010dno, naime kao “neku vrstu podmeta\u010dine SNS-a, koja bi razbila ustvari konstruktivan taj put kojim su krenuli protesti”, ili mo\u017eda ipak “malo vi\u0161e optimisti\u010dki”, tj. kao generi\u010dku ideju “koja se multiplikovala eksponencijalno me\u0111u studentima i za\u017eivela”, ali i u najboljem slu\u010daju “zborovi sami po sebi, kako god okrenete, dal’ gledate ovako ili onako, ne mogu da budu plan re\u0161enja \u2013 oni mogu da budu sideshow<\/em>” (drugarica Mandi\u0107 likes this).<\/p>\n

Pun je stoga prijekora za studente zbog ogra\u0111ivanja od svih i svakog. ‘Ajde jo\u0161 da razumijemo, donekle \u2013 kao “populisti\u010dki \u010din” \u2013 da se ogra\u0111uju od opozicije, pa \u010dak i ekolo\u0161kih odnosno nevladinih organizacija, ali ne ide mu u glavu za\u0161to od Kesi\u0107a ili Stupljanin, za\u0161to od biranih stru\u010dnja\u010dkih glava iz ProGlasa. Tu sad superlativi frcaju. Ne mo\u017ee prihvatiti da “odsecamo jedan korpus ljudi koji su mo\u017eda najbolji u ovom dru\u0161tvu i najaktivniji bili u nekom poku\u0161aju da se ovo dru\u0161tvo promeni” (jedino obja\u0161njenje: “to mo\u017ee da dolazi samo iz pozicije nekakvog ideolo\u0161kog fanatizma” \u2013 jer dabome da samo fanatizam mo\u017ee ne \u017eeljeti “ne\u017eeljene elite”).<\/p>\n

Studenti dodu\u0161e nisu “birali da postanu najve\u0107a politi\u010dka snaga u dr\u017eavi”, ali sad kad su postali \u2013 sad su samo “poluga” i gotovo. Poluga tu\u0111em cilju. Zato su tu neki ozbiljni ljudi<\/em> da budu “rje\u0161enje”. Sad “kad su gra\u0111ani tim pumpanjem doveli dotle da zaista postoje ozbiljni ljudi koji o\u010dekuju da studenti re\u0161e stvari, sada moraju nekako da shvate da to ne mo\u017ee da se uradi u vakuumu”, \u0161tovi\u0161e, “moraju da konstatuju da uz tu snagu dolazi i ozbiljan stepen odgovornosti”. Sve \u0107e im on re\u0107i \u0161to moraju. Bilo bi, vadi scenarij, “najzdravije u ovom trenutku da grupa koja ima najve\u0107u podr\u0161ku makar sugeri\u0161e modele izlaska iz krize, koji moraju da se dese na politi\u010dkom terenu, u suprotnom o \u010demu pri\u010damo”. Na politi\u010dkom terenu<\/em> je, razumije se, \u0161ifra za aktualan sistem, predstavni\u010dku demokraciju, a nipo\u0161to nekakve revolucionarne, anarhosindikalisti\u010dke fazone.<\/p>\n

“Ako ne do\u0111e predlog od studenata, mo\u017ee predlog da do\u0111e od akademske zajednice. Pitanje je kakvu \u0107e podr\u0161ku da ima, \u0161ta \u0107e se desiti”, docira dalje pasivno agresivno, “ako studenti ne podr\u017ee predlog akademske zajednice, ako uspe ta Vu\u010di\u0107eva strategija razdvajanja.” Da, razdvajanja ne\u010dega \u0161to izmi\u0161lja\u0161 da je ikad i bilo zdru\u017eeno. U stvarnosti je na djelu na\u010delna profesorska podr\u0161ka blokadama, ali to ne obavezuje studente na zdru\u017eenost u smislu njihove podr\u0161ke liberalno-demokratskim kandidaturama i kombinacijama rje\u0161avanja krize vlasti, niti je u ijednom momentu bilo takve podr\u0161ke.<\/p>\n

Ka\u017ee: “svi konstatuju da nam fali cilj i postoji taj sli\u010dan sentiment da se polako profesori isklju\u010duju iz razgovora”. Tko ih isklju\u010duje \u2013 studenti? Filipovi\u0107 sinonimizira zagovornike ekspertske vlade s prosvjetnim radnicima, odnosno “akademskom zajednicom” \u2013 tek time dolazi do iskliznu\u0107a koje mu omogu\u0107ava pasivno agresivnu podvalu. Razdor koji vlada je onaj na liniji od studenata do prijedloga o ekspertskoj vladi. Ho\u0107e li biti razdora izme\u0111u studenata i profesora<\/em> ovisi samo o profesorima \u2013 ho\u0107e li nastaviti s davanjem podr\u0161ke ili ne\u0107e. Studenti se sigurno ne ogra\u0111uju od njih. E, ali kad si izjedna\u010dio profesore i akademsku zajednicu kao takvu sa zalaganjem za ekspertsku vladu (kao nekakvim tobo\u017ee nezaobilaznim, imperativnim zdravim razumom), onda ti se mo\u017ee i odgovornost za eventualan razdor prebacivati s tog izjedna\u010denja i tog zalaganja na bilo \u0161to drugo, na Vu\u010di\u0107ev pakleni plan, ili \u010dak same studente koji slu\u0161aju radikale.<\/p>\n

ZUMERI I BUMERI<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Studio verzija donosi i neka diskretna povjeravanja koja u \u010dlancima izostaju. Prenosi nam tako Filipovi\u0107 kako “ve\u0107ina ljudi u akademskoj zajednici i van toga, koji razgovaraju o svemu ovome, kao vi i ja, \u017eele samo da znaju cilj” te da isto vrijedi i za \u0161kolske nastavnike. Shva\u0107amo da nam on u biti referira \u0161to se ina\u010de \u0161ire pri\u010da me\u0111u matorcima u bablovima u kojima se kre\u0107e, recimo akademskom, prosvjetarskom, ili mo\u017eda onom “nezavisnih intelektualaca” ili “ne\u017eeljenih elita”. Mnogim je matorcima do grla do\u0161lo da podr\u017eavaju ne znaju\u0107i cilj, pa su se prepunili frustracijom studentskom ukopano\u0161\u0107u li\u0161enom “realpoliti\u010dkih” ambicija. Maltene da su osobno uvrije\u0111eni pojmiv\u0161i deficit studentske okomitosti u smjeni vlasti \u2013 nisu to o\u010dekivali \u2013 kao da im je netko podvalio bra\u0161no u heroin.<\/p>\n

I zaista, nametnuo se jedan prepoznatljiv patroniziraju\u0107i diskurs, s previ\u0161e preklapanja i ponavljanja sli\u010dnih op\u0107ih mjesta da se ne bi radilo o fenomenu. Na sve strane \u0107emo i po mre\u017eama slu\u0161ati didakti\u010dku mantru po kojoj u ovoj sad ve\u0107 fazi treba da neki malo stariji i iskusniji, “pametni odrasli ljudi”, iskorigiraju kiksaju\u0107u omladinu, \u010disto toliko koliko jo\u0161 nije sasvim odrasla. Filipovi\u0107 je tek jedan od reprezentativnih primjeraka. “Narod je pumpao ve\u0107inski da su studenti sveta krava i da je monolit i da su u pitanju nekako oni koji \u0107e spasiti stvar”, podvla\u010di, “i tu percepciju je jako te\u0161ko pobediti”. Pa dobro, upozorava ga voditeljica, i jesu napravili velike stvari. “Oni su apsolutno uspeli ne\u0161to i svi to po\u0161tuju, ali mislim da pravo po\u0161tovanje toga sada je da se ozbiljno razgovara, \u0161to uklju\u010duje kriti\u010dku analizu.”<\/p>\n

Monolit? Filipovi\u0107 je u pravu kad nagla\u0161ava kako “studenti nisu monolit”, mada ih se tretira kao “kolektivni imaginarni entitet” \u2013 jer “studenata je stotine hiljada i oni su jako razli\u010diti, i razli\u010ditog su nivoa politi\u010dkog obrazovanja”. To je to\u010dno \u0161to ka\u017ee, ali svejedno i dalje imamo posla sa \u0161ifriranim jezikom. Uslijedjela re\u010denica, naime, glasi: “Neki mogu da nametnu mo\u017eda nekima nekakve ideje koje nisu toliko konstruktivne.”<\/p>\n

Studenti se doista me\u0111u sobom politi\u010dki razlikuju, ali poruke na van sti\u017eu u vidu rezultante<\/em>, zavr\u0161nog zaklju\u010dka oko kojega se plenum usaglasio. Rezultante me\u0111u sobom znaju blago divergirati \u2013 npr. pisma studentima \u0161irom sveta i narodu Srbije progresivnija su od Ni\u0161kog edikta \u2013 no one progresivne svakako dominiraju pokretom. A Filipovi\u0107 nam u prijevodu ka\u017ee: ti neki revolucionarno nadra\u017eeni pojedinci su nametnuli ostalima svoje \u010dudnovate ideje \u2013 ne mo\u017ee to tako!<\/p>\n

Isprva je, sla\u017ee se i on, trebala biti bezuvjetna podr\u0161ka, ali pro\u0161lo je 4 mjeseca i postalo se “polugom” te sad “javnost mora da shvati da podila\u017eenje studentima, odnosno pojedincima me\u0111u studentima koji guraju odre\u0111ene ideje tipa ovi zborovi itd., nije usluga, to nije podr\u0161ka studentima. Podr\u0161ka studentima je da se svi nivoi dru\u0161tva uklju\u010de u otvorenu, konstruktivnu raspravu o tome \u0161ta bi mogao da bude mirni politi\u010dki izlazak iz ove krize.” Pod \u0161ifrom otvorene, kriti\u010dke rasprave krije se tu patroniziraju\u0107a agenda, poku\u0161aj otmice zna\u010denja i smisla pokreta, falsificiranja, iskrivljavanja ga u ne\u0161to deseto \u2013 iz definiranosti plenumskom voljom u definiranost voljom matoraca frustriranih onom plenumskom. Izvrtanje je primjetno i u retori\u010dkom saltu mortale kojim se podr\u0161kom studentima progla\u0161ava isklju\u010divo nepodr\u017eavanje njihove rezultante, prethodno omalova\u017eene kao zavedenost radikaliziranom manjinom.<\/p>\n

Problematika biva simulirana kao na\u010delna razina dileme trebaju li se iskusniji sustezati od kritike ili ne, da ne bi ispalo kao napad na studente, da su protiv njihovog pokreta otpora, itd. Upravo u vlastitoj \u0161utnji stariji o\u010ditavaju grijeh propustom, zbog kojega sad imamo sva ta ogra\u0111ivanja i, kako ka\u017eu, uspje\u0161no stvorene razdore (\u0161to je, apsolvirali smo, spin po sebi). Studenti, nagla\u0161avaju, smiju grije\u0161iti, jer im to njihove godine dozvoljavaju, a upravo mi matorci ne bismo smjeli ponavljati gre\u0161ku \u0161utnje iz ustru\u010davanja da omladinu podu\u010dimo gdje grije\u0161i. Slijede obja\u0161njavanja za\u0161to pravu podr\u0161ku zna\u010di dati im taj savjet, tu kritiku, da zumeri ba\u0161 za time i vape, to\u010dno to \u017eele \u010duti od nas bumera. A da? Recimo da da \u2013 kada bi ta kritika bila konstruktivna. Nevolja je u tome \u0161to se pod tobo\u017ee konstruktivnim generacijskim nadno\u0161enjem svisoka \u0161verca mu\u010dko politi\u010dko nadno\u0161enje svisoka.<\/p>\n

Ako \u0107emo se podijeliti generacijski, onda bi zna\u010dilo da bi svi mi matori morali politi\u010dki misliti kao i oni, po tom diskursu liberalne patronizacije? A ako \u0107emo uzimati same godine za jamac da grije\u0161i “anarhosindikalisti\u010dka” omladina u svojim ogra\u0111ivanjima i svom pumpanju naro\u010dite vrste revolucije, onda \u0107u Filipovi\u0107u, koji je mla\u0111i od mene, skrenuti pa\u017enju da mu se mo\u017ee \u010diniti kako je politi\u010dki zreliji od te omladine samo zato \u0161to ni ne zna gdje je sve \u0161upalj.<\/p>\n

Plenumska rezultanta nervira vas ne zato \u0161to su podbacile nje\u017ene godine omladine, ve\u0107 zato \u0161to je u vas zadr\u017eana nje\u017ena liberalna utroba, ona koja rado govori o “ekstremistima sa oba spektra”, “osu\u0111uje sve totalitarizme”. Perverzno je da politi\u010dku nezrelost idete ugledati u njima umjesto u sebi, u svojim drugosrbijanskim forama (koje su mo\u017eda i mogle prolaziti 2005., ali 2025. su dibidus reakcionarna abominacija). Ogledalo<\/em> je to mjesto pred kojim bi vam valjalo obustaviti \u0161utnju i ukazati na gre\u0161ke politi\u010dke nedokuhanosti.<\/p>\n

TKO JE POLUGA?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Potrebu da studenti odrede jasan cilj legitimira se ne\u010dime na prvu vrlo validnim: “Mi smo svi ugro\u017eeni egzistencijalno, nama su ukinute plate, ali na sastanku katedre bez diskusije su svi odlu\u010dili podr\u017eati studente. Samo ono \u0161to vidim da fali ljudima je cilj \u2013 za\u0161to mi ovo radimo i \u0161ta je plan politi\u010dke artikulacije ovoga?”<\/p>\n

Nema dileme da vlast uistinu poku\u0161ava takvim potezima posijati sjeme razdora, tj. u\u010diniti studentima situaciju te\u017eom u slu\u010daju gubitka profesorske podr\u0161ke. Dolazi do kompleksne problematike. Nikome se ne bi moglo zamjeriti obustavu podr\u0161ke uslijed egzistencijalne iscrpljenosti \u2013 i za to tada krivnja bi stajala na Vu\u010di\u0107u. Nije, me\u0111utim, jo\u0161 do\u0161lo do te to\u010dke (Filipovi\u0107 ne govori o nemo\u0107i da se izdr\u017ei, ve\u0107 o mo\u017eenju, “ali fali nam cilj, za\u0161to ovo radimo”) \u2013 a i put iz nje bi se svakako krio u oblicima pritiska na vlast, a ne podlijeganju. Kriti\u010dnost imanja cilja<\/em> zna\u010di da bi do eventualne obustave podr\u0161ke u ovoj fazi do\u0161lo uslijed nemo\u0107i da se isprocesuira u glavi cilj upravo u promjeni paradigme kako to studenti postavljaju. Ali tada krivnja nije tek na Vu\u010di\u0107u, ve\u0107 ponajprije na onima koji im utuvljuju liberalne gluparije \u2013 ekspertsku, prijelaznu ili ve\u0107 kakvu, samo da je “slobodnih izbora” \u2013 kao jedini mogu\u0107i cilj.<\/p>\n

Mo\u017ee se to upravo tako re\u0107i: glavna prijetnja dr\u017eanju studenata i profesora skupa su upravo ovakvi poput docenta Filipovi\u0107a. I to zato \u0161to je scenarij razdora smislen jedino kao uskrata profesorske podr\u0161ke studentskoj ukopanosti, a da bi studenti svojom ukopano\u0161\u0107u isklju\u010divali profesore je podvaljiva\u010dki spin, logika izvrtanja i pasivne agresije. Napokon, sam na\u010din na koji docent re\u017eira potrebu za ciljem, koji navodno izostaje, ima oblik ucjene \u2013 ne \u010dak prebacivanja profesorske egzistencijalne ucijenjenosti na plenume, ve\u0107 dodanog momenta ideolo\u0161ke ucjene.<\/p>\n

Potencijalno jo\u0161 opasnija je dimenzija eventualnog razdora me\u0111u samim studentima. Nije tajna da plenumi nisu jednoglasni ni ideolo\u0161ki unisoni i da,\u00a0\u0161tovi\u0161e<\/a>, izvan Beograda “liberalna ideologija na ve\u0107ini plenuma trenutno ima broj\u010danu nadmo\u0107”. Koliko ju\u010der je probila i vijest <\/a>kako je u Kragujevcu “odr\u017ean sastanak predstavnika svih Univerziteta u Srbiji na kojem je predstavljen predlog ekspertske Vlade”. Bit \u0107e, \u010ditamo, predstavljen javnosti “tek ako bude usvojen na plenumima svih univerziteta u blokadi”. Nedajbo\u017ee.<\/p>\n

Ne bih rekao da je nategnuta teza ako ka\u017eem da blokade ne\u0107e posrnuti pod pritiskom re\u017eima. Previ\u0161e su studenti ulo\u017eili \u010ditava svoja bi\u0107a u to i zarazili sav narod da bi sad dozvolili da ih ikakva represija zaustavi. Scenarij propasti pokreta otpora je samo jedan: pokleknu\u0107e u vidu prihva\u0107anja rezultantom<\/em> prijedloga o ekspertskoj vladi. Pokret bi time izgubio svoju samu sr\u017e \u2013 u dono\u0161enju paradigmatske promjene. “Politi\u010dkom artikulacijom” kakvu zazivaju filipovi\u0107i (onom koja politiku svodi na okvir liberalne demokracije) postao bi samo jo\u0161 jedna od mnogih “politi\u010dkih snaga” koje \u0107e Borg asimilirati i potro\u0161iti.<\/p>\n

Zato i pi\u0161em ovaj tekst. Studentski pokret Vu\u010di\u0107 uni\u0161titi ne\u0107e mo\u0107i, ali filipovi\u0107i bi ba\u0161 i mogli \u2013 primi li se dovoljan udio omladine na njihove regresivne, anahrone, zaostale drugosrbijanske ideje. Tim vi\u0161e \u0161to vr\u0161e strahovit direktan pritisak na studente, sa sve tagiranjem i docentskom crvenom kemijskom.<\/p>\n

U prisvajanju motiva, usudio bih se nazvati ih \u2013 polugom. Vu\u010di\u0107evom? Ama ne. Cijela groteska i je u tome \u0161to zaboravljaju da iza nedemokratskog Vu\u010di\u0107evog re\u017eima stoji upravo “demokracija” kakvu bi vra\u0107ali u Srbiju; \u0161to ne znaju neprijatelja prepoznati u vladaju\u0107oj klasi<\/em> (i onda parlamentarnoj “demokraciji” kao takvoj), ve\u0107 samo u Vu\u010di\u0107u (eskalaciji privida “demokracije” u otvoreniju autokraciju). Studentsko pona\u0161anje zbunjuje one koji nisu u stanju shvatiti da im meta nije u\u017ei pojam re\u017eima u Srbiji, ve\u0107 \u0161iri pojam Borga. Filipovi\u0107i su nesvjesna poluga kojom se Borg brani od globalne pobune \u010dija su avangarda studenti Srbije.<\/p>\n

forum.tm<\/a><\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Cijela groteska i je u tome \u0161to zaboravljaju da iza nedemokratskog Vu\u010di\u0107evog re\u017eima stoji upravo “demokracija” kakvu bi vra\u0107ali u Srbiju; \u0161to ne znaju neprijatelja prepoznati u vladaju\u0107oj klasi (i onda parlamentarnoj “demokraciji” kao takvoj), ve\u0107 samo u Vu\u010di\u0107u (eskalaciji privida “demokracije” u otvoreniju autokraciju)<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":420503,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-427557","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/427557","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=427557"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/427557\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":427560,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/427557\/revisions\/427560"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/420503"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=427557"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=427557"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=427557"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}