{"id":427487,"date":"2025-04-05T06:32:51","date_gmt":"2025-04-05T04:32:51","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=427487"},"modified":"2025-04-05T06:32:51","modified_gmt":"2025-04-05T04:32:51","slug":"trampove-carine-ce-najvise-pogoditi-sad","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/04\/05\/trampove-carine-ce-najvise-pogoditi-sad\/","title":{"rendered":"Trampove carine \u0107e najvi\u0161e pogoditi SAD"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Niven Vin\u010dester<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Nakon ju\u010dera\u0161njeg Trampovog obra\u0107anja mo\u017ee se re\u0107i da imamo jasniju sliku o novim carinama i o tome kako \u0107e one uticati na trgovinu drugih dr\u017eava, ali i ekonomiju samih Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava.<\/p>\n

Bela ku\u0107a tvrdi da \u0107e ove carine na uvoz smanjiti trgovinski deficit SAD i re\u0161iti ono \u0161to se smatra nepravednim i nerecipro\u010dnim trgovinskim praksama. Tramp je izjavio da \u0107e ovaj dan biti zapam\u0107en kao dan ponovnog ro\u0111enja ameri\u010dke industrije i povratka sudbine SAD u svoje ruke.<\/p>\n

\u201eRecipro\u010dne\u201c carine Va\u0161ingtona su osmi\u0161ljene tako da name\u0107u takse drugim zemljama koje su ekvivalentne polovini tro\u0161kova koje, kako se pretpostavlja, trpe ameri\u010dki izvoznici u te zemlje kroz carine, manipulaciju valutom i necarinske barijere. Svakoj dr\u017eavi je dodeljena visina carine koji \u0107e se primenjivati na ve\u0107inu robe. Dok su \u010delik, aluminijum i motorna vozila, ve\u0107 bili izlo\u017eeni novim carinama.<\/p>\n

Minimalna osnovna carina za svaku zemlju iznosi 10 odsto. Me\u0111utim, mnoge zemlje su dobile znatno ve\u0107e stope, uklju\u010duju\u0107i Vijetnam (46 odsto), Tajland (36 odsto), Kinu (34 odsto), Indoneziju (32 odsto), Tajvan (32 odsto) i \u0160vajcarsku (31 odsto). Treba napomenuti da je visina carine za Kinu dodatak na ve\u0107 postoje\u0107u carinu od 20 odsto, pa se ukupna carina na kineski uvoz pove\u0107ava na 54 odsto. Zemlje kojima su dodeljene carine od 10 odsto uklju\u010duju Australiju, Novi Zeland i Ujedinjeno Kraljevstvo.<\/p>\n

Kanada i Meksiko su ovom prilikom izuzeti od reciprocnih carina, ali roba iz tih zemalja podle\u017ee carini od 25 odsto prema ranijoj, odvojenoj izvr\u0161noj naredbi.<\/p>\n

Iako neke zemlje zaista napla\u0107uju ve\u0107e carine na ameri\u010dku robu nego \u0161to SAD name\u0107u na njihov izvoz, a nove carine (carine \u201eDana oslobo\u0111enja\u201c re\u010deno Trampovim re\u010dnikom) navodno predstavljaju samo polovinu pune recipro\u010dne stope, prora\u010duni koji stoje iza toga su podlo\u017eni osporavanju. Na primer, necarinske mere su poznate po tome \u0161to su veoma te\u0161ke za merenje i procenu i \u201epodlo\u017ene velikoj neizvesnosti\u201c, \u0161to potvr\u0111uje i jedna nedavna studija.<\/p>\n

Druge zemlje \u0107e verovatno odgovoriti podizanjem carina na ameri\u010dki uvoz. Kanada (najve\u0107e tr\u017ei\u0161te za ameri\u010dki izvoz), EU i Kina su ve\u0107 najavile da \u0107e odgovoriti istom merom.<\/p>\n

\n

Uticaj na BDP sa odmazdom<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Da bih procenio uticaje ovog trgovinskog sukoba po prinipu \u201eoko za oko, zub za zub\u201c, koristim globalni model proizvodnje, trgovine i potro\u0161nje roba i usluga. Sli\u010dni simulacioni alati \u2013 poznati kao \u201era\u010dunski op\u0161ti modeli ravnote\u017ee\u201c (computable general equilibrium models) \u2013 \u0161iroko se koriste od strane vlada, istra\u017eiva\u010da i konsultantskih firmi za procenu uticaja promena u odre\u0111enim javnim politikama.<\/p>\n

Prvi model simulira scenario u kojem SAD name\u0107u recipro\u010dne i ostale nove carine, a druge zemlje odgovaraju jednakim nametima na ameri\u010dku robu. Procenjene promene u BDP-u zbog takve carinske politike prikazane su u tabeli ispod.<\/p>\n

Uticaj novih ameri\u010dkih carina na BDP po dr\u017eavama, scenario odmazde (Foto: Niven Winchester\/theconversation.com)
\nCarine, dakle, umanjuju BDP Sjedinjenih Dr\u017eava za 438,4 milijarde ameri\u010dkih dolara (\u0161to iznosi 1,45 odsto). Kada se to podeli na 126 miliona doma\u0107instava u zemlji, BDP po doma\u0107instvu opada za 3.487 dolara godi\u0161nje. To je ve\u0107e od smanjenja u bilo kojoj drugoj zemlji.<\/p>\n

Procentualno smanjenje BDP-a je najve\u0107e u Meksiku (2,24 odsto), a zatim u Kanadi (1,65 odsto), jer ove zemlje u SAD izvoze vi\u0161e od 75 odsto svog ukupnog izvoza. Meksi\u010dka doma\u0107instva bi po ovom scenariju bila siroma\u0161nija za 1.192 dolara godi\u0161nje, a kanadska doma\u0107instva za 2.467 dolara. Druge zemlje koje bi do\u017eivele relativno velika smanjenja BDP-a su Vijetnam (0,99 odsto) i \u0160vajcarska (0,32 odsto).<\/p>\n

\n

Bela ku\u0107a tvrdi da \u0107e ove carine na uvoz smanjiti trgovinski deficit SAD<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Neke zemlje bi mogle i zaraditi u ovom trgovinskom ratu. Obi\u010dno se radi o onima koje su suo\u010dene sa relativno niskim carinama od strane SAD (a samim tim i sa relativno niskim carinama na ameri\u010dku robu). Npr. Novi Zeland (sa 0,29 odsto) i Brazil (sa 0,28 odsto) do\u017eiveli bi najve\u0107i rast BDP-a. Doma\u0107instva na Novom Zelandu bila bi bogatija za 397 dolara godi\u0161nje.<\/p>\n

Ukupni BDP ostatka sveta (sve zemlje osim SAD) smanjuje se za 62 milijarde dolara. Na globalnom nivou (uklju\u010duju\u0107i SAD), BDP opada za 500 milijardi dolara (0,43 odsto). \u0160to je rezultat koji potvr\u0111uje poznato pravilo da trgovinski ratovi smanjuju globalnu ekonomiju.<\/p>\n

\n

Uticaj na BDP bez odmazde<\/h3>\n<\/blockquote>\n

U drugom scenariju prikazujemo \u0161ta se de\u0161ava ako ostale zemlje ne reaguju na carine SAD. Promene u BDP-u dela zemalja prikazane su u tabeli ispod.<\/p>\n

Zemlje koje se suo\u010davaju sa relativno visokim carinama SAD i koje \u0161alju veliki deo svog izvoza u SAD do\u017eivljavaju najve\u0107a proporcionalna smanjenja BDP-a. Tu spadaju Kanada, Meksiko, Vijetnam, Tajland, Tajvan, \u0160vajcarska, Ju\u017ena Koreja i Kina.<\/p>\n

Dok zemlje koje se suo\u010davaju sa relativno niskim novim Trampovim carinama imaju izvesne koristi, pri \u010demu Ujedinjeno Kraljevstvo do\u017eivljava najve\u0107i porast BDP-a.<\/p>\n

Carine smanjuju BDP Sjedinjenih Dr\u017eava za 149 milijardi dolara, jer carine pove\u0107avaju tro\u0161kove proizvodnje i cene za potro\u0161a\u010de u SAD.<\/p>\n

Ukupni BDP za ostatak sveta (bez SAD) smanjuje se za 155 milijardi dolara, \u0161to je vi\u0161e od dva puta ve\u0107e smanjenje u pore\u0111enju sa scenarijom sa carinskom odmazdom drugih zemalja prema SAD. Ovo ukazuje na to da ostatak sveta odmazdom mo\u017ee smanjiti gubitke. Istovremeno, odmazda dovodi do lo\u0161ijeg rezultata za Ameriku.<\/p>\n

Predhodne najave carina od strane Trampove administracije usporile su tokove me\u0111unarodne trgovine. Novouvedene recipro\u010dne carine dodatno \u0107e ih ugroziti. A na koncu, SAD od svega mogu pretrpeti najve\u0107u \u0161tetu.<\/p>\n

Prevod: Mihailo Brati\u0107\/Novi Standard<\/a><\/p>\n

Izvor: The Conversation<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Predhodne najave carina od strane Trampove administracije usporile su tokove me\u0111unarodne trgovine. Novouvedene recipro\u010dne carine dodatno \u0107e ih ugroziti. A na koncu, SAD od svega toga mogu pretrpeti najve\u0107u \u0161tetu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":351245,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-427487","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/427487","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=427487"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/427487\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":427490,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/427487\/revisions\/427490"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/351245"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=427487"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=427487"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=427487"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}