Snovi su oduvijek bili zanimljiva i fascinantna tema, koja i dan-danas intrigira nau\u010dnike. Stoga ne \u010dudi \u0161to i dalje postoje brojna istra\u017eivanja koja poku\u0161avaju da do\u0111u do odgovora na pitanje kako i za\u0161to sanjamo, jer sve vi\u0161e dokaza sanjanje povezuje sa zdravljem.<\/p>\n
\u201eKako je to \u010dudno i \u010dudesno iskustvo to \u0161to smo ba\u010deni u ove virtuelne svetove gde sre\u0107emo ljude, komuniciramo sa njima, gde mo\u017eemo da osetimo sve vrste emocija\u201c, rekao je prof. Antonio Zadra, istra\u017eiva\u010d sna i snova sa Univerziteta u Montrealu, u nedavnom intervjuu.<\/p>\n
Krajem 19. veka, nau\u010dnici su po\u010deli da ispituju neurolo\u0161ke osnove snova. Psiholog Meri Kalkins je 1893. vodila istra\u017eivanje sa dvoje ispitanika \u2013 jednim mu\u0161karcem i jednom \u017eenom \u2013 koji su spavali uz svetlost sve\u0107a, a ona ih je tokom no\u0107i budila i pitala ih da li su ne\u0161to sanjali i da joj opi\u0161u \u017eivopisnost svojih snova.<\/p>\n
Od Kalkinsove do Frojda<\/strong><\/p>\n Kalkinsova je prva kvantifikovala elemente i vreme u snovima. Otkrila je da se snovi uglavnom de\u0161avaju u sada\u0161njosti, i \u201ekada je san bio o domu iz detinjstva, ili o nekoj osobi koja nije vi\u0111ena mnogo godina, prividna starost sanjara nikada nije smanjena da bi se izbegao anahronizam\u2026 Dakle, o\u010digledno je da je san povezan sa budnim \u017eivotom, i obi\u010dno sa nedavnim \u017eivotom\u201d.<\/p>\n Ali ubrzo nakon njenog rada, interesovanje se pomerilo na ono \u0161to snovi zna\u010de, napominje prof. Zadra, barem delimi\u010dno zbog Sigmunda Frojda.<\/p>\n Po\u010dev\u0161i od 1900. godine, osniva\u010d psihoanalize je sanjanje predstavljao u kontekstu potisnutih \u017eelja. Frojd je, na primer, napisao da neki snovi o anksioznosti poti\u010du \u201eod psihoseksualne ekscitacije, u kom slu\u010daju, anksioznost odgovara potisnutom libidu\u201c. I, ako je neko sanjao da jo\u0161 uvek \u017eivi \u010dlan porodice umire, Frojd je verovao da je \u201esanja\u010d po\u017eeleo da su umrli u nekom trenutku tokom svog detinjstva\u201c.<\/p>\n Interesovanje se vratilo sa otkri\u0107em REM faze sna iz 1953. i naknadnim zapa\u017eanjem da kada se ljudi probude iz REM faze, \u010desto mogu veoma \u017eivopisno da opi\u0161u svoje snove. Istra\u017eivanja od tada su pokazala da se sanjanje mo\u017ee desiti tokom mnogih faza sna. \u010cak i ljudi koji imaju lezije na mozgu ili uzimaju lekove koji elimini\u0161u REM fazu sna i dalje sanjaju.<\/p>\n Lutaju\u0107i um<\/strong><\/p>\n Iako su odre\u0111eni obrasci elektri\u010dne aktivnosti u mozgu povezani sa prisustvom ili odsustvom sanjanja, jo\u0161 uvek ne postoji definitivni biomarker koji signalizira da li osoba sanja. Tokom protekle decenije, pove\u0107ana pa\u017enja je posve\u0107ena mre\u017ei podrazumevanog re\u017eima \u2013 grupi regiona mozga koji postaju aktivni kada ne\u010diji um odluta, na primer, dok gleda kroz prozor.<\/p>\n \u201eMnogi noviji modeli za\u0161to sanjamo povezani su sa snovima kao poja\u010danim oblikom lutanja uma\u201c, navodi Zadra. Ali za\u0161to sanjamo jo\u0161 uvek je sporna ta\u010dka me\u0111u istra\u017eiva\u010dima.<\/p>\n Jedna od najdugove\u010dnijih hipoteza je da sanjanje slu\u017ei kao sredstvo za simulaciju potencijalnih pretnji, pripremaju\u0107i nas za opasnosti koje nam se mogu dogoditi.<\/p>\n \u201eAli mnogi, mnogi snovi nemaju fizi\u010dke ili psihi\u010dke pretnje\u201c, napominje Zadra. On smatra da sanjamo da bismo shvatili na\u0161a budna iskustva u kontekstu na\u0161e pro\u0161losti, uvla\u010de\u0107i labavo povezane veze \u2013 ne\u0161to \u0161to nam mre\u017ea podrazumevanog re\u017eima dozvoljava.<\/p>\n \u201eKada se probudite, stvari su integrisane u va\u0161e razumevanje sebe, sveta, va\u0161eg mesta u njemu, na bizarne, nepovezane na\u010dine\u201c, dodaje. \u201eI \u0161ta vam to poma\u017ee? Poma\u017ee vam da predvidite, ili bolje da se prilagodite onome \u0161to je pred vama.\u201c<\/p>\n Obrada emocija<\/strong><\/p>\n Drugo vode\u0107e obja\u0161njenje je da nam snovi poma\u017eu da obradimo i reguli\u0161emo svoje emocije.<\/p>\n Sara Mednik, neurolog sa Kalifornijskog univerziteta u Irvinu, ka\u017ee da na snove gleda kao na \u201esiguran prostor gde mo\u017eemo da iznesemo potencijalno emocionalno nabijena iskustva\u201c, a zatim da iskoristimo mogu\u0107nosti. \u201eOno \u0161to zapa\u017eamo je pove\u0107anje uzbu\u0111enja tokom snova, ali onda vidite i smirivanje tog uzbu\u0111enja tokom sna.\u201c<\/p>\n U svom istra\u017eivanju, Mednikova je otkrila da ljudima koji su iskusili negativan emocionalni doga\u0111aj, sanjanje o tome mo\u017ee pomo\u0107i u suzbijanju vezanih emocija.<\/p>\n \u201eAko sanjate o doga\u0111aju, zadr\u017ea\u0107ete detaljno pam\u0107enje tog doga\u0111aja, ali \u0107ete tako\u0111e, tokom vremena, imati manje emocionalnog uzbu\u0111enja kada razmi\u0161ljate o tom doga\u0111aju\u201c, obja\u0161njava Mednikova.<\/p>\n Tako\u0111e posmatra snove kao neku vrstu \u201eterapije preko no\u0107i\u201c, pozivaju\u0107i se na studiju o spavanju koja je pokazala da me\u0111u razvedenim ljudima oni koji su sanjali svoje biv\u0161e supru\u017enike imaju manje simptoma depresije nakon godinu dana. To ilustruje da sanjanje mo\u017ee imati \u201elepe dugoro\u010dne implikacije za zdrav odnos sa svojom emocionalnom pro\u0161lo\u0161\u0107u\u201c, isti\u010de Mednikova.<\/p>\n Uvidi iz snova<\/strong><\/p>\n Ali mnogi od nas se ne se\u0107aju svojih snova. U studijama spavanja u kojima se u\u010desnici bude svakih pet minuta tokom no\u0107i, ve\u0107ina je prijavila da su imali na desetine snova, \u0161to zna\u010di bi osoba koja se nakratko probudi tokom no\u0107i mogla da se seti vi\u0161e svojih snova.<\/p>\n Interesovanje za san tako\u0111e mo\u017ee uticati na to da li ga se se\u0107ate, rekao je Zadra, kao i bu\u0111enje bez alarma.<\/p>\n \u201eAko se probudite prirodno, postoji ve\u0107a \u0161ansa da \u0107ete se probuditi iz REM faze sna\u201c, rekao je Jing D\u017eang, neurolog na Harvardskoj medicinskoj \u0161koli i Op\u0161toj bolnici u Masa\u010dusetsu. Bu\u0111enje tokom REM faze pove\u0107ava \u0161anse da budete usred sna. D\u017eang je predlo\u017eio da zapi\u0161ete snove kojih se se\u0107ate \u010dim se probudite, jer studije pokazuju da to pobolj\u0161ava pam\u0107enje snova.<\/p>\n Snovi mogu pru\u017eiti uvid u ne\u010diji kvalitet \u017eivota<\/strong><\/p>\n Ljudi koji su pod ve\u0107im stresom ili anksiozniji \u201eimaju vi\u0161e negativnih snova i vi\u0161e negativnog sadr\u017eaja snova\u201c, isti\u010de Zadra. \u201eOni imaju agresivnije interakcije u snovima nego prijateljske. Imaju vi\u0161e neprijateljstava, imaju vi\u0161e neuspeha nego uspeha. Ali kako se \u010dovekov kvalitet \u017eivota pobolj\u0161ava, dolazi do odgovaraju\u0107ih promena u sadr\u017eaju njihovih snova.\u201c<\/p>\n \u201eMnogi sa poreme\u0107ajima raspolo\u017eenja \u2013 depresija, anksioznost, posttraumatski stres \u2013 prijavljuju razli\u010dite obrasce sanjanja, i veliki broj snova\u201c, \u0161to mo\u017ee biti rezultat produ\u017eene REM faze sna, navodi D\u017eang, koji istra\u017euje ulogu sanjanja u psihijatrijskoj populaciji, posebno kod ljudi sa \u0161izofrenijom.<\/p>\n Ako neko sa posttraumatskim sindromom do\u017eivljava ponavljaju\u0107e no\u0107ne more, \u201eima lo\u0161iju prognozu u pogledu simptoma. To je pokazatelj da se sistem ne prilago\u0111ava onako kako bi trebalo\u201c, isti\u010de Zadra. Ali ovo se mo\u017ee preformulisati kao prilika da neko zatra\u017ei pomo\u0107. \u201eTreba im terapija, trebaju im lekovi, treba im ne\u0161to\u201c, nagla\u0161ava prof. Antonio Zadra.(Izvor:RTS)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Snovi su oduvek bili zanimljiva i fascinantna tema, koja i dan-danas intrigira nau\u010dnike. Stoga ne \u010dudi \u0161to i dalje postoje brojna istra\u017eivanja koja poku\u0161avaju da do\u0111u do odgovora na pitanje kako i za\u0161to sanjamo, jer sve vi\u0161e dokaza sanjanje povezuje sa zdravljem.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":323434,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-427163","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/427163","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=427163"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/427163\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":427166,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/427163\/revisions\/427166"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/323434"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=427163"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=427163"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=427163"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}