{"id":426260,"date":"2025-03-20T06:55:07","date_gmt":"2025-03-20T05:55:07","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=426260"},"modified":"2025-03-20T06:55:07","modified_gmt":"2025-03-20T05:55:07","slug":"kako-nakon-15-marta-o-cemu-govorimo-kada-govorimo-o-promeni-sistema","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/03\/20\/kako-nakon-15-marta-o-cemu-govorimo-kada-govorimo-o-promeni-sistema\/","title":{"rendered":"Kako nakon 15. marta: O \u010demu govorimo kada govorimo o promeni sistema"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Sa\u0161a Savanovi\u0107<\/strong><\/p>\n

I to je iza nas. O\u010dekivano spektakularni studentski protest u Beogradu i strah da \u0107e on biti zloupotrebljen insceniranim incidentima i poku\u0161ajima izazivanja nasilja. Ni \u201e\u0107aciland\u201c, ni jezivo ispaljivanje zvu\u010dnog topa, niti silna \u017eelja nekih da se desi \u201epeti oktobar\u201c nisu uspeli da naprave haos, ljudi su ostali odgovorni i pribrani, a studenti su zadr\u017eali kontrolu nad svojim skupom i na prvi znak opasnosti odlu\u010dili da ga raspuste, istrajni u nameri da ne prave \u201ezavr\u0161ne korake\u201c ve\u0107 \u201etektonske promene\u201c. Borba se nastavlja! Ima jo\u0161 da se pumpa, pa da nastavimo, bez straha, pravo u ideologiju, na ku\u017eni teren.<\/p>\n

Nakon meseci ideolo\u0161ke konfuzije, odnosno neizja\u0161njavanja, u poslednje vreme su se kristalizovala jasnija ideolo\u0161ka opredeljenja, kako me\u0111u studentima, tako i u \u0161irem dru\u0161tvu. S jedne strane u pojavi i sve izra\u017eenijoj prisutnosti \u201eNema predaje\u201c zastava (kao i Isusa na crvenoj pozadini, zastave pod kojom ruske trupe ubijaju u Ukrajini, i \u010detni\u010dkih obele\u017eja), a sa druge u nastojanju liberalne i opozicione javnosti (i pojedinih studentsko-omladinskih grupa) da studentski bunt i dru\u0161tveni ustanak svedu na promenu re\u017eima, da ga prevedu na jezik institucionalne politike i na kolosek liberalne demokratije, pod privremenu upravu \u201eekspertske\u201c vlade koja \u0107e obezbediti uslove za fer i po\u0161tene izbore i tako dalje.<\/p>\n

Diskurs o dve Srbije bi da se povampiri, ali njegovo je pro\u0161lo. Suprotno op\u0161tem mestu politike u Srbiji (i \u0161ire), ova binarnost nije sudbina. Sasvim je mogu\u0107e kritikovati obe pozicije istovremeno. \u0160tavi\u0161e, one predstavljaju dve strane istog, kapitalisti\u010dkog, nov\u010di\u0107a.<\/p>\n

Obe nas upu\u0107uju na klju\u010dna upori\u0161ta sistema. Zastave i studentsko \u0107utanje o njima otkrivaju neuralgi\u010dne ta\u010dke poretka, prvoklasne raison d\u2019\u00e9tat dr\u017eave Srbije \u2013 Kosovo i etno-nacionalni okvir dr\u017eavnosti, odnosno dr\u017eavnog interesa, i njemu pripadaju\u0107e pravoslavlje \u2013 crne ta\u010dke, opasna i vi\u0161estruko tabuizirana mesta u koje se, op\u0161tim konsenzusom, ne sme dirati. Sa prividno suprotne strane, insistiranje na politi\u010dkom okviru liberalne demokratije dr\u017ei nas u matrici \u201ekapitalisti\u010dkog realizma\u201c .<\/p>\n

Razumljivo je (iako nam se mo\u017eda ne svi\u0111a), da budu\u0107i da svoju borbu nastoje da utemelje u ustavnom poretku, studenti ne otvaraju ona pitanja koja su samim Ustavom proklamovana, u preambuli, da je Kosovo sastavni deo Srbije (dakle \u201eNema predaje\u201c), i u prvom \u010dlanu, da je Srbija dr\u017eava srpskog naroda, pa tek onda ostalih (dakle, nacionalni interes). Ova pitanja, evidentno, nisu predmet studentske borbe. Studentski zahtevi s njima nemaju nikakve veze.<\/p>\n

Ako se sla\u017eemo sa Dejanom Ili\u0107em da \u201enije njihovo da nas spasavaju od na\u0161e, a ne njihove, lo\u0161e pro\u0161losti\u201c, onda prihvatamo i da studentska borba ima svoje granice, i da je to, ne nu\u017eno, ali mo\u017eda, upravo ova. Nije na studentima da otvore svako pitanje ni da ga artikuli\u0161u. Oni to i sami isti\u010du: \u201eodgovori na najop\u0161tija dr\u017eavna i dru\u0161tvena pitanja ne ti\u010du se isklju\u010divo studenata i stoga ne smeju pasti samo na na\u0161a ple\u0107a\u201c.<\/p>\n

Mnogima je te\u0161ko da svare i ono \u0161to su do sada otvorili \u2013 svojim \u010detvrtim zahtevom, svojom plenumskom organizacijom, svojim saop\u0161tenjima i aktima (Pismo narodu Srbije, Studentski edikt, Pismo studentima \u0161irom sveta) \u2013 problematizuju\u0107i kako liberalnu (predstavni\u010dku) demokratiju tako i njen neoliberalni ekonomski okvir i pozivaju\u0107i na \u201epromenu sistema\u201c. \u0160ta se pod tom promenom ta\u010dno podrazumeva, ostaje nedore\u010deno, pa brojne protivure\u010dnosti borbe, studentske i \u0161ire dru\u0161tvene, omogu\u0107avaju svakom da je razume po svojoj meri.<\/p>\n

Promena re\u017eima ili promena upravljanja
\nNa samoj povr\u0161ini, promena sistema implicira promenu re\u017eima. To je nivo na kome operi\u0161e \u010ditava opozicija, opozicioni mediji i srednjestruja\u0161ki komentatori svih fela. Iste glave (ili njihovi ideolo\u0161ki sledbenici) opet obe\u0107avaju istu liberalnu demokratiju, kao da se proteklih trideset i kusur godina nije desilo, kao da liberalna demokratija nije krahirala i u svom centru. Re\u010dima Borisa Budena, za njih je \u201ekona\u010dna svrha protesta jasna i nedvojbena: o\u010distiti dr\u017eavu od pokvarenih elemenata i tako nad njom obaviti neku vrstu generalnog remonta, nakon kojega \u0107e ona proraditi kao nova.\u201c Valjda po principu tre\u0107a sre\u0107a, Srbija \u0107e kona\u010dno postati \u201enormalna\u201c dr\u017eava.<\/p>\n

Iz ovog klju\u010da, koji politiku svodi na politi\u010dki sistem liberalne demokratije, studentski protest se kritikuje kao antipoliti\u010dan. \u201eRazre\u0161enje [se] mora na\u0107i u politi\u010dkoj areni\u201d, ka\u017eu, a politi\u010dka arena to su partije, izbori, parlament, itd. Da bi se dovr\u0161ila, pobuna \u201eamorfne, politi\u010dki neartikulisane mase\u201c se mora provu\u0107i kroz adekvatne kanale \u2013 s jedne strane politi\u010dki sistem, a sa druge civilno dru\u0161tvo.<\/p>\n

Sre\u0107om, politika je mnogo \u0161ira od institucionalizovane politike, a akter pobune u Srbiji nije niti \u201eamorfna masa\u201c niti civilni sektor koji zahteve mase prevodi tzv. donosiocima odluka, ve\u0107 dru\u0161tvo (ono \u0161to je Partha Chatterjee, izu\u010davaju\u0107i politi\u010dko delovanje stanovnika ilegalnih naselja u Indiji, zajednica koje nemaju nikakvo upori\u0161te u zakonu, u kontrastu spram civilnog, nazvao politi\u010dko dru\u0161tvo).<\/p>\n

A to dru\u0161tvo se u protekla \u010detiri meseca uveliko politi\u010dki samo-organizovalo, mimo formalnih politi\u010dkih institucija. Ono svakodnevno politi\u010dki deluje u studentskim plenumima, u novo-oformljenim neformalnim udru\u017eenjima prosvetnih radnika i njihovim zahtevima, u inicijativama Kultura u blokadi u Beogradu i Kikindi, u plenumu Narodne biblioteke, u vaskolikim kom\u0161ijskim grupama, u roditeljskoj samo-organizovanoj podr\u0161ci nastavnicima i \u0111acima, u okupaciji privatnih fakulteta, u protestima i zahtevima radnika beogradskog GSP-a i apotekarki u Beogradu, Kragujevcu i U\u017eicu, u desantima poljoprivrednika u Bogati\u0107u i Ra\u010di, u Grupi in\u017eenjera Srbije, u bojkotu trgovinskih lanaca, u \u0161trajku institucija kulture, u pokretu protiv projekta Jadar, u formalnim i neformalnim grupama koje se bore protiv sumanutih \u201erazvojnih\u201c projekata kao \u0161to su EXPO i hotel General\u0161tab, u inicijativi radnika IT sektora da prosvetarima u \u0161trajku obezbede finansijsku pomo\u0107, i tako dalje, niz se \u010dini beskrajan. Osim ponekog polu-anga\u017eovanog sindikata i strukovnog udru\u017eenja, sve su ove politi\u010dke inicijative vaninstitucionalne. Samo izuzetno, kao u Kraljevu, opozicija u\u017eiva dovoljno poverenje i legitimitet da dru\u0161tvo stane iza nje.<\/p>\n

U \u201ePismu narodu Srbije\u201c (primeti\u0107u, puna nade, da se studenti ne obra\u0107aju srpskom narodu, ve\u0107 narodu Srbije) studenti doslovno crtaju ono \u0161to je ve\u0107 mesecima implicirano u njihovom delovanju, a \u0161to silni smatra\u010di i navodni politi\u010dki predstavnici uporno ignori\u0161u. Na pitanje \u201ekoji je slede\u0107i korak\u201c, studenti nedvosmisleno odgovaraju \u201eSvi u zborove.\u201c<\/p>\n

Zaista ne mo\u017ee biti o\u010diglednije da studenti promenu sistema promi\u0161ljaju dublje od proste promene re\u017eima. Oni zagovaraju promenu na\u010dina upravljanja, pozivaju na neposrednu demokratiju i institucije koje se grade od dole.<\/p>\n

Na testu podr\u0161ke ovom studentskom opredeljenju padaju politi\u010dari i de\u017eurni imaoci mi\u0161ljenja, ali i drugi, tobo\u017ee progresivniji akteri, poput Kulturnog centra Beograda, iako su deklarativno uz studente i pobunjeno dru\u0161tvo. Ispadne da pobunu podr\u017eavaju samo do granice dok i njih ne po\u010dne da dovodi u pitanje. Umesto da u njoj u\u010destvuju, ma koliko to te\u0161ko bilo, zaposleni KCB-a se ogra\u0111uju od okupacije Dvorane i lamentiraju nad izgubljenim bioskopskim programom, \u010dime se samo-izuzimaju iz borbe, ostaju\u0107i na nivou virtue-signalling-a (la\u017enog iskazivanja ose\u0107anja solidarnosti), bez stvarnog \u201euloga u igri\u201c. Ne sumnjam, na tragu mnogobrojnih komentara, da i \u201eoslobo\u0111enje KCB-a\u201c ima svoje bitne probleme, ali se ne mo\u017ee osporiti da je \u010dinom zauzimanja fizi\u010dkog prostora napravilo naprslinu u uobi\u010dajenom poretku stvari i time nam omogu\u0107ilo da o tome sada govorimo, potvr\u0111uju\u0107i da, kako isti\u010de Kristin Ross na tragu \u010cerni\u0161evskog, \u201edela stvaraju snove i ideje, a ne obrnuto\u201c.<\/p>\n

Isto nagla\u0161ava i Ransijer u svom pismu podr\u0161ke studentima: \u201eZa one koji se bore protiv ugnjetavanja, ne postoji druga organizacija osim samoorganizovanja (\u2026) Pokret studenata i omladine u Srbiji podse\u0107a da ne mo\u017eemo odvojiti cilj i sredstva i da demokratija nije spolja\u0161nji cilj ve\u0107 praksa, sam \u017eivot pokreta.\u201c Upravo je praksa studentske demokratije iznedrila svu lepotu i snove pobune.<\/p>\n

Masovni studentski protesti odr\u017eani 15. marta u Beogradu. Foto: Ma\u0161ina
\nU pozadini liberalne demokratije
\nVirtue-signalling se pokazuje i kao omiljena poza zabrinute liberalne javnosti koja se snebiva nad \u201eNema predaje\u201c zastavama i kokardama, dok istovremeno neguje \u201emit o Zoranu\u201c, nekriti\u010dki kanonizuju\u0107i, umesto da problematizuje, nasle\u0111e dr\u017eavnika koji je \u010detnike izjedna\u010dio sa partizanima, uveo veronauku u \u0161kole i bio sklon sklapanju \u201epragmati\u010dnih\u201c saveza. U kona\u010dnici, po pitanju Kosova, politika vlade koju je on vodio nije se zna\u010dajno razlikovala od one proklamovane Ustavom iz 2006. a \u010dije dono\u0161enje su podr\u017eali njegovi politi\u010dki i ideolo\u0161ki naslednici. Da ne pominjemo bilans njegove ekonomske politike.<\/p>\n

\u0160tavi\u0161e, i njeni najve\u0107i aduti, \u201enormalnost\u201c koju decenijama obe\u0107ava i \u201eevropske vrednosti\u201c, odnosno \u201eevropski na\u010din \u017eivota\u201c kojima se nada, u me\u0111uvremenu su postali oru\u0111e u rukama radikalne desnice. Podseti\u0107u, izborni slogan nema\u010dkog AFD-a na nedavno zavr\u0161enim saveznim izborima bio je: \u201eNema\u010dka, ali normalna\u201c, a odbrana \u201eevropskog na\u010dina \u017eivota\u201c glavni je diskurzivni alat kojim se pravdaju smrti izbeglica na Mediteranu.<\/p>\n

Bez obzira na sve fine jezi\u010dke bravure, posebno vidljive u jukstapoziciranju civilnog spram etni\u010dkog nacionalizma, temelj evropske liberalne demokratije (kao i ove na\u0161e u poku\u0161aju) nije ni\u0161ta drugo do nacionalna dr\u017eava, do kosti verna \u201eosniva\u010dkoj jedna\u010dini moderne republikanske dr\u017eave\u201c, nacionalnost = dr\u017eavljanstvo, kako je to predo\u010dio Etienne Balibar.<\/p>\n

Opozicija, kao i liberalna javnost, ne bi da zapliva u te smrdljive vode. Nedo bog da se malo pogleda u ogledalo. Radije ostaje na sigurnom: u lju\u0161turama formalnih politi\u010dkih institucija, gde politike nema ni od korova. Politika je drugde.<\/p>\n

Budu\u0107i da studentima, za razliku od opozicije, \u201edemokratija nije spolja\u0161nji cilj ve\u0107 praksa\u201c, oni su na\u010deli \u010dak i ovu temu. Zahvaljuju\u0107i njihovoj borbi mo\u017eemo da vidimo \u0161ta se de\u0161ava u Novom Pazaru, mo\u017eemo da vidimo Bo\u0161njake, Slovake, Vlahe, Rome, ne kao karikature svojih politi\u010dkih predstavnika, niti kao \u201emanjine\u201c, ve\u0107 kao ravnopravne \u010dlanove i \u010dlanice dru\u0161tva.<\/p>\n

Ni\u0161ta to ne tangira opoziciju, ona tumara izgubljena, nesposobna da prona\u0111e ulogu za sebe. Mo\u017eda da poku\u0161a da bude medijator, a ne predstavnik? Mo\u017eda da poku\u0161a da umesto da govori u ime dru\u0161tva, pravi prostor dru\u0161tvu da progovori samo (\u0161to ono ve\u0107 svakako i radi). Da se, umesto da nastoji da me\u0111u sobom formira prelaznu vladu koja te\u0161ko da bi imala legitimitet da predstavlja bilo koga osim samu sebe, okrene ve\u0107 naveliko samo-organizovanom politi\u010dkom dru\u0161tvu.<\/p>\n

A kad ka\u017eem dru\u0161tvo ne mislim (samo) na civilni sektor (kome ionako preti slom nakon povla\u010denja ameri\u010dkih sredstava), niti na Proglas, koji uz sve svoje dobre namere, nije ni\u0161ta drugo do samo-progla\u0161eni predstavnik koga niko nije ovlastio da ga predstavlja. A posebno ne mislim na desne i radikalno desne grupe i njihova nastojanja da preozna\u010de ili preuzmu studentsku borbu (kao \u0161to se to desilo u \u010ca\u010dku).<\/p>\n

Mislim na Asocijaciju \u0161kola u \u0161trajku, mislim na pobunjene apotekarke, vaspita\u010dice, socijalne radnice i kulturnjake, mislim na poljoprivrednike, mislim na SEOS i druge grupe za odbranu prirode, na zbor gra\u0111ana Rakovice. Mislim i na veterane. Na radnike onih vitalnih sektora koje tek treba pridobiti ili im pomo\u0107i da se pobune. Na represivni aparat.<\/p>\n

Ako \u017eeli da postane relevantna i pre svega ako \u017eeli da bude korisna, opozicija bi mogla da se upusti u dijalog sa ovim grupama, da ih slu\u0161a, da ih osna\u017euje i me\u0111usobno povezuje, da sa njima dogovara strategije, prelazna re\u0161enja, predstavnike i prioritete. Mogla bi da se potrudi da bude prisutna tamo gde se brusi nova politika, gde se grade nove institucije, novi pogledi, i da tamo otvara pitanja, pa i ona bolna i neprijatna \u2013 o pro\u0161losti i o dr\u017eavnim temeljima.<\/p>\n

Protest ispred Ustavnog suda; Foto: Ma\u0161ina
\nPoliti\u010dka ekonomija i crna ta\u010dka studentskih protesta
\nOtklon od \u201ekapitalisti\u010dkog realizma\u201c odnosno zahtev za promenom ekonomske paradigme implicitan je u studentskom delovanju kao i u delovanju i zahtevima drugih pobunjenih dru\u0161tvenih grupa. Svi oni polaze od o\u010digledne \u010dinjenice da je vreme vesele globalizacije zavr\u0161eno, i da je kapitalizam, pogotovu u svom neoliberalnom ruhu, umesto prosperiteta doneo propast, te zahtevaju druga\u010dije usmerenje. Studenti, kulturnjaci, zdravstveni i socijalni radnici tra\u017ee ve\u0107a javna ulaganja, radnici beogradskog GSP-a i Apoteka Beograd zahtevaju da se privatizacije zaustave a postoje\u0107i javno-privatni ugovori revidiraju, SEOS tra\u017ei potpunu obustavu projekta Jadar, radnici Proletera iz Ivanjice koji nedeljama blokiraju fabriku, poslodavcu ne dozvoljavaju da iz pogona iznese robu i sirovine, te zahtevaju da im se isplate zarade koje im duguje.<\/p>\n

Nevoljkost da se preispituje ekonomski okvir poretka najvidljiviji je u ignorisanju onih dru\u0161tvenih aktera i aspekata njihove borbe koji ga izazivaju. Tako su blokade privatnih fakulteta potpuno skrajnute, uprkos pritiscima i pretnjama \u00a0koje njihovi studenti do\u017eivljavaju. Kako je pisala Tatjana Rosi\u0107 one postavljaju pitanje mo\u017ee li akademska sloboda postojati u korporativnoj privatnoj firmi, kojoj je, u kona\u010dnici, pravljenje profita ultimativna svrha. Ili ne\u0161to \u0161ire, mo\u017ee li postojati privatna agora, privatni posed namenjen javnim slobodama. Odgovor treba da nam bude vi\u0161e nego jasan ako pogledamo brzu transformaciju pokojnog Twitter-a u fa\u0161istoidni X. Najskorije, o mogu\u0107nosti akademske slobode u okvirima privatne korporacije sve nam govori hap\u0161enje i planirana deportacija pro-Palestinskog aktiviste Mahmouda Khalilija u SAD-u, izvedena uz podr\u0161ku njegovog univerziteta Kolumbija.<\/p>\n

Polaze\u0107i od politi\u010dke ekonomije mo\u017eemo se vratiti i crnoj ta\u010dki studentskih protesta, neupitnom Kosovu i nacionalnoj formulaciji dr\u017eavnog interesa. Kao \u0161to zastava \u201eNema predaje\u201c dominira prostorom jer je na to podsti\u010de Ustav, tako i nacionalni interes, po inerciji, te\u017ei da potisne klasnu prirodu dru\u0161tvenog bunta. Nesklad izme\u0111u nacionalnog i klasnog interesa, odnosno pitanja da li \u0107e prevladati klasna ili nacionalna perspektiva borbe klju\u010dno je za budu\u0107nost kako samo pobune, tako i Srbije.<\/p>\n

Izmaknimo se za \u010das korak unazad da razmotrimo dosada\u0161nje delovanje nacionalnih anti-establi\u0161ment projekata. U svojoj analizi ekonomskih programa radikalno desnih partija u Evropi, Jan Rettig zaklju\u010duje da se njihova politika mo\u017ee smatrati delimi\u010dno anti-sistemskom, budu\u0107i da raskida sa slepom verom u tr\u017ei\u0161te. Ipak ona to radi isklju\u010divo u svrhu za\u0161tite doma\u0107eg privatnog kapitala. Dok s jedne strane uvodi mere protekcije, s druge nastavlja neoliberalno pusto\u0161enje javnog sektora i obespravljivanje radni\u0161tva.<\/p>\n

Ovakvo usmerenje je o\u010dito kada se pogleda prvih nekoliko meseci Trampovog predsednikovanja. Najkonsekventniji ratnik \u201eprotiv establi\u0161menta\u201c svom pajta\u0161u i neformalnom second-in-command (i najbogatijem \u010doveku na svetu) poklanja milijarde u dr\u017eavnim ugovorima i subvencijama, dok istovremeno ukida programe podr\u0161ke siroma\u0161nima, gasi finansiranja univerziteta i nau\u010dnih projekata, radikalno smanjuje javni sektor ostavljaju\u0107i hiljade ljudi bez posla i prihoda.<\/p>\n

U Evropi, i desne i centristi\u010dke vlade, u svom mahnitom ratnom zanosu, novac ubrizgavaju u privatne vojne industrije, razotkrivaju\u0107i se, iako \u0161okirane Trampovom izdajom, kao verne sledbenice njegovog imperijalnog zaokreta. Na ulicama Berlina, posvuda se mogu videti bilbordi koji reklamiraju vojne dronove nema\u010dke proizvodnje, kompanije Quantum Systems, \u010diji je jedan od ve\u0107ih investitora vlasnik Palantira, Trampov dugogodi\u0161nji finansijer i osvedo\u010deni radikalni desni\u010dar, da ne ka\u017eem fa\u0161ista, Peter Thiel. Prema pisanju medija, Quantum Systems \u0107e u 2025. godini udvostru\u010diti proizvodnju dronova namenjenih ratu u Ukrajini.<\/p>\n

Trampovo otvoreno odbacivanje me\u0111unarodnog prava i poretka uspostavljenog nakon Drugog svetskog rata, a u korist neskrivene imperijalne politike, Evropu je razotkrilo kao periferiju, ne partnera ve\u0107 interesnu sferu, poslovi\u010dni Bliski istok ili Latinsku Ameriku, po kojoj nekada\u0161nji \u201ebenevolentni\u201c hegemon vr\u0161lja kako mu se prohte, dok sa drugom potencijalnom imperijom (Rusijom) gleda da dogovori raspodelu plena (Ukrajine).<\/p>\n

Zemlja a ne teritorija
\nGde \u0107e ovi zabludeli militaristi da tra\u017ee sirovine za svoje imperijalne poduhvate? Koga \u0107e koristiti kao topovsko meso? Sigurno ne svoju decu, ve\u0107 na\u0161u. A pod na\u0161om ne mislim samo na srpsku, ve\u0107 na svaku perifernu, svaku marginalnu, svaku radni\u010dku, svaku grani\u010darsku, kao \u0161to su to deca Ukrajine, svaku \u201esuvi\u0161nu\u201c, kao \u0161to su to palestinska deca koja zauzimaju prostor koji bi mogao da postane \u201eprelepa rivijera\u201c.<\/p>\n

Ukoliko nacionalni interesi, oli\u010deni u \u201eNema predaje\u201c zastavama, prevagnu u borbi oko zna\u010denja i ciljeva dru\u0161tvenog bunta, Srbiji ostaje da se svrsta uz jednu, drugu, tre\u0107u ili petu imperijalnu silu kojoj \u0107e na raspolaganje da stavi sve \u0161to ima \u2013 ljude, zemlju, resurse. U tom scenariju dobro mogu da pro\u0111u jedino kompradorske elite, politi\u010dke i privredne.<\/p>\n

Za razliku od nacionalne perspektive, koja je za sada, bar koliko ja vidim, prisutna isklju\u010divo simboli\u010dki, klasna i intersekcionalna perspektiva izvire iz i pro\u017eima sve aspekte studentskog i dru\u0161tvenog bunta. Njene krilatice su pravda, solidarnost, ravnopravnost, uzajamna pomo\u0107, dostojanstven \u017eivot za svakog \u010doveka.<\/p>\n

Suprotno anti-sistemskoj desnici koje upori\u0161te ima u esencijalizmu i nativizmu, rodnim, klasnim, rasnim i etno-nacionalnim hijerarhijama, anti-sistemski naboj studentske borbe je duboko feministi\u010dki jer u prvi plan stavlja etiku brige, o druga\u010dijima, o slabijima, o potla\u010denima, o nevidljivima i zaboravljenima, jer duboko vrednuju \u017eivot (ne samo ljudski), insistira na nenasilju, zajedni\u0161tvu i brizi za op\u0161te dobro, on je anti-fa\u0161isti\u010dki jer ga se ti\u010de kako su drugi i druge, anti-kolonijalni i anti-imperijalni jer odbija logiku superiornosti jednih nad drugima, i svakako klasni jer ne pristaje na \u201eprirodnost\u201c aproprijacije i eksploatacije.<\/p>\n

Koliko god na\u0161i izli\u0161ni politi\u010dki predstavnici nastojali da uspostave neku novu iteraciju vajne liberalne demokratije, me\u0111unarodni sistem u kome Srbija, htela ne htela postoji, nepovratno je izmenjen. U pro\u0161lost se ne mo\u017eemo vratiti. A i za\u0161to bismo? Ta pro\u0161lost je odgovorna za apokalipsu koju \u017eivimo \u2013 politi\u010dku, ekonomsku, ekolo\u0161ku, a koja dana\u0161njoj deci ukida pravo na budu\u0107nost. Umesto da biraju da li \u0107e izgoreti u nuklearnom ratu ili \u0107e ih spr\u017eiti sunce, mladi biraju da se makar bore za mogu\u0107nost druga\u010dije budu\u0107nosti.<\/p>\n

Ovaj tekst se zato mo\u017ee \u010ditati i kao molba liberalima da ako ve\u0107 ne\u0107e (ili ne umeju) u tome da im pomognu, da im bar ne stoje na putu. Nema gotovih re\u0161enja, naro\u010dito to nisu ona koja su ve\u0107 vi\u0161e puta zavr\u0161ila u fijasku. Nema utabanih staza, iskorak je visoko rizi\u010dan, a ishod neizvestan. Studentski pokret jeste politi\u010dki nedore\u010den, povremeno trapav u artikulaciji svojih principa, osu\u0111en, kao i svi mi, na terminologiju i pojmovni aparat nasle\u0111en iz umiru\u0107eg sistema. Njihovi ideali nisu do kraja izvedeni, ali konkretnost njihove borbe stvara \u201eideje i snove\u201c.<\/p>\n

U zajedni\u010dkom razmi\u0161ljanju i zami\u0161ljanju druga\u010dijih ekonomskih i politi\u010dkih realnosti, mo\u017ee nam pomo\u0107i da pogled dignemo izvan na\u0161e pojedina\u010dne borbe. Da pogledamo u pravcu pro\u0161losti, u iskustvo Pariske komune, u pravcu tzv. globalnog Juga, u Ro\u017eavu, dru\u0161tvo bez dr\u017eave, u plurinacionalnu Boliviju, u pravcu palestinskog otpora koji za simbol uzima maslinu, a u centar svoje borbe postavlja zemlju, ne kao dr\u017eavnu teritoriju, niti kao svojinu, ve\u0107 kao zemlji\u0161te koje daje \u017eivot. \u201eSve dr\u017eave i sve granice su izmi\u0161ljene, stvarna je jedino zemlja, a zemlja nas prihvata gde god da umremo\u201c, kako to ka\u017ee mudra Yusra, u seriji Mo. Zemlja je na\u0161a ne zato \u0161to smo joj autohtoni, niti zato \u0161to je posedujemo, ve\u0107 zato \u0161to se obavezujemo da o njoj brinemo, da je obnavljamo, jer obnavljaju\u0107i zemlju jedino mo\u017eemo da obnovimo sebe.<\/p>\n

U svakom slu\u010daju, bi\u0107e kako plenum ka\u017ee.<\/p>\n

masina.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Borba se nastavlja! Ima jo\u0161 da se pumpa, pa da nastavimo, bez straha, pravo u ideologiju, na ku\u017eni teren<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":425883,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-426260","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/426260","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=426260"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/426260\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":426263,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/426260\/revisions\/426263"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/425883"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=426260"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=426260"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=426260"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}