Psihologe i neurologe dugo je zbunjivala na\u0161a nesposobnost da se prisetimo doga\u0111aja pre navr\u0161ene druge ili tre\u0107e godine.<\/p>\n
\u017divot mora da je bio sjajan kada smo bili bebe: hrane nas, obla\u010de, nosaju, svi nam se sme\u0161kaju i ma\u0161u nam. Imamo pravo da vrisnemo kada nam hrana nije stigla dovoljno brzo, a zatim da je bacimo na zemlju jer nam se ne svi\u0111a. \u0160teta je samo da se niko od nas ne se\u0107a koliko smo tada u\u017eivali.<\/p>\n
Godine 1905, Sigmund Frojd je skovao termin “infantilna amnezija”, koji se odnosi na “neobi\u010dnu amneziju koja, u slu\u010daju ve\u0107ine ljudi, iako ne svih, krije najranija se\u0107anja njihovog detinjstva”. Vi\u0161e od jednog veka kasnije psiholozi su i dalje zaintrigirani za\u0161to ne mo\u017eemo da se setimo svojih najranijih iskustava.<\/p>\n
“Ve\u0107ina odraslih nema se\u0107anja pre druge do tre\u0107e godine”, ka\u017ee profesor \u0106i Vang sa Univerziteta Kornel. Do otprilike sedme godine se\u0107anja na detinjstvo su obi\u010dno poput pa\u010dvorka, prenosi RTS.<\/p>\n
Relativno donedavno nau\u010dnici su mislili da mladi mozgovi nisu dovoljno razvijeni da formiraju trajna se\u0107anja. Ali studije iz osamdesetih su pokazale da mali\u0161ani od dve godine mogu da formiraju se\u0107anja i da se prise\u0107aju doga\u0111aja od nekoliko meseci ranije vrlo detaljno. Izlo\u017eenost traumi u ranom detinjstvu je tako\u0111e dobro dokumentovana kao pove\u0107ani rizik od kasnije anksioznosti i depresije. Paradoks infantilne amnezije, ka\u017ee Kristina Alberini, profesorka neurolo\u0161kih nauka na Univerzitetu u Njujorku, jeste “kako to da ta iskustva zauvek uti\u010du na na\u0161 \u017eivot ako su zaboravljena”.<\/p>\n
Istra\u017eivanje prof. Alberini na \u017eivotinjama otkrilo je da se se\u0107anja nastala tokom perioda “infantilne amnezije” u stvari \u010duvaju u mozgu do odraslog doba, iako se ne pamte svesno. I kod odraslih \u017eivotinja i kod ljudi, formiranje i \u010duvanje dugoro\u010dnih uspomena o ne\u010dijim \u017eivotnim iskustvima nije mogu\u0107e bez regiona mozga poznatog kao hipokampus. Njen rad je pokazao da je isti region tako\u0111e va\u017ean u ranim se\u0107anjima i ukazuje da se “infantilna amnezija” javlja zbog kriti\u010dnog perioda u kome se hipokampus razvija usled novih iskustava.<\/p>\n
“To ima mnogo smisla s obzirom na svu litaraturu o traumama. Ako deca zapamte neke te\u0161ke situacije u ranom detinjstvu, mo\u017eda se ne se\u0107aju specifi\u010dnosti, ali \u0107e njihov mozak biti oblikovan u skladu sa tim iskustvom”, napominje profesorka.<\/p>\n
Za\u0161to se Maori se\u0107aju ranijeg detinjstva?<\/strong><\/p>\n Razli\u010dita iskustva mogu tako\u0111e da objasne za\u0161to doba u kom se ljudi se\u0107aju svojih prvih uspomena zna\u010dajno varira. Profesor Vang, stru\u010dnjak za to kako kultura uti\u010de na autobiografsko pam\u0107enje, pokazao je da najranija se\u0107anja Amerikanaca datiraju iz perioda od oko tri i po godine, skoro \u0161est meseci ranije nego kod Kineza. Tako\u0111e, otkrio je da su se\u0107anja Amerikanaca bila vi\u0161e usmerena na sebe i emocionalno razra\u0111ena, dok su se\u0107anja Kineza te\u017eila da se usredsrede na kolektivne aktivnosti i op\u0161te rutine.<\/p>\n “U azijskom kontekstu, identitet i ose\u0107aj sebe manje su definisani time \u0161to su jedinstveni, ve\u0107 vi\u0161e o ulogama i odnosu sa drugima”, obja\u0161njava prof. Vang.<\/p>\n U tom cilju, se\u0107anja mogu biti manje va\u017ena za definisanje identiteta nego za informisanje o pona\u0161anju i preno\u0161enje lekcija.<\/p>\n “Ako \u017eelite da koristite pam\u0107enje da biste izgradili jedinstven ose\u0107aj identiteta, verovatno se se\u0107ate mnogo idiosinkrati\u010dnih detalja.”<\/p>\n \u010cini se da je jo\u0161 jedno obja\u0161njenje za ovo nepodudaranje i to kako roditelji razgovaraju o pro\u0161lim iskustvima sa svojom decom. Kod novozelandskih Maora prva se\u0107anja se pojavljuju ranije nego kod pripadnika evropskog porekla, sa oko dve i po godine. Profesorka Elejn Ris sa Univerziteta u Otagu, koja prou\u010dava autobiografsko pam\u0107enje kod dece i adolescenata, ukazuje na sna\u017ean naglasak na usmenim tradicijama u kulturi Maora, ali i na elaborativne razgovore kada se prise\u0107aju pro\u0161lih doga\u0111aja.<\/p>\n Ris je pratila grupe dece od ranog detinjstva do adolescencije, otkrivaju\u0107i da pojedinci koji su imali bogatije narativno okru\u017eenje u detinjstvu mogu da se prisete ranijih i detaljnijih prvih uspomena kao tinejd\u017eeri. To je bio slu\u010daj sa decom \u010dije su majke postavljale otvorena pitanja i bile su detaljnije kada su govorile o zajedni\u010dkim pro\u0161lim iskustvima, kao i sa decom koja su odrasla u pro\u0161irenim porodi\u010dnim doma\u0107instvima.<\/p>\n “Znamo da su, recimo, bebe od \u0161est meseci sposobne da naprave neku vrstu mentalnih slika ne\u010dega \u0161to se dogodilo prethodnog dana ili nedelje. Potrebno je uzeti tu mentalnu sliku i opisati je re\u010dima da im pomognemo da zadr\u017ee to se\u0107anje tokom celog \u017eivota”, ka\u017ee Ris.<\/p>\n Ironi\u010dno, brojni influenseri na dru\u0161tvenim mre\u017eama insistiraju na prazni\u010dnim doga\u0111ajima kao glavnim za stvaranje “bazi\u010dnih uspomena” dece, ali rani utisci koje deca zapamte mogu biti iznena\u0111uju\u0107e obi\u010dni – “stvari kojih se ve\u0107ina roditelja nikada ne bi se\u0107ala detaljnije”, napominje prof. Ris.<\/p>\n “Klasi\u010dan primer iz mog sopstvenog istra\u017eivanja je dete koje se se\u0107a da je jednom videlo crva na ulici.”<\/p>\n Postoji tako\u0111e debata me\u0111u stru\u010dnjacima koji se bave pam\u0107enjem i o ulozi jezika u “infantilnoj amneziji”. Ukazuju da se\u0107anja mogu biti ograni\u010dena nemogu\u0107no\u0161\u0107u jezi\u010dkog zna\u010denja ranim iskustvima.<\/p>\n “Ali mora postojati ne\u0161to fundamentalnije \u0161to tako\u0111e igra ulogu, jer vidimo isti efekat (infantilne amnezije) kod nejezi\u010dkih \u017eivotinja poput pacova”, ka\u017ee profesor Rik Ri\u010dardson sa Univerziteta Novog Ju\u017enog Velsa.<\/p>\n Mozak skladi\u0161ti uspomene ne kao uredne datoteke kao na ra\u010dunaru, ve\u0107 kao mre\u017ee neurona \u0161irom mozga. Podse\u0107anje na neki doga\u0111aj aktivira te mre\u017ee i ja\u010da veze izme\u0111u neurona. Ovo ne zna\u010di da je pam\u0107enje stabilno.<\/p>\n “Svaki put kada se vratite na neku uspomenu i razmislite o njoj, vi je menjate”, isti\u010de prof. Ris.<\/p>\n Ponovljene sugestije mogu navesti ljude da stvaraju slike i formiraju la\u017ena se\u0107anja, navodi i prof. Vang, citiraju\u0107i \u010duveni slu\u010daj \u017dana Pija\u017eea, uticajnog razvojnog psihologa. Pija\u017ee se jasno se\u0107ao kako se njegova dadilja borila sa potencijalnim kidnaperom kada je imao dve godine – ali godinama kasnije dadilja mu je priznala da je izmislila tu pri\u010du.<\/p>\n U istra\u017eivanju iz 2018. godine 39 odsto ispitanika je izjavilo da se se\u0107aju doga\u0111aja kada su imali dve godine ili manje. Istra\u017eiva\u010di su smatrali da su ta “neverovatno rana” se\u0107anja, kao \u0161to su se\u0107anja na guranje u kolicima ili prvi koraci, verovatno izmi\u0161ljena i zasnovana na fotografijama ili porodi\u010dnim pri\u010dama.<\/p>\n Ali iako je pam\u0107enje felksibilno i mala deca su podlo\u017enija sugestiji, “konfabulacije nisu tako \u010deste”, napominje prof. Vang.<\/p>\n “U normalnim uslovima, \u010dak ni deca ne uzimaju zdravo za gotovo sve \u0161to im ka\u017eete i uklju\u010duju u ta se\u0107anja.”<\/p>\n Dakle, ako se \u010dini da su iskustva na\u0161ih ranih \u017eivotnih prekretnica – prvog ro\u0111endana, prvih koraka, prvog odlaska na pla\u017eu – spremljena negde u mozgu, za\u0161to ne mo\u017eemo svesno da im pristupimo? Dok psiholozi ka\u017eu da se zaboravljanje mo\u017ee prilagoditi, to ne obja\u0161njava za\u0161to se \u010dini da se\u0107anja nastala pre sedme godine propadaju br\u017ee nego kada smo odrasli.<\/p>\n Profesorka Alberini postavlja hipotezu da rana se\u0107anja funkcioni\u0161u kao \u0161eme na kojima se grade se\u0107anja u odraslom dobu. Kao temelji ku\u0107e, oni ostaju skriveni, ali klju\u010dni.(Izvor: RTS, Guardian)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Psihologe i neurologe dugo je zbunjivala na\u0161a nesposobnost da se prisjetimo doga\u0111aja prije navr\u0161ene druge ili tre\u0107e godine.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":319208,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-424865","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/424865","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=424865"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/424865\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":424868,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/424865\/revisions\/424868"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/319208"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=424865"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=424865"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=424865"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}