{"id":424727,"date":"2025-03-01T07:12:10","date_gmt":"2025-03-01T06:12:10","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=424727"},"modified":"2025-03-01T07:12:10","modified_gmt":"2025-03-01T06:12:10","slug":"kakva-presuda-takva-i-kriza","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/03\/01\/kakva-presuda-takva-i-kriza\/","title":{"rendered":"Kakva presuda takva i kriza"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Aleksandar Savanovi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Ovih dana svjedo\u010dimo ko zna kojoj od najve\u0107ih kriza u istoriji BH. Presuda kojom se Predsjednik RS Milorad Dodik osu\u0111uje na godinu dana zatvora proizvela je lanac reakcija koje su kulminirale dono\u0161enjem seta eksplicitno neustavnih zakona od strane Narodne skup\u0161tine Republike Srpske. Ostaje da se vidi kako \u0107e se situacija dalje razvijati, ali pogledajmo ono \u0161to je za sada nesporno.<\/p>\n

\n

Su\u0111enje<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Predsjednik Republike Srpske osu\u0111en je zato \u0161to nije proveo odluku Visokog Predstavnika. Takva presuda je sasvim jasno vi\u0161e nego problemati\u010dna. Mi ovdje ne\u0107emo ulaziti u raspravu o tome da li je Visoki Predstavnik legalan, da li ima ovlasti da donosi zakone i sli\u010dne teme koje su ovih dana dominirale javnim prostorom glede ovog slu\u010daja. \u010cak i da se sve te primjedbe na kojima se odbrana bazirala odbace, presuda je i dalje problemati\u010dna iz vi\u0161e razloga. Jedan od njih je da ona tvrdi da je Zakon BiH superioran Ustavu entiteta. To je me\u0111utim suprotno od onog \u0161to je utvrdio Ustavni sud BiH. Naime, Ustavni sud BiH je u odluci U-23-14 utvrdio slede\u0107e: \u201czakon (BH) mora biti u skladu sa Ustavom Bosne i Hercegovine, ali i u skladu sa ustavima entiteta\u201d (pod uslovom da su ustavi entiteta u skladu sa Ustavom BiH\u00a0 \u2013 kao \u0161to svi znamo Ustavni sud BiH je utvrdio da Ustav RS jeste u skladu sa Ustavom BH). To je i jedino mogu\u0107e stajali\u0161te jer bi u suprotnom logikom stvari ispadalo da su zakoni BiH iznad ne samo Ustava entiteta, ve\u0107 i Ustava BiH. Zato smo na stanovi\u0161tu da je Predsjednik Republike Srpske ispravno uradio kada je slijedio ja\u010di pravni akt \u2013 naime Ustav RS, a ne Zakon BiH \u2013 \u010dak i da je nametanje tog zakona pravno korektno.<\/p>\n

Prema tome, sasvim je jasno da Predsjednik Republike treba da nastavi svoju pravnu borbu, ne samo na drugostepenom postupku, ve\u0107 i dalje. Vlast RS je u pravu kada ka\u017ee da to nije samo personalna borba Dodika, ve\u0107 borba za status Ustava RS kao pravnog akta nadmo\u0107nog zakonima BH. \u0160to je fundamentalni interes svih nas. Ustavni sud BH je sasvim u pravu kada u navedenoj odluci U-23-14 konstatuje da je to krucijalno za odr\u017eanje \u201cslo\u017eene strukture BH\u201d i njene federalne prirode.<\/p>\n

\n

Politi\u010dka kriza<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Na\u0161a vlast je me\u0111utim odlu\u010dila da stvar prebaci na teren politi\u010dke borbe i odnosa mo\u0107i. Kao reakciju na ovu presudu NSRS je usvojila set zakona koji sasvim jasno predstavljaju osporavanje ustavnog poretka BiH: Zakon o Visokom sudskom i tu\u017eila\u010dkom savjetu RS i Zakona o neprimjenjivanju zakona i zabrani djelovanja \u201cvanustavnih institucija BiH\u201d (Sud, Tu\u017eila\u0161tvo, SIPA). Usvajanje ovih zakona utmeljeno je na pogre\u0161nim argumentacijama koje, na\u017ealost, u prethodnih par godina uporno ponavljaju na\u0161e vlasti. Tri takve argumentacije su klju\u010dne za ovaj slu\u010daj.<\/p>\n

Prva od njih je da je BiH \u201esastavljena\u201c od eniteta u smislu da su \u201eeniteti unijeli u BH svoju dr\u017eavnost\u201c, ta da samo na osnovu toga BH kao dr\u017eava postoji. To, me\u0111utim, nije ta\u010dno jer Ustav BH (\u010dlan I,1) jasno ka\u017ee: \u201eRepublika Bosna i Hercegovina, \u010dije je zvani\u010dno ime od sada \u2018Bosna i Hercegovina\u2019, nastavlja svoje pravno postojanje po me\u0111unarodnom pravu kao dr\u017eava, sa unutra\u0161njom strukturom modificiranom ovim Ustavom.\u201d Dakle, eksplicitno je i jasno re\u010deno da ne nastaje nikakva nova dr\u017eava, ve\u0107 se samo donosi novi ustav i mijenja ime.<\/p>\n

Druga argumentacija je jednako pogre\u0161na: to je narativ o \u201eovla\u0161tenjima BH\u201c i \u201eprinudnom prenosu nadle\u017enosti\u201c. Naime, na\u0161i politi\u010dki predstavnici uporno ponavljaju da BH ima samo onih deset nadle\u017enosti navedenih u \u010dlanu III,1 Ustava BH, a da \u201esve ostalo pripada entitetima\u201c.<\/p>\n

Kako ni Sud BH, ni tu\u017eila\u0161tvo, ni SIPA nisu nabrojani u ovih deset nadle\u017enosti iz \u010dlana III,1 na\u0161e vlasti tvrde da su te institucije \u201enustavne\u201c. Me\u0111utim, to ne odgovara stvarnosti jer Ustav BH ka\u017ee dalje, u \u010dlanu III,5a:\u00a0 \u201cBosna i Hercegovina \u0107e preuzeti nadle\u017enost u onim stvarima u kojima se o tome postigne saglasnost entiteta\u201d. U slu\u010daju stvaranja ovih institucija takva saglasnost je postojala: predstavnici RS su u standardnoj proceduri u Parlamentarnoj skup\u0161tini BH glasali za kreiranje svake od tih institucija koju sada osporavaju. Prema tome ne stoji da su te institucije \u201cneustavne\u201d jer ih \u201cnema u Ustavu BH\u201d \u2013 iz razloga \u0161to su kreirane korektnom procedurom za stvaranje novih ovlasti\/institucija BH kako je to propisano Ustavom BH. Zato, kada na\u0161e vlasti ka\u017eu: \u201cmi smo prihvatili zakone kojima se kreiraju te institucije (VSTV, SIPA, UIO, vojska itd), ali ih nismo unijeli u Ustav BH\u201d to je neta\u010dno: one zapravo jesu u Ustavu BH ali implicite \u2013 samo ako se entiteti dogovore o njihovom postojanju \u2013 \u0161to se u ovom slu\u010daju i dogodilo. Naravno, mogu\u0107e je osporavati te institucije i imati politiku njihovog vra\u0107anja entitetima, ali mjesto gdje se to radi je Parlamentarna skup\u0161tina BH. Kako su nastale tako ih se mora i eventualno ukidati. RS to ne mo\u017ee unilateralno uraditi na pravno valjan na\u010din.<\/p>\n

S obzirom da je to tako na\u0161e vlasti izlaz poku\u0161avaju na\u0107i u dodatnom argumentu: osporava se legitimitet tih institucija na osnovu tvrdnje da su prihva\u0107ene pod prinudom: \u201cJeste mi smo glasali za to, ali smo morali to da uradimo jer smo bili pod pritiskom me\u0111unarodne zajednice\u201d. I to je zaista ta\u010dno kao istorijski fakt: svi se sje\u0107amo varvarskog i anticivilizacijskog pritiska, smjena, pa i progona, na\u0161ih politi\u010dkih predstavnika od strane raznoraznih \u201cme\u0111unarodnih\u201d hoh\u0161taplera tipa E\u0161dauna. Na\u017ealost, takva geneza nastanka nije dovoljna za osporavanje ni legitimiteta ni legaliteta ovih institucija. Taj problem je u teoriji konstitucionalizma poznat jo\u0161 od XVII vijeka kao \u201cparadoks prinudnog pristanka\u201d. Mjerodavno teorijsko stanovi\u0161te je da je potpis na ugovor validan, \u010dak i ako je dat pod nekom vrstom prinude. Mi na primjer, ne\u0107emo poni\u0161titi brak jer je \u201cfrajer uhva\u0107en na bebu\u201d. Premda takav stav djeluje kontraintuitivno iza njega stoji jaka logika: ako bi se taj argument prihvatilo onda zapravo ni jedan ugovor (pa ni Ustav kao \u201cdru\u0161tveni ugovor\u201d) ne bi bio validan jer je svaki postignut pod odre\u0111enim omjerom snaga.<\/p>\n

Recimo, ni sam Dejton ne bi bio validan jer su sve tri strane bile prinu\u0111ene da ga potpi\u0161u pod eksplicitinim pritiskom Amerikanaca. Svi znamo koliko smo se mi Srbi protivili potpisivanju i pristali smo tek nakon \u0161to nam je NATO poru\u010dio da \u0107e nas nastaviti bombardovati a Milo\u0161evi\u0107 postaviti blokadu na Drini. I Alija Izetbegovi\u0107 je netom \u0161to je potpisao rekao: \u201cOvo nije pravedan mir\u201d, ali je morao potpisati jer su mu Amerikanci (po svjedo\u010denju Ri\u010darda Holbruka u knjizi \u201cZavr\u0161iti rat\u201d) rekli da ako ne potpi\u0161e oni se povla\u010de pa kad krenu tenkovi iz Srbije da ih onda ne zove da ga ponovo spasavaju. U su\u0161tini svaki ugovor sadr\u017ei manje ili vi\u0161e elemenata prisile. Poenta je da vi ipak imate mogu\u0107nost da odbijete. \u010cak i u esktremnoj situaciji ogromnog disbalansa snaga slabija strana ima mogu\u0107nost da ne potpi\u0161e i rizikuje konsekvence. Upravo to su i uradili mnogi srpski politi\u010dari koji su i pod prijetnjom odbijali da stave svoje potpise (npr na prenose nekih nadle\u017enosti) i bili su spremni da snose posljedice. Neki, koji su bili od manje tvrdog materijala, ili naprosto naivniji, su prihvatali da potpi\u0161u i sada se ne mogu pozivati da je njihov potpis nevalidan jer je dat pod prinudom. Naravno, svaki nametnuti ugovor je nestabilan i zavisi od omjera snaga \u2013 traje samo dok dati omjer snaga postoji. Kao \u0161to je odavno poznato to i jeste su\u0161tinski problem dejtonske BH: tzv. \u201cnedostatak unutra\u0161njeg legitimiteta\u201d. Ali ono \u0161to je ovdje tema je: strategija osporavanja prenosa nadle\u017enosti na osnovu toga \u0161to su date pod prinudom ne stoji.<\/p>\n

\n

Politi\u010dko kockanje<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Iz ovako pogre\u0161no postavljenih postavki nije bilo mogu\u0107e ni izvesti valjane strategije borbe, ve\u0107 se neka vrsta proma\u0161aja poput ovih zakona usvojenih u NSRS morala dogoditi.<\/p>\n

Prvo, jasno je da su zakoni koje je donijela NSRS eksplicitno antiustavni i kao takvi podlije\u017eu i krivi\u010dnoj odgovornosti: KZBH propisuje za tu aktivnost kaznu do 5 godina zatvora \u2013 dodu\u0161e samo ako je izvedena silom, ili \u201cprijetnjom upotrebe sile\u201d. Kad su se ve\u0107 upustile u ovo na\u0161e vlasti bar rade pametno \u0161to stalno negiraju bilo kakvu silu kao sredstvo za provo\u0111enje svojih odluka.<\/p>\n

Drugo, ovi zakoni nemaju nikakve izglede da za\u017eive i sasvim je jasno da \u0107e biti stavljeni ad acta odlukama Ustavnog suda BH. Ako uop\u0161te ugledaju svjetlost dana, oni \u0107e biti kratkog vijeka. \u0160to nam jasno ka\u017ee da ne predstavljaju nikakvu ozbiljnu politi\u010dku strategiju \u2013 izuzev ako izazivanje krize nije strategija. Stoga je i histeri\u010dna reakcija politi\u010dkog Sarajeva, sa de\u017eurnim d\u017eabalebaro\u0161-braniteljima BH tipa Be\u0107irevi\u0107a, sasvim neprimjerena i nepotrebna \u2013 izuzev ako sama histerija nije strategija.<\/p>\n

Me\u0111utim, eventualno istrajavanje na ovim zakonima od strane vlasti RS predstavlja opasan politi\u010dki avanturizam sa nesagledivim posljedicama. Jer, premda se na\u0161e vlasti prave da to ne postoji, Ustav BH u \u010dlanu III,5 ka\u017ee da BH mo\u017ee preuzeti i dodatne nadle\u017enosti: \u201ckoje su potrebne za o\u010duvanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta, politi\u010dke nezavisnosti i me\u0111unarodnog subjektiviteta Bosne i Hercegovine, u skladu sa podjelom nadle\u017enosti me\u0111u institucijama Bosne i Hercegovine.\u201d Dakle, Ustav BH predvi\u0111a da, u situaciji kada je osporen ustavni poredak BH, mo\u017ee do\u0107i do stvaranja novih nadle\u017enosti i bez saglasnosti entiteta. Sre\u0107om po nas u RS to mora biti \u201cu skladu sa podjelom nadle\u017enosti\u201d tako da RS ne mo\u017ee biti egzistencijalno ugro\u017eena (bar na legalno valjan na\u010din) ovim \u0161to rade vlasti RS. Ali mogu nastati neke nove ovlasti (i institucije) kao reakcija na ru\u0161enje ustavnog poretka. Imaju\u0107i to u vidu na\u0161e vlasti bi, umjesto \u0161to pribjegava ishitrenim i histeri\u010dnim reakcijama zasnovanim na pogre\u0161nim politi\u010dkopravnim strategijama, mnogo bolje uradile da hladne glave razmotre situaciju i stvar vrate na podru\u010dje stvarne ustavnopravne borbe.<\/p>\n

Aleksandar Savanovi\u0107: KAKVA PRESUDA TAKVA I KRIZA<\/a><\/p><\/blockquote>\n