I mla\u0111i mogu da budu osetljivi na meteorolo\u0161ke prilike. Ipak, subjektivni do\u017eivljaj vremena uti\u010de na raspolo\u017eenje mnogo vi\u0161e od objektivnih parametar.<\/p>\n
Nekima nema ni\u0161ta milije od ci\u010de zime i krupnih sne\u017enih pahulja, neki vole jesen i opadanje li\u0161\u0107a, prole\u0107e je neprikosnoven favorit ve\u0107ini, a ima i ljudi koji obo\u017eavaju letnju \u017eegu.<\/p>\n
\u201eNije novost da se ljudi razlikuju po svojim sezonskim preferencijama i pominju da su \u2019vru\u0107e\u2019 ili \u2019hladne\u2019 osobe. I uvereni su da znaju koja je njihova idealna temperatura. Ono \u0161to je ve\u0107e iznena\u0111enje jeste da subjektivni do\u017eivljaj vremena zapravo uti\u010de na na\u0161e emocije, dok objektivni uslovi igraju veoma malu ulogu\u201d, navela je za \u010dasopis \u201ePsychology Today\u201d Kim Majdenbauer, psiholo\u0161kinja s Va\u0161ingtonskog dr\u017eavnog univerziteta.<\/p>\n
Ona je s kolegama nedavno objavila rezultate studije kojom su utvr\u0111ivali kakva povezanost postoji izme\u0111u objektivnih, lokalizovanih vremenskih uslova s percepcijom pojedinaca o okru\u017eenju, odnosno kako su se ose\u0107ali \u2013 prijatno ili ne \u2013 pod odre\u0111enom temperaturom vazduha. O\u010dekivali su da ispitanici prijave da im je toplo ili hladno, udobno ili neprijatno i da utvrde prili\u010dno jaku vezu izme\u0111u stvarnih vremenskih uslova i toga kako se ose\u0107aju.<\/p>\n
I priznaju da su prili\u010dno pogre\u0161ili. Rezultati su pokazali da postoji prili\u010dno slab odnos izme\u0111u stvarnih meteorolo\u0161kih parametara i toga kako se ose\u0107ate u odre\u0111enom trenutku, to jest kako percepirate temperaturu vazduha.<\/p>\n
\u0160to je jo\u0161 va\u017enije, istra\u017eiva\u010di su primetili vezu izme\u0111u temperaturne nelagodnosti i negativnih emocija \u2013 ako su ljudi prijavili da im je neprijatno vru\u0107e, ose\u0107ali su se umornije, uznemireno i generalno nesre\u0107no. Me\u0111utim, ova veza prime\u0107ena je samo ako su ljudi rekli da im je vru\u0107ina \u010dinila neprijatno.<\/p>\n
\u201eNa nekom nivou nije iznena\u0111uju\u0107e da nelagodnost treba da dovede do vi\u0161e negativnih emocija. Nelagodnost po definiciji nije prijatno iskustvo. Primetili smo i da su ove individualne razlike u udobnosti i percipiranoj temperaturi mnogo ve\u0107e i va\u017enije od stvarnih vremenskih uslova. Ovo otvara zanimljiva pitanja o tome za\u0161to se ljudi toliko razlikuju u svojim percepcijama i udobnosti. \u201ePostoji mnogo dokaza da fiziologija igra ulogu \u2013 u zavisnosti od starosti, fizi\u010dke spremnosti i hormona mo\u017eete da imate bolju termoregulaciju tela. Ali to je samo jedan mali deo slagalice. Zanimljivo je i da odre\u0111ene osobine li\u010dnosti mogu da igraju zna\u010dajnu ulogu u ose\u0107aju i ose\u0107anjima prema vremenskim prilikama\u201d, objasnila je psiholo\u0161kinja. Ipak, priznaju da je ovo oblast u kojoj jo\u0161 znamo vrlo malo, ali je odli\u010dna prilika za dodatna nau\u010dna istra\u017eivanja.<\/p>\n
Kod meteoropata, osoba osetljivih na vremenske promene, simptomi su pak individualni, a me\u0111u naj\u010de\u0161\u0107im su glavobolja, migrena, vrtoglavica, pospanost, nesanica, nervoza, depresija, poti\u0161tenost, povi\u0161en krvni pritisak, aritmija, malaksalost.<\/p>\n
Biometeorologija, koja se bavi uticajem vremenskih prilika na zdravlje, navodi da i veoma mlade osobe mogu biti osetljive, kao i da taj nelagodan ose\u0107aj pri promeni vremena nije subjektivan, ve\u0107 objektivni uticaj vremena. Utvr\u0111eno je i da oko 20 odsto ljudi spada u meteoropate, a me\u0111u njima su naj\u010de\u0161\u0107e hroni\u010dni bolesnici, stariji i \u017eene srednjih godina. (Izvor:politikamagazin.rs)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
I mla\u0111i mogu da budu osetljivi na meteorolo\u0161ke prilike. Ipak, subjektivni do\u017eivljaj vremena uti\u010de na raspolo\u017eenje mnogo vi\u0161e od objektivnih parametar.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":424671,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-424668","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/424668","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=424668"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/424668\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":424672,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/424668\/revisions\/424672"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/424671"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=424668"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=424668"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=424668"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}