{"id":424351,"date":"2025-02-24T07:07:03","date_gmt":"2025-02-24T06:07:03","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=424351"},"modified":"2025-02-24T07:07:03","modified_gmt":"2025-02-24T06:07:03","slug":"izmisljanje-obojene-pretnje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/02\/24\/izmisljanje-obojene-pretnje\/","title":{"rendered":"Izmi\u0161ljanje obojene pretnje"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Vujo Ili\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Predmetna institucija sprema se da napi\u0161e ud\u017ebenik pod nazivom \u201eKako sam pobedio obojenu revoluciju u Srbiji\u201c i najavljuje da \u0107e to biti svetski bestseler. Obe\u0107ava da \u0107e, umesto \u201enereda i nemira koji bi trebalo u potpunosti da uru\u0161e Srbiju\u201c, narod odlu\u010divati na izborima. I premijer Vu\u010devi\u0107 tako\u0111e poru\u010duje: \u201eNe\u0107e biti obojene revolucije, vlast \u0107e se menjati na izborima.\u201c<\/p>\n

U Srbiji, me\u0111utim, ne postoje ni naznake obojene revolucije. To ne spre\u010dava mnoge da ih izmi\u0161ljaju, protiv njih se bore, i u toj borbi, barem na retori\u010dkom nivou, odnose globalne pobede. Ve\u0107 dugo vremena, predstavnici vlasti svaki masovniji protest poistove\u0107uju sa obojenom revolucijom, iako za to nema osnova. \u010cim se na ulici okupi neka ve\u0107a masa gra\u0111ana, tra\u017ei se bilo kakva veza demonstranata sa spoljnim svetom i zatim se konstrui\u0161e slika o pretnji spolja instruisanim nasilnim prevratom.<\/p>\n

Iako ova pretnja nije stvarna, korisno je podsetiti se onoga \u0161to vlast namerno izostavlja kada se referi\u0161e na obojene revolucije. Za po\u010detak, to \u0161to se danas u teoriji naziva \u201eobojenim\u201c revolucijama nisu bile revolucije u starom zna\u010denju te re\u010di. Iako se radilo o politi\u010dkim promenama u kojima su masovne gra\u0111anske mobilizacije igrale klju\u010dnu ulogu, \u0161to je podse\u0107alo na velike politi\u010dke revolucije iz pro\u0161losti, tu se ve\u0107ina sli\u010dnosti zavr\u0161avala.<\/p>\n

Druga odlika obojenih revolucija na koju vlast opravdano ukazuje je da su se kroz njih prelamali interesi velikih sila. Ali u na\u010dinu na koji ih predstavnici vlasti opisuju aktivno se zanemaruje demokratski karakter obojenih revolucija. Izbegava se \u010dinjenica da su obojene revolucije pre svega bile odbrane izborne volje gra\u0111ana, i to po pravilu nenasilne, i da su u njima glavnu re\u010d imale doma\u0107e institucije. O njihovom demokratskom kvalitetu dodatno svedo\u010di to \u0161to su vlasti koje su iz njih proistekle ubrzo smenjivane na narednim izborima.<\/p>\n

Da bismo razumeli za\u0161to vlast tako uporno koristi ovu sintagmu i \u0161ta se time posti\u017ee, vredi vratiti se u pro\u0161lost i podsetiti se \u0161ta su zapravo bile obojene revolucije. Jer, izme\u0111u obojenih revolucija, protesta koji se danas de\u0161avaju u Srbiji, i onoga \u0161to vlast tvrdi da se de\u0161ava, postoje ogromne razlike.<\/p>\n

Obojene revolucije su bile istorijski i geografski jasno ome\u0111en fenomen. Prethodio im je talas demokratizacije u socijalisti\u010dkim zemljama posle 1989. godine, dok ih je pratio novi talas masovnih mobilizacija poznat kao arapsko prole\u0107e, koje je zapo\u010delo 2010. godine. Kako isti\u010de Valeri Bans, u revolucijama 1989. godine i onima posle 2010. klju\u010dni prostor za izazivanje autoritarnih vlasti bila je ulica. Nasuprot tome, glavna arena obojenih revolucija bila je izborna utakmica.<\/p>\n

Sve obojene revolucije, uspe\u0161ne i neuspe\u0161ne, doga\u0111ale su se u post-socijalisti\u010dkim izbornim autokratijama. Vrlo brzo nakon inicijalne demokratizacije posle Hladnog rata, mnogi novi re\u017eimi po\u010deli su da primenjuju represivne metode vladanja i organizuju nepo\u0161tene izbore. Iako se \u010desto kao prve obojene revolucije navode masovni protesti u Slova\u010dkoj i Bugarskoj, masovna mobilizacija u odbrani izborne volje u Srbiji 2000. godine uglavnom se uzima kao prvi \u201epotpun\u201c slu\u010daj. Posle 2000. su, u narednih desetak godina, usledili sli\u010dni doga\u0111aji u zemljama biv\u0161eg SSSR-a.<\/p>\n

\u0160ta su glavne karakteristike obojenih revolucija u Srbiji 2000, Gruziji 2003, Ukrajini 2004, Kirgistanu 2005. ili Moldaviji 2009. godine? Prvo, u svim ovim slu\u010dajevima radilo se o velikim politi\u010dkim sporovima oko prihvatanja rezultata izbora. Drugo, svi su se odnosili na ozbiljno manipulisane izbore, na kojima su vladaju\u0107e partije poku\u0161avale da ostanu na vlasti i spre\u010de demokratsku smenu. Tre\u0107e, krajnju odluku o ishodu izbora uvek su donosile nadle\u017ene doma\u0107e institucije.<\/p>\n

Prisetimo se slu\u010daja koji nam je najbolje poznat. Savezni izbori odr\u017eani 24. septembra 2000. godine ocenjeni su kao fundamentalno nepo\u0161teni. Prema tada\u0161njoj oceni OEBS-a, izbori nisu ispunili \u201eminimum neophodnih standarda na osnovu kojih bi mogli biti progla\u0161eni transparentnim, odgovornim, tajnim, po\u0161tenim i slobodnim\u201c. Uprkos takvim uslovima, opozicija je ostvarila prednost, a Slobodan Milo\u0161evi\u0107 je 6. oktobra priznao poraz. Po njegovim re\u010dima, odluku je doneo \u201eorgan koji po Ustavu na to ima pravo\u201c, odnosno Savezni ustavni sud.<\/p>\n

Obrazac sudskog re\u0161avanja izbornih sporova nakon manipulisanih izbora ponavljao se u svim drugim obojenim revolucijama. Na primer, gruzijski Vrhovni sud je poni\u0161tio rezultate parlamentarnih izbora odr\u017eanih 2. novembra 2003. godine. Vrhovni sud Ukrajine poni\u0161tio je rezultate glasanja od 21. novembra 2004. godine. U Kirgistanu je 2005. godine Vrhovni sud ukinuo odluku izborne komisije kojom su dodeljeni mandati novom sazivu parlamenta. I u Belorusiji 2006. godine, gde obojena revolucija nije uspela, Ustavni sud je bio organ koji je odbio \u017ealbe opozicije.<\/p>\n

Me\u0111utim, vlast se nije osvajala samo na izborima, ona se posle obojenih revolucija na isti na\u010din i gubila. Dobar pokazatelj demokrati\u010dnosti novih re\u017eima jeste brzina smenjivanja stranaka na vlasti. U Srbiji su svi izbori tokom naredne decenije donosili promene vladaju\u0107ih koalicija. Stranka starog re\u017eima, SPS, vratila se u vlast 2008. godine kao koalicioni partner, dok je SNS preuzela vlast 2012. godine.<\/p>\n

Iste, 2012. godine, u Gruziji je stranka Mihaila Saka\u0161vilija izgubila izbore, a na vlast je do\u0161ao Gruzijski san. U Ukrajini je ve\u0107 2006. godine, samo dve godine nakon obojene revolucije, Partija regiona pobedila \u201enarand\u017eastu koaliciju\u201c na parlamentarnim izborima. U Kirgistanu je vlast smenjena nakon pet godina, dok je u Moldaviji Igor Dodon pobedio na predsedni\u010dkim izborima ve\u0107 2016. godine. Ma koliko se u sada\u0161njem trenutku tvrdi suprotno, obojene revolucije su i u ovom pogledu predstavljale demokratski korak napred u odnosu na stare re\u017eime.<\/p>\n

Iako se vlast smenjivala na izborima, obojene revolucije nisu bile obi\u010dni izborni sporovi, ina\u010de ne bismo o njima govorili kao o posebnom fenomenu. U ovim slu\u010dajevima dolazilo je do masovne mobilizacije gra\u0111ana, koji su vr\u0161ili pritisak na doma\u0107e institucije, a \u010desto su, iako ne uvek, u\u017eivali i zna\u010dajnu spoljnu podr\u0161ku.<\/p>\n

Masovnost mirnih demonstracija i \u0161irok repertoar instrumenata gra\u0111anske neposlu\u0161nosti predstavljali su klju\u010dnu specifi\u010dnost ovih revolucija, koje su morale biti ozna\u010dene pridevom \u201eobojene\u201c. To ih je razlikovalo od dotada\u0161njih prete\u017eno nasilnih revolucija, ali i od ve\u0107ine kasnijih pobuna u autokratijama za vreme arapskog prole\u0107a. Posve\u0107enost nenasilnim metodama \u010dinila je ove demokratske pokrete prihvatljivijim \u0161iroj bazi gra\u0111ana i time pove\u0107avala broj u\u010desnika protesta, \u0161to je bio slu\u010daj i u Srbiji 2000. godine. Uspe\u0161nost ovih metoda u jednom slu\u010daju vodila je ka njihovom opona\u0161anju u drugim, naravno, uz prilago\u0111avanje razli\u010ditim politi\u010dkim i dru\u0161tvenim kontekstima.<\/p>\n

Druga specifi\u010dnost bila je uloga zapadnih, pre svega ameri\u010dkih, agencija i organizacija, koje su finansijski pomagale, obu\u010davale i savetovale politi\u010dke aktere, nevladine organizacije i medije. Ovaj aspekt posebno je dobro poznat u slu\u010daju Srbije, gde se kroz odnos vlasti i opozicije prelamala i spoljnopoliti\u010dka orijentacija dr\u017eave, a u ve\u0107oj ili manjoj meri bio je prisutan i u drugim poku\u0161ajima obojenih revolucija. Ipak, ne u svim. Na primer, poku\u0161aji obojene revolucije u Azerbejd\u017eanu nisu dobijali ovakvu podr\u0161ku, uglavnom zbog ekonomskih odnosa sa zapadnim zemljama.<\/p>\n

Masovna mobilizacija gra\u0111ana, i na birali\u0161tima i u odbrani izborne volje, bila je neophodan uslov obojenih revolucija, ali ostaje pitanje da li je bila i dovoljan. Te\u0161ko je dati jednozna\u010dan odgovor na pitanje da li bi se obojene revolucije dogodile bez spoljne pomo\u0107i. Spoljni uticaj se obi\u010dno prenagla\u0161ava, i to sa raznih strana, dok se oduzima mo\u0107 delovanja samih gra\u0111ana. Zaboravlja se da su u obojenim revolucijama glasovi bira\u010da i odlu\u010dnost u odbrani izborne volje uvek morali da odnesu prevagu.<\/p>\n

U pore\u0111enju sa javnim resursima koje su zloupotrebljavale vladaju\u0107e stranke, obim spoljne materijalne pomo\u0107i partijama, civilnom dru\u0161tvu i medijima bio je gotovo zanemarljiv. Materijalna podr\u0161ka iz inostranstva nije mogla da fundamentalno uravnote\u017ei izborni utakmicu u zemlji, koja je uvek favorizovala partije na vlasti. Ipak, spoljni uticaj jeste bio zna\u010dajan u pogledu politi\u010dke podr\u0161ke i savetovanja, jer je omogu\u0107avao koordinaciju i zajedni\u010dko delovanje razli\u010ditih politi\u010dkih i dru\u0161tvenih aktera u ina\u010de represivnom i zatvorenom okru\u017eenju.<\/p>\n

Najva\u017enije od svega, obojene revolucije treba posmatrati u \u0161irem globalnom kontekstu. U poslednjih deceniju i po do\u0161lo je do promena u politikama spoljnih aktera i njihovih prioriteta u ovom delu sveta. Evropska unija, naro\u010dito posle perioda pro\u0161irenja koji je trajao od 2004. do 2013, postala je politi\u010dki prisutnija u regionu od Sjedinjenih Dr\u017eava. Ali posle Svetske ekonomske krize, EU se vi\u0161e okrenula unutra\u0161njim problemima, kao i de\u0161avanjima i pitanjima u okru\u017eenju koja su direktno uticala na nju, kao \u0161to su ratovi, migracije i energenti, dok je promocija demokratije prestala da bude prioritet. Nova igra postala je odr\u017eavanje stabilnosti hibridnih re\u017eima kako bi se smanjio broj problema s kojima se EU istovremeno suo\u010davala.<\/p>\n

I nove autokrate su se prilagodile ovim promenjenim uslovima. Postali su ve\u0161tiji u osvajanju nepo\u0161tenih izbora, a izborne manipulacije postale su sofisticiranije od pukog \u201epunjenja kutija\u201c. Momenat obojenih revolucija, kakve su se de\u0161avale u prvoj deceniji ovog veka, nepovratno je pro\u0161ao.<\/p>\n

Ali, vratimo se sada\u0161njem politi\u010dkom trenutku u Srbiji. Bez obzira na to \u0161ta se pod obojenim revolucijama podrazumevalo, predstavnici vlasti ih prikazuju kao suprotnost demokratskoj smeni vlasti na izborima. Vlast koristi koncept obojene revolucije na specifi\u010dan na\u010din, kao pretnju spolja sponzorisanim nasilnim prevratom. Dok se nagla\u0161ava prevratni\u010dki i me\u0111unarodni aspekt obojenih revolucija, istovremeno se zanemaruje njihov demokratski i institucionalni karakter. Jer, ne samo da su obojene revolucije bile gra\u0111anska odbrana izbornih uspeha, o kojima su odlu\u010divale nadle\u017ene institucije, ve\u0107 je narod u novim re\u017eimima veoma brzo imao priliku da na izborima kazni nove \u201edemokratske\u201c vlasti. Takve mogu\u0107nosti se mnogo te\u017ee dobijaju u autokratijama.<\/p>\n

Dalje, u Srbiji ne postoje relevantni akteri koji tra\u017ee vlast mimo izbora. Naprotiv, godinama traju politi\u010dki procesi kroz koje se poku\u0161ava popravljanje izbornih uslova. I spoljni faktori koji su oblikovali obojene revolucije sada deluju kao relikt pro\u0161losti. Vlast u\u017eiva otvorenu podr\u0161ku svih me\u0111unarodnih aktera koji imaju uticaj u ovom regionu, od SAD, preko EU, do Rusije i Kine. Studenti, sa druge strane, uporno ponavljaju da ih ne interesuje smena vlasti i aktivno se ogra\u0111uju i od doma\u0107ih, a kamoli stranih politi\u010dkih aktera.<\/p>\n

Za\u0161to vlast onda uporno koristi ba\u0161 ovaj narativ, iako on nema dodirnih ta\u010daka sa stvarno\u0161\u0107u? U svakom politi\u010dkom sukobu, pa i u ovom, uvek postoji i borba oko interpretacije samog sukoba, kroz koji sukobljene strane nastoje da legitimi\u0161u sopstvenu poziciju i delegitimi\u0161u protivni\u010dku. Donald Horovic nazvao je to \u201emeta-sukobima\u201c. U na\u0161em slu\u010daju vlast u kontinuitetu ozna\u010dava politi\u010dke protivnike kao spolja pla\u0107ene antidr\u017eavne elemente.<\/p>\n

Me\u0111utim, i propagandne sintagme vremenom se moraju osve\u017eavati. Umesto da koristi iste izraze kao u vreme Milo\u0161evi\u0107a, poput \u201edoma\u0107i izdajnici\u201c i \u201estrani pla\u0107enici\u201c, Vu\u010di\u0107 koristi noviji termin \u201eobojena revolucija\u201c kako bi svojim pristalicama poru\u010dio da su se iste sile koje su sru\u0161ile Milo\u0161evi\u0107a sada urotile protiv njega, ali ovog puta bezuspe\u0161no.<\/p>\n

Ovaj narativ omogu\u0107ava vlastima da iznova uveravaju bira\u010de u teorije zavere o poku\u0161ajima destabilizacije koje organizuje Zapad i koje se navodno uspe\u0161no odbijaju uz podr\u0161ku Rusije. Tako, kada Vu\u010di\u0107 progla\u0161ava svoju pobedu nad obojenom revolucijom, to se mo\u017ee povezati sa globalnom suspenzijom aktivnosti USAID-a i ameri\u010dkih politi\u010dkih fondacija. Iz perspektive vlasti, ova odluka tuma\u010di se kao prekid spoljne podr\u0161ke obojenim revolucijama, iako u njoj Vu\u010di\u0107 nije imao bilo kakvu ulogu.<\/p>\n

Fenomen obojenih revolucija iz prve decenije 21. veka pripada pro\u0161losti. Ali njegova politi\u010dka upotreba u Srbiji i dalje traje. Iako ova sintagma ne odra\u017eava stvarnost, ona ima zna\u010dajnu propagandnu vrednost i predstavlja mo\u0107no sredstvo manipulacije javnim mnjenjem. Uz to je i veoma uspe\u0161na. Prema nedavnom istra\u017eivanju Crte, ne\u0161to vi\u0161e od tre\u0107ine gra\u0111ana veruje da su studentski protesti poku\u0161aj obojene revolucije, kakvu je predstavlja vlast. Mo\u017eda to deluje kao manjina, ali kada se procenti iz istra\u017eivanja prevedu u broj bira\u010da, dolazi se do blizu dva miliona, otprilike onoliko koliko obi\u010dno i glasa za vladaju\u0107u stranku.<\/p>\n

Za srpsko dru\u0161tvo je va\u017eno da se ovakva propaganda zaustavi. Uporne optu\u017ebe da pola naroda radi protiv sopstvene dr\u017eave u korist stranih interesa razaraju temelje na\u0161e politi\u010dke zajednice. Zato su poruke studenata posebno lekovite i one bi morale da dopru do onih koji su najvi\u0161e izlo\u017eeni ovoj propagandi. Studenti promi\u0161ljeno i direktno odbacuju sve takve tvrdnje, iznova isti\u010du\u0107i su\u0161tinu svojih zahteva. A zahteva je \u010detiri i nisu ni revolucionarni ni obojeni.<\/p>\n

Izmi\u0161ljanje obojene pretnje<\/a><\/p><\/blockquote>\n