Ako ra\u010dunamo da je kapitalizam kao sistem ro\u0111en pre 500 godina, mo\u017eemo da govorimo o dugim periodima hegemonije u kojima je jedna dr\u017eava imala dominaciju nad celim kapitalisti\u010dkim sistemom. Kao prva hegemonija se \u010desto pominju \u0160panija i Portugal, ali se tek od druge hegemonije razvijaju sve karakteristike koje \u0107e potom ponavljati: dakle, s hegemonijom Holandije. Neophodan uslov svake hegemonije je tehnolo\u0161ka inovacija koja dovodi do superiornosti u robi sa kojom ostale dr\u017eave ne mogu da se takmi\u010de, a bez nje ne mogu. U slu\u010daju Holandije to je prvo bila tehnologija konzervacije ribe koja je dozvolila du\u017ea putovanja morem, a potom inovacija u brodogradnji. Za Holandijom je usledila hegemonija Engleske zasnovana prvo na tekstilnoj industriji, a potom na \u010deliku i tzv. industrijskoj revoluciji, a za njom je usledila hegemonija SAD-a sa nizom novih industrija. Ameri\u010dka hegemonija je u padu od 70-ih godina pro\u0161log veka, zbog \u010dega je ve\u0107 dugi niz godina cilj ameri\u010dke dr\u017eave da se taj trend ako ne preokrene, a onda makar da se zaustavi ili uspori. Svaka hegemonija zasnovana na tehnologiji obi\u010dno prati isti \u0161ablon: kompetitivni proizvod koji se prodaje drugim zemljama i dovodi do akumulacije kapitala, potom sledi \u0161irenje tehnologije u druge zemlje pri \u010demu hegemon manje zavisi od proizvodnje same robe koliko zavisi od prodaje ma\u0161ina koja proizvode tu robu. Kona\u010dno, nastupa faza finansijalizacije kada hegemon vi\u0161e nema kontrolu nad proizvodnim procesom ali poseduje finansijska sredstva koja potom iznova investira.<\/p>\n
Ova teorijska digresija nam slu\u017ei kao okvir za razumevanje tehnolo\u0161ke borbe na polju ve\u0161ta\u010dke inteligencije. No, po\u010dnimo od po\u010detka. Iako prisutna decenima u razli\u010ditim oblicima (van domena nau\u010dne fantastike), ve\u0161ta\u010dka inteligencija dolazi u prvi plan sa pojavom softvera ChatGPT-a firme OpenAI, koji pokre\u0107e lavinu njegove inovativne primene, a samim tim i ogromne investicije. \u0160tavi\u0161e, ovo tr\u017ei\u0161te je jedan od glavnih faktora oporavka ameri\u010dkog finansijskog sektora 2024. godine kada je 46% svih investicija oti\u0161lo startapima vezanim za ve\u0161ta\u010dku inteligenciju.1 Posledica ove ekspanzije tr\u017ei\u0161ta ve\u0161ta\u010dke inteligencije sa sobom povla\u010di i potrebu za ure\u0111ajima spcijalizovanim za obradu modela ve\u0161ta\u010dke inteligencije. Radi se o istom tipu procesora koji se obi\u010dno koristi za grafi\u010dke kartice, \u0161to je dovelo do toga da se jedan od najve\u0107ih proizvo\u0111a\u010da istih, Nvidia, specijalizuje i za ovaj sektor i ostvari kontrolu nad 70-95% celog tr\u017ei\u0161ta.2 Ve\u0161ta\u010dka inteligencija je vrlo brzo postala tehnologija sa potencijalom da pokrene novi ciklus akumulacije, samo je pitanje ko \u0107e nad njim da odr\u017ei dominaciju i da ostvari hegemoniju.<\/p>\n
Uprkos prvobitnom entuzijazmu, sektor ve\u0161ta\u010dke inteligencije nije ispunio o\u010dekivanja i do februara 2024. godine svega 5.4% preduze\u0107a je koristilo ove tehnologije. Vi\u0161e od 80% preduze\u0107a smatra da je ve\u0161ta\u010dka inteligencija u oblasti generisanja multimedijalnog sadr\u017eaja neprimenljiva, a jedan od najve\u0107ih strahova ljudske radne snage\u2013da njihova radna mesta pre\u0111u ve\u0161ta\u010dkoj inteligenciji\u2013nije se ostvarilo. Sa ta\u010dke gledi\u0161ta ve\u0161ta\u010dke inteligencije, preko 94% preduze\u0107a nije smanjilo radnu snagu u korist ra\u010dunara.3 Dakle, dve godine kasnije tr\u017ei\u0161te ve\u0161ta\u010dke inteligencije dolazi u istu situaciju u kojoj je bio i tzv. dot-com boom na po\u010detku 21. veka. Se\u0107ate li se firme Sun Microsystems \u010diji je slogan bio: \u201cMi smo ta\u010dka u ta\u010dka kom\u201d (We are the dot in the dot com\u201d)? Naravno da ne jer je nestala zajedno sa dot-com fenomenom. Situacija je tim pre gora \u0161to vi\u0161e nije mogu\u0107e dodavati vi\u0161e hardvera i podataka i o\u010dekivati da \u0107e razultati biti srazmerni. Tehnologija je do\u0161la do svojih ograni\u010denja, a rezultati su neproporcionalno manji u odnosu na ulo\u017eeno.4<\/p>\n
Me\u0111utim, ova situacija je samo ote\u017eavaju\u0107a okolnost, a najve\u0107a opasnost dolazi iz Kine. Kompanija pod imenom DeepSeek je napravila novi model koji konkuri\u0161e OpenAI-ovom modelu pri \u010demu je jeftiniji i efikasniji od ameri\u010dkih konkurenata.5 Pore\u0111enja radi, ameri\u010dke firme tro\u0161e vi\u0161e od 100 miliona dolara na infrastrukturu za pokretanje njihovih modela. DeepSeek posti\u017ee isto za svega 5 miliona dolara, a rezultati su isti. Da situacija bude jo\u0161 gora za Amerikance, pojavio se i novi model firme ByteDance pod imenom Doubao-1.5-pro koji je za iste performanse kao OpenAI-jev GPT-4 50 puta jeftiniji.6 Ovaj razvoj situacije je preko no\u0107i doveo do pada vrednosti akcija Nvidije jer vi\u0161e nisu potrebne preskupi procesori ve\u0107 se identi\u010dni rezultati mogu posti\u0107i sa daleko prostijim i jefinijim.78 Neposredna posledica efikasnosti DeepSeeka i novih kineskih modela ve\u0161ta\u010dke inteligencije je reakcija tr\u017ei\u0161ta na akcije Nvidije. Budu\u0107i da DeepSeek koristi starije i slabije verzije Nvidijinog hardvera, \u0161to dovodi u pitanje da li je tr\u017ei\u0161tu uop\u0161te potreban najskuplji i najbolji hardver ove kompanije. U jednom danu, akcije Nvidije su pale 17%.9<\/p>\n
Amerika je na taj razvoj situacije odgovorila projektom Stargejt (StarGate): kompanija koja planira da investira 500 milijardi dolara u naredne \u010detiri godine, u izradu infrastrukture za ve\u0161ta\u010dku inteligenciju u SAD-u. Osniva\u010di firme su preduze\u0107a SoftBank, Oracle, OpenAI i MGX. Tehnolo\u0161ki partneri firme su Arm, Majkrosoft (Microsoft), Orakl (Oracle) i NVIDIA.10 Kineske kontramere su usledile nedugo potom uz najavu da \u0107e se investirati 137 milijardi dolara u sopstvenu infrastrukturu u periodu od narednih 5 godina.11<\/p>\n
Borba za dominaciju u novim tehnologijama je po\u010dela, a prvu bitku je dobila Kina. Da li \u0107e SAD uspeti da se odr\u017ei ili \u0107e do\u0107i do potpunog kolapsa njene industrije, ostaje da se vidi. Ishod rata ujedno mo\u017ee i da uka\u017ee na to ko \u0107e biti slede\u0107i hegemon, ne samo u ovoj oblasti ve\u0107 globalno.<\/p>\n
1. https:\/\/www.reuters.com\/technology\/artificial-intelligence\/ai-startups-drive-vc-funding-resurgence-capturing-record-us-investment-2024-2025-01-07\/
\n2. https:\/\/www.eos-intelligence.com\/perspectives\/technology\/nvidias-meteoric-rise-can-the-ai-chip-giant-sustain-its-dominance\/
\n3. https:\/\/www.forbes.com\/sites\/sherzododilov\/2024\/08\/25\/why-artificial-intelligence-hype-isnt-living-up-to-expectations\/
\n4. https:\/\/time.com\/7178328\/is-ai-progress-slowing-down\/
\n5. https:\/\/www.cnbc.com\/2025\/01\/24\/how-chinas-new-ai-model-deepseek-is-threatening-us-dominance.html) Ovaj razvoj situacije je stvorio paniku u Silikonskoj Dolini. DeepSeek ko\u0161ta svega 3% cene OpenAI-vih modela pri \u010demu kineska firma ne prati uobi\u010dajenu praksu na Zapadu da naplati istu cenu kao i konkurencija, a da razliku stavi u d\u017eep ve\u0107 prosto obaraju cenu do te mere da postane neodr\u017eiva i neisplativa za konkurenciju. ((https:\/\/x.com\/RnaudBertrand\/status\/1881709223152878000
\n6. https:\/\/x.com\/deedydas\/status\/1882479771428544663?mx=2
\n7. https:\/\/x.com\/morganb\/status\/1883686162709295541
\n8. https:\/\/markets.businessinsider.com\/news\/stocks\/nvidia-stock-crash-tech-selloff-ai-deepseek-black-swan-taleb-2025-1
\n9. https:\/\/princip.info\/2025\/02\/07\/borba-na-frontu-vestacke-inteligencije\/
\n10. https:\/\/openai.com\/index\/announcing-the-stargate-project\/
\n11. https:\/\/x.com\/rwang07\/status\/1883210410763121073?mx=2<\/p><\/blockquote>\nBorba na frontu ve\u0161ta\u010dke inteligencije<\/a><\/p><\/blockquote>\n