{"id":423778,"date":"2025-02-15T07:46:30","date_gmt":"2025-02-15T06:46:30","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=423778"},"modified":"2025-02-15T07:46:30","modified_gmt":"2025-02-15T06:46:30","slug":"opasan-put-uz-dlaku-kapitala","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/02\/15\/opasan-put-uz-dlaku-kapitala\/","title":{"rendered":"Opasan put uz dlaku kapitala"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Sanja Kova\u010devi\u0107<\/strong><\/p>\n

Sonja Lokar, feministkinja, sociologinja i politi\u010darka: Postigle smo da na dnevni red do\u0111u neka pitanja koja kapital ni\u0161ta ne ko\u0161taju, ali jo\u0161 uvek nismo dovoljno jake da bismo mogle menjati bitne stvari. U ovom trenutku bitne stvari su mir i zelena tranzicija. \u017dene koje su u\u0161le u politiku mogu da izbore neke mrvice; opasno je postaviti se protiv kapitala, protiv mo\u0107nika bilo kakve vrste, bez obzira bio \u017eena ili mu\u0161karac.<\/p><\/blockquote>\n

Sonja Lokar je slovenska feministkinja, sociologinja i politi\u010darka koja iza sebe ima preko pedeset godina izuzetno aktivnog politi\u010dkog i feministi\u010dkog rada. Diplomirala je francuski jezik i sociologiju na Univerzitetu u Ljubljani, a kao sociologinja se specijalizirala za razvoj politi\u010dkih partija, dr\u017eavnih pitanja socijalne za\u0161tite i rodna pitanja. \u010clanica Saveza komunista Jugoslavije postala je 1966. Po\u010detkom 1970-ih je radila kao dokumentalistica na Institutu za etni\u010dke studije, bila je aktivistkinja socijalisti\u010dke omladine i analiti\u010darka u marksisti\u010dkom centru SK Slovenije, a potom i \u010dlanica vi\u0161estrana\u010dkog Dr\u017eavnog zbora (1990.-1992.). Kao \u010dlanica radnog predsjedni\u0161tva SR Slovenije sudjelovala je na burnom izvanrednom kongresu SKJ odr\u017eanom u Beogradu u sije\u010dnju 1990. kada je slovenska delegacija, a potom i hrvatska, napustila i tako prekinula kongres koji nikada kasnije nije nastavljen. Ostala je \u010dlanica transformirane komunisti\u010dke partije u Socijaldemokratsku stranku, intenzivno se bave\u0107i polo\u017eajem \u017eena u politici i dru\u0161tvu. Jedna je od organizatorica nezavisnog \u017eenskog mirovnog pokreta koji je poku\u0161ao sprije\u010diti izbijanje rata u Jugoslaviji. Na njenu inicijativu 2007. godine u Sloveniji je osnovan \u017denski lobi Slovenija (\u017dLS), a\u00a0 2012. je bila predsjednica Evropskog \u017eenskog lobija (EWL).<\/p>\n

Uo\u010di njenog puta u Beograd na obilje\u017eavanje osam desetlje\u0107a AF\u017d-a Srbije, ali i povodom pola stolje\u0107a njenog nemjerljivo va\u017enog rada, razgovarale smo o povijesti i sada\u0161njosti \u017eenskog organiziranja kod nas, te o nekim pitanjima s kojima se danas suo\u010davamo u \u017eenskoj borbi.<\/p>\n

Va\u017eno je da i danas govorimo o povijesti na\u0161eg \u017eenskog organiziranja. Je li \u017eenski pokret kakav danas imamo jo\u0161 uvijek oslonjen na AF\u017d i rad \u017eena u socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji?<\/p><\/blockquote>\n

Antifa\u0161isti\u010dki front \u017eena (AF\u017d) kao organizacija oformljena u Drugom svetskom ratu omogu\u0107ila je tada \u017eenama da na organizirani na\u010din mogu da ka\u017eu svoju re\u010d i da se ta re\u010d \u010duje. Trebali su \u017eene toliko da su im mogli obe\u0107ati sve \u0161to im je trebalo. Ta je organizacija osnova svega onoga \u0161to je nastalo u socijalizmu. Ali nije to bilo tako jednostavno, niti brzo. AF\u017d je bio rasformiran 1954. uglavnom zato \u0161to je Vida Tom\u0161i\u010d, koja je tada vodila organizaciju, procenila da su se \u017eene previ\u0161e zatvorile u svoju organizaciju i zato ne mogu da postignu ni\u0161ta \u0161to je stvarno va\u017eno, dok istovremeno velika politika radi svoje i tamo nema \u017eena. Plan je bio, ako se ta organizacija rasformira, da se \u017eene uklju\u010de u veliki tok politike, da u njemu budu ravnopravne i da na taj na\u010din postignu i za \u017eene i za dru\u0161tvo ono \u0161to su mislile da je va\u017eno posti\u0107i. Pokazalo se da ta pretpostavka nije bila dobra, jer zatvaranje u svoj balon nije bilo dobro, ali imati organizaciju u kojoj \u017eene formiraju svoj glas isto tako nije bilo dobro.<\/p>\n

Onda je trebalo jedno 15 godina nakon raspu\u0161tanja AF\u017d-a da se pokrene sve ono \u0161to nije bilo mogu\u0107e prije. U tom razdoblju \u0161ezdesetih, sedamdesetih, osamdesetih postigle su se skoro sve velike stvari koje je Jugoslavija u\u010dinila za ravnopravnost \u017eena. Po mom mi\u0161ljenju problem 1954. nije bio samo to \u0161to su se \u017eene zatvorile u svoj balon, nego \u0161to je \u017eenska organizacija ostala vrlo dosledna svojim idejama i planovima od osnivanja AF\u017d-a, a Partiji se nije toliko \u017eurilo \u2013 nisu mislili da su to prioriteti.<\/p>\n

Ta \u017eenska organizacija je i\u0161la na \u017eivce prete\u017eno mu\u0161kom rukovodstvu, jer je tra\u017eila vi\u0161e nego \u0161to su oni bili sposobni ili spremni da urade u tom momentu. Ali zanimljivo je, kada je taj pokret stasao sedamdesetih godina \u2013 na \u0161to se oslonio? Na samoupravljanje, na dru\u0161tveno vlasni\u0161tvo, na delegatski sistem, na nesvrstanost i na dogovorene kvote. Nismo mi u Jugoslaviji imali zakonom propisane kvote, ali postojao je takozvani dru\u0161tveni kadrovski dogovor da u svim delegacijama mora biti najmanje 30 posto \u017eena. I to se do neke mere i u delegacijama i u radni\u010dkim savetima po\u0161tivalo, ali se nije po\u0161tivalo u izvr\u0161nim organima koji su imali najve\u0107u mo\u0107. Zna\u010di u izvr\u0161nim savetima, ili danas bi rekli vladi, bilo je maksimum 12 posto \u017eena, a da o velikim poduze\u0107ima koja su harala na ekonomskom polju ne govorimo \u2013 tamo \u017eena nije bilo. \u017dene u Jugoslaviji imale su donekle mo\u0107 da re\u0161avaju konkretna pitanja, ali nisu mogle uticati na to kako \u0107e se celokupna politika u zemlji odvijati. Ali bile su dovoljno jake da su napravile osnovu za ravnopravnost \u017eena u dru\u0161tvu. To su uradile i ja im skidam kapu.<\/p>\n

Po\u010detkom 1990-ih \u201cdo\u0161la\u201d je takozvana demokracija. \u0160to je to donijelo i odnijelo \u017eenskom pokretu?<\/p><\/blockquote>\n

Kada smo stvarali tu demokraciju nismo vi\u0161e imale AF\u017d, nismo imale veliku masovnu krovnu nezavisnu \u017eensku organizaciju koja bi mogla na bilo koji na\u010din da se ume\u0161a u procese koji su vodili u rat. I jo\u0161 i gore, nismo imali organizaciju koja bi mogla uticati na to da se partije ne formiraju tako da budu zapravo \u017eenomrza\u010dke. I odjednom smo imali vi\u0161estrana\u010dje, i u toj velikoj demokraciji \u2013 nema \u017eena. Recimo u Sloveniji sa 26 posto iz 1986. spali smo na 11 posto \u017eena, a drugde sa 20 na 2, 3, 5 posto u parlamentima i na vlade s jednom ili dvije ministrice. U momentu kad se odlu\u010duje o ratu, nas nigdje nema. Nemamo politi\u010dkog glasa, nas nitko ni\u0161ta ne pita.<\/p>\n

U devedesetima, od raspada na kongresu do izbijanja rata, dobro obave\u0161tene pametne \u017eene u politici i u civilnom dru\u0161tvu, pokrenule smo novi \u017eenski mirovni pokret. Vidjele smo da se rat bli\u017ei i poku\u0161avale smo na sve na\u010dine da ubedimo ljude da ustanu protiv rata. Uspelo nam je tada da ljudi iza\u0111u na ulice i da se izjasne protiv rata. Najmasovniji pokret je bio u Bosni i Hercegovini, ali ni\u0161ta nismo mogle da spre\u010dimo jer odluka o ratu se ne donosi na ulici, ona se donosi u kabinetu vlade. To se desilo bez nas i protiv nas. Jo\u0161 uvijek mislim da je zastupljenost i politi\u010dka mo\u0107 \u017eena klju\u010dno pitanje. Moje je polazi\u0161te da nakon svega \u0161to nam se dogodilo, vi\u0161e nikad se ne smije dogoditi da nas gurnu u rat, a da nas nitko ni\u0161ta ne pita. Zna\u010di moramo biti tamo i to spre\u010diti gde se spre\u010diti mo\u017ee. Za to su potrebna dva uslova: prvi je da \u017eena u politici bude masovno jer polovina odlu\u010duje, ne odlu\u010duje tre\u0107ina ni 20 posto. Drugi uslov je da u politiku moraju da u\u0111u \u017eene koje razumiju da politika kakva je danas nije dobra, da se ona mora totalno tranformirati jer je to u na\u0161em interesu i u interesu celog dru\u0161tva. Jer ako politika slu\u017ei samo mo\u0107nicima, kapitalu, lobijima mo\u0107i i para, ljudima ne ostane ni\u0161ta, a za \u017eene ostane manje od ni\u0161ta.<\/p>\n

Nakon rata ste mnogo radili na kvotama, na borbi za politi\u010dku zastupljenost \u017eena. Kako danas na to gledate, \u0161to ste postigle?<\/p><\/blockquote>\n

Rekla bih da smo postigle broj. Postigle smo da neka pitanja koja kapital ni\u0161ta ne ko\u0161taju do\u0111u na dnevni red. Ali jo\u0161 uvek nismo dovoljno jake da bismo mogle menjati bitne stvari. U ovom trenutku su bitne stvari mir i zeleni prelaz jer \u0107e planet sa nama zajedno da isko\u010di iz tra\u010dnica, pitanje novih tehnologija koje su totalno promenile svet \u2013 na\u010din na koji radimo, na koji menjamo dobra izme\u0111u sebe, na koji komuniciramo, na\u010din na koji se radi politika. Sve se promenilo. To su klju\u010dna pitanja ovog vremena i mi kao \u017eene stvarno ne mo\u017eemo jo\u0161 na to da uti\u010demo, barem ne na na\u010din da menjamo kako veliki kapital ho\u0107e to da re\u0161i. One \u017eene koje su u\u0161le u politiku vi\u0161e-manje slu\u017ee tom kapitalu, mogu da izbore neke mrvice: recimo da manje ko\u0161taju ulo\u0161ci, da se prihvate dobri zakoni u vezi nasilja nad \u017eenama, a pitanje je naravno i da li se ti zakonii sprovode.<\/p>\n

Mislim da smo prvih trideset godina nakon demokratskih izbora potro\u0161ile na to da obranimo ste\u010dena prava, i nismo sva mogle da obranimo. Najvi\u0161e smo izgubile socijalnih i ekonomskih prava. Neka prava smo i dobile \u2013 nije mala stvar da sad mo\u017eemo slobodno da se politi\u010dki organiziramo. Ili to da imamo kvote, pa je sada u parlamentu 40 posto \u017eena, a ne 3, 4 ili 7. Ali sve ostalo ako pogleda\u0161 \u2013 zdravstvo, \u0161kolstvo, penzija, stari ljudi\u2026 Za\u0161to smo danas prekarne radnice ili radimo u sektorima koji su podcenjeni i podpla\u0107eni? I kako je mogu\u0107e da imamo 40 posto \u017eena u parlamentima, a to se ne mo\u017ee promenit?\u00a0 Kandidatkinje koje dobivaju pozicije biraju mu\u0161karci, i one su lojalne njima, a ne \u017eenskim idejama. Opasno je postaviti se protiv kapitala, protiv mo\u0107nika bilo kakve vrste, bez obzira bio \u017eena ili mu\u0161karac. Ali za \u017eene je jo\u0161 te\u017ee jer nismo jo\u0161 dovoljno ve\u0161te kako jedna drugoj \u010duvati le\u0111a, kako se zajedni\u010dki boriti i kako prona\u0107i taktike, a da ma\u010do vladaju\u0107i mu\u0161karci ne mogu da nam ka\u017eu ne. Jer u politi\u010dkom procesu postoje takvi trenuci \u2013 postoje pred izbore, kad do\u0111e do nekog kriznog momenta ili u partiji ili u dru\u0161tvu. Tada je trenutak kada se mogu raditi promene. Ali \u017eene moraju biti spremne i moraju znati \u0161to ho\u0107e.<\/p>\n

Kad pogleda\u0161 kako su \u017eene bile organizirane u ratu, i kako su bile organizirane posle rata i kako smo organizirane danas, vidi\u0161 da su to vrlo razli\u010dite konstelacije. Na\u010dini organiziranja su se morali prilagoditi razli\u010ditim uslovima i kontekstima. A koji su nam danas uslovi? Nemamo velike tvornice u kojima bi radni\u010dka klasa bila u prilici da se mo\u017ee masovno organizirati. Potro\u0161a\u010dko dru\u0161tvu u kojemu ve\u0107 dosta dugo \u017eivimo nas je promenilo \u2013 vi\u0161e nismo gra\u0111ani, sad smo potro\u0161a\u010di, naravno ako imamo pare. Treba ponovo nau\u010dit biti gra\u0111anka i uklju\u010diti se gde god misli\u0161 da mo\u017ee\u0161 biti korisna. Ne mislim da sve \u017eene treba da u\u0111u u partije. Bitno je da, kada se odlu\u010de da jedan problem u dru\u0161tvu treba re\u0161iti, treba da naprave ciljanu koaliciju koja mo\u017ee da re\u0161i taj problem i onda raditi na njemu. I tako ve\u0107 radimo \u2013 radile smo tako na kvotama, na pitanju nasilja itd.<\/p>\n

Jedna od borbi koje vodimo u Hrvatskoj je pitanje prava na poba\u010daj. U Sloveniji ste uspjele sa\u010duvati \u010dlanak iz prija\u0161njeg Ustava koji garantira slobodan izbor o ra\u0111anju, a kod nas postoji inicijativa za vra\u0107anjem tog \u010dlanka u Ustav. U tom kontekstu, mo\u017eete li komentirati regresiju prava \u017eena u na\u0161im dru\u0161tvima od kada smo u EU?<\/p><\/blockquote>\n

Ni\u0161ta se bez borbe ne mo\u017ee u\u010diniti. U toj borbi koju vi vrlo dugo vodite, jo\u0161 uvijek nije dovoljno velika masa koja bi izvr\u0161ila pritisak. U Sloveniji smo se borile od prvog dana kada su nam hteli maknuti taj \u010dlanak iz ustava. Vama je to izbacio HDZ, kad je bio najmo\u0107niji, i nitko nije primetio jer je bio rat. Ali kod nas, kad smo pravili novi ustav i kad su iz njega poku\u0161ali izbaciti taj dio, takav je vrisak u dru\u0161tvu nastao da se nisu usudili to da urade. Kad ima\u0161 ustavnu garanciju, lak\u0161e je braniti i zakon i sve ostalo. U ustavu pi\u0161e da je \u010dovek slobodan da sam odlu\u010duje o tome da li i kada \u017eeli imati decu, i da je dr\u017eava du\u017ena da napravi sve \u0161to je potrebno da bi \u010dovek mogao da to ostvari. Zabrana poba\u010daja ili prigovor savesti ve\u0107ine le\u010dnika zapravo je odli\u010dan biznis za one koji rade abortus privatno. I to je jedan od razloga za\u0161to tvoje zakonsko pravo vi\u0161e nije istinsko pravo. Dobar, a mo\u017eda i jedini na\u010din na koji to mo\u017ee\u0161 sada da popravi\u0161 je ovo \u0161to je napravila Evropska koalicija mladih \u017eena s kampanjom Moj glas moj izbor. Pokrenule su kampanju kako bi skupile milijun potpisa (i skupile ih u \u0161est meseci) kako bi svaka \u017eena u EU imala pravo na besplatan abortus pla\u0107en iz posebnog fonda na razini EU-a. No to jo\u0161 uvek nije najbolje re\u0161enje. Za jednu siroma\u0161nu \u017eenu jeftinije je da si probu\u0161i maternicu iglom nego da putuje u drugu zemlju gde opet mora da plati i put i boravak.<\/p>\n

Ako napravi\u0161 analizu, usporedi\u0161 \u017eenska prava u nekada\u0161njoj socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji i u EU, vidi\u0161 da smo bile deset puta bolje od njih. Imale smo druge probleme, recimo politi\u010dka prava \u017eena u EU su bila ve\u0107a nego u na\u0161em sistemu, ali socijalna i ekonomska prava su kod nas bila ve\u0107a nego \u0161to su ikada bila u EU, i do dana\u0161njeg dana jo\u0161 uvek nisu tamo gde smo mi bili prije 30 godina. Mi se zapravo vra\u0107amo unatrag, a kobajagi \u017eivimo u demokratskom dru\u0161tvu. Reproduktivna prava su apsolutno va\u017ena za \u017eene, ali ako to i nasilje postanu jedine to\u010dke oko kojih se borimo u \u017eenskom pokretu, izgubile smo rat. I to ne mo\u017eemo vi\u0161e tako da radimo, jer dana\u0161nja i ekonomska i socijalna pitanja koja su na dnevnom redu toliko nas poga\u0111aju da moramo da promenimo fokus \u2013 da se usmerimo na javno zdravstvo, javno \u0161kolstvo, kraj prekarijata, zeleni preokret u ekonomiji i naravno da radimo za mir. Ako \u017eenski pokret danas o tome nema stav, on nije relevantan.<\/p>\n

Bili ste predsjednica Evropskog \u017eenskog lobija 2012. i tada su otprilike po\u010deli prijepori oko politika vezanih uz prostituciju u Evropi. \u0160to biste rekli o tome i kako danas stoje stvari u tom pogledu?<\/p><\/blockquote>\n

Kada napravi\u0161 miks izme\u0111u neoliberalizma i levice, postane mogu\u0107e da prostitucija postaje rad kao i svaki drugi. To je najve\u0107i problem. Kad sam bila predsednica EWL-a 2012. godine postigla sam da o tome nismo glasale jer je evropski lobi bio podeljen na dva dela \u2013 jedne su zagovarale legalizaciju, a druge za aboliciju prostitucije. Nismo mogle nikako da se oko toga slo\u017eimo, a po\u0161to smo organizacija koja funkcionira na konsenzusu, jednostavno smo se dogovorile da se ne\u0107emo baviti onim oko \u010dega se sva\u0111amo. Imat \u0107emo to u debati, ali radit \u0107emo na onome oko \u010dega se sla\u017eemo.<\/p>\n

To je tako trajalo do 2022. Ali 2022. kada nisam bila na sednici, generalna skup\u0161tina je ipak glasala o tom pitanju i odlu\u010dila je da Evropski lobi stave na poziciju abolicije. Su\u0161tina te pozicije je da prostitucija nije nikakav rad i nikakva najstarija \u017eenska profesija, nego da je to najstariji na\u010din nasilnog poni\u017eavanja, iskori\u0161tavanja i ugnjetavanja \u017eena i da treba sve u\u010diniti da prostitutku ne krivi\u0161 za situaciju u kojoj se na\u0161la, ali da kazni\u0161 klijenta jer time smanjuje\u0161 potra\u017enju, i da strogo ka\u017enjava\u0161 sve koji \u017eive na ra\u010dun osobe u prostituciji. Pritom, naravno, da napravi\u0161 dr\u017eavni program koji poma\u017ee osobi u prostituciji da se iz toga kada sama odlu\u010di izvu\u010de.<\/p>\n

Na ovoj drugoj strani stoje liberalni levi\u010dari koji ka\u017eu \u2013 prostitutucije je bilo i bit \u0107e, i po\u0161to to ne mo\u017eemo spre\u010diti, a znamo da je to ne\u0161to \u0161to je jako opasno za \u017eene i povezano s nepravednom stigmom, ako \u017eelimo da se ta opasnost i stigma smanje, onda ju moramo regulirati. To \u0161to ona radi nije ka\u017enjivo, to je njen li\u010dni izbor i njoj trebaju sva prava, kao i svim drugim radnicama, a oni koji organiziraju njen posao su menad\u017eeri koji joj samo poma\u017eu da joj netko ne u\u010dini jo\u0161 ve\u0107e zlo. Kada levica tako pri\u010da, ona misli da zapravo time \u0161titi \u017eenu. Ali taj na\u010din razmi\u0161ljanja je usluga ugnjetava\u010dima u industriji prostitucije.<\/p>\n

Pored trgovine oru\u017ejem i drogom, iskori\u0161tavanje prostitucije je tre\u0107i najunosniji me\u0111unarodni biznis biznis koji okre\u0107e ogromne pare, i naravno da na tome sjede oni koji organiziraju prostituciju. Liberalni kapitalizam uz to jo\u0161 i ka\u017ee, za\u0161to ne bi pla\u0107ale porez kao i svaki drugi radnik, ne shva\u0107aju\u0107i da su time dr\u017eavu postavili u poziciju svodnika.<\/p>\n

Svi se sla\u017eemo da je prostitucija u\u017easno opasna, da u njoj \u017eene stradaju i da stigma ne bi smela biti na njima. Svi se sla\u017eemo da onima koje \u017eele da iza\u0111u iz te situacije dr\u017eava mora da pomogne. U svemu drugome se ne sla\u017eemo.<\/p>\n

Benevolentna strana ljudskoprava\u0161kih organizacija na poziciji legalizacije prostitucije je da treba pomo\u0107i \u017eenama u prostituciji, da ih treba za\u0161titi radnim zakonima. Ali postoji i ogromna lobisti\u010dka mo\u0107 onih koji imaju pare, da pla\u0107aju promociju svoje ideje da prostitucija treba da postane legalan lukrativan biznis. Ne\u0107u da ulazim u to koja je komu namera i koji cilj, to na kraju nije ni potrebno, jer mislim da je dovoljno ako jasno postavimo vrednosti prema kojima se odlu\u010dujemo oko tog pitanja. Poka\u017eite mi jednog \u010doveka koji voli svoju k\u0107erku, sestru, devojku, \u017eenu, majku, koji bi \u017eeleo da ona \u201cradi\u201d kao prostituka. Zgrozilo me kada sam videla da u Engleskoj jedan fakultet mrtav-hladan objavljuje priru\u010dnik u kojemu savetuje studenticama kako da se bezbednije bave prostitucijom da bi mogle da plate svoju \u0161kolarinu.<\/p>\n

Postoji neformalna abolicionisti\u010dka koalicija Brussels Call koju koordinira EWL, gde se razmenjuju informacije i dogovara zagovaranje. U zadnje vreme u UN-u imamo Reem Alsalem, izuzetno dobru posebnu izvestiteljicu za nasilje protiv \u017eena, koja inzistira da se prostitucija globalno smatra sistemskim nasiljem, eksploatacijom i zloupotrebom \u017eena i devojaka i da ne postoji nijedna vrsta rada pri kojem se rad odvija unutar tela radnika. Kapitalizam tako funkcionira \u2013 sve oko sebe pretvara u robu, pa je tako pretvorio u robu i \u017eensko telo. Radnica prodaje svoju radnu snagu, a \u017eena u prostituciji prodaje svoje telo, postaje seksualna robinja na komadi\u0107e. Tako ne\u0161to ne mo\u017ee biti prihvatljivo u 21. veku.<\/p>\n

Opasan put uz dlaku kapitala<\/a><\/p><\/blockquote>\n