{"id":423328,"date":"2025-02-09T05:17:22","date_gmt":"2025-02-09T04:17:22","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=423328"},"modified":"2025-02-09T05:17:22","modified_gmt":"2025-02-09T04:17:22","slug":"tisina-na-zapadu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/02\/09\/tisina-na-zapadu\/","title":{"rendered":"Ti\u0161ina na Zapadu"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Sne\u017eana Stankovi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Jedan minut traje 60 sekundi.<\/p>\n

Zamislimo ti\u0161inu koja sada po\u010dinje _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _<\/p>\n

Zamislimo ovakvih 900 sekundi prekida u tekstu. 15 minuta ti\u0161ine za petnaestoro nastradalih ljudi koji su postojali svojim imenima, u svojim porodicama, me\u0111u svojim prijateljima, kom\u0161ijama, tokom jutarnjeg \u010daja, kafe, doru\u010dka, odlaska u \u0161kolu, na posao, u trenucima radosti i nade u \u017eivotu. Ta ti\u0161ina sadr\u017ei u sebi jednu nestvarnu dimenziju. Ona nas prenosi u oniri\u010dki prostor svega \u0161to je moglo biti, a \u0161to nije vi\u0161e mogu\u0107e za ljude koji su se tog petka na\u0161li pod nadstre\u0161nicom \u017delezni\u010dke stanice u Novom Sadu. Od 1. novembra 2024. godine moje re\u010di zanemo\u0107ale su i zanemele pred ovim u\u017easom. Svi mirisi trafika-pekara i pejza\u017ei jezika du\u017e novosadske \u017delezni\u010dke stanice, koji su pratili moje detinjstvo izme\u0111u Novog Sada i slova\u010dko-rusinskih sela, sledili su se. Ti\u0161ina u novogodi\u0161njoj no\u0107i na Studentskom trgu odmrzla je zale\u0111ene misli i njihovo prevo\u0111enje u zapis.<\/p>\n

23:52 \u2013 00:07.<\/p>\n

Dok su jedva \u010dujni zvuci slavlja dopirali do Studentskog trga, a izmaglica zaklanjala svetlost vatrometa, mi smo naselili me\u0111uvremenski prostor bdenja u vidu stra\u017ee protiv zaborava nastradalih i u vidu posve\u0107enosti o\u017ealo\u0161\u0107enima koji moraju nastaviti dalje. Kroz trenutak koji je najte\u017ee poneti i izneti.<\/p>\n

Politikolo\u0161kinja Joan Tronto pi\u0161e o konceptu solidarnosti kroz brigu (caring solidarity) koja je ukorenjena u demokratiji.1 Ona postavlja brigu u horizont odnosa i odgovornosti. Diskusiju o feministi\u010dkoj etici u \u010dijim okvirima se Tronto kre\u0107e ostavljam u ovom trenutku za neke kasnije stranice da bih sada podelila redove o tzv. ma\u0161ini neodogovornosti (irresponsibility machine). Ona obja\u0161njava da postoje dve vrste neodgovornosti: ignorisanje i stvaranje takvih institucionalnih struktura koje zata\u0161kavaju tokove vladaju\u0107eg aparata. Tronto govori o neoliberalnom ekonomskom pristupu koji \u010dini temelj ma\u0161ine neodgovornosti budu\u0107i da samo u podru\u010dje individualnog sme\u0161ta odgovornost. Upravo se tu progla\u0161ava krivica pojedinca \u2013 sam(a) si kriv(a) (It\u2019s your own fault). Upravo ovde studenti razotkrivaju ovu surovu agresivnu paradigmu \u2013 pozivaju\u0107i nadle\u017ene institucije na odgovornost.<\/p>\n

Ti\u0161ina bdenja, stra\u017ee, se\u0107anja, opomene i poziva na odgovornost postaje pobuna ukorenjena u solidarnosti me\u0111usobne brige (relational care). Zato oblik ravnopravnog mnogoglasja u vidu vanstrana\u010dkih plenuma nadilazi svaki pritisak vlasti i onih bliskih vlastima. Re\u010dima Adriane Zaharijevi\u0107, studenti pokazuju da predsednik nije dr\u017eava. Bojan Vu\u010dkovi\u0107, direktor XIII beogradske gimnazije, moj nekada\u0161nji razredni stare\u0161ina, podsetio nas je na izmaku 2024. godine na 172. \u010dlan Du\u0161anovog zakonika: da sudije sude po pravdi i zakoniku \u201ea da ne sude po strahu od carstva mi\u201c. Naravno, ovo nije anahronizam i ne sme se dokument jednog tako\u0111e surovog vremena nametnuti savremenom kontekstu. Ipak, citatni izbor otima se vremenu. Ispred autoritarne vlasti predsednika Vu\u010di\u0107a u-staju studenti. Agresivne provokacije i opasni narativi koji se mobili\u0161u u cilju nasilja jesu doveli do nasilja. Zajedno sa predstavnicima vlasti, od (nekada\u0161njeg) premijera do predsednika, po\u010dinioci nose i \u0161ire pri\u010de o stranim pla\u0107enicima, autonoma\u0161ima, separatistima i \u0161pijunima, divljoj rulji radikalnih pogleda koja izbegava svoju odgovornost, u\u010denje, studiranje i odbija dijalog.<\/p>\n

U duhu re\u010di Bojana Vu\u010dkovi\u0107a, uprkos zaustavljenim \u010dasovima u vidu blokada, re\u010d je o \u0161kolovanju koje nije stalo ve\u0107 se umnogome nastavilo.<\/p>\n

Studenti su pokazali kako pojedinac i zajednica srastaju, \u010dime odgovornost biva pitanje pojedina\u010dnog i zajedni\u010dkog. Autoritarni sistemi i zakoni neoliberalne ekonomije okivaju pojedinca odgovorno\u0161\u0107u i krivicom; ka\u017enjavaju; disciplinuju. Tom re\u010dniku, tj. takvom logi\u010dkom promi\u0161ljanju autoritarno-individualnog suprotstavlja se, kako sam ranije spomenula, vi\u0161eglasje ili, re\u010dju Adriane Zaharijevi\u0107, pluralnost. Ispred protesta studenata se ne postavlja predstavnica ili predstavnik, strana\u010dki krug, niti bilo ko iz pozicije i sa pozicijom mo\u0107i.<\/p>\n

Sada\u0161njost koju \u017eivimo ve\u0107 se ispomerala vremenskim tokovima. Projektujemo je u pro\u0161lost o kojoj \u0107emo pri\u010dati u budu\u0107nosti. Pri\u010da o ovoj sada\u0161njosti je pri\u010da \u010diji eho istinski odjekuje svetom. Ali ne i u svakom uglu tog sveta. Grad i zemlja koji udomljavaju ovaj zapis su ponovo optere\u0107eni ti\u0161inom. Man h\u00f6rt davon kaum. Es wird kaum davon berichtet. [O tome se jedva ne\u0161to \u010duje. Gotovo da se o tome ni ne izve\u0161tava.] Ovo su re\u010denice koje se formulativno ponavljaju u izjavama ve\u0107ine mojih prijatelja u Nema\u010dkoj.<\/p>\n

Berlin, 1.2.2025, foto: Sne\u017eana Stankovi\u0107
\nIako je Berlin propratio ve\u0107 nekoliko skupova podr\u0161ke studentskim protestima u Srbiji, od kojih je protest u subotu 1. februara 2025. bio jedan od ve\u0107ih, novinari mestimice izve\u0161tavaju (na primer, ovde, ovde, ovde, ovde, ovde ili ovde), dok se politi\u010dari, poput svojih kolega u Evropskoj uniji, ne ogla\u0161avaju.<\/p>\n

Ti\u0161ine su razne.<\/p>\n

Upoznati smo sa komemorativnom ti\u0161inom, punom pijeteta i emocija, re\u010dima postojanog prijatelja. 15 minuta \u0107utanja.<\/p>\n

Ti\u0161ina biva i za\u0161titni\u010dki odgovor usled sle\u0111enosti povredom, o \u010demu je Elaine Scarry pisala.2 U druga\u010dijem zna\u010denju, Annie G. Rogers razlikuje ti\u0161inu i neizgovoreno.3 Ona obja\u0161njava da je ti\u0161ina povla\u010denje koje isklju\u010duje drugog, dok neizgovoreno obavija izgovorene re\u010di i de\u0161ava se u odnosu sa drugim.<\/p>\n

Ti\u0161ina Zapada se mo\u017ee sagledati u ovoj drugoj postavci. Ovde molim \u010ditateljke i \u010ditatelje da ovu kritiku ne prevode u zna\u010denje demonizacije Zapada, niti binarne borbe sa Istokom, ve\u0107 u zapitanost nad tzv. zapadnim kolebljivim standardima i merama kojima se rukovodi saradnja i istovremeno uvode za\u0161tita, odmazda i kazna. U tom smislu, kako podr\u017eati borbu protiv nekoga ko reorganizuje prostore jedne\/ ne\u010dije\/ na\u0161e zemlje u cilju nesmetane \u2013 sasvim neprozirne \u2013 saradnje sa zemljama Evropske unije? Potpisivanju memoranduma povodom strate\u0161kog partnerstva EU i Srbije o odr\u017eivim sirovinama i lancima proizvodnje baterija u cilju proizvodnje elektri\u010dnih vozila, prisustvovao je sam kancelar Scholz, na \u010dijoj se poslovnoj politi\u010dkoj ruti Srbija vi\u0161e puta na\u0161la u toku pro\u0161le godine. Znamo da se oru\u017eje iz Srbije, indirektnim ali uspe\u0161no uhodanim putevima izvozi u Ukrajinu, dok se sankcije Rusiji ne uvode. Dvosmerna trgovina oru\u017ejem sa Izraelom spada u uobi\u010dajeni program vojne politike Srbije (ovde, ovde i ovde). Kakva (ne)prozirna logika jedne dr\u017eave i konteksta u kome deluje.<\/p>\n

\u0160ta nam poru\u010duje ova ti\u0161ina u Nema\u010dkoj i ve\u0107im delom u EU? Re\u010d je tako\u0111e o \u0107utanju koje nastaje \u010dinom ignorisanja i njime biva iznova osna\u017eeno. Setimo se, Joan Tronto govori o ignorisanju kao vidu neodgovornosti. To je veoma aktivan \u010din koji, mo\u017eda s po\u010detka, zahteva trud, nelagodu i napor dok ne postane navika. Mi mo\u017eemo videti i \u010duti zbivanja oko sebe, ali ih zaglu\u0161ujemo svojim prora\u010dunatim \u0107utanjem.<\/p>\n

U aprilu 1977. godine, majke nestalih, ubijenih i zato\u010denih su redovnim protestima na Majskom trgu u Buenos Airesu zahtevale informacije i odgovornost od korumpiranog diktatorskog re\u017eima tada\u0161nje Argentine. Njihov pokret je potresao svet dobiv\u0161i svoj eho kroz sli\u010dne pokrete u raznim zemljama (od Irana, Izraela i Palestine do na\u0161ih prostora). Joan Tronto nas, me\u0111utim, podse\u0107a da je izlazak majki sa Majskog trga na politi\u010dku scenu bio kratkog daha, i to jedino u obliku pozivanja u\u010desnica na moralne vrednosti odgovornosti i pravde. Nadajmo se da studentski protesti ne\u0107e biti kratkog daha, da \u0107e na\u0107i put do odgovaraju\u0107eg i sigurnog oblika institucionalizacije, o \u010demu je nedavno pisao Dejan Ili\u0107, jer svakim danom vremenski tok kao da se ubrzava. Naravno, usled intenzivnih emocija, neizvesnosti, strepnji i nadanja. Moja nada se suprotstavlja ignorisanju Nema\u010dke u kojoj \u017eivim i premostivom daljinom pridru\u017euje zajedni\u0161tvu, tj. mnogoglasju u znaku solidarnog zahteva odgovornosti.<\/p>\n

Zahvaljujem dragoj Nadji Vancauwenberghe za pratnju i podr\u0161ku u protestima beogradskim i berlinskim ulicama.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n

________________
\n1) Joan Tronto, Caring Democracy: Markets, Equality, and Justice (New York: NYU Press, 2013).
\n2) Elaine Scarry, The Body in Pain. The Making and Unmaking the World (New York, Oxford: Oxford University Press, 1985).
\n3) Annie Rogers. The unsayable: The hidden language of trauma (NYC: Ballantine Books, 2007).<\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u0160ta nam poru\u010duje ova ti\u0161ina u Nema\u010dkoj i ve\u0107im delom u EU? Re\u010d je tako\u0111e o \u0107utanju koje nastaje \u010dinom ignorisanja i njime biva iznova osna\u017eeno<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":423331,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-423328","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/423328","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=423328"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/423328\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":423332,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/423328\/revisions\/423332"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/423331"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=423328"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=423328"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=423328"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}