{"id":422626,"date":"2025-01-31T07:15:02","date_gmt":"2025-01-31T06:15:02","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=422626"},"modified":"2025-01-31T07:15:02","modified_gmt":"2025-01-31T06:15:02","slug":"ne-oplakujte-kraj-neoliberalizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/01\/31\/ne-oplakujte-kraj-neoliberalizma\/","title":{"rendered":"Ne oplakujte kraj neoliberalizma"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Kenan Malik<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Istori\u010dar Steven Shapin zapo\u010dinje svoju knjigu Nau\u010dna revolucija re\u010dima: \u201eNau\u010dna revolucija se nikada nije dogodila. Ovo je knjiga o tome\u201c. Bilo bi primamljivo re\u0107i isto o \u201eliberalnom me\u0111unarodnom poretku\u201c (LMP), da ovaj zapravo \u201ene postoji i da su o tome ve\u0107 napisane stotine knjiga\u201c. Kojima se sada priklju\u010duje i ova kolumna.<\/p>\n

Ali nau\u010dna revolucija se dogodila. A od kraja Drugog svetskog rata postojao je i globalni okvir koji je doprinosio ure\u0111enosti me\u0111unarodnih odnosa. Pitanje je mo\u017ee li se taj okvir opisati kao \u201eliberalan\u201c i da li otelovljuje ono \u0161to pobornici LMP-a tvrde da on jeste \u2013 \u201eotvoreni svet povezan slobodnim protokom ljudi, dobara, ideja i kapitala\u201c, \u0161to je, po re\u010dima Antonyja Blinkena, ameri\u010dkog dr\u017eavnog sekretara u odlasku, \u201enajve\u0107i doprinos Amerike globalnom miru i napretku\u201c.<\/p>\n

Povratak Donalda Trumpa u Belu ku\u0107u, s politikom \u201eAmerike na prvom mestu\u201c i prezirom koji pokazuje prema me\u0111unarodnim organizacijama i ugovorima, o\u017eivljava strahovanje za opstanak LMP-a. \u201ePrvi put posle 30-ih godina 20 veka\u201c, upozoravao je vode\u0107i liberalni internacionalista G. John Ikenberry 2018, posle prve godine prvog Trumpovog mandata, \u201eSjedinjene Dr\u017eave su izabrale predsednika koji je aktivno neprijateljski raspolo\u017een prema liberalnom internacionalizmu\u201c. Zato Amerika vi\u0161e ne mo\u017ee osigurati \u201ehegemonisti\u010dko vo\u0111stvo\u201c potrebno za \u201epodsticanje saradnje i promovisanje vrednosti \u2018slobodnog sveta\u2019\u201c.<\/p>\n

Trumpovi bombasti\u010dni iskazi o kori\u0161\u0107enju sile da bi se potvrdio suverenitet SAD nad Grenlandom i Panamskim kanalom, oklevanje da nastavi s naoru\u017eavanjem Ukrajine, njegovo divljenje Vladimiru Putinu i omalova\u017eavanje me\u0111unarodnih ugovora, produbljuju takve strahove uo\u010di njegovog drugog mandata.<\/p>\n

Deo problema u poku\u0161ajima razumevanja ove debate, i povezanih strahova, jeste to \u0161to je LMP skliska i nejasno opisana zverka koja se shvata na mnogo razli\u010ditih na\u010dina i neprestano menja oblik. Za ljude poput Blinkena, koji mu pevaju hvalospeve, koreni ovog poretka se\u017eu do zavr\u0161etka Drugog svetskog rata i prihvatanja niza multilateralnih ugovora i institucija, od NATO-a do Svetske banke, koje su imale za cilj da pove\u017eu razli\u010dite dr\u017eave i spre\u010de novi globalni sukob.<\/p>\n

Ali niko u to vreme nije govorio o \u201eliberalnom internacionalizmu\u201c. Nove institucije i ugovori uspostavljeni su prvenstveno da bi se u\u010dvrstila mo\u0107 Sjedinjenih Dr\u017eava na jednoj strani podele u Hladnom ratu, obuzdala sovjetska ekspanzija i podr\u017eala tranzicija iz sveta imperijalnih sila u svet suverenih dr\u017eava pod tutorstvom ameri\u010dkog \u201ehegemona\u201c. Kao \u0161to je primetio istori\u010dar Hladnog rata John Lewis Gaddis: \u201eBez ikakvog posebnog plana\u2026 dr\u017eave posleratne ere imale su sre\u0107u da zavr\u0161e u sistemu me\u0111unarodnih odnosa koji je, budu\u0107i da se zasnivao na stvarnosti odnosa mo\u0107i, dobro poslu\u017eio cilju odr\u017eavanja reda \u2013 ako ne i pravi\u010dnosti \u2013 \u010dak bolje nego \u0161to se moglo o\u010dekivati\u201c.<\/p>\n

Tek 70-ih i 80-ih godina, s traumom ameri\u010dkog poraza u Vijetnamu, tvrdi istori\u010dar Samuel Moyn, koncept je stekao \u0161iru podr\u0161ku, pa je \u201eliberalni internacionalizam dobio svoj dana\u0161nji oblik, uz nagla\u0161avanje pravila i prava\u201c. Zatim je do\u0161ao raspad Sovjetskog Saveza i stanje koje je Francis Fukuyama opisao kao \u201ekraj istorije\u201c \u2013 prividni trijumf liberalne demokratije. Ideja o \u201eliberalnom me\u0111unarodnom poretku\u201c je u\u0161la u svoju zlatnu epohu.<\/p>\n

Ali to je bio trenutak vi\u0161e nego epoha. Trijumfalizam je kratko trajao i posle 11. septembra 2001. ve\u0107ina zapadnih vo\u0111a se slo\u017eila da odbrana liberalnog poretka dopu\u0161ta kori\u0161\u0107enje krajnje neliberalnih sredstava, od kidnapovanja i torture do atentata i invazija. Za manje od jedne decenije, finansijski kolaps 2008. i sna\u017eenje kineskog uticaja na globalnoj pozornici doneli su malodu\u0161na upozorenja o \u201ekraju liberalnog poretka koji nikada nije ni postojao\u201c, kako je to cini\u010dno formulisao politikolog Michael N Barnett.<\/p>\n

Istorija LMP-a obele\u017eena je preplitanjem ekonomije i geopolitike. Na oba koloseka \u017eelja za stabilnim poretkom imala je prednost u odnosu na veru u \u201eliberalizam\u201c. Ekonomski cilj je bio da se svet u\u010dini bezbednim mestom za globalna slobodna tr\u017ei\u0161ta, ne sprovo\u0111enjem laissez-faire politika ve\u0107, kao \u0161to pokazuje istori\u010dar Quinn Slobodian, \u201eizgradnjom institucija\u2026 kojima \u0107e se kapitalizam vakcinisati protiv pretnje demokratije\u201c i uspostavljanjem \u201epravila koja defini\u0161u nadnacionalna tela izvan doma\u0161aja bilo kog bira\u010dkog tela\u201c. To je projekat neoliberalizma, ro\u0111en 30-ih godina, kroz rad ekonomista kao \u0161to su Friedrich Hayek i Ludwig von Mises, koji je do\u0161ao do izra\u017eaja u periodu posle Hladnog rata kroz institucije i mehanizme liberalnog me\u0111unarodnog poretka.<\/p>\n

Posledica je rast nejednakosti, propadanje civilnog dru\u0161tva i rastu\u0107i ose\u0107aj ogor\u010denosti unutar delova bira\u010dkog tela \u0161irom sveta, zbog toga \u0161to im je oduzet politi\u010dki glas. Trump je, kao i drugi populisti\u010dki lideri, uspe\u0161no iskoristio momenat reakcije protiv \u201eliberalnih elita\u201c.<\/p>\n

Uspeh li\u010dnosti kao \u0161to je Trump, s njihovim antiglobalisti\u010dkim stavovima, naveo je mnoge da proslave \u201ekraj neoliberalizma\u201c. Ipak, mnogi od onih koji su profitirali od neoliberalnog poretka ostali su u sredi\u0161tu Trumpovog projekta; ne samo \u201etehno bra\u0107a\u201c kao \u0161to je Elon Musk. Mo\u017eda vi\u0161e nema trijumfalisti\u010dkog globalizma iz posthladnoratovske ere, ali mnoge komponente neoliberalizma danas se prelamaju kroz prizmu poja\u010danog nacionalizma.<\/p>\n

Geopoliti\u010dki aspekti LMP-a jednako su kontradiktorni. Zapadni lideri su mo\u017eda propovedali liberalizam, demokratiju i vladavinu zakona, ali od \u010cilea do Konga, od Indonezije do Saudijske Arabije, spremno su potkopavali sve elemente tog trojstva i podr\u017eavali neoliberalizam i autoritarizam kad god je to odgovaralo njihovim potrebama.<\/p>\n

Pristalice LMP-a tvrde da je on bio branitelj mira u svetu. Ali taj \u201emir\u201c ne zna\u010di odsustvo rata, ve\u0107 samo spre\u010davanje direktnog sukoba velikih sila. Prema Projektu istra\u017eivanja vojnih intervencija Univerziteta Tafts, od gotovo 400 ameri\u010dkih vojnih intervencija u inostranstvu od 1776. do 2019, najve\u0107i deo se odigrao posle 1945, a \u010dak \u010detvrtina posle 1989.<\/p>\n

Mnogo pre Trumpovih grandioznih proglasa o \u201eAmerici na prvom mestu\u201c, ameri\u010dki lideri su sledili ono \u0161to Monica Duffy Toft, koja je i pokrenula Projekat istra\u017eivanja vojnih intervencija, naziva \u201ekineti\u010dkom diplomatijom \u2013 diplomatijom koja koristi oru\u017eanu silu\u201c; to je bio \u201eo\u010digledan trend\u201c u 21. veku, koji su pored liberalnih internacionalista poput Baracka Obame i Joe Bidena promovisali i mnogi drugi.<\/p>\n

Svakako postoji mnogo razloga za zabrinutost povodom politika SAD u dolaze\u0107em periodu. Ali da bismo se suprotstavili Trumpu, nema potrebe da idealizujemo pro\u0161lost ili hvalimo liberalni poredak kakav nikada nije ni postojao. Pre svega treba da razmislimo \u0161ta podrazumevamo pod internacionalizmom u ovo doba poja\u010danog nacionalizma.<\/p>\n

The Guardian<\/p>\n

Preveo \u0110or\u0111e Tomi\u0107<\/p>\n

 <\/p>\n

Ne oplakujte kraj neoliberalizma<\/a><\/p><\/blockquote>\n