{"id":422389,"date":"2025-01-28T06:15:01","date_gmt":"2025-01-28T05:15:01","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=422389"},"modified":"2025-01-28T06:15:01","modified_gmt":"2025-01-28T05:15:01","slug":"studentske-blokade-su-kraj-zakona-jaceg","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/01\/28\/studentske-blokade-su-kraj-zakona-jaceg\/","title":{"rendered":"Studentske blokade su kraj ‘zakona ja\u010deg’"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Jana Krsti\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Ukoliko bismo tvrdili da institucije u Srbiji ni\u0161ta ne rade, grdno bismo se varali. Kao odgovor na zahtev sindikata prosvetnih radnika\/ca za normalne radne uslove, premijer je pripretio otkazom svakome ko ne do\u0111e na posao. Sa druge strane, kada Zagorka Dolovac ne radi svoj posao, ona ne dobija pretnje otkazom, niti od premijera, niti od bilo koga drugog. Studenti su vrlo brzo primetili da premijer nema ingerencije da otpu\u0161ta bilo kog prosvetnog radnika ili radnicu. Dakle, premijer radi neki posao, samo taj posao nije njegov.<\/p>\n

Sli\u010dne stvari se de\u0161avaju i sa drugim doma\u0107im institucijama. Osetili smo njihovu snagu jo\u0161 od prvog trenutka kada su studenti iza\u0161li na ulice, jer su vrlo brzo krenula privo\u0111enja, prislu\u0161kivanje, pretnje kako studentima, tako i njihovim porodicama, kopanje po li\u010dnim podacima i objavljivanje istih, itd. Kulminacija ovog institucionalnog rada dovela je i do slanja batina\u0161a na studente i ga\u017eenje studentkinja koje protestuju. Sa druge strane, kada je manja grupa ljudi pokrenula peticiju da se blokade prekinu i odr\u017ei januarski ispitni rok, odjednom se pojavio i za\u0161titnik gra\u0111ana koji je brzo reagovao i pokrenuo postupak protiv studenata u blokadi.<\/p>\n

Sve ovo su dokazi da institucije rade neki posao, u to nema sumnje. Ljudi koji su na poziciji mo\u0107i u doma\u0107im institucijama imaju pune ruke posla, pogotovo u poslednje vreme. Glavno pitanje jeste: koji je to posao?<\/p>\n

S jedne strane tu su interesi re\u017eima da ostane na poziciji mo\u0107i i da nastavi da upravlja svim dr\u017eavnim sektorima. S druge strane, deo javnosti, me\u0111u kojima su mladi najglasniji, ne smatra da bi interesi politi\u010dkih partija trebali biti nadle\u017enost dr\u017eavnih i lokalnih institucija. Oni smatraju da su institucije tu da rade u slu\u017ebi svih gra\u0111anki i gra\u0111ana i da se podjednako brinu o bezbednosti svih nas u skladu sa zakonima.<\/p>\n

Ovaj sukob mi\u0161ljenja mo\u017ee se povezati sa jednom novovekovnom filozofskom raspravom o prirodnom stanju i dru\u0161tvenom ugovoru. Filozofi prosvetitelji (kao \u0161to su Tomas Hobs i \u017dan \u017dak Ruso) prirodno stanje dru\u0161tva opisuju kao neure\u0111enu zajednicu u kojoj vlada jedino \u201ezakon ja\u010deg\u201c. U tom bezakonju onaj koji ima mo\u0107 mo\u017ee da otima, nare\u0111uje i pona\u0161a se u skladu sa svim svojim \u017eeljama i interesima, dok slabiji nemaju nikakav mehanizam za\u0161tite ve\u0107 su prinu\u0111eni da se povinuju ja\u010dima. Ljudi su kreirali dr\u017eave i njene institucije sklapanjem izvesnog dru\u0161tvenog ugovora, obja\u0161njava dalje Hobs u svom delu Levijatan.<\/p>\n

To nije pravi ugovor koji svako od nas potpisuje, ve\u0107 je u pitanju metafora koja bi trebalo da ukazuje na sve dokumentovane akte institucija. Sava Vojinovi\u0107 sa Pravnog fakulteta u Beogradu, tuma\u010de\u0107i teorije Rusoa i Hobsa navodi: \u201eKrajnji smisao i cilj dru\u0161tvenog ugovora jeste samoograni\u010denje slobode zarad zadovoljnijeg i sigurnijeg \u017eivota, koji ljudima treba da obezbedi suveren kojeg oni odaberu\u201c. I zaista, u ovako opisanom prirodnom stanju nema slobode i sigurnosti ni za koga, osim neograni\u010dene slobode onih ja\u010dih da se pona\u0161aju isklju\u010divo u skladu sa svojim interesima. Jedino \u0161to je neograni\u010deno svima ostalima jeste nesigurnost, nebezbednost i ugro\u017eenost.<\/p>\n

Ovako opisan dru\u0161tveni ugovor u Republici Srbiji de jure postoji kroz ustav, zakone i nadle\u017ene institucije koje su tu da sve te zakone sprovode. Me\u0111utim, \u010dini se da u praksi stvari ne funkcioni\u0161u ba\u0161 u skladu sa dru\u0161tvenim ugovorom, tj. u skladu sa zakonima i ustavom koji jednako va\u017ei za sve. Primeri na po\u010detku teksta ukazuju na to da primena odre\u0111enih akata postoji, ali oni se primenjuju po \u201ezakonu ja\u010deg\u201c, tj. onda i onako kako to odgovara mo\u0107nijima.<\/p>\n

\u017divimo li mi, onda, u tzv. prirodnom stanju ili u dru\u0161tvu ure\u0111enom dru\u0161tvenim ugovorom? Po definicijama novovekovnih filozofa, ne mo\u017ee se re\u0107i da \u017eivimo u prirodnom stanju jer postoje dr\u017eavne institucije i akti kojima se njihovo delovanje \u201eure\u0111uje\u201c. No, ne mo\u017ee se re\u0107i ni da \u017eivimo u dru\u0161tvu ure\u0111enom dru\u0161tvenim ugovorom, jer zakoni va\u017ee samo onda kada \u201eja\u010dima\u201c odgovara da oni va\u017ee. Sli\u010dno kao u prirodnom stanju, oni koji su na poziciji mo\u0107i vode se sopstvenim \u017eeljama i interesima, a oni koji su slabi ne mogu im se suprotstaviti, uprkos tome \u0161to mehanizmi za\u0161tite postoje. Na papiru.<\/p>\n

Ovaj pregled nedavnih doga\u0111aja vodi nas u odgovor kojeg smo se najvi\u0161e pribojavali: Mi \u017eivimo u najgoroj mogu\u0107oj kombinaciji prirodnog stanja i dru\u0161tvenog ugovora. Dr\u017eavne institucije, zakonski akti i Ustav postoje. Njihova primena, sa druge strane, funkcioni\u0161e po principu prirodnog stanja. Dakle, svi zakoni Republike Srbije u datom trenutku mogu biti sekundarni u odnosu na \u201ezakon ja\u010deg\u201c koji ima primat onda kada \u201eja\u010dem\u201c to odgovara, a potpuno se ignori\u0161e onda kada im ne odgovara njegova primena.<\/p>\n

\n

Kraj na pomolu?<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Koliko god pesimisti\u010dno sve ovo zvu\u010dalo, \u010dini se da se prirodno stanje na\u0161eg dru\u0161tva bli\u017ei kraju. Od samog po\u010detka studentskih blokada zahtevi su jasni i mogu se, ukoliko bismo koristili termine novovekovnih filozofa, tuma\u010diti kao zahtev da se dru\u0161tveni ugovor po\u0161tuje, te da zakon ja\u010deg prestane da bude jedini koji ima primat.<\/p>\n

Studenti i pobunjena javnost koja se pridru\u017eila studentskim zahtevima, jedino su zatra\u017eili da institucije rade svoj posao i da time po\u0161tuju dru\u0161tveni ugovor. Institucije su se oglu\u0161ile na ove zahteve, nastavljaju\u0107i da se pona\u0161aju po principu \u201eja\u010deg\u201c. Tada su nastupili i krajnje sme\u0161ni ispadi ovog re\u017eima, kada su pozivali po nekoliko studenata na pregovore, kao neka \u201eferka posle \u0161kole\u201c. I to im nije uspelo.<\/p>\n

Studenti, zapravo, ni u jednom momentu nisu pokazali sklonost da upadnu u tu igru \u201eko je ja\u010di\u201c, uporno su nastavljali da insistiraju na radu institucija. Upravo u tome le\u017ei snaga ovih protesta i upravo zato ima izgleda da \u0107e ba\u0161 ovi protesti biti poslednji pod ovim re\u017eimom. Jer zakon ja\u010deg mo\u017ee va\u017eiti samo dok se borimo ko je ja\u010di. Studenti ne tra\u017ee da oni budu ja\u010di, studenti ne igraju po tim pravilima, ve\u0107 samo tra\u017ee da zakon bude najja\u010di. Zato, svi u blokade, dok institucije zaista ne krenu da rade svoj posao.<\/p>\n

masina.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u017divimo li mi u tzv. prirodnom stanju ili u dru\u0161tvu ure\u0111enom dru\u0161tvenim ugovorom?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":422392,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-422389","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/422389","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=422389"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/422389\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":422393,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/422389\/revisions\/422393"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/422392"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=422389"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=422389"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=422389"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}