{"id":421999,"date":"2025-01-23T06:02:36","date_gmt":"2025-01-23T05:02:36","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=421999"},"modified":"2025-01-23T06:02:36","modified_gmt":"2025-01-23T05:02:36","slug":"kako-smo-odustali-od-univerzalnih-ekonomskih-nacela","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/01\/23\/kako-smo-odustali-od-univerzalnih-ekonomskih-nacela\/","title":{"rendered":"Kako smo odustali od univerzalnih ekonomskih na\u010dela"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Branko Milanovi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Tekst o izbornoj pobedi Donalda Trumpa i njegovom stupanju na du\u017enost koji sam nedavno objavio na Substacku privukao je mnogo pa\u017enje i dosta kritika \u010ditalaca koji su ga pogre\u0161no protuma\u010dili kao hvalospev novom predsedniku. Drago mi je \u0161to je \u010dlanak privukao pa\u017enju Martina Wolfa iz Financial Timesa, jednog od najuglednijih analiti\u010dara ameri\u010dke i me\u0111unarodne ekonomske politike. Njegovu kritiku i moj kratki odgovor mo\u017eete prona\u0107i ispod izvornog teksta (u komentarima) ovde. Poenta mog odgovora je u tvrdnji da su vode\u0107i ekonomisti odustali od glavnih na\u010dela neoliberalne globalizacije davno pre 20. januara. Inauguracija je samo simboli\u010dki \u010din: tog dana \u0107e se kona\u010dno zavr\u0161iti epoha neoliberalne globalizacije koja je (u teku\u0107oj epizodi) po\u010dela padom Berlinskog zida. Ali, ve\u0107ina njenih bitnih elemenata demontirana je mnogo ranije, od strane ljudi koji to nerado priznaju.<\/p>\n

Znam da su mnogi neoliberalni ekonomisti glavnog toka do\u017eiveli dolazak Donalda Trumpa kao doga\u0111aj vi\u0161e sile. Tretiraju ga kao zemljotres ili iznenadnu nepogodu \u010dije poreklo niko ne mo\u017ee objasniti. Me\u0111utim, ima i tvrdnji (verujem osnovanih) da je klica njegovog uspeha posejana neoliberalnim politikama koje su postepeno gubile podr\u0161ku javnosti. Nije slu\u010dajnost to \u0161to je 77 miliona ljudi glasalo za Trumpa, kao ni to \u0161to se pojavljuju sli\u010dni pokreti koji politi\u010dki destabilizuju velike zapadne zemlje kao \u0161to su Nema\u010dka i Francuska. Taj unutra\u0161nji aspekt, kao i doprinos neoliberalizma rastu nejednakosti, smanjenju dru\u0161tvene mobilnosti, pove\u0107anju broja oboljenja i mortaliteta me\u0111u pripadnicima srednje klase u SAD, odvajanju interesa bogatih od ostatka dru\u0161tva, opse\u017eno su dokumentovani u politi\u010dkoj i ekonomskoj nau\u010dnoj literaturi. Nema potrebe da to ponavljamo.<\/p>\n

Ovde \u017eelim da se fokusiram na napu\u0161tanje neoliberalnih na\u010dela na me\u0111unarodnoj sceni. To je od posebnog zna\u010daja za Financial Times, koji me\u0111unarodna zajednica posve\u0107ena problemima razvoja smatra svojim glavnim glasilom. Financial Times preferira me\u0111unarodnu perspektivu kakva, na primer, nedostaje Wall Street Journalu. Ali Financial Times tako\u0111e dovodi \u010ditaoce u zabludu navode\u0107i ih da zanemare to \u0161to je najve\u0107i deo neoliberalnog establi\u0161menta zapravo ve\u0107 napustio na\u010dela globalizacije, ona koja su ti isti ljudi pre nekih 20 ili vi\u0161e godina zdu\u0161no branili. Po mom mi\u0161ljenju, Financial Times to \u010dini pre svega zbog o\u0161tre antikineske politike i opsednutosti ekonomskim uspehom Kine. Ta opsednutost razvojem Kine ili, bolje re\u010deno, nenaklonjenost njenim uspesima (ili \u017eelja da ona do\u017eivi neuspeh) ima smisla samo ako se Kini pristupa iz strogo politi\u010dkog ili strate\u0161kog ugla. U tom slu\u010daju, Kina je veliki konkurent, suparnik ili \u010dak neprijatelj zapada. Ali to nema smisla ako se na uspeh Kine gleda s internacionalisti\u010dkog ili kosmopolitskog stanovi\u0161ta, \u0161to bi, u na\u010delu, trebalo da rade svi ekonomisti koji se bave problemima razvoja. S te posebne ta\u010dke gledi\u0161ta, uspeh bilo koje zemlje u razvoju treba pozdraviti, bilo da je to Kina, Nigerija, Indonezija, \u010cad, Paragvaj ili Mali. Dakle, to je prva nedoslednost.<\/p>\n

Tu je i nedoslednost u tuma\u010denju kineskog uspeha kao delimi\u010dno omogu\u0107enog kra\u0111om tehnologija sa zapada. Posle vi\u0161e od 20 godina rada u Svetskoj banci, mogu potvrditi da je jedna od pritu\u017ebi koje sam stalno iznova slu\u0161ao bila ta da siroma\u0161ne zemlje, \u201ena\u017ealost\u201c, ne mogu uspe\u0161no iskoristiti tehnologije razvijenijih zemalja, usled ra\u0161irene korupcije ili nedovoljnog obrazovanja, uprkos tome \u0161to bi zapad \u017eeleo da te tehnologije podeli s njima. Dakle, kada je Kina kona\u010dno pokazala da je sposobna da kopira zapadne tehnologije i \u010dak ih unapredi, koriste\u0107i svoju veli\u010dinu kao adut u pregovorima, iz jedne kosmopolitske perspektive koju bi Financial Times morao da zastupa taj uspeh bi trebalo pozdraviti i po\u017eeleti mu dobrodo\u0161licu. Me\u0111utim, uspeh Kine je osu\u0111en i prikazan kao kra\u0111a. Zapravo, me\u0111unarodne razvojne organizacije bi trebalo da podu\u010davaju Etiopiju i Tanzaniju kako da kopiraju kineske metode kopiranja zapadnih tehnologija, umesto da to prikazuju kao protivzakonit \u010din. To je druga nedoslednost.<\/p>\n

Tre\u0107a, na izvestan na\u010din vi\u0161eslojna nedoslednost je u tome \u0161to su me\u0111unarodne aspekte neoliberalne globalizacije napustili upravo njeni najve\u0107i zagovornici. Ispita\u0107emo to ta\u010dku po ta\u010dku.<\/p>\n

Carine. Od uspostavljanja sistema u Breton Vudsu, utemeljenog na na\u010delima globalizacije, carine su tretirane kao nu\u017eno zlo, kao instrument koji treba obeshrabrivati i \u0161to re\u0111e koristiti. To je politika koju su dosledno sledile kako razvijene zemlje tako i zemlje u razvoju od ranih 80-ih godina 20. veka. Otuda nedavno pove\u0107anje carinskih stopa u Sjedinjenim Dr\u017eavama i Evropi ozna\u010dava odstupanje od jednog od glavnih na\u010dela globalizacije. Do pove\u0107anja carina na kineske proizvode do\u0161lo je u vreme prve administracije Donalda Trumpa, ali ubrzo su ih preuzeli Joe Biden i njegova administracija. \u0160tavi\u0161e, Biden je pro\u0161irio politike carinske za\u0161tite usmerene na kinesku robu i \u010dak je u nekim slu\u010dajevima zapretio potpunom zabranom uvoza odre\u0111enih proizvoda, poput elektri\u010dnih vozila.<\/p>\n

Trgovinski blokovi. Zagovornici globalizacije se obi\u010dno protive trgovinskim blokovima. Ne moramo se vra\u0107ati na Hayekov Put u ropstvo da bismo se podsetili da su trgovinski blokovi obi\u010dno povezani s militaristi\u010dkim ili autarhi\u010dnim re\u017eimima koji poku\u0161avaju da ustanove zone posebnog ekonomskog uticaja. Ali to je politika koja odnedavno sti\u010de pobornike u redovima neoliberalnog establi\u0161menta, uklju\u010duju\u0107i i Ranu Faroohar, urednicu i kolumnistkinju Financial Timesa, koja je objavila uticajnu i \u0161iroko komentarisanu knjigu zasnovanu na brojnim starijim tekstovima i istupima. Ona se zala\u017ee da se radna mesta koje je Kina navodno preotela vrate u Sjedinjene Dr\u017eave, kao i da se proizvodni pogoni presele u prijateljske zemlje (pogledajte moje stavove na tu temu ovde). Povratak u prijateljske zemlje samo je drugo ime za izgradnju politi\u010dki motivisanih trgovinskih blokova. To je politika koja se ne usu\u0111uje da izgovori svoje pravo ime jer je u pitanju ona ista politika koju je 30-ih godina sprovodila Velika Britanija preferencijama za Komonvelt, nacisti\u010dka Nema\u010dka sa srednjeevropskim podru\u010djem Velike Nema\u010dke ili Japan sa zonom zajedni\u010dkog prosperiteta. To su politike suprotne svakoj uobi\u010dajenoj predstavi o tome \u0161ta bi globalizacija morala da bude.<\/p>\n

Industrijske politike kao \u0161to su carinske tarife smatraju se prihvatljivim samo pod ekstremnim okolnostima. Zagovornici globalizacije ih nikada nisu prihvatali, jer vode do nepravi\u010dnog subvencionisanja doma\u0107e proizvodnje i onemogu\u0107uju podsticaje koji deluju u svetu pune konkurencije. Ali i te politike odnedavno pronalaze zagovornike me\u0111u neoliberalnim ekonomistima glavnog toka, \u010dak i u Financial Timesu. Rasprava je sada preusmerena na pitanje kako takve politike treba sprovoditi. Preovla\u0111uje op\u0161ti konsenzus da je upravo Biden napravio veliki iskorak u institucionalizaciji takvih politika Zakonom protiv inflacije. Problem je u tome \u0161to su takve politike nespojive s idejom globalizacije i depolitizacije procesa dono\u0161enja ekonomskih odluka. Kao \u0161to \u0107u pokazati u zavr\u0161nom delu, takve politike unose pometnju u zajednicu razvojnih ekonomista, jer ako je odre\u0111ena industrijska politika dovoljno dobra za Sjedinjene Dr\u017eave ili Evropu, postavlja se pitanje za\u0161to je ne preporu\u010dujemo Egiptu ili Nigeriji?<\/p>\n

Liberalni ekonomisti ne prihvataju ni ekonomsku prinudu, koju Sjedinjene Dr\u017eave i Evropa sve vi\u0161e koriste. Trump je koristio mere prinude da uve\u0107a broj sankcija protiv politi\u010dkih re\u017eima koji mu se ne dopadaju, poput Kube i Venecuele. Isti re\u017eim sankcija nastavljen je i pod Bidenom: SAD trenutno primenjuju 38 razli\u010ditih re\u017eima sankcija koje na ovaj ili onaj na\u010din poga\u0111aju vi\u0161e od pedeset zemalja sveta. Ista politika je pro\u0161irena ratovima u Ukrajini i Palestini, kao i zaplenom ruske imovine, i prili\u010dno neshvatljivo, ka\u017enjavanjem ruskih oligarha zbog toga \u0161to nisu bili dovoljno politi\u010dki mo\u0107ni da zaustave Putinov rat. U svakom slu\u010daju, upotreba ekonomske prinude je u suprotnosti s idejom neoliberalne globalizacije.<\/p>\n

Slobodno kretanje radne snage na\u010delno je jedan od ciljeva globalizacije. Iz politi\u010dkih razloga taj cilj nikada nije ostvaren, ali je bar ostao deo agende. S \u010disto globalnog stanovi\u0161ta, nema razloga da tr\u017ei\u0161te rada ne bude internacionalizovano i da ne postane zaista globalno, isto kao tr\u017ei\u0161te kapitala. Ali svestan sam da politi\u010dki razlozi to ne dopu\u0161taju. Me\u0111utim, sada je slobodno kretanje radne snage odba\u010deno \u010dak i kao aspiracijski cilj. Nije samo Trump obe\u0107avao podizanje zida prema Meksiku. Na tome se radilo i pod Bidenom. Isto tako, deportacije stranaca bez dokumenata iz Obaminog vremena nastavljene su u Bidenovom mandatu. To nije izmislio Trump: antiimigraciona politika u SAD postepeno se zao\u0161travala u poslednjih 10 do 15 godina. Zao\u0161travanje je jo\u0161 dramati\u010dnije u Evropskoj uniji. U teoriji, Evropa se ponosi multikulturalizmom i multietni\u010dno\u0161\u0107u, dok u isto vreme podi\u017ee fizi\u010dke barijere u grani\u010dnim regionima i poja\u010dava antimigrantske patrole na Mediteranu. U interesu joj je da se broj stradalih zbog takvih barijera i patrola nikada ne otkrije i da se o njemu samo naga\u0111a. Ali taj broj iznosi bar nekoliko hiljada godi\u0161nje.<\/p>\n

Dakle, \u0161ta se mo\u017ee zaklju\u010diti kada poku\u0161amo da sagledamo ukupnu sliku? Mo\u017eemo zaklju\u010diti da su svi bitni sastojci neoliberalne globalizacije ve\u0107 odba\u010deni od strane vode\u0107ih ekonomista i demokratske administracije u SAD. Isto se o\u010dekuje i od Trumpa. U tom smislu Trumpovo preuzimanje vlasti 20. januara samo je simboli\u010dan datum koji \u0107e ozna\u010diti kona\u010dno odustajanje od ovih na\u010dela. Slobodno kretanje robe vi\u0161e nije op\u0161teprihva\u0107eni cilj i zaustavlja se carinama; kretanje tehnologije je ograni\u010deno iz takozvanih razloga nacionalne bezbednosti; kretanje kapitala je tako\u0111e ograni\u010deno, jer Kini (i odnedavno Japanu, u slu\u010daju US Steela) nije dozvoljeno da kupuje ameri\u010dke kompanije. Uz ozbiljno ograni\u010deno kretanje radne snage, koji su bitni elementi neoliberalne globalizacije uop\u0161te ostali netaknuti?<\/p>\n

Moj cilj ovde nije da raspravljam o tome koliko je napu\u0161tanje pomenutih na\u010dela dobro ili lo\u0161e za Sjedinjene Dr\u017eave, za Evropu, za Kinu, za svet. \u017delim samo da uka\u017eem na to da Trump nije jedini pokreta\u010d promena i da se navedena na\u010dela razgra\u0111uju bar ve\u0107 jednu ili jednu i po deceniju. Financial Times obmanjuje \u010ditaoce jer im ne stavlja jasno do znanja da promovisanjem trgovinskih blokova i revizijom drugih temeljnih ekonomskih na\u010dela zapravo radi na ga\u0161enju neoliberalne globalizacije kao me\u0111unarodnog projekta. Razlozi su (1) geostrate\u0161ko nadmetanje s Kinom, kao i (2) to \u0161to su neoliberalne politike nanele \u0161tetu zapadnoj srednjoj klasi.<\/p>\n

Va\u017ean problem koji se \u010desto previ\u0111a (\u0161to Financial Times ne bi smeo da ga previdi) jeste to da odustajanje od pomenutih na\u010dela ru\u0161i sistem ustanovljen u Breton Vudsu. Kao \u0161to sam pomenuo u jednom od prethodnih \u010dlanaka, me\u0111unarodni sistem se u pro\u0161losti temeljio na dva va\u017ena okvira: prvo, onom iz 1944, a zatim, mada ne tako formalno kao 1944, na Va\u0161ingtonskom konsenzusu koji je po\u010detkom 80-ih godina prihva\u0107en na globalnom nivou, u komunisti\u010dkim zemljama, kao i u Indiji, Africi i Ju\u017enoj Americi. Va\u0161ingtonski konsenzus se mogao legitimno kritikovati i bio je kritikovan, ali nudio je odre\u0111enu meru konzistentnosti. Sada\u0161nje napu\u0161tanje na\u010dela neoliberalne globalizacije ostavlja \u010ditavo podru\u010dje me\u0111unarodnog razvoja u haosu, jer vi\u0161e ne znamo koje vrste politika treba predlagati ili nametati ostatku sveta. Te\u0161ko je zamisliti kako misija Svetske banke u Egiptu tra\u017ei smanjenje carinskih stopa ili ni\u017ee subvencije, dok u isto vreme Sjedinjene Dr\u017eave, vode\u0107a zemlja sveta, ne samo po ekonomskoj snazi, nego i po uticaju na razvoj ili nametanju ekonomskih ideologija, podi\u017ee i carine i subvencije.<\/p>\n

\u010citava ideologija na kojoj se zasnivaju me\u0111unarodni ekonomski odnosi mora se temeljno preispitati. Mo\u017eda \u0107emo morati da izgradimo novi sistem koji dopu\u0161ta trgovinske blokove i carinske stope, bez migracija radne snage i bez prenosa tehnologija, ali to mora biti kodifikovano i jasno obrazlo\u017eeno ostatku sveta. Me\u0111utim, niko jo\u0161 nije ni natuknuo da je svetu potreban takav novi okvir. Zato smo se na\u0161li u situaciji u kojoj pravila vi\u0161e ne postoje. Zapravo, pravila se menjaju ad hoc: odre\u0111eni skup pravila va\u017ei za jednu zemlju ili grupu zemalja, dok za druge grupe va\u017ee neka druga pravila. To se pravda dr\u017eavnim interesima. To je legitimno stanovi\u0161te, ali potrebno je jasno re\u0107i \u0161ta ono implicira, a to je povratak merkantilisti\u010dkim politikama u kojima su interesi pojedina\u010dnih zemalja najva\u017eniji. To tako\u0111e zna\u010di napu\u0161tanje kosmopolitske i internacionalisti\u010dke perspektive u kojoj su pravila bar na re\u010dima bila univerzalna. Univerzalno va\u017ee\u0107ih pravila vi\u0161e nema, a glavni krivac za to nije Trump, ve\u0107 pogled na svet kojim se doma\u0107i politi\u010dki interesi i takozvani problemi nacionalne bezbednosti postavljaju iznad svega ostalog. Svet u koji ulazimo nije svet globalizacije, ve\u0107 svet isparcelisanih regionalizama, pa \u010dak i nacionalizama.<\/p>\n

Global inequality and more<\/p>\n

Preveo \u0110or\u0111e Tomi\u0107<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Znam da su mnogi neoliberalni ekonomisti glavnog toka do\u017eiveli dolazak Donalda Trumpa kao doga\u0111aj vi\u0161e sile. Tretiraju ga kao zemljotres ili iznenadnu nepogodu \u010dije poreklo niko ne mo\u017ee objasniti<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":422002,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-421999","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/421999","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=421999"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/421999\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":422003,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/421999\/revisions\/422003"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/422002"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=421999"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=421999"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=421999"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}