{"id":421096,"date":"2025-01-10T07:43:07","date_gmt":"2025-01-10T06:43:07","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=421096"},"modified":"2025-01-10T07:43:07","modified_gmt":"2025-01-10T06:43:07","slug":"klasni-karakter-protesta-protiv-rezima-o-upadljivom-odsustvu-radnicke-klase","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2025\/01\/10\/klasni-karakter-protesta-protiv-rezima-o-upadljivom-odsustvu-radnicke-klase\/","title":{"rendered":"Klasni karakter protesta protiv re\u017eima: o upadljivom odsustvu radni\u010dke klase"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Vladimir Milenkovi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Decembar 2024. godine osta\u0107e obele\u017een studentskim blokadama koje su zahvatile maltene sve fakultete u Srbiji. Ovako \u0161iroka protestna mobilizacija studenata, nevi\u0111ena jo\u0161 od studentskih protesta 90-ih godina, nesumnjivo predstavlja najve\u0107u krizu legitimiteta re\u017eima Aleksandra Vu\u010di\u0107a i postavlja najve\u0107i unutra\u0161nje politi\u010dki izazov sa kojima se suo\u010dava naprednja\u010dka vladaju\u0107a klasa. Zahtevi koje su studenti postavili pred vlast, kre\u0107u se u legalisti\u010dkim okvirima i ti\u010du se prvenstveno objavljivanja kompletne dokumentacije o rekonstrukciji \u017eeleznice, kao i procesuiranja odgovornih za napade na protestante iz redova SNS-a.2Pad nadstre\u0161nice na \u017delezni\u010dkoj stanici u Novom Sadu 1.11.2024. usmrtio je 15 ljudi i te\u0161ko povredio jo\u0161 dvoje. Uzrok pada bile su neregularnosti na rekonstrukciji stanice u periodu od 2021 do sredine 2024. Nepodredno nakon pada vlast je odbijala da preuzme bilo kakvu odgovornost, \u0161to je izazvalo talas protesta gra\u0111ana, prvo u Novom Sadu, zatim i u ostalim gradovima Srbije. Najsna\u017eniji izraz protesti su dobili u vidu blokada fakulteta koje su zahvatile sve univerzitete u zemlji. U momentu pisanja ovog teksta, blokade i dalje traju, dok se na liniji re\u017eimskih i opozicionih medija vodi polemika o tome da li su zahtevi ispunjeni ili ne. Ipak, namera ovog teksta nije da se polemi\u0161e o njihovom ispunjenju ili neispunjenju, budu\u0107i da niz analiza u liberalnim medijima ve\u0107 ukazuje na \u201emanjkavosti\u201c reakcije vlasti.3 Umesto toga, tekst nastoji da na istorijsko-materijalisti\u010dki na\u010din postavi pitanje o klasnoj strukturi mobilizacija protiv naprednja\u010dke vlasti, te umesto pitanja o (ne)legitimnosti zahteva, postavljamo pitanje o op\u0161tem ideolo\u0161kom okviru u kojem fungiraju ti zahtevi.<\/p>\n

Dobro po\u010detno mesto za to bi mogla biti izjava Snje\u017eane Milivojevi\u0107, profesorke sa Fakulteta politi\u010dkih nauka, koju prenosi Glas Amerike:<\/p>\n

Mi smo svedoci dugogodi\u0161njeg uru\u0161avanja demokratije i sada se vi\u0161e kriza zgusnulo u jednu op\u0161tu dru\u0161tvenu krizu i na svim ta\u010dkama preti da sistem zaista ne funkcioni\u0161e. Izgleda da su gra\u0111anke i gra\u0111ani odlu\u010dni da se ovoga puta svi izbore za to da se stvari nekako koriguju i da ne do\u0111e samo do politi\u010dkih smena, nego da se kroz vi\u0161estruke sisteme ka\u017enjavanja odgovornih u stvari oja\u010daju institucije i da u budu\u0107nosti sistem nekako funkcioni\u0161e.4<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Naime, ova izjava deluje \u201ezdravorazumski\u201c, odnosno, \u010dini se kao da tu ni\u010deg nema spornog, niti i\u010dega \u0161to protivre\u010di iskustvu. Dr\u017eava treba da ima svoje institucije, institucije treba da obavljaju svoj posao u svojim nadle\u017enostima, a vrhovna institucija predstavni\u010dke demokratije kroz koju se manifestuje narodna volja, treba da obezbedi smenjivost vlasti koja se o ta ograni\u010denja ogre\u0161i. Ono \u0161to je podrazumevano u izjavi je da je temelj za demokratiju postavljen, da se gradio, me\u0111utim da je od 2012. godine sve ve\u0107a koncentracija vlasti u rukama jednog \u010doveka krenula da uru\u0161ava taj sistem, ra\u0111aju\u0107i plodno tle za korupciju i op\u0161tedru\u0161tvenu krizu.<\/p>\n

U temelju ove izjave stoji predstava o idealnom neutralnom karakteru dru\u0161tva, u kom treba da se posreduju razli\u010diti interesi dru\u0161tvenih aktera. Upravo \u201enezavisne institucije\u201c, odnosno \u201epravna dr\u017eava\u201c, sile su neutralnosti koje treba da obezbede ovu ravnote\u017eu koja je naru\u0161ena u toku Vu\u010di\u0107eve vlasti. Ukoliko je pravna dr\u017eava, odnosno njeno odsustvo, briga svih nas, name\u0107e se pitanje za\u0161to protesti protiv uzurpiranja dr\u017eave, korupcije i koncentracije vlasti ne dovode do \u0161ire mobilizacije svih dru\u0161tvenih slojeva. Pogledamo li istorijat protesta protiv Vu\u010di\u0107evog re\u017eima, po\u010dev\u0161i od protesta \u201eprotiv sistema\u201c 2017, zatim opozicionih protesta \u201e1 od 5 miliona\u201c iz 2019, preko protesta protiv neodgovornog upravljanja kovid merama 2020, te protesta \u201eprotiv nasilja\u201c iz 2023. nakon zlo\u010dina u Osnovnoj \u0161koli Vladislav Ribnikar i selu Duboni, uz odre\u0111ene varijacije, oni su u centru imali koruptivni karakter vlasti, uru\u0161avanje \u201einstitucija i pravne dr\u017eave\u201c. Frustrirani impotentno\u0161\u0107u opozicije, koja ne uspeva da ostvari idejno i akciono jedinstvo, nezadovoljstvo se preliva na ulice, gde mase atomiziranih individua ipak ne uspevaju da stvore neki vid trajnijeg organizovanja koji bi ugrozio pozicije vlasti.<\/p>\n

Ono \u0161to je upadljivo izostajalo jeste podr\u0161ka drugih dru\u0161tvenih grupa, pre svega radnika, ovakvim vidovima protesta. Povu\u010demo li paralelu sa gra\u0111anskim protestima protiv Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima, podseti\u0107emo se da je nakon neuspelih uli\u010dnih protesta 1991. te 1996-97. upravo \u0161trajk rudara iz rudnika Kolubara, pokrenut 29. septembra 2000. godine, bio prekretnica ka doga\u0111ajima koji su usledili 5. oktobra. Naime, nakon razotkrivanja izborne kra\u0111e u prvom krugu predsedni\u010dkih izbora, opozicija je pozvala gra\u0111ane na generalni \u0161trajk. Odziv 7.000 rudara iz rudnika Kolubara koji su \u010dinili stub energetskog sistema zemlje, do\u0161ao je kao iznena\u0111enje i za samu opoziciju, a perspektiva restrikcija struje usled \u0161trajka rezoru\u017eao je Milo\u0161evi\u0107ev re\u017eim.5 \u010cetvrtog oktobra, gra\u0111ani obli\u017enjeg Lazarevca i opozicioni aktivisti probijaju policijsku blokadu i pridru\u017euju se radnicima, \u0161to je predstavljao uvod u masovne demonstracije u Beogradu 5. oktobra na kojima je kona\u010dno sru\u0161en Milo\u0161evi\u0107ev re\u017eim.<\/p>\n

\n

\u201eKulturalni savez\u201c radnika sa Vu\u010di\u0107em<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Ako upitamo liberalnu inteligenciju za odgovor za\u0161to sli\u010dan vid kooperacije srednje i radni\u010dke klase protiv vladaju\u0107eg re\u017eima danas izostaje, nailazimo na odgovore koji se koncentri\u0161u oko vrednosnih pitanja. U istra\u017eivanjima vezanim za politi\u010dke orijentacije i klasne samoidentifikacije, rezultati se \u010desto oblikuju tako da pokazuju vrednosni rascep izme\u0111u srednje i radni\u010dke klase na osi autoritarnog-demokratskog, koji implicira pote\u0161ko\u0107e u njihovom politi\u010dkom objedinjavanju. Tako, empirijsko isra\u017eivanje klasne identifikacije Mladena Lazi\u0107a i Jelene Pe\u0161i\u0107, iz 2018, pokazuje da: \u201epreovla\u0111uju\u0107a autoritarna (nedemokratska) orijentacija zabele\u017eena je samo kod NKV (nekvalifikovanih, prim aut V.M.) radnika i poljoprivrednika\u2026 dok pripadnici ostalih grupa jasno podr\u017eavaju politi\u010dki pluralizam. Ipak, treba re\u0107i da najve\u0107i otklon od autoritarne orijentacije ne pokazuje vladaju\u0107a grupacija (predstavnici politi\u010dke i ekonomske elite) ve\u0107 grupacija stru\u010dnjaka, najbrojniji sloj unutar srednje klase.\u201c6<\/p>\n

Prate\u0107i logiku ovih analiza, mogli bismo zaklju\u010diti da je re\u017eim Vu\u010di\u0107a koji, prema liberalnim analiti\u010darima, zadobija autoritativne elemente, biva prijem\u010diviji \u201eni\u017eim\u201c slojevima stanovni\u0161ta, odnosno da korespondira sa njihovim \u201einherentnim\u201c autoritativnim tendencijama. Analiziraju\u0107i sli\u010dne nalaze Lazi\u0107evih istra\u017eivanja iz 2013. godine, u kontekstu izostanka socijaldemokratske alternative Radivoje Jovovi\u0107, docent na Fakultetu Lazar Vrkati\u0107 i pokrajinski poslanik Partije slobodnih gra\u0111ana, navodi da:<\/p>\n

(\u2026) dr\u017eava nije ulo\u017eila su\u0161tinski napor da izmeni autoritarnu politi\u010dku kulturu nasle\u0111enu iz perioda pre 2000. godine \u2013 niti medijskim niti obrazovnim ni drugim politikama\u2026 Nikada se nije desio bazi\u010dni dru\u0161tveni konsenzus, temeljni dogovor o osnovnim vrednostima nastaju\u0107eg demokratskog dru\u0161tva, kao \u0161to nikada nije definisan jasan raskid sa negativnim iskustvima pro\u0161losti. Re\u010dju, ne mo\u017ee se o\u010dekivati da radnik ima kristalisane stavove kada politi\u010dke elite, \u010dime i celokupna javna stvarnost, nisu re\u0161ile prethodna civilizacijska pitanja.7<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Dakle, izostanak politi\u010dke kulture, koja se po elitisti\u010dkim pretpostavkama treba emanirati odozgo prema dole, ostavila je radni\u010dku klasu u pred-petooktobarskom stanju, spremnu da prigrli autoritativnu vlast Aleksandra Vu\u010di\u0107a. Daleko eksplicitnija je Vesna Pe\u0161i\u0107 koja bez ustezanja ka\u017ee ono \u0161to drugi liberalni intelektualci_ke naj\u010de\u0161\u0107e stavljaju u oblande kada govore o radni\u010dkoj klasi:<\/p>\n

Re\u017eim je na socijalnom terenu ostao sam i uspe\u0161no stavio pod kontrolu pre svega radni\u010dku klasu, ali i sve gra\u0111ane koji pate od nesigurnosti, nema\u0161tine, trpe samovolju i ne mogu da re\u0161e osnovne potrebe, a oni \u010dine dru\u0161tvenu ve\u0107inu. Ja bih dodala da je Vu\u010di\u0107ev re\u017eim i u kulturalnom savezu sa ovim slojevima: oni se vezuju za mo\u0107 i autoritarno su orijentisani.8<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Dakle, ako je u pitanju \u201ekulturalni savez\u201c kako navodi Pe\u0161i\u0107, ostaje neizvesno kako je mogu\u0107 proboj srednje klase iz izolovanosti u svojim demokratskim vrednostima. Kako bi do\u0161li do odgovora, poku\u0161a\u0107emo da odbacimo ovu vrednosnu perspektivu i stvari stavimo u optiku dru\u0161tveno-ekonomskih procesa u poslednih dvadeset godina restauracije kapitalizma u Srbiji.<\/p>\n

\n

Nastanak i nestanak radni\u010dkog otpora u \u201etranzicionom \u010distili\u0161tu\u201c<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Ako postavimo pitanje za\u0161to izostaju oblici \u0161ireg radni\u010dkog otpora vlasti, mo\u017eda je najbolje da se vratimo u vreme kada je tih otpora zaista i bilo, a koji su potisnuti u se\u0107anjima liberalnih intelektualaca. Studija Gorana Musi\u0107a o radni\u010dkoj klasi u tranziciji iznosi da je:<\/p>\n

Samo u leto 2009. zabele\u017eeno je pedeset radni\u010dkih \u0161trajkova u kojima je u\u010destvovalo oko 32.000 \u0161trajka\u010da. Bilo je dana tokom te krizne godine kada se paralelno odigravalo i po 30 \u0161trajkova u razli\u010ditim delovima zemlje. Ve\u0107ina njih bili su \u0161trajkovi dugog trajanja, \u010diji se kraj nije nazirao mesecima, ako ne i godinama. Ukupno vi\u0161e od stotinu firmi je pro\u0161lo kroz \u0161trajk tokom 2009. godine.9<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Ovaj \u0161trajka\u010dki talas koji je preplavio Srbiju u godini u kojoj je trpela posledice svetske ekonomske krize, neretko se prelivao sa fabri\u010dkih pogona na ulice i u institucije dr\u017eave. Radikalnost ovih \u0161trajkova najbolje ilustruje primer radnika fabrike \u201eZastava Elektro\u201c iz Kragujevca, koji su zauzeli lokalnu gradsku skup\u0161tinu, policijsku stanicu, kao i Agenciju za privatizaciju u Beogradu, te u periodu od juna do decembra 2009. deset puta uzastopno blokirali \u017eelezni\u010dku prugu ka Skoplju.<\/p>\n

Na prvi pogled, deluje kao ofanzivni izraz radni\u010dkog herojstva u odbrani svojih prava, me\u0111utim, realnost nam govori da je pre u pitanju o\u010dajni\u010dki trzaj radni\u010dke klase koja u procesu deindustrijalizacije tokom prve decenije 21. veka gubi uslove svoje materijalne reprodukcije. Odlu\u010dnost koju su radnici i radnice imali_e u ovoj turbuletnoj godini, pre svega je izraz krajnjeg o\u010daja. Kako dalje navodi Musi\u0107, \u201eindikativno je da su mnogi \u0161trajka\u010di blokirali \u017eelezni\u010dku prugu tako \u0161to su svoja tela polo\u017eili preko \u0161ina kao simbol kolektivnog radni\u010dkog samoubistva\u201c. Pre toga, april iste godine donosi potresne scene kada predstavnik 1.500 radnika tekstilne industrije \u201eRa\u0161ka\u201c, Zoran Bulatovi\u0107, zabarikadirav\u0161i se u prostorijama dru\u0161tva tekstilnih radnika_ca odseca prst sa sopstvene leve ruke. Bulatovi\u0107eva izjava \u201eOdsekao sam sebi prst zato \u0161to smo gladni\u201d10<\/p>\n

\u0160ta je dovelo radni\u010dku klasu Srbije u takvu poziciju? Korupcija i nemar dr\u017eavnih insitucija svakako su bili na meti radni\u010dkih protesta, me\u0111utim oni predstavljaju tek posledicu \u0161ireg procesa ubrzane obnove kapitalizma na na\u0161im prostorima, odnosno integracije tr\u017ei\u0161ta u svetske tokove kapitala i pozicioniranja na (polu)periferiji svetskog sistema. U svojoj studiji o Direktnim stranim investicijama, Radenkovi\u0107 navodi najop\u0161tiju formulu ovog globalnog procesa:<\/p>\n

Internacionalizacija kapitala sve vi\u0161e zavisi od eksploatacije slabo pla\u0107enog rada, jer su profiti ve\u0107i kada se maksimalno izvla\u010di vi\u0161ak vrednosti uz minimalne tro\u0161kove rada. Ova logika ide u korist razvijenih zemalja. Kako zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje nemaju dovoljno sredstava za industrijalizaciju, prisiljene su da uvoze kapital.11<\/p>\n

Dakle, kako bi se Srbija integrisala u sistem internacionalizovanog kapitala, bilo je neophodno da se razmontira industrijski sistem koji se planski gradio na bazi relativno nezavisnog razvoja u procesu socijalisti\u010dke modernizacije, kako bi\u00a0 se mesto ustupilo restrukturiranju ekonomije na osnovama zavisnosti od potreba kapitala iz razvijenih zemalja. Srpska ekonomija prolazi kroz tzv. \u201e\u0161ok terapiju\u201c, kada se me\u0111u prvim potezima DOS-ove vlasti sklapa \u201eAran\u017eman o produ\u017eenom finansiranju\u201c sa MMF-om. U skladu sa ovim sporazumom, \u0110in\u0111i\u0107eva vlada uvodi niz strukturnih reformi i monetarnih politika usmerenih na stabilizaciju valutnog kursa, liberalizaciju carinskih ograni\u010denja (spoljne trgovine), liberalizaciju re\u017eima stranih investicija, te ubrzanu i potpunu privatizaciju. I dok su neoliberalni ideolozi nove vlasti ube\u0111ivali gra\u0111ane kako \u0107e priliv stranih direktnih investicija (SDI u nastavku) doneti modernizaciju te pove\u0107ati konkurentnost privrede, a liberalizacija uvoza pove\u0107ati potro\u0161a\u010dku mo\u0107 stanovni\u0161tva, srpska industrija je tonula u ambis. Suo\u010deni sa konkurencijom uvoznih dobara mala i srednja doma\u0107a preduze\u0107a su gubila tr\u017ei\u0161nu bitku, time terana u ste\u010daj i likvidaciju, \u010dime se pravdala njihova potcenjenost u ubrzanoj privatizaciji. Ova preduze\u0107a skoro po pravilu nisu mogla da pre\u017eive privatizaciju koja se de\u0161avala u spletu interesa vlasti i doma\u0107eg kapitala. Doma\u0107i kapitalisti, \u010diji je kapital neretko poreklom iz \u0161vercersko-ratnoprofiterskog miljea devedesetih, skoro po pravilu nisu bili zainteresovani za obnovu proizvodnje, ve\u0107 demonta\u017eu i rasprodaju postoje\u0107ih zaliha, ma\u0161ina, te objekata i zemlji\u0161ta fabrika. U ovim likvidacijama preduze\u0107a, radnici bi se na\u0161li, kako to Musi\u0107 formuli\u0161e, na \u201etranzicionom \u010distili\u0161tu\u201c. I dalje bi bili formalno zaposleni, ali im se ne bi ispla\u0107ivali plate i doprinosi. Razmere zloupotreba su bile tolike, da je pravni sistem morao da reaguje. Prema podacima Agencije za privatizaciju, u periodu od 2001. do 2014. poni\u0161tena je svaka \u010detvrta privatizacija.12<\/p>\n

Nadalje, inostrani kapital koji je ulazio u zemlju u vidu SDI bio je zainteresovan samo za privatizaciju ve\u0107 postoje\u0107ih profitabilnih preduze\u0107a \u2013 cemenatara, pivara, industrija duvana, naftne industrije, telekomunikacija, kao i akviziciju bankarskog sektora. Privatizacije od strane stranih kompanija pra\u0107ene su masovnim otpu\u0161tanjima, me\u0111utim, radnici i radnice u ovim preduze\u0107ima su barem mogli o\u010dekivati odr\u017eavanje proizvodnje uprkos ote\u017eanim radnim uslovima. Budu\u0107i da se strani kapital ne vodi motivom dugoro\u010dnog razvoja, ve\u0107 motivom maksimalne ekstrakcije profita u kratkom i srednjem roku, logi\u010dan izbor je bio preuzimanje ve\u0107 profitabilnih sektora privrede sa gotovom infrastrukturom, gde nije bilo potrebno mnogo dodatnog ulaganja. Neoliberalni ideolozi su ube\u0111ivali gra\u0111ane da \u0107e greenfield SDI, odnosno investicije u projekte bez prethodne infrastrukture iliti \u201enove fabrike\u201c, biti re\u0161enje za nezaposlenost. Me\u0111utim, ukupna vrednost ovih investicija od 2001. do 2011. godine iznosila je ne\u0161to manje od 4 milijarde evra, pri \u010demu je manje od tre\u0107ine (1,09 milijardi) bilo usmereno u proizvodni sektor. Ve\u0107ina tih sredstava oti\u0161la je u sektore nerazmenjivih dobara, kao \u0161to su bankarstvo, osiguranje, telekomunikacije, nekretnine, maloprodaja i drugi.13<\/p>\n

Bilans prodora kapitala u vidu SDI u kontekstu ubrzane privatizacije prve decenije 2000-ih godina je bio takav da se broj zaposlenih smanjio za 450.000 u periodu od 2000-2015, dok je industrijska proizvodnja 2012. bila na nivou svega 38,4 % od one iz 1989.14https:\/\/vreme.com\/projekat\/kada-i-kako-je-propala-industrija-u-srbiji\/ Slika postaje jo\u0161 dramati\u010dnija ukoliko se pogleda u\u010de\u0161\u0107e industrije u ukupnom bruto dru\u0161tvenom proizvodu: u 2010. godini, ono je iznosilo 21.4%, u 2001. u\u010de\u0161\u0107e je bilo 30%, a u 1991. oko 44%.15<\/p>\n

Paralelno sa gubljenem materijalne baze radni\u0161tva, polje politi\u010dke reprezentacije se su\u017eavalo. Sa jedne strane, tzv. nezavisni sindikati, odnosno antimilo\u0161evi\u0107evski sindikati iz \u201890ih, poput sindikata Nezavisnost, i sami su potpali pod neoliberalnu ideologiju, o\u010dekivaju\u0107i dugoro\u010dni boljitak od reformi. Sa druge strane, dr\u017eavni sindikati, poput Saveza samostalnih sindikata Srbije stavili su se u funkciju novih vlasti. Kako navodi Musi\u0107:<\/p>\n

\u2026umesto da se okrene svojem \u010dlanstvu za podr\u0161ku, SSSS (Savez samostalnih sindikata Srbija, prim. aut) je nastavio da tra\u017ei sponzorstvo vladaju\u0107ih stranaka. Problem je bio u tome \u0161to su glavni postmilo\u0161evi\u0107evski politi\u010dki igra\u010di bili relativno nezainteresovani za njegove usluge. Za razliku od stare SPS, najve\u0107e politi\u010dke partije iz biv\u0161e opozicije nisu imale ideolo\u0161ku vezu sa radni\u010dkom politikom i nisu ra\u010dunale sa industrijskim proleterijatom kao zna\u010dajnim delom svog bira\u010dkog tela.16<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Ovakva situacija prouzrokovala je pad radni\u0161tva u \u010dlanstvu sindikata, a njegova uloga se polako marginalizovala gde se pretvarala u birokratizovanu strukturu \u010diji su interesi druga\u010diji od radni\u010dkih. Radenkovi\u0107 su\u0161tinu transformacije sindikata u periodu restauracije kapitalizma sumira u slede\u0107em:<\/p>\n

Sindikati su gurnuti u ulogu posrednika i predstavnika u \u201esocijalnom dijalogu\u201d i upravo zbog toga \u2013 zbog posredovanja izme\u0111u poslodavaca i dr\u017eave \u2013 udaljavaju se od uloge nosioca klasne borbe i pretvaraju u organizacije za disciplinovanje radni\u010dke klase.\u00a0<\/em><\/p>\n

Politi\u010dki uspon i pad srednje klase<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Uprkos katastrofi deindustrijalizacije kroz koju je radni\u010dka klasa potpuno devastirana i ostavljena na vetrometini liberalizovanog tr\u017ei\u0161ta rada, izme\u0111u socijalnih programa prekvalifikacije i sive ekonomije, op\u0161ti \u017eivotni standard ipak bele\u017ei blagi rast. Naime, bele\u017ei se zna\u010dajan rast u uslu\u017enom sektoru, u koji se ulilo oko 60% SDI u tom periodu, a posebno dolazi do buma u visokoprofitabilnim sektorima usluga telekomunikacija i bankarstva. U podru\u017enicama inostranih kompanija otvaraju se prilike za visokokvalifikovane stru\u010dnjake, me\u0111u kojima izdvaja tanak sloj vi\u0161e srednje klase. Konsolidacija srednje klase se de\u0161ava i u javnom sektoru, gde se stabilizuje ispla\u0107ivanje plata u zdravstvu, \u0161kolstvu i administraciji, i \u010dak nekoliko godina raste br\u017ee od inflacije. Visoki prilivi kapitala od privatizacija omogu\u0107ili su \u0161irenje bud\u017eetskih rashoda u pravcu finansiranja javnog sektora, tako i op\u0161tem pobolj\u0161anju javne infrastrukture, koja je srednjoj klasi ulivala viziju progresa. Tako\u0111e, uvozno orijentisana politika, dovela je do \u0161irenja sektora trgovine, gde su rafovi u novim lancima supermarketa bili napunjeni uvoznim proizvodima. Dostupnost kreditiranja su podsticale \u0161irenje potro\u0161nje, a visoke kamatne stope su garantovale bankama visoku profitabilnost.<\/p>\n

Ovakva situacija se reflektuje na politi\u010dku scenu Srbije, \u010dine\u0107i delikatnu ravnote\u017eu u koja je omogu\u0107ila reprodukciju sistema i nove vladaju\u0107e klase. Me\u0111utim, tenzije usled dru\u0161tvenog raslojavanja, iz godine u godinu, sve vi\u0161e su pretile da tu ravnote\u017eu naru\u0161e. Dok je zapadni kapital davao podr\u0161ku svakoj opciji koja je spremna da nastavi kurs ubrzane privatizacije i aran\u017emana sa MMF-om, frakcije doma\u0107eg kapitala i politi\u010dke klase nalazili su se u kompeticiji za podelu ostatka \u201etranzicionog kola\u010da\u201c. Ove dve frakcije okupile su se u bloku stranaka oko Demokratske stranke (u nastavku DS), odnosno bloku stranaka oko Demokratske stranke Srbije (u nastavku DSS). Stranka G17, kao udarna pesnica stranog kapitala u vidu samozvanih \u201eeksperata\u201c, oportunisti\u010dki se priklanjala jednom ili drugom bloku, i slu\u017eila kao korektiv u doslednom sprovo\u0111enju neoliberalnih politika. Dok se blok oko DS-a oslanjao na podr\u0161ku liberalnih delova srednje klase, a blok oko DSS-a oslanjao na podr\u0161ku njenih konzervativnijih delova, rasla je podr\u0161ka Srpskoj radikalnoj stranci (u nastavku SRS) od strane osiroma\u0161enih delova dru\u0161tva, koji su u medijima cini\u010dno prozvani \u201egubitnici tranzicije\u201c. U podeli post-milo\u0161evi\u0107evskog politi\u010dkog spektra, SRS je iskoristio priliku da sa nacionalisti\u010dke demagogije devedesetih premesti akcenat na socijalnu demagogiju, te se nametne kao politi\u010dki \u201eamortizer\u201c socijalnog nezadovoljstva, koji \u0107e privu\u0107i \u0161iroke osiroma\u0161ene slojeve usled razbijanja bilo kakve adekvatne forme artikulacije radni\u010dkih interesa.17<\/p>\n

Ova krhka ekonomska i politi\u010dka ravnote\u017ea koja je bila uspostavljena u prvoj deceniji nakon petooktobarskih promena, bila je razru\u0161ena posledicama svetske ekonomske krize iz 2008. Naime, sama ekonomija je bila postavljena tako da je su\u0161tinski zavisila od kontinuiranog priliva stranog kapitala kroz privatizacije i inostranog kreditiranja dr\u017eave. Ovaj priliv kapitala je obezbe\u0111ivao dr\u017eavi da kroz devizne rezerve \u0161titi kurs doma\u0107e valute, time odr\u017eava kupovnu mo\u0107, stimuli\u0161u\u0107i trgovinsku ekspanziju koja je po\u010divala na uvozu. Rastu\u0107i spoljnotrgovinski deficit, koji nije mogao da se nadomesti doma\u0107om akumulacijom, jasno je ukazivao da je u pitanju \u0161pekulativni mehur koji je neodr\u017eiv na du\u017ee staze. Pucanje ovog mehura ubrzao je samo dolazak svetske ekonomske krize, kada se usporava priliv stranog kapitala i strane banke kre\u0107u da povla\u010de sredstva u svoje mati\u010dne zemlje.<\/p>\n

Tokom 2009, dok je upliv stranog kapitala po\u010dinjao da presu\u0161uje, od kompanija i gra\u0111ana se istovremeno o\u010dekivalo da vrate oko \u010detiri milijarde evra kamata na prethodno uzete kredite. Zemlja se na\u0161la na ivici bankrota kada su strane banke, koje kontroli\u0161u preko 80 odsto finansijskog sektora, iz predostro\u017enosti po\u010dele da sele kapital u svoje mati\u010dne banke i usporavaju sa odobravajem novih kreditnih tran\u0161i.18<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Posledica svega ovoga je bila paraliza srpske privrede, talas \u0161trajkova koji po obimu nije vi\u0111en od \u201880ih do danas, na \u010diji smo o\u010dajni\u010dki karakter skrenuli pa\u017enju ranije u tekstu. O katatrofalnom stanju srpske ekonomije najbolje svedo\u010de podaci prema kojima je samo od 2008. do aprila 2010. broj zaposlenih zvani\u010dno opao za 380.000.19Isto. Lonac socijalnog nezadovoljstva u Srbiji je klju\u010dao, a politi\u010dka klasa koja je trebala da \u201eprimiri vatru\u201c je bila u rasulu. Usled progla\u0161enja nezavisnosti Kosova 2008. dolazi do produbiljvanja jaza izme\u0111u dve frakcije vladaju\u0107e klase, DS-a i DSS-a, do mere da je njihova kooperacija postaje nemogu\u0107a, a SRS prerasta svoje kapacitete \u201eamortizera nezadovoljstva\u201c u toj meri da je delovalao da eventualnom izbornom pobedom mo\u017ee promeniti kurs obnove kapitalizma u nepredvidivom smeru. Povoljan rezultat na izborima iz 2008. Tadi\u0107eva DS uspeva da izbori upinjanjem politi\u010dkih kapaciteta do krajnjeg maksimuma, kao i preobra\u0107anjem biv\u0161e Milo\u0161evi\u0107eve Socijalisti\u010dke partije Srbije na \u201csvoju stranu\u201d. MMF je zatvorio jedno oko na dva vanredna pove\u0107anja penzija tokom 2008, kako bi vladaju\u0107a klasa mogla da pokupi socijalne poene, a uz najavu ogromnih investicija Fiata u kragujeva\u010dku Zastavu koja je trebala da o\u017eivi srpsku automobilsku industriju, do\u0161lo je i \u010duveno obe\u0107anje tada\u0161njeg ministra ekonomije, Mla\u0111ana Dinki\u0107a, o akcijama od 1000 evra za svakog gra\u0111anina Srbije. Sve je ovo dr\u017ealo postmilo\u0161evi\u0107evsku politi\u010dku klasu \u201eiznad vode\u201c. Me\u0111utim, postaje jasno, kako doma\u0107im politi\u010dkim elitama, tako i inostranom kapitalu, da se u uslovima pucanja srpske ekonomije pod pritiskom unutra\u0161njim protivre\u010dnosti i posledica svetske krize morao po\u0161to-poto kupovati socijalni mir. Umesto tradicionalnog oslonca na liberalnije delove srednje klase, DS pod Tadi\u0107em nastoji da se transformi\u0161e u \u201ecatch-all\u201c partiju koja \u0107e uspeti da pacifikuje elemente radni\u010dke klase. Na ideolo\u0161kom planu dolazi do rebrendiranja DS-a kao partije \u201elevog centra\u201c, o \u010demu svedo\u010di i njen ulazak u Socijalisti\u010dku internacionalu 2008., a na organizacionom nivou DS u doba Tadi\u0107eve vlasti se reorganizuje u veliku birokratizovanu partiju, koja \u0107e \u0161ire\u0107i infrastrukturu dopreti neposredno do svoje baze. Zajedno sa birokratizacijom, dolazi i centralizacija, te se politi\u010dka mo\u0107 izme\u0161ta sa izvr\u0161nih organa vlade, na samu poziciju predsednika. Paralelno sa tim, dogodio se svojevrstan \u201epoliti\u010dki in\u017einjering\u201c na desnici koji je razbijanjem Srpske Radikalne Stranke napravio novu, \u201epro-evropsku i modernu\u201c stranku desnog centra, Srpsku naprednu stranku. Ova reorganizacija politi\u010dke klase u kriznim godinama od 2008-2011. na su\u0161tinski na\u010din odre\u0111uju klasno-ideolo\u0161ku konfiguraciju do danas. Kako bi se izbegle politi\u010dke krize i nastavio nesmetan put prodiranja kapitala u vidu SDI, politi\u010dka klasa je morala da se stabilizuje oko jedne centralizovane partije.<\/p>\n

\n

Reformisani radikali kao novi miljenici stranog kapitala<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Ovakva reorganizacija politi\u010dke sfere od strane Tadi\u0107eve Demokratske stranke poplo\u010dala je put Vu\u010di\u0107evevom preuzimanju vlasti. Uspev\u0161i da preuzme bazu od SRS-a koju su mahom \u010dinili ljudi nezadovoljni procesom privatizacije, SNS se nametnuo kao pouzdaniji partner inostranom kapitalu. Oslobo\u0111ena balasta neposredne odgovornosti za proces privatizacije koji je devastirao srpsku radni\u010dku klasu, poverenje kod osiroma\u0161enih delova stanovni\u0161ta SNS je poku\u0161avao da stekne upravo napadom na one koji su percipirani kao njegovi neposredni klasni neprijatelji. Naime, SNS je brendirao sebe kao odlu\u010dnog borca protiv sprege \u201etajkuna i politi\u010dara\u201c, interpeliraju\u0107i radni\u010dku klasu upravo pozivaju\u0107i se na traumati\u010dno iskustvo kroz koja su pro\u0161la mala i srednja preduze\u0107a privatizovana od strane doma\u0107eg kapitala.<\/p>\n

U ideolo\u0161koj percepciji atomizirane radni\u010dke klase, upravo nova klasa tranzicionih bogata\u0161a predstavljala je najlju\u0107e zlo, jer je njihovo preuzimanje fabrika uglavnom zna\u010dilo i likvidaciju istih, za razliku od inostranih investicija kroz koje su se privatizovale profitabilnija preduze\u0107a i gde je proizvodnja nastavljana, iako po nepovoljnijim uslovima za radni\u0161tvo. Ovo ideolo\u0161ko razlikovanje \u201elo\u0161ih tajkuna\u201c i \u201edobrih stranih investitora\u201c, omogu\u0107ilo je SNS-u da garantuje lojalnije sprovo\u0111enje neoliberalnog programa kroz sna\u017ean \u201ereformski kurs\u201c koji su obe\u0107avali naprednjaci u nastajanju. Sa stabilizacijom tokova kapitala na svetskom nivou, Srbija je bila spremna da kona\u010dno preuzme taj reformski kurs pod vo\u0111stvom Srpske napredne stranke. Na predsedni\u010dkim izborima 2012, Tomislav Nikoli\u0107 pobe\u0111uje Borisa Tadi\u0107a, a podr\u0161ku Nikoli\u0107u dolazi \u010dak i od Vesne Pe\u0161i\u0107, iako se ne nalaze u \u201ekulturnom savezu\u201c. Pobeda naprednjaka se potvr\u0111uje i na parlamentarnim izborima iste godine, kada postaju sto\u017eer koalicije koja sa\u010dinjava novu vladu.<\/p>\n

Ova smena vlasti koincidira sa promenjenom dinamikom priliva inostranog kapitala. Sa privo\u0111enjem kraju procesa privatizacije, u kom su najuspe\u0161nija preduze\u0107a rasprodata jo\u0161 u prethodnoj deceniji, nova naprednja\u010dka vlast morala je da agresivnije promeni fokus na \u201estvaranje pogodne poslovne klime\u201c za greenfield investicije. Ve\u0107 u prvim godinama vlast agresivno sprovodi mere \u0161tednje u javnom sektoru, kako bi regulisala bud\u017eetski deficit u skladu sa \u017eeljama inostranih kreditora. Kompeticija na polju privla\u010denja direktnih stranih investicija na globalnom tr\u017ei\u0161tu, uvodi Srbiju u, kako to Radenkovi\u0107 opisuje, \u201etrku do dna\u201c:<\/p>\n

U vazduhu se uvek ose\u0107a \u201ezlokobna\u201d i sveprisutna pretnja stranih investitora da \u0107e proizvodnja biti preseljena. Ta pretnja je stalna. Zbog toga dr\u017eava pronalazi nove i dodatne ustupke investitorima. Srbija nastavlja za\u010darani krug poku\u0161avaju\u0107i da odr\u017ei ekstremno niske poreze na profit, omogu\u0107uju\u0107i poresko oslobo\u0111enje u periodu od 10 godina, toleri\u0161u\u0107i utaje poreza, uzdr\u017eavaju\u0107i se od kontrole transfernih cena, obezbe\u0111uju\u0107i izda\u0161ne subvencije itd. Istovremeno, strani investitori manipuli\u0161u poreskim bilansima i napu\u0161taju Srbiju s neoporezovanim profitima.\u00a0<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Kako bi se odr\u017eao nizak nivo nadnica koje predstavljaju su\u0161tinski motiv globalnog kapitala za dr\u017eanje proizvodnje na periferiji, tr\u017ei\u0161te radne snage nastoji da se dalje liberalizuje, te se 2014. godine donose novi Zakon o radu i Zakon o \u0161trajku, koji sni\u017eavaju nivo pravne za\u0161tite radnika. Pravna neregulisanost subvencija stranom kapitalu otvara ogromno polje za korupciju koje je zasnovano na zajedni\u010dkom interesu stranog kapitala i vladaju\u0107e klase.<\/p>\n

Ova rekonfiguracija odnosa zavisnosti doma\u0107e politi\u010dke klase od inostranog kapitala uspeva da podstakne rast greenfield investicija, generi\u0161u\u0107i rast prera\u0111iva\u010dke industrije. Analiziraju\u0107i efekte subvencionisanih stranih investicija na lokalnom nivou Uro\u0161 Delevi\u0107 dokazuje da nije do\u0161lo do sveobuhvatnog rasta zaposlenosti.20 Tako\u0111e, disertacija Stevana Repaji\u0107a koja se ti\u010de uticaja SDI na razvoj lokalne privrede, pokazuje da u 16 od 17 analiziranih op\u0161tina sa natprose\u010dnim prilivom SDI nije zabele\u017een zna\u010dajan ekonomski rast. Kao indikator ekonomskog rasta kori\u0161\u0107eni su demografski podaci, podaci o zaposlenosti i zaradama, kao i podaci koji se odnose na prihode bud\u017eeta lokalne samouprave.21 Me\u0111utim, ovo nije izraz samo nekompetencije ili korumpiranosti doma\u0107e politi\u010dke klase. Novica Supi\u0107 u svojoj studiji o efektima SDI navodi da se u postoje\u0107oj strategiji razvoja zanemaruje \u010dinjenica da se nije zabele\u017eilo da se ijedna zemlja uspe\u0161no razvila oslanjaju\u0107i se isklju\u010divo na stranu akumulaciju.22 Fenomen u kom statisti\u010dki podaci bele\u017ee kontinuirani rast BDP-a, dok ostali indikatori bele\u017ee stagnaciju naziva se i \u201eklopka srednje razvijenosti\u201c. Naime, razvoj koji se zasniva na privla\u010denju stranih investicija po\u010diva na odr\u017eavanju niskih nadnica, ni\u017eih u odnosu na konkurentske zemlje u koju se proizvodnja mo\u017ee preseliti. Zato se nezaposlenost nu\u017eno odr\u017eava na odre\u0111enom nivou, kako bi pritisak \u201erezervne armije rada\u201c, odnosno nezaposlenih spu\u0161tao cenu nadnica. Stagniranje plata podrazumeva i stagniranje doprinosa koji bi punili dr\u017eavni bud\u017eet. Sa druge strane, porezi na profit, koji bi punili bud\u017eet od dela profita koji otvaruje strani kapital, odr\u017eavaju se na \u0161to ni\u017eem nivou, kako bi privukli \u0161to vi\u0161e investitora. Uz to, dr\u017eava obezbe\u0111uje niz drugih povlastica stranim investitorima, koje bi smanjile tro\u0161kove poslovanja: direktna nov\u010dana davanja, besplatno zemlji\u0161te, povla\u0161\u0107ene cene energenata, slabija ekolo\u0161ka za\u0161tita, itd. Dakle, benefiti koji bi dolazili od ostvarivanja profita stranih investicija se ni na koji na\u010din ne prelivaju na dru\u0161tvo.<\/p>\n

\n

Klasni odnosi u \u201ezamci srednje razvijenosti\u201c<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Na posletku, dolazimo do pitanja kako to da se takvo dru\u0161tvo uop\u0161te reprodukuje, ukoliko se benefiti profita ne prelivaju na dru\u0161tvo.23 Primeti\u0107emo da je pitanje po formi sli\u010dno onom koje smo postavili na po\u010detku, tj. za\u0161to se sve dru\u0161tvene klase ne anga\u017euju protiv korupcije institucija, ukoliko je to interes svih nas. Uru\u0161avanje sindikalne infrastrukture dovelo je do toga da se klasini interesi radnika nisu mogli artikulisati na jedinstven na\u010din, te je atomizovana radni\u010dka klasa interese percipirala u okvirima nametnutim od strane vladaju\u0107e neoliberalne ideologije. Ideolo\u0161ki horizont jeste upravo ekonomija u zavisnom polo\u017eaju, koja se nalazi u kompeticiji sa drugim zavisnim ekonomijama za privla\u010denjem stranih investicija. Perspektive odr\u017eavanja postoje\u0107eg stanja zaposlenosti, uz obe\u0107anja daljeg ekonomskog razvoja, u datim okvirima zaista zavisi od politi\u010dke snage koja \u0107e mo\u0107i da privu\u010de date investicije.<\/p>\n

Upravo je Vu\u010di\u0107ev autoritativan nastup, sa jedne strane, garantovao politi\u010dku stabilnost radi nesmetanog daljeg priliva investicija koja bi odr\u017eavala i uve\u0107avala radna mesta. Sa druge pak strane, naprednja\u010dka propaganda je eksploatisala trope o \u201e\u017eutim lopovima\u201c, evociraju\u0107i traume radni\u010dke klase na masovna otpu\u0161tanja tokom perioda ubrzane privatizacije pod DOS-om. Gledaju\u0107i kroz optiku pojedina\u010dnog radnika, koji je spre\u010den da se organizuje iznad kruga, ali i u krugu preduze\u0107a, ovaj \u201efatalizam stabilokratije\u201c koji je Vu\u010di\u0107ev re\u017eim imao da ponudi, predstavlja daleko bolju alternativu od iskustva DOS-ovske politi\u010dke i ekonomske nestabilnosti.<\/p>\n

Me\u0111utim, srednja klase koja se konsolidovala tokom prve decenije nakon petooktobarskih promena, i koja je bila sto\u017eer podr\u0161ke tada\u0161njih frakcija politi\u010dke klase, DS-a, odnosno DSS-a, sada gubi na politi\u010dkom zna\u010daju. Ve\u0107 sa Tadi\u0107evim okretanjem prema \u201ecatch-all\u201c partiji nakon po\u010detka svetske ekonomske krize, srednja klasa od prvorazrednog predmeta politi\u010dke kompeticije post-DOS partija, gubi na politi\u010dkom zna\u010daju za reprodukciju kapitalisti\u010dkog sistema. Razorni efekti svetske ekonomske krize, naveli su politi\u010dku klasu da hitno stabilizuje dru\u0161tvenu situaciju, i to razli\u010ditim politikama kojima bi se obezbedio socijalni mir. Rebrendirani Tadi\u0107ev DS, stupa u nadmetanje sa \u201cmodernizovanim radikalima\u201d iz SNS-a za osvajanje glasova tzv. \u201ctranzicionih gubitnika\u201d, odnosno osiroma\u0161ene radni\u010dke klase, dok iz politi\u010dkog fokusa ispada srednja klasa. Ovaj \u201cprodor ka masama\u201d naveo je, prvo DS, zatim i jo\u0161 ve\u0107oj meri SNS, da se organizuju kao velika birokratizovana partija, koja \u0107e imati svoje pozicije u svim dru\u0161tvenim institucijama. Sa druge strane, politika privla\u010denja stranih investicija diktirala je niz deregulacija, netransparentno upravljanje subvencijama, koja su otvorila \u0161iroka vrata korupciji. Centralno mesto u ideolo\u0161koj reprodukciji tog sistema prestaje da zauzima srednja klasa kao \u201cmotor razvoja\u201d, ve\u0107 se \u0161iroki dru\u0161tveni slojevi interpeliraju kroz etiku \u201crada i odgovornosti\u201d zarad obezbe\u0111ivanja mira i stabilnosti na krilima stranih investicija.<\/p>\n

U drugom krugu izbora 2012. deo liberala \u010dak odlu\u010duje da kazni Tadi\u0107a, time \u0161to \u0107e mu otkazati podr\u0161ku kroz pokret \u201ebeli listi\u0107i\u201c, a Vesna Pe\u0161i\u0107 pru\u017ea \u010dak otvorenu podr\u0161ku protiv-kandidatu Nikoli\u0107u. Sve\u017eim naprednjacima u prvim godinama vlasti, na reformskom kursu, svesrdnu podr\u0161ku pru\u017eaju drugosrbijanski korifeji poput Petra Lukovi\u0107a, Biljane Srbljanovi\u0107, Sonje Liht, etc. Me\u0111utim, iako je postojao odre\u0111eni period \u201emedenog meseca\u201c izme\u0111u liberalnih \u201enevladinih\u201c elita i modernizovanih naprednjaka, Vu\u010di\u0107ev re\u017eim nikad nije imao \u0161iru podr\u0161ku srednjih slojeva, nije je na nju ra\u010dunao. Prema radu \u0110ur\u0111ice Stankovi\u0107 \u201eStrani kapital u Republici Srbiji: iskustva i o\u010dekivanja gra\u0111ana\u201c, koje sprovodi ispitivanje povezanosti izme\u0111u sociodemografskih varijabli i mi\u0161ljenja ispitanika o poslovanju stranih kompanija u Republici Srbiji, ljudi visokog obrazovanja imaju najvi\u0161e benefita od stranih investicija.24 Ova razlika u percepciji izme\u0111u materijalnih efekata stranih investicija i politi\u010dkih efektata \u201curu\u0161avanja institucija\u201d, predstavlja bolnu ta\u010dku u gra\u0111anskoj ideolo\u0161koj imaginaciji. Uspe\u0161na kompeticija dr\u017eave za priliv novih investicija upravo zahteva niz deregulacija, gde se otvara prostor sve ve\u0107oj korpciji. Na tome po\u010diva zavisni odnos politi\u010dke elite od inostranog kapitala. Upravo nemogu\u0107nost da se prekora\u010di ideolo\u0161ka predstava \u201epravne dr\u017eave\u201c kao horizont politi\u010dkih o\u010dekivanja, izoluje proteste srednje klase protiv korupcije kao jedinog protivnika Vu\u010di\u0107eva re\u017eima.<\/p>\n

Bilje\u0161ke:<\/strong>
\n1.Dostupno na: https:\/\/primolevicenter.org\/printed-matter\/march-1968-pierpaolo-pasolini-to-the-students-at-valle-giulia\/<\/a>
\n2.Pad nadstre\u0161nice na \u017delezni\u010dkoj stanici u Novom Sadu 1.11.2024. usmrtio je 15 ljudi i te\u0161ko povredio jo\u0161 dvoje. Uzrok pada bile su neregularnosti na rekonstrukciji stanice u periodu od 2021 do sredine 2024. Nepodredno nakon pada vlast je odbijala da preuzme bilo kakvu odgovornost, \u0161to je izazvalo talas protesta gra\u0111ana, prvo u Novom Sadu, zatim i u ostalim gradovima Srbije. Najsna\u017eniji izraz protesti su dobili u vidu blokada fakulteta koje su zahvatile sve univerzitete u zemlji.
\n3.Dostupno na: https:\/\/www.istinomer.rs\/analize\/zasto-zahtevi-studenata-nisu-ispunjeni\/<\/a>
\n4.Dostupno na: https:\/\/www.glasamerike.net\/a\/akcija-zastani-srbijo-petnaest-minuta-tisine-pad-nadstresnice-novi-sad-snjezana-milivojevic-vesna-vojvodic\/7908527.html<\/a>
\n5.Goran Musi\u0107, Radni\u010dka klasa u tranziciji 1988-2013, str 25, dostupno na: http:\/\/stage.rosalux.rs\/sites\/default\/files\/publications\/Goran_Music_Radnicka_klasa_Srbije.pdf<\/a>
\n6.Milan Lazi\u0107 i Jelena Pe\u0161i\u0107, \u201cStabilizacija kapitalisti\u010dkog poretka u Srbiji i prihvatanje liberalnih vrednosnih orijentacija\u201d, u: Stratifikacijske promene u periodu konsolidacije kapitalizma u Srbiji, str 205, dostupno na: https:\/\/isi.f.bg.ac.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/01\/Mladen-Lazi%C4%87-Slobodan-Cveji%C4%87-prir-Stratifikacijske-promene-u-periodu-konsolidacije-kapitalizma-u-Srbiji.pdf<\/a>
\n7.Radivoje Jovovic, Radni\u010dka klasa i mogu\u0107nosti socijaldemokratije: slu\u010daj Srbije, u: Socijalna demokratija u Evropi i koncept dobrog dru\u0161tva dostupno na: https:\/\/library.fes.de\/pdf-files\/bueros\/belgrad\/12951.pdf<\/a>
\n8.https:\/\/pescanik.net\/otvaranje-debate\/<\/a>
\n9.Goran Musi\u0107, Radni\u010dka klasa u tranziciji 1988-2013, str 43, dostupno na: http:\/\/stage.rosalux.rs\/sites\/default\/files\/publications\/Goran_Music_Radnicka_klasa_Srbije.pdf<\/a>
\n10.https:\/\/www.danas.rs\/vesti\/drustvo\/predsednik-sebi-odsekao-prst\/<\/a>
\n11.Ivan Radenkovic, Strane direktne investicije u Srbiji, str 6, dostupno na: https:\/\/rosalux.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/04\/118_strane_direktne_investicije_u_srbiji_ivan_radenkovic_rls_2016.pdf<\/a>
\n12.Nada Novakovi\u0107, Radni\u010dki \u0161trajkovi u Srbiji od 1990. do 2015., str 117, dostupno na: https:\/\/rosalux.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/04\/142_radnicki_strajkovi_u_srbiji_od_1990_do_2015_nada_novakovic_rls_i_ifdt_2017.pdf<\/a>
\n13.Ivan Radenkovi\u0107, Strane direktne investicije u Srbiji, str 67.
\n14.https:\/\/vreme.com\/projekat\/kada-i-kako-je-propala-industrija-u-srbiji\/<\/a>
\n15.https:\/\/www.horizonti.ekfak.kg.ac.rs\/sites\/default\/files\/Casopis\/2015_1\/SR\/Vladimir_Micic.pdf<\/a>
\n16.Goran Musi\u0107, Radni\u010dka klasa u tranziciji 1988-2013, str 25.
\n17.\u0160iru raspravu o ovom procesu pomeranja radni\u010dke klase u desno mo\u017ee se na\u0107i ovde: https:\/\/slobodnifilozofski.com\/2021\/12\/srbija-na-desnici-antimoderni-gen-ili-kapitalisticka-transformacija-drustva.html<\/a>
\n18.Goran Musi\u0107, Radni\u010dka klasa u tranziciji 1988-2013, str 35, dostupno na: http:\/\/stage.rosalux.rs\/sites\/default\/files\/publications\/Goran_Music_Radnicka_klasa_Srbije.pdf<\/a>
\n19.Isto.
\n20.Uro\u0161 Delevi\u0107, Employment and state incentives in transition economies: are subsidies for FDI ineffective? The case of Serbia<\/em>, dostupno na: https:\/\/unctad.org\/system\/files\/official-document\/diaeia2020d2a2_en.pdf<\/a>
\n21.Stevan I. Rapai\u0107, Uloga stranih direktnih investicija u lokalnom razvoju u Republici Srbiji (2001-2013), dostupno na: http:\/\/repozitorijum.diplomacy.bg.ac.rs\/330\/1\/Stevan_Rapaic_Disertacija_FPN.pdf<\/a>
\n22.Novica Supic, Strane direktne investicije i tr\u017ei\u0161te rada u Republici Srbiji: postkejnzijanski pristup, u Kritika, str 151, dostupno na: https:\/\/kritika.ifdt.bg.ac.rs\/index.php\/kc\/article\/view\/172\/255<\/a>
\n23.Primeti\u0107emo da je pitanje po formi sli\u010dno onom koje smo postavili na po\u010detku, tj. za\u0161to se sve dru\u0161tvene klase ne anga\u017euju protiv korupcije institucija, ukoliko je to interes svih nas.
\n24.\u0110ur\u0111ica Stankovi\u0107, Strani kapital u Srbiji: iskustva i o\u010dekivanja gra\u0111ana, u Demokratske promene u Srbiji: stavovi gra\u0111ana I gra\u0111anki o demokratskoj transformaciji u poslednje tri decenije, dostupno na: https:\/\/idn.org.rs\/wp-content\/uploads\/2023\/10\/ZBORNICI-istrazivanja-Demokratske-promene-u-Srbiji-e.-i.pdf<\/a><\/p>\n

Klasni karakter protesta protiv re\u017eima: o upadljivom odsustvu radni\u010dke klase<\/a><\/p><\/blockquote>\n