{"id":419268,"date":"2024-12-16T06:30:04","date_gmt":"2024-12-16T05:30:04","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=419268"},"modified":"2024-12-16T06:30:04","modified_gmt":"2024-12-16T05:30:04","slug":"pred-rat","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/12\/16\/pred-rat\/","title":{"rendered":"Pred rat"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Branko Milanovi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Nema boljeg trenutka za \u010ditanje Dvadesetogodi\u0161nje krize E. H. Kara (E. H. Carr, The Twenty Years\u02bc Crisis 1919-1939). Ta knjiga je mogla biti napisana pre mesec dana. Postoje upadljive sli\u010dnosti izme\u0111u situacije koju Kar opisuje (prvo izdanje je objavljeno 1939) i sada\u0161njeg vremena. Nije re\u010d samo o najnovijim doga\u0111ajima kao \u0161to je ignorisanje me\u0111unarodnog prava potpisnika Rimskog statuta (\u0161to ne bi iznenadilo Kara jer je on smatrao da je takvo pravo mogu\u0107e samo ako se sprovodi silom), ve\u0107 se radi o ne\u010dem va\u017enijem i zlokobnijem: strukturnim karakteristikama tada\u0161njeg i dana\u0161njeg me\u0111unarodnog sistema, onog koji je doveo do Drugog svetskog rata i onog koji kao da nas sada vodi u novi rat.<\/p>\n

Oba sistema su od samog po\u010detka lo\u0161e strukturisana (Versajski sporazum i zavr\u0161etak Hladnog rata). Oba su u sebi sadr\u017eala klicu sopstvene propasti. Versajski sistem po\u010deo je kao utopijski i naizgled principijelan poduhvat. Kar i mnogi drugi (posebno Kejns u Ekonomskim posledicama mira) s dobrim razlogom pripisuju najve\u0107u odgovornost za taj sistem Vudrou Vilsonu. Kad ka\u017eemo \u201eodgovornost\u201c, mo\u017ee izgledati \u010dudno \u0161to nekog krivimo za utopijske ili naizgled idealisti\u010dke na\u010dine na koje me\u0111unarodni sistem treba da bude organizovan. Ali primena principa koji su doneti svetu iz Prinstona i Va\u0161ingtona zapela je ve\u0107 na prvom koraku. Hipokrizija je obelodanjena jasnije nego \u0161to bi se dogodilo da ti principi nisu bili u tolikoj meri idealisti\u010dki. Pravo na samoopredeljenje nedosledno je dato nekim nacijama, a uskra\u0107eno nekim drugim. Kao \u0161to je napisao Harold Nikolson u divnoj knjizi Stvaranje mira 1919:<\/p>\n

\u201eNajrevnosniji britanski zagovornik principa samoopredeljenja kad-tad \u0107e se na\u0107i u nezgodnom polo\u017eaju. Koliko god bilo usijano na\u0161e negodovanje protiv italijanskih pretenzija na Dalmaciju i Dodekaneze, ohladi\u0107e ga pominjanje ne samo Kipra ve\u0107 i Irske, Egipta i Indije. Prihvatili smo sistem za druge, ali u praksi smo odbili da ga primenimo na sebe.\u201c<\/p>\n

Kolonija, protektorat i starateljstvo (s neograni\u010denim trajanjem) dobri su za manje nacije. Uprkos visokoparnoj retorici o jednakosti svih ljudi, rasna jednakost je odba\u010dena \u010dak i u obliku prili\u010dno dobro\u0107udnog formalnog na\u010dela. To je samo po sebi dovoljno lo\u0161e, a jo\u0161 je gore kad je pra\u0107eno najcini\u010dnijim prepu\u0161tanjem Japanu onih kineskih oblasti koje su kontrolisali Nemci, \u0161to je vodilo pokretu 4. maj i po\u010detku modernog kineskog nacionalizma.<\/p>\n

Kar smatra da je kartaginski Versajski mir stvorio dve vrste nacija: na jednoj strani bile su zadovoljne anglosaksonske nacije i, u izvesnoj meri, Francuska (mada se ona nikad nije ose\u0107ala dovoljno sna\u017enom i uvek je strahovala za svoj status), a na drugoj strani trojka velikih nezadovoljnih nacija \u2013 Nema\u010dka, Italija i Japan. Dve poslednje su bile zapadne saveznice nezadovoljne podelom plena u Versaju. Dvadesetih godina Nema\u010dka je poku\u0161avala da promeni ili poni\u0161ti neke ta\u010dke sporazuma i da se izvu\u010de iz obaveze pla\u0107anja ogromne ratne od\u0161tete (koju nikad nije u potpunosti isplatila); zapo\u010dela je vojnu saradnju sa sovjetskom Rusijom ispod \u017eita da bi uklonila nametnuta ograni\u010denja koja su se odnosila na vrstu i veli\u010dinu njene vojske. Ali od svega toga nije bilo velike koristi i nezadovoljstvo je raslo. Kad je Nema\u010dka po\u010dela da preokre\u0107e duh i slovo Versajskog sporazuma, radila je to slu\u017ee\u0107i se vojnom silom i zastra\u0161ivanjem. \u201eNa\u0161i neprijatelji su obi\u010dni crvi\u201c, govorio je Hitler. Kao \u0161to prime\u0107uje Kar, ironija se sastoji u slede\u0107em: \u0161to je vi\u0161e Nema\u010dka uspevala u svom nastojanju da poni\u0161ti nametnuta pravila i \u0161to su vi\u0161e oni, poput Kara, koji se nisu slagali s nepravedno\u0161\u0107u Sporazuma verovali da \u0107e je to zadovoljiti, to je Nema\u010dka postajala gnevnija. Gnev Nema\u010dke (tada ve\u0107 nacisti\u010dke) rastao je srazmerno njenom uspehu u izmeni Sporazuma. Ono \u0161to je moglo biti mirno dato i primljeno sa zahvalno\u0161\u0107u, sad je davano pod pretnjom oru\u017eja i primano s prezirom.<\/p>\n

Mada Kar u svojoj verziji ove poznate pri\u010de nikom direktno ne pripisuje krivicu za krah sistema, on pre\u0107utno deli odgovornost izme\u0111u dve strane. Krivi, naime, i zadovoljne nacije zato \u0161to nisu bile voljne da podele deo dobiti ste\u010dene pobedom u ratu. On \u010desto poredi me\u0111unarodne i unutra\u0161nje odnose. Da bi unutra\u0161nji odnosi bili stabilni, bogati moraju da se odreknu ne samo srazmernog ve\u0107 malo ve\u0107eg dela onog \u0161to imaju. Drugim re\u010dima, da bi politi\u010dki sistem \u2013 kako unutra\u0161nji tako i me\u0111unarodni \u2013 bio stabilan, jaki moraju biti spremni na izvesne \u017ertve, moraju prihvatiti \u201eizvesno poga\u0111anje\u201c, kao \u0161to ka\u017ee Kar. Da bi se stvorio odr\u017eiv me\u0111unarodni sistem, zadovoljne sile moraju da podele plen s drugim silama i da nametnu relativno pravi\u010dan mir (\u201eravnote\u017eu mo\u0107i\u201c) tako da drugi imaju koristi od sistema. Ako to ne u\u010dine, nezadovoljne sile ne\u0107e imati nikakav interes da sistem pre\u017eivi. Upravo to se dogodilo izme\u0111u 1919. i 1939, ka\u017ee Kar.<\/p>\n

\u201eSvaki me\u0111unarodni poredak mora po\u010divati na nekoj hegemoniji mo\u0107i. Ali ta hegemonija, kao i nadmo\u0107 vladaju\u0107e klase u dr\u017eavi, sama je po sebi izazov onima koji u njoj ne u\u010destvuju; da bi pre\u017eivela, ona mora da sadr\u017ei izvesnu spremnost imu\u0107nih na ustupke ili \u017ertve da bi sistem bio podno\u0161ljiv za druge \u010dlanove svetske zajednice.\u201c Po analogiji s unutra\u0161njom politikom Kar obja\u0161njava \u010dak i miroljubivost zadovoljnih klasa. Bogati se zala\u017eu za mir u zemlji zato \u0161to imaju koristi od odr\u017eavanja postoje\u0107eg poretka. \u201eBa\u0161 kao \u0161to se vladaju\u0107a klasa u zajednici moli za mir u zemlji, koji joj garantuje sigurnost i nadmo\u0107, i osu\u0111uje gra\u0111anski rat koji bi je mogao ugroziti, tako i me\u0111unarodni mir postaje poseban interes nadmo\u0107nih sila.\u201c<\/p>\n

Pozivi na mir ne mogu se objasniti razli\u010ditim moralom sila ili klasa, ve\u0107 njihovim razli\u010ditim polo\u017eajem. Pozivanje na mir nije ne\u0161to \u0161to se mo\u017ee smatrati moralno superiornim per se. Da li osu\u0111ujemo ameri\u010dke revolucionare iz 1776. zbog toga \u0161to se nisu odazvali pozivu na mir, pita Kar. Moralizovanje kom ponekad pribegavaju snage koje \u017eele da odr\u017ee mir nije eti\u010dki superiorno. Ono je naprosto zasnovano na interesu tih snaga da se odr\u017ei status quo.<\/p>\n

Kao \u0161to se vidi iz ovog kratkog opisa, sli\u010dnosti s dana\u0161njom situacijom su mnogobrojne. Mada zavr\u0161etak Hladnog rata nije bio pra\u0107en zvani\u010dnim sporazumom, njegovi glavni obrisi su sli\u010dni Versaju. Zadovoljne sile, pobednice u Hladnom ratu, bile su Sjedinjene Dr\u017eave, Velika Britanija, Francuska i posebno Nema\u010dka, koja se opet ujedinila. S druge strane, jedna velika sila (Rusija) bila je od samog po\u010detka nezadovoljna \u201enovim svetskim poretkom\u201c, pre svega zato \u0161to se nije ose\u0107ala pobe\u0111enom, ba\u0161 kao ni Nema\u010dka 1918.<\/p>\n

Od samog po\u010detka kad je, s Jeljcinom na \u010delu, bila napola uni\u0161tena i me\u0111unarodno se pona\u0161ala manje-vi\u0161e kao ameri\u010dki vazal, ta zemlja je bila ogor\u010dena zbog jednog elementa politike pobednika: \u0161irenja vojnog saveza do samih njenih granica. Tu vidimo istu dinamiku kao u krahu versajskog sistema. Rusija je sve vreme prigovarala \u0161irenju Natoa, \u010dak i onda kad se te\u0161ka srca pomirila s pristupanjem njenih biv\u0161ih isto\u010dnoevropskih satelita i uklju\u010divanjem balti\u010dkih republika, ali nije mogla ili nije htela da prihvati vi\u0161e od toga. Pritu\u017ebe su dugo trajale, ba\u0161 kao i u slu\u010daju Nema\u010dke. Po\u010dele su jo\u0161 za vreme Jeljcina, nastavile sa za vreme prvog i drugog Putinovog mandata, ali to nije urodilo nikakvim rezultatom.<\/p>\n

Poruka Rusije je bila veoma sli\u010dna onoj koju je uputila Nema\u010dka 30-ih godina pro\u0161log veka: strukturne crte sistema ne mogu se promeniti mirnim putem, kao ni molbama ili \u017ealbama nezadovoljne sile. Nezadovoljna sila je pribegla manje-vi\u0161e istim postupcima kao Nema\u010dka tridesetih: po njenom mi\u0161ljenju, nepravde nisu mogle da se isprave razgovorima, raspravama i pregovorima, ve\u0107 samo upotrebom vojne sile. Rat s Ukrajinom je bio na\u010din da se poni\u0161te neke pre\u0107utne odredbe zavr\u0161etka Hladnog rata, na isti na\u010din kao \u0161to su Anschluss i okupacija i podela \u010cehoslova\u010dke bile na\u010din na koji je Nema\u010dka uzela u svoje ruke primenu principa samoopredeljenja koje je proklamovao Vilson, ali koji nisu va\u017eili za Nema\u010dku.<\/p>\n

Uprkos sli\u010dnostima, nadamo se da ishod ne\u0107e biti isti. Valja se, ipak, zamisliti nad \u010dinjenicom da je Karova knjiga napisana 1938. i objavljena 1939. Nadajmo se da danas nismo u onoj istorijskoj ta\u010dki u kojoj se Kar tada nalazio.<\/p>\n

Global inequality and more 3.0, 06.12.2024.<\/p>\n

Prevela Slavica Mileti\u0107<\/p>\n

Pred rat<\/a><\/p><\/blockquote>\n