{"id":418718,"date":"2024-12-09T07:05:02","date_gmt":"2024-12-09T06:05:02","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=418718"},"modified":"2024-12-09T07:05:02","modified_gmt":"2024-12-09T06:05:02","slug":"jugonostalgija-kao-eticki-imperativ","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/12\/09\/jugonostalgija-kao-eticki-imperativ\/","title":{"rendered":"Jugonostalgija kao eti\u010dki imperativ"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Tomislav Markovi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Pro\u0161ao je 29. novembar, Dan nepre\u017ealjene Republike Jugoslavije. Na dru\u0161tvenim mre\u017eama mnogi su \u010destitali praznik svima koji jo\u0161 uvek slave, drugi su se bunili protiv jugonostalgi\u010dara, kukali nad tamnicom naroda u kojoj su Srbi bili ugro\u017eeni, ponovo se rasplamsao rat oko po\u010div\u0161e dr\u017eave, po ko zna koji put.<\/p>\n

Jugoslavija je mrtva ve\u0107 34 godine, od trenutka kad su Slobodan Milo\u0161evi\u0107 i njegova zavereni\u010dka grupa doneli Ustav Srbije kojim se srpska republika prakti\u010dno otcepila od savezne dr\u017eave, ali njenim protivnicima to nije dovoljno, pa nastoje da je ponovo ubiju, da im avet pro\u0161losti ne ometa u\u017eivanje u ovom nacionalisti\u010dkom paklu na zemlji koji su stvorili na ru\u0161evinama nekada\u0161nje SFRJ.<\/p>\n

Zato se jugonostalgija \u010desto koristi kao pe\u017eorativan termin, kao uvredljiva oznaka za sve one izgubljene slu\u010dajeve koji nisu u stanju da se sna\u0111u u novonastalim okolnostima, pa sa uzdahom prizivaju davno pro\u0161la vremena, po pravilu bolja, humanija i pravednija.<\/p>\n

\n

Zaokret strele vremena<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Fenomen jugonostalgije je slojevit i kompleksan, o tome je detaljno pisao verovatno najposve\u0107eniji istra\u017eiva\u010d ove pojave Mitja Velikonja. U jednom od eseja posve\u0107enih jugonostalgiji, naslovljenom \u201cNostalgija ili bilo, pa do\u0161lo\u201d, Velikonja ka\u017ee: \u201cJugonostalgi\u010dari zapravo imaju potrebu za vizijom prijateljstva u vreme kad su stara prijateljstva izdana, ma\u0161taju o bratstvu i jedinstvu sada kada vi\u0161e nemamo ni jedno ni drugo, o socijalnoj pravednosti u dana\u0161njoj situaciji kad nikakve socijalne solidarnosti nema, oni tra\u017ee nadu usred sveop\u0161teg o\u010daja nanovo pauperiziranih \u0161irokih slojeva stanovni\u0161tva zemalja nastalih na tlu Jugoslavije i se\u0107aju se nekada\u0161njeg ugleda te biv\u0161e zemlje u situaciji kada su sve ove sada\u0161nje Suverenije maltene u neokolonijalnoj poziciji. Bitno je u svemu tome \u2014 bilo da su nostalgi\u010dari toga svesni ili ne \u2014 utopijska \u010de\u017enja za idealnim dru\u0161tvom. Slave\u0107i Jugoslaviju, oni u stvari slave \u2018Yu-topiju\u2019\u201d.<\/p>\n

Fenomenom jugonostalgije bavio se i Vuk Peri\u0161i\u0107 u knjizi \u201cPojedinac i povijest\u201d u kojoj je prepleo pri\u010du o \u017eivotnoj sudbini pojedinca, Daniela Ivlina sa istorijom obe Jugoslavije. Peri\u0161i\u0107 tako\u0111e analizira razli\u010dite aspekte jugonostalgije, odbacuju\u0107i njene najnametljivije pojavne oblike kao \u0161to su nostalgija za dr\u017eavom, titoizmom ili socijalisti\u010dkim poretkom. S druge strane, Peri\u0161i\u0107 ka\u017ee da jugonostalgija kao \u017eal za dr\u017eavom koja je, poput Hobsovog Levijatana, spre\u010davala mr\u017enju i nacionalne sukobe \u2013 zaslu\u017euje svako po\u0161tovanje.<\/p>\n

Me\u0111utim, njega interesuje jedna druga forma jugonostalgije, s onu stranu politikolo\u0161kih i drugih razmatranja ovog fenomena. Prema Peri\u0161i\u0107u, postoje apsolutne, neupitne vrednosti koje se ne smeju dovoditi u pitanje, a to su \u201cljudski \u017eivot i mir\u201d. Iz perspektive tih bazi\u010dnih vrednota objavljuje se jedna vrsta jugonostalgije koja se \u201cname\u0107e kao moralni imperativ\u201d. Moralni imperativi imaju apsolutne zahteve, etika ne mari mnogo za takozvanu realnost, ali ni nostalgija nije ba\u0161 u prijateljskim odnosima sa svakojakim mogu\u0107nostima ovog sveta, ona otvoreno zahteva ono \u0161to biti ne mo\u017ee \u2013 povratak onog \u0161to je pro\u0161lo, zaokret strele vremena.<\/p>\n

\n

Poetika otpora<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Ima ta pusta etika i mnogo nerealnije zahteve, o tome je pisao \u017dan Ameri, \u010dovek koji je pre\u017eiveo mu\u010denja u Gestapou, a potom Au\u0161vic. U knjizi \u201cS onu stranu krivnje i zadovolj\u0161tine\u201d, u poglavlju \u201cResantimani\u201d, Ameri veli: \u201cZnam da je kod \u010doveka kog je zarobio resantiman ose\u0107aj za vreme pomeren, uvrnut, ako ho\u0107ete, jer on tra\u017ei dve nemogu\u0107e stvari: povratak u ono \u0161to je pro\u0161lo i ukidanje onoga \u0161to se dogodilo\u201d.<\/p>\n

Taj pomereni, uvrnuti ose\u0107aj za vreme karakteri\u0161e i jugonostalgiju kao eti\u010dki imperativ. Vuk Peri\u0161i\u0107 detaljno izla\u017ee \u0161ta podrazumeva ova vrsta jugonostalgije, pa ka\u017ee: \u201cDa je Jugoslavija opstala, rata ne bi bilo. Da je Jugoslavija opstala, Vukovar ne bi bio razoren, dubrova\u010dke zidine i krovovi ostali bi neo\u0161te\u0107eni, Sarajevo ne bi bilo ru\u0161eno i Sarajlije ne bi bile sadisti\u010dki zlostavljane zlo\u010dina\u010dkom opsadom, knjige u sarajevskoj knji\u017enici ne bi izgorjele, granata ne bi pogodila \u0161ibensku katedralu, mostarski Most bio bi sa\u010duvan onakvim kakav je bio u \u0161esnaestom stolje\u0107u, na Zadar, Gospi\u0107, Oto\u010dac, Karlovac, Zagreb, Sisak, \u017dupanju, Osijek ne bi pala niti jedna jedina granata, sve bi bogomolje ostale \u010ditave i neoskrvnute, hrvatski policajci u Borovom Selu ne bi bili masakrirani, ne bi bilo Lore, Manja\u010de, Morinja, Staji\u0107eva, Dretelja, Heliodroma, Omarske i Keraterma\u2026\u201d<\/p>\n

Nije tu kraj, nastavlja se nabrajanje \u0161ta se sve ne bi dogodilo da nacionalisti nisu ubili Jugoslaviju: \u201cSvi izbjegli, prognani i raseljeni \u2013 njih preko \u010detiri milijuna \u2013 \u017eivjeli bi u svojim domovima, svojim gradovima i selima. Ranjeni ne bi bili ranjeni, invalidi ne bi bili invalidi, mu\u010deni ne bi bili mu\u010deni, silovani ne bi bili silovani. Da nacionalisti nisu razorili Jugoslaviju i beskompromisno i slijepo ostvarivali svoje glupe ciljeve, svi ubijeni bili bi \u017eivi. Ubijeni ljudi iz \u0160kabrnje i Saborskog, ubijeni u Ov\u010dari, Pakra\u010dkoj Poljani, Stupnom Dolu, Ahmi\u0107ima, Vi\u0161egradu, Bijeljini, Ra\u010dku, ubijeni u Srebrenici, obitelj Zec, Gordan Lederer, Josip Reihl-Kir, nenabrojive tisu\u0107e, deseci tisu\u0107a ubijenih u nenabrojivim strati\u0161tima i na svim frontama, bili bi \u017eivi, njihova egzistencija ne bi pripala, kako bi rekao Hitler, \u2018besmrtnosti nacije\u2019\u201d.<\/p>\n

Posle ovog nabrajanja konkretnih sadr\u017eaja jugonostalgije, Peri\u0161i\u0107 izla\u017ee logi\u010dan zaklju\u010dak koji bi mogao sve da nas obave\u017ee: \u201c\u017divot bi i\u0161ao svojim tokom, ovakav ili onakav, banalan ili te\u017eak, dosadan i lijep, bolji ili gori, ali bi bio \u017divot. Nemamo li kao razumna bi\u0107a pravo, nemamo li kao moralna bi\u0107a du\u017enost \u017ealiti za situacijom, za okolnostima, za prilikom, \u0161ansom u kojoj su svi ti u\u017easi, bolovi i patnje bili nezamislivi i nemogu\u0107i? Zato je jugonostalgija samo prividno \u017eal za dr\u017eavom. Ona je \u017eal nad ubijenim ljudima i sru\u0161enim gradovima, ali i poetika otpora\u201d.<\/p>\n

\n

\u010ce\u017enja za mirom<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Blisko mi je Peri\u0161i\u0107evo shvatanje jugonostalgije, kao uostalom i ve\u0107ina njegovih ideja. \u010ce\u017enja za povratkom u pro\u0161lost i za ukidanjem onog \u0161to se dogodilo, \u017eudnja za druga\u010dijim razvojem doga\u0111aja, za istorijom u kojoj ne bi bilo ratova devedesetih, ni silnih ljudskih \u017ertava \u2013 ima li i\u010deg ljudskijeg od toga? U mom slu\u010daju, nostalgija za tim vremenom nije puka \u010de\u017enja za izgubljenim rajem koji nikada nije postojao, niti zazivanje mita o detinjstvu kao zlatnom dobu, a ni \u017eudnja za izgubljenom nevino\u0161\u0107u i \u010distotom koje su tako\u0111e plod fantazije.<\/p>\n

To je prosta ljudska \u010de\u017enja za poretkom, koordinatnim sistemom, za razlikovanjem dobra i zla, za svetom u kojem postoje orijentiri, bove, svetionici, u kojem re\u010di imaju svoja zna\u010denja. To je \u010de\u017enja za mirnodopskim \u017eivotom, za svetom koji ne glorifikuje masovne ubice, za zidovima na kojima se ne \u0161epure murali ratnih zlo\u010dinaca, freske jednog morbidnog, nakaradnog kulta smrti koji se la\u017eno predstavlja kao patriotizam, srpstvo, pravoslavlje.<\/p>\n

To je nostalgija za vremenom kada nismo znali da se mo\u017ee \u2013 kako veli Konstantinovi\u0107 \u2013 \u201c\u017eiveti s \u010dudovi\u0161tem\u201d. \u201cNe samo, dakle, \u0161to svakodnevno \u017eivimo usred ove normalne \u010dudovi\u0161nosti i ne samo \u0161to smo se svikli na \u010dudovi\u0161ta, \u0161to smo se orodili s njima, nego, evo i sami se preobra\u017eavamo u \u010dudovi\u0161ta; \u017eiveti pod nasiljem totalitaristi\u010dkog nacionalizma zna\u010di, iz dana u dan, sve vi\u0161e pristajati na to nasilje, ali i prihvatiti ga kao svoje \u2013 prihvatiti neprihvatljivo: prihvatiti \u010dudovi\u0161no kao prirodno\u201d, pisao je Konstantinovi\u0107.<\/p>\n

\n

Nemirenje sa dogo\u0111enim<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Prihvatiti \u010dudovi\u0161no kao prirodno ne zna\u010di samo pomiriti se sa svakodnevnim divlja\u010dkim izlivima nacionalizma, masovnim obo\u017eavanjem d\u017eelata, i\u017eivljavanjem nad \u017ertvama, negiranjem genocida i sli\u010dnim manifestacijama zlo\u010dina\u010dke svesti. To zna\u010di potajno se pomiriti sa dogo\u0111enim, pre\u0107utno priznati da su raspad Jugoslavije, ratovi, zlo\u010dini, ubistva, silovanja, nemerljiva patnja \u2013 bili neminovni, samo zato \u0161to su se dogodili. Ostati hipnotisan istorijskim doga\u0111ajima, oma\u0111ijan njihovom neopozivo\u0161\u0107u. Prihvatiti \u010dudovi\u0161no kao prirodno zna\u010di prihvatiti poredak istorije kao prirodan i normalan.<\/p>\n

Zato je jugonostalgija shva\u0107ena kao moralni imperativ tako va\u017ena. Sve druge iteracije ovog fenomena su, naravno, zna\u010dajne, i \u010de\u017enja za ure\u0111enom dr\u017eavom, socijalnom pravdom, ekonomskim poretkom koji je \u0161titio radnike, za prohodljivo\u0161\u0107u na socijalnoj lestvici, za dru\u0161tvom u kojem je kultura imala neuporedivo bolji status, jugonostalgija kao radikalno osporavanje aktuelnog sistema bezvrednosti itd. Me\u0111utim, sve njih nadrasta jugonostalgija kao \u201c\u017eal nad ubijenim ljudima i sru\u0161enim gradovima\u201d, kao \u201cpoetika otpora\u201d \u010dudovi\u0161nom sistemu nasilja i mirenju sa tokom istorijskih doga\u0111aja.<\/p>\n

Ako ne ra\u010dunamo one izrode \u0161to se nasla\u0111uju patnjom drugih, \u0161to seire nad raspadom zemlje, zakopani u rovu nacije, svi drugi ljudi bi \u017eeleli da ratova nije bilo, da su se stvari odvijale druga\u010dije, mirno, bez mr\u017enje, nasilja i zla. Samo \u0161to nam ta \u017eelja izgleda detinjasto i naivno. Pa ratovi su se dogodili, Milo\u0161evi\u0107eva ubila\u010dka ma\u0161inerija razorila je sve na \u0161ta je nai\u0161la, uz saradnju okolnih satelita, to se realno zbilo, kakvog sad ima smisla \u017eeleti da se to nije desilo?! Ta \u017eelja, me\u0111utim, nije detinjasta, nego moralna.<\/p>\n

\n

Moralni \u010dovek tra\u017ei ukidanje vremena<\/h3>\n<\/blockquote>\n

U citiranom eseju \u017dan Ameri pi\u0161e, odbijaju\u0107i da oprosti i zaboravi pod dru\u0161tvenim pritiskom: \u201cNeko ko la\u017eno i jeftino pra\u0161ta, pot\u010dinjava se onom dru\u0161tvenom i biolo\u0161kom ose\u0107aju za vreme koji se naziva i \u2018prirodnim\u2019. Prirodna svest o vremenu zaista ima korena u fiziolo\u0161kom procesu zale\u010denja rane, i ona je u\u0161la i u dru\u0161tvenu predstavu o stvarnosti. No, ona upravo stoga nema samo van-moralni, nego ima protivmoralni karakter. \u010covekovo je pravo, \u010dovekova je privilegija da se ne slo\u017ei sa svakim prirodnim doga\u0111ajem, pa tako i da odbije biolo\u0161ku predstavu o progresiji vremena. \u0160to se desilo, desilo se: ta re\u010denica je onoliko istinita koliko je protivna moralu i duhu. Snaga moralnog otpora sadr\u017ei protest, revolt protiv onog \u0161to je stvarno, a ono je razumno samo dok je moralno. Moralni \u010dovek tra\u017ei ukidanje vremena\u201d.<\/p>\n

Ve\u0107ina pri\u010da i rasprava o jugonostalgiji koje se mogu \u010duti u javnosti strogo po\u0161tuju granice stvarnog, njihovim autorima i akterima ne pada na pamet da zavire iza te nevidljive linije. \u0160to re\u010de onaj anonimni mislilac iz podzemlja, oni pred zidom iskreno ustuknu, \u201czid deluje n\u0430 njih k\u0430o ne\u0161to umiruju\u0107e \u0161to kon\u0430\u010dno oslob\u0430\u0111\u0430, \u0430 mo\u017ed\u0430 i k\u0430o ne\u0161to misti\u010dno\u201d. \u0160to je bilo \u2013 bilo je: to je neprobojni zid, sveta dogma, bo\u017eja zapovest uklesana munjom u kamen, vrhovno bo\u017eanstvo. Otuda sva ta silna smatranja koja se iscrpljuju isklju\u010divo u dru\u0161tvenom polju. Takvo je vreme do\u0161lo, svi govore o mravinjaku, a nesre\u0107nom pojedina\u010dnom mravu niko se ne obra\u0107a.<\/p>\n

Sva ta halabuka o ure\u0111enju zajednice, o preimu\u0107stvu kolektiva nad jedinkom uglavnom zvu\u010di prili\u010dno logi\u010dno, opravdano, pa i visoko moralno. \u010cim se \u010dovek verbalno anga\u017euje zarad boljitka \u010ditave zajednice, a ne pominje svoje li\u010dne te\u017enje, \u010de\u017enje i ostale zaludice \u2013 taj je obezbedio neupitni status moralne gromade. Nije onda zgodno podse\u0107ati na Amerijeve re\u010di: \u201cDru\u0161tvo se trudi da sebe obezbedi, ono ne mari za naru\u0161en \u017eivot: ono gleda preda se, a u najboljem slu\u010daju gleda da se ne\u0161to sli\u010dno ne ponovi\u201d. Maksimum za koji je dru\u0161tvo sposobno ne dobacuje ni do minimuma neophodnog jedinki.<\/p>\n

Jugonostalgija se ne osvr\u0107e na te zami\u0161ljene granice, ne respektuje realnost, bez zazora pljuje na istorijske doga\u0111aje, ruga se determinizmu, plazi se kultu dogo\u0111enog i njegovoj neopozivosti. Jugonostalgija otvoreno zahteva nemogu\u0107e \u2013 povratak u ono \u0161to je pro\u0161lo i ukidanje onoga \u0161to se dogodilo. Ukratko \u2013 druga\u010diju pro\u0161lost. Ako ste nam ve\u0107 razvalili zemlju i osudili nas na ovu antropolo\u0161ku katastrofu, pustite nas bar da sanjamo.<\/p>\n

nomad.ba<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Jugonostalgija \u010desto koristi kao pe\u017eorativan termin, kao uvredljiva oznaka za sve one izgubljene slu\u010dajeve koji nisu u stanju da se sna\u0111u u novonastalim okolnostima, pa sa uzdahom prizivaju davno pro\u0161la vremena, po pravilu bolja, humanija i pravednija<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":385483,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-418718","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/418718","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=418718"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/418718\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":418721,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/418718\/revisions\/418721"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/385483"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=418718"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=418718"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=418718"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}