{"id":417484,"date":"2024-11-23T07:04:28","date_gmt":"2024-11-23T06:04:28","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=417484"},"modified":"2024-11-23T07:04:28","modified_gmt":"2024-11-23T06:04:28","slug":"razmisljanja-na-putu-ka-pobedi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/11\/23\/razmisljanja-na-putu-ka-pobedi\/","title":{"rendered":"Razmi\u0161ljanja na putu ka pobedi"},"content":{"rendered":"

Autor: Sergej Karaganov<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Pobeda Rusije nad Zapadom u Ukrajini se mora ostvariti njegovim zamenjivanjem. Glavni instrument je naglo pove\u0107anje oslanjanja na nuklearni faktor u na\u0161oj ukupnoj mo\u0107i i strategiji, i u me\u0111unarodnim odnosima uop\u0161te govore\u0107i<\/p>\n

Rusija je po\u010dela da pobe\u0111uje u borbi protiv agresije Zapada u Ukrajini. Ali prerano je i opasno biti spokojan. Borba se samo zahuktava. Ako se uspokojimo i zaustavimo, \u201eistrgnu\u0107emo\u00a0poraz iz ruku pobede\u201c. Ali da bi se postigla pobeda, potrebna je ozbiljna modernizacija mnogih aspekata ranije politike, uklju\u010duju\u0107i korekciju i preciziranje njenih ciljeva.<\/p>\n

Strate\u0161ki cilj politike, posebno spoljne i odbrambene, u ovom periodu treba da bude spre\u010davanje nadolaze\u0107eg Tre\u0107eg svetskog rata. Na to nas guraju mnoge okolnosti. O njima sam ve\u0107 dosta pisao. Ali posebno \u2013 o\u010dajni\u010dki i, nadajmo se, poslednji kontranapad Zapada.<\/p>\n

Cilj bi trebalo da bude olak\u0161ati teku\u0107e, \u0161to je mogu\u0107e mirnije, povla\u010denje Sjedinjenih Dr\u017eava sa pozicije globalnog hegemona, \u0161to sebi vi\u0161e ne mogu priu\u0161titi, na poziciji normalne velike dr\u017eave. \u201eVelika Amerika\u201c je jak konkurent, ali on ne\u0107e direktno ugro\u017eavati interese na\u0161e zemlje i njenih prijatelja. A u budu\u0107nosti je sposobna da postane jedan od \u010detiri vode\u0107a graditelja novog sveta \u2013 SAD su bile relativno konstruktivna dr\u017eava do kraja Drugog svetskog rata.<\/p>\n

Drugi strate\u0161ki zadatak je gurnuti u stranu Evropu \u2013 izvor ve\u0107ine nevolja \u010dove\u010danstva u poslednjih pet vekova, dva svetska rata, agresija na Rusiju, kolonijalizma, rasizma, genocida, monstruozne ideologije (sad gledamo najnoviji talas anti-ljudskih vrednosti) sa pozicije va\u017enog svetskog igra\u010da.<\/p>\n

Pustiti je da se dinsta u svojim sokovima. Mo\u017eda \u0107e se oporaviti i vratiti najboljem u sebi \u2013 racionalnosti, prosve\u0107enosti, humanizmu, visokoj kulturi, odbacivanju neonacizma, ultraliberalizma, mesijanske demokratije.<\/p>\n

Ovi ciljevi \u0107e se morati posti\u0107i ja\u010danjem nuklearnog odvra\u0107anja.zastra\u0161ivanja, ali i diplomatijom. Uz njenu pomo\u0107 vredi poku\u0161ati da izbegnemo pojavu Vajmarskog sindroma u Va\u0161ingtonu, koji je u Evropi ve\u0107 procvetao zbog serije poraza njihovih elita. Niko ga Evropi nije nametnuo; pojavio se zbog njenih sopstvenih brojnih gre\u0161aka.<\/p>\n

\n

Pobeda nad Zapadom<\/span><\/h3>\n<\/blockquote>\n

Strate\u0161ki cilj ruske politike je i da na\u0161a pobeda zaustavi klizanje sveta ka Tre\u0107em svetskom ratu. Pobeda nad Zapadom u Ukrajini se mora ostvariti njegovim zamenjivanjem. Glavni instrument je naglo pove\u0107anje oslanjanja na nuklearni faktor u na\u0161oj ukupnoj mo\u0107i i strategiji, i u me\u0111unarodnim odnosima uop\u0161te.<\/p>\n

S obzirom na veli\u010dinu ekonomije, malu brojnost populacije, akumuliranu od 1990-ih. zaostajanje u nau\u010dno-tehnolo\u0161kom polju, nema smisla da se takmi\u010dimo sa rivalima u snagama op\u0161te namene, u digitalnom oru\u017eju, iako ih treba oja\u010dati. Nuklearno oru\u017eje je ujedna\u010ditelj snage za relativno male. Upravo zato SAD dosledno nastoje da smanje ulogu nuklearnog faktora u svetskoj politici. Mi imamo suprotan interes.<\/p>\n

Kriza pro\u0161log svetskog sistema, koja je pre\u0161la u akutnu fazu u drugoj polovini 2000-ih i pogor\u0161avala se kako je po\u010dela serija poraza SAD (Irak, Avganistan) i zapo\u010deta svetska ekonomska kriza, traja\u0107e jo\u0161 jednu i po do dve decenije.<\/p>\n

Za to vreme, Rusija mora da re\u0161i niz strate\u0161kih zadataka \u2013 prevazila\u017eenje zapadnja\u0161tva i zapadnocentrizma, koji postaje znak mentalne bede, \u0161to br\u017ea (porazom i kapitulacijom kijevskog re\u017eima) pobeda u ratu sa Zapadom u Ukrajini, modernizacija privrede, obnavljanje njenog nau\u010dno-tehni\u010dkog potencijala na novim osnovama, kona\u010dno izbavljenje vladaju\u0107e klase i dru\u0161tva u celini od kompradora i njihovog karakteristi\u010dnog na\u010din razmi\u0161ljanja; okretanje zemlje ka istoku i jugu kroz pomeranje centra duhovnog ekonomskog razvoja na Ural i Sibir, uklju\u010duju\u0107i i stvaranje tre\u0107e prestonice tamo; formiranje efikasne i napredne ideologije za sve \u2013 od vrti\u0107a, pridr\u017eavanje nje treba da postane neophodan uslov za ulazak u vladaju\u0107u elitu.<\/p>\n

Postoji i neophodnost smislenog kretanja ka novom modelu socio-ekonomskog razvoja zemlje i sveta, obezbe\u0111uju\u0107i stvarnu, relativno mirnu multipolarnost. Cilj je, izme\u0111u ostalog, da Rusija postigne poziciju balansera ekonomsko-politi\u010dkog sistema Velike Evroazije, u\u010dvr\u0161\u0107uju\u0107i status jedne od \u010detiri velike dr\u017eave koje odre\u0111uju vektor razvoja svetske politike.<\/p>\n

Jasno je da glavni akcenat dr\u017eavne politike treba staviti na unutra\u0161nji razvoj \u2013 duhovni, obrazovni, nau\u010dno-tehni\u010dki, ekonomski, prostorni \u2013 kroz ve\u0107 pomenuto pomeranje na Sibir i Istok i Jug, uklju\u010duju\u0107i i kroz stvaranje tre\u0107e sibirske prestonice.<\/p>\n

Koncentracija glavnih ljudskih, proizvodnih i nau\u010dnih resursa u evropskom delu zemlje je sve anahronija stvar. Dostignu\u0107a u ovom delu treba sa\u010duvati, ali u kombinaciji sa ciljanom \u201esibirizacijom\u201c Rusije. Upravo je u Sibir i Ural neophodno privu\u0107i ljude sa prisajedinjenih i pograni\u010dnih teritorija, pre svega, pobolj\u0161anjem uslova \u017eivota, romantikom i perspektivama, i tamo graditi nove istra\u017eiva\u010dko-proizvodne klastere.<\/p>\n

Glavni cilj politike treba da bude razvoj \u2013 duhovni, obrazovni, fizi\u010dki, moralni \u2013 svih stanovnika na\u0161e zemlje, bez obzira na etni\u010dku pripadnost, budu\u0107i da svi oni \u010dine jedinstvenu zajednicu \u010diji je objedinjuju\u0107i element ruska kultura u \u0161irem smislu.<\/p>\n

Idu\u0107i dalje, treba uzeti u obzir glavne makro trendove koji \u0107e odrediti razvoj sveta u naredne dve decenije prelaska na novi svetski sistem.<\/p>\n

\n

Globalni makrotrendovi<\/span><\/h3>\n<\/blockquote>\n

1. Iscrpljenje trenutno dominantnog modela dru\u0161tveno-ekonomskog razvoja \u2013 liberalnog globalnog kapitalizma-imperijalizma. Naglasak inherentan ovom modelu \u2013 na beskrajnoj potro\u0161nji radi profita \u2013 po\u010dinje da podriva osnovu ljudskog postojanja \u2013 prirodu i samog \u010doveka, koji je objektivno i subjektivno li\u0161en svoje su\u0161tine, pretvaraju\u0107i se u bezdu\u0161nog, priglupog i neobuzdanog potro\u0161a\u010da.<\/p>\n

Ovaj model tako\u0111e zahteva geografsko \u0161irenje \u2013 otuda i \u0161irenje NATO-a, podsticanje i provociranje ratova i sukoba. Lenjinova teorija imperijalizma, kao i \u0160penglerova teorija propadanja Zapada \u2013 Evrope, pokazala se vizionarskom.<\/p>\n

2. Uspon novih sila, o\u017eivljavanje velikih civilizacija koje su bile potisnute pet vekova. To je u odlu\u010duju\u0107oj meri rezultat \u010dinjenice da su SSSR, zatim Rusija, oporavljeni nakon te\u0161ke krize, izbacili temelj ispod dominacije Zapada u politici, ekonomiji, kulturi \u2013 njegovoj vojnoj superiornosti. Rusija je oslobodila svet, ali njen prelazak u novu dr\u017eavu neizbe\u017eno \u0107e pratiti pogor\u0161anja i trvenja izme\u0111u starih i novih sila.<\/p>\n

3. O\u010dajni\u010dki kontranapad Zapada, koji poku\u0161ava da odr\u017ei svoju poziciju u svetskom sistemu, koja mu je omogu\u0107avala ne samo da dominira i name\u0107e svoja pravila i kulturu, ve\u0107 \u2013 \u0161to je najva\u017enije \u2013 da pumpa svetski BNP u svoju korist. Njegovo trenutno relativno bogatstvo je u odlu\u010duju\u0107oj meri rezultat kolonijalizma, neokolonijalizma, a odnedavno i sofisticiranijih sistema transfera resursa. Uklju\u010duju\u0107i i dominaciju dolara.<\/p>\n

Protivnapad se sprovodi multilateralnim pritiskom na Kinu i druge nove zemlje, ali kratkoro\u010dno \u2013 kroz poku\u0161aj da se oslabi ili podrije Rusija, vojno-strate\u0161ko jezgro rastu\u0107e svetske ve\u0107ine, kroz talase sankcija, pokretanje rata u Ukrajini i drugim krizama.<\/p>\n

Dok SAD postupaju bar malo opreznije \u2013 poku\u0161avaju da Rusiju, koriste\u0107i njenu dosada\u0161nju neodlu\u010dnost, uvuku u dugoro\u010dan, krvavi sukob, ali nastoje\u0107i da spre\u010de njegovu eskalaciju, onda evropske elite, izgubiv\u0161i ostatke razuma i ose\u0107aja samoodr\u017eanja, direktno guraju dru\u0161tva ka velikom ratu (za\u017emuriv\u0161i pred njegovim monstruoznim posledicama po Evropu).<\/p>\n

Me\u0111utim, pora\u017eeni liberali u Va\u0161ingtonu na zalasku dali su nare\u0111enje da se udari na rusku teritoriju, nadaju\u0107i se da \u0107e produ\u017eiti rat.<\/p>\n

4. Nevi\u0111eno brza preraspodela snaga u svetu i pozadinske bitke Zapada stvorile su akutnu predratnu situaciju koja \u0107e trajati i u doglednoj budu\u0107nosti.<\/p>\n

5. Veliki deo stare Evrope u\u0161ao je u te\u0161ku egzistencijalnu krizu. Njene elite, eksplicitno ili podsvesno, izlaz vide u ratu, za koji pripremaju gra\u0111ane. Zapadni deo potkontinenta, kao vi\u0161e puta u istoriji, postaje glavna pretnja me\u0111unarodnom miru. Tokom proteklih decenija, ve\u0107ina zemalja izgubila je svoj suverenitet. Izlaza iz krize nema na vidiku.<\/p>\n

SAD su tako\u0111e u padu. Njihovoj eliti je tako\u0111e potreban neprijatelj. Ali oni kre\u0107u, dodu\u0161e, kolebljivo, na put nacionalnog preporoda i nacionalno orijentisane politike (Tramp). To ih u daljoj perspektivi \u010dini verovatnijim partnerima. Va\u0161ington treba \u0161to \u010dvr\u0161\u0107e obuzdati i pomo\u0107i mu da se oslobodi iluzija o hegemoniji.<\/p>\n

6. Po\u010dela je nova vojno-tehni\u010dka revolucija \u2013 kroz \u0161irenje relativno jeftinih dronova i jeftinijeg raketnog naoru\u017eanja. Do sada je bilo mogu\u0107e ograni\u010diti upotrebu biolo\u0161kog oru\u017eja. Ali pretnja raste. Uzeti zajedno, ovi i brojni drugi faktori \u010dine sukobe i ratove mnogo destruktivnijim i \u201epristupa\u010dnijim\u201c.<\/p>\n

7. Dolazi do erozije nekada\u0161njih institucija i koncepata koji su regulisali pona\u0161anje svetskih sila. Degradacija elita je sve ve\u0107a, posebno na Zapadu, koji i dalje igra presudnu ulogu u svetskoj ekonomiji i politici.<\/p>\n

8. Zadovoljavaju\u0107i uspon novih sila i obnova starih civilizacija jo\u0161 nisu popunili vakuum upravljivosti svetskog sistema. Ona je u\u0161la u uobi\u010dajeni haos, ali na kvalitativno vi\u0161em nivou me\u0111uzavisnosti.<\/p>\n

Gore opisani faktori zahtevaju ozbiljnu preorijentaciju politike ruske dr\u017eave. Linija pobolj\u0161anja blagostanja naroda mora se, naravno, odr\u017eati. Ali obezbe\u0111ivanje odbrambene sposobnosti i moralnog i duhovnog tonusa dru\u0161tva i elite treba staviti u prvi plan. U ovom trenutku, privreda se od gospodarice politike mora pretvoriti u njenog efektivnog slugu.<\/p>\n

Napred istupaju stanje duha, nacionalno jedinstvo, ljudski razvoj i vojna snaga. Liderske pozicije u dru\u0161tvu ne bi trebalo da imaju ekonomisti i privrednici (mada se bez njih ne mo\u017ee), ve\u0107 oficiri, nau\u010dnici, posebno prirodnjaci, filozofi, u\u010ditelji, sve\u0161tenstvo.<\/p>\n

\n

Unutra\u0161nji faktori<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Rat sa Zapadom u Ukrajini omogu\u0107ava nam da re\u0161imo nekoliko strate\u0161kih problema unutra\u0161njeg razvoja.<\/p>\n

Preorijentacija privrede i razmi\u0161ljanja elita i dru\u0161tva ka zadacima unutra\u0161njeg razvoja \u2013 nau\u010dnog, tehni\u010dkog, duhovnog, teritorijalnog \u2013 od davno zastarelog i neisplativog zapadnocentrizma. Po\u010delo je realno zbli\u017eavanje sa potencijalno izuzetno profitabilnim tr\u017ei\u0161tima Istoka i Juga.<\/p>\n

Mi se \u2013 ubrzano \u2013 osloba\u0111amo \u201epete kolone\u201d kompradora i s njom povezanog tipa razmi\u0161ljanja. Po\u010deo je privredni rast, iako jo\u0161 nestabilan \u2013 kako kroz supstituciju uvoza, tako i kroz prioritetni rast vojno-industrijskog kompleksa. Nije bilo mogu\u0107e ostvariti privredni rast bez rata \u2013 stagnirali smo petnaest godina.<\/p>\n

U prvi plan elita po\u010deli su da dolaze njeni meritokratski slojevi \u2013 ne kompradorski biznismeni, ve\u0107 vojni ljudi, proizvodni radnici, nau\u010dnici (za sada veoma sporo), po\u0161teni i patriotski \u010dinovnici.<\/p>\n

Po\u010dinje duhovni i moralni preporod dru\u0161tva. Od kasnog sovjetskog cinizma i neverice, rano- ruskih metanija i gubitka moralnih smernica (novac pobe\u0111uje zlo) prema vrednostima koje su tradicionalne za Rusiju i spasonosne u savremenom svetu \u2013 pre svega, prioritet duhovnog nad materijalnim, ljubav prema porodici, sugra\u0111anima, otad\u017ebini i \u017eelja da im se slu\u017ei. Vera u Boga se vra\u0107a u dru\u0161tvo, iako je to do sada \u010desto imalo prili\u010dno povr\u0161ne manifestacije.<\/p>\n

Veoma va\u017eno. Sve ove i niz drugih pozitivnih promena u dru\u0161tvu i zemlji tek po\u010dinju. Da bismo ih nastavili, potrebna nam je ciljana vladina politika i, avaj, nastavak konfrontacije sa Zapadom \u2013 barem, nadamo se, manje krvave i opasne.<\/p>\n

Istorija dokazuje da se bez spoljne pretnje na\u0161e dru\u0161tvo, koje je izraslo na suprotstavljanju njoj, ne razvija. A onda se ponovo ra\u0111a.<\/p>\n

Sukob nosi i ogromne gubitke \u2013 pre svega, smrt hiljada i hiljada najboljih ljudi. Ali i odvra\u0107anje od kretanja ka sebi \u2013 a samim tim i ka Uralu i Sibiru \u2013 izvorima postojanja, duhovnoj snazi Rusije tokom pet vekova, i ka Istoku i Jugu \u2013 gde se svetski razvoj brzo preme\u0161ta. Rat koji sporo te\u010de neizbe\u017eno vodi pove\u0107anom umoru u dru\u0161tvu, potencijalnom slabljenju podr\u0161ke rukovodstvu i okupljanju oko njega.<\/p>\n

Zaklju\u010dak je o\u010digledan. Faza direktnog oru\u017eanog sukoba mora da se zavr\u0161i. Ali ne treba te\u017eiti okon\u010danju konfrontacije sa Zapadom. \u0160tavi\u0161e, to je nemogu\u0107e, s obzirom na trenutni vektor razvoja zapadnih, posebno evropskih elita.<\/p>\n

Potrebno je vreme i ciljane politike da bi se preoblikovali razmi\u0161ljanje i orijentacija na\u0161eg dru\u0161tva i elita ka ciljevima nacionalnog, suverenog, duhovnog i ekonomskog razvoja i ka perspektivnim spoljnim ekonomskim, kulturnim i politi\u010dkim tr\u017ei\u0161tima. A oni su, ponavljamo, pre svega u centralnoj, ju\u017enoj i isto\u010dnoj Evroaziji.<\/p>\n

U doglednoj, ali dalekoj budu\u0107nosti, po\u017eeljna je i ograni\u010dena obnova veza sa nekim zemljama Evrope, koje \u0107e po\u010deti da se raspli\u0107u u narednih pet do osam godina. \u0160to se ti\u010de njenih delova, potrebna je zajedni\u010dka politika sa NR Kinom, koja jo\u0161 uvek odsustvuje. I, naravno, ubrzanje pribli\u017eavanja Africi, gde tako\u0111e postoje perspektivna tr\u017ei\u0161ta.<\/p>\n

U obrazovnoj politici postoji hitna potreba za ubrzanim pomeranjem u korist izu\u010davanja i podu\u010davanja \u0161kolaraca i studenata o situaciji u zemljama svetske ve\u0107ine, njihovoj istoriji, kulturi i jezicima. Posebno orijentalnih studija. Njihov uspon \u0107e tako\u0111e doprineti unutra\u0161njem razvoju i obnovi na\u0161eg autohtonog identiteta. A on nije u zapadnoj Evropi, nego u Vizantiji i Aziji (Sibiru).<\/p>\n

Kona\u010dno, savremena civilizacija zahteva svesnu politiku o\u010duvanja \u010coveka u \u010doveku, najboljeg u na\u0161oj civilizaciji, njene kulturne, verske i nacionalne otvorenosti, \u201esvetske prijem\u010divosti Rusije\u201c. Neophodno je izneti novu rusku ideju \u2013 op\u0161tu dr\u017eavnu ideologiju, pre svega za sebe. I onda to predstaviti svetu.<\/p>\n

Odbrambeno-ofanzivno, u najboljim ruskim tradicijama. Odbrambeno \u2013 od \u0161tetnih uticaja, ofanzivno \u2013 preko nu\u0111enja sebe kao jednog od novih moralnih i politi\u010dkih vo\u0111a budu\u0107eg sveta. Potrebna nam je ruska ideja-san \u2013 zajedni\u010dki cilj nacionalnog razvoja.<\/p>\n

\n

Spoljno okru\u017eenje<\/span><\/h3>\n<\/blockquote>\n

Do sada Rusija, uprkos svim te\u0161ko\u0107ama koje stvara sankciona politika Zapada, kona\u010dno razvija pozitivne odnose sa zemljama svetske ve\u0107ine, koja po\u010dinje da igra sve zna\u010dajniju ulogu u globalnoj ekonomiji i politici. \u0160ta \u0107e se dalje de\u0161avati u velikoj meri zavisi od dinamike sukoba sa Zapadom u Ukrajini.<\/p>\n

Njegovo odugovla\u010denje zbog neodlu\u010dnosti ili, mo\u017eda, \u201ejo\u0161-ne-pobede\u201c, pa samim tim i pobede Zapada, uspori\u0107e ili \u010dak delimi\u010dno preokrenuti pribli\u017eavanje. Zamrzavanje sukoba na sada\u0161njim granicama bez odlu\u010duju\u0107e pobede razveja\u0107e sliku Rusije kao zemlje pobednice, na koju se vredi fokusirati i sa kojom vredi biti prijatelj.<\/p>\n

Nastavi\u0107e se skretanje resursa u \u0107orsokak zapadnog pravca. Osim toga, konfrontacija \u0107e se skoro neizbe\u017eno nastaviti pod uslovima nepovoljnijim za nas. To shvataju zemlje svetske ve\u0107ine, koje uglavnom saose\u0107aju sa Rusijom, ali nisu spremne da odlu\u010dno pre\u0111u na njenu stranu.<\/p>\n

Verovatno pove\u0107anje pritiska SAD na Kinu oja\u010da\u0107e poziciju Rusije u odnosima sa Pekingom. Me\u0111utim, ni pod kojim okolnostima dalje strate\u0161ko pribli\u017eavanje Kini ne bi trebalo da bude dovedeno u pitanje. To mora ostati primarni cilj ruske politike u doglednoj budu\u0107nosti.<\/p>\n

Zemlje svetske ve\u0107ine imaju razli\u010dite stavove o za nas klju\u010dnom pitanju \u2013 aktiviranju faktora nuklearnog odvra\u0107anja u spoljnoj politici Ruske Federacije, posebno u sukobu sa Zapadom u Ukrajini. U ovom okru\u017eenju preovla\u0111uju, mada ne svuda, antinuklearna ose\u0107anja, delom zbog prethodne segregacije ve\u0107ine ovih zemalja u ozna\u010denom podru\u010dju.<\/p>\n

Rukovanje lidera Rusije i Kine, Vladimira Putin i Sija \u0110inpinga, u Pekingu, 16. maj 2024. (Foto: TASS\/Serge\u0439 Bob\u044bl\u0451v)
\nSjedinjene Dr\u017eave poku\u0161avaju da aktivno iskoriste ova ose\u0107anja da izvr\u0161e pritisak na Rusiju, prete\u0107i joj izolacijom u slu\u010daju upotrebe nuklearnog oru\u017eja, uklju\u010duju\u0107i i preko kompradorskih krugova u ovim zemljama. Ali u isto vreme, ve\u0107ina elita, a posebno stanovni\u0161tvo svetskih ve\u0107inskih zemalja, \u017eeleli bi poraz Zapada.<\/p>\n

Uz odgovaraju\u0107e obja\u0161njenje, koje, na\u017ealost, jo\u0161 uvek ne postoji, bili bi spremni da se slo\u017ee sa sve ve\u0107im oslanjanjem Rusije na nuklearno oru\u017eje, sve do njegove upotrebe. Za sada smo inicijativu prepustili Zapadu. Dubinske rasprave sa kineskim stru\u010dnjacima pokazale su da su prijem\u010divi za tezu o potrebi da se po svaku cenu postigne poraz Zapada u Ukrajini.<\/p>\n

Objavljivanje u novembru 2024. godine, dodu\u0161e sa zaka\u0161njenjem, predsedni\u010dkog ukaza kojim se usvajaju Osnove dr\u017eavne politike Ruske Federacije u oblasti nuklearnog odvra\u0107anja, \u010dime se nuklearna doktrina menja skoro revolucionarno, odlu\u010dno je pribli\u017eavaju\u0107i potrebama vremena, izaziva veliko zadovoljstvo. Protivnici ne bi trebalo da sumnjaju u na\u0161u sposobnost i spremnost da upotrebimo nuklearno oru\u017eje kao poslednje sredstvo i dobijemo rat.<\/p>\n

Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave su u doglednoj budu\u0107nosti najva\u017eniji igra\u010d na svetskoj sceni, ali po\u010dinju dugo povla\u010denje sa pozicije globalnog hegemona koja vi\u0161e nije tako povoljna zbog gubitka osnove dominacije Zapada \u2013 vojne superiornosti. Ovaj proces treba stimulisati i usmeravati (u okviru postoje\u0107ih mogu\u0107nosti i uz sve ve\u0107e oslanjanje na koalicionu strategiju sa zemljama globalne ve\u0107ine).<\/p>\n

U odnosu na Ukrajinu, to zna\u010di ciljano pove\u0107anje tro\u0161kova konfrontacije, posebno opasnosti. Dok je ovaj rat veoma koristan za Va\u0161ington, on ve\u017ee ruke, potencijalno slabi Rusiju, i omogu\u0107ava mu da plja\u010dka Evropu sa udvostru\u010denom energijom. Ali SAD mogu da plja\u010dkaju i bez rata \u2013 one su ve\u0107 postigle jedan od svojih glavnih ciljeva \u2013 spre\u010davanje potencijalnog saveza izme\u0111u Evrope i Rusije.<\/p>\n

Tramp \u0107e ponuditi ubla\u017eavanje pritiska na Rusiju (koje ne mo\u017ee da obezbedi) u zamenu za napu\u0161tanje bliskog saveza sa Kinom. On \u0107e u dogledno vreme ostati glavni neprijatelj ameri\u010dke vladaju\u0107e elite. Tako je bilo i ranije, ali SAD poslednjih godina poku\u0161avaju pre svega da potkopaju Rusiju kako bi indirektno oslabili Kinu i svetsku ve\u0107inu. Taj cilj tako\u0111e nisu uspeli da ostvare.<\/p>\n

Trampova administracija \u0107e ponuditi dogovor, smenjuju\u0107i pretnje obe\u0107anjima. Pretnje \u2013 pre svega privremeno pove\u0107anje podr\u0161ke kijevskoj hunti \u2013 jesu neprijatne, iako u SAD ve\u0107 shvataju da je nemogu\u0107e pobediti. Na pretnje se mora proaktivno odgovoriti kontrapretnjama, pre svega eskalacijom sukoba protiv najva\u017enijih aktiva Sjedinjenih Dr\u017eava u Evropi i njihovih baza \u0161irom sveta.<\/p>\n

Nova nuklearna doktrina je sna\u017ean korak u ovom pravcu. Ali potrebne su i odgovaraju\u0107e vojno-tehni\u010dke mere, ve\u017ebe strate\u0161kih snaga i eventualno razme\u0161tanje novog kompleta raketa srednjeg i kra\u0107eg dometa. SAD mogu (i prete) da urade ovo, bez obzira na na\u0161e postupke. Ali ovaj korak je za njih neisplativ.<\/p>\n

Ruska interkontinentalna balisti\u010dka raketa na vojnoj paradi u Moskvi povodom Dana pobede, 9. maj 2023. (Foto: Getty Images)
\nOni ja\u010daju strate\u0161ku vezu sa Evropom i, shodno tome, ranjivost same Amerike. Uostalom, udar raketama po ruskoj teritoriji neizbe\u017eno \u0107e biti pra\u0107en odgovorom na ameri\u010dkoj teritoriji. A takav udarac zemlji sa niskom tolerancijom na gubitke, sa dvesta pedeset miliona vatrenog oru\u017eja u rukama gra\u0111ana, zna\u010dio bi kraj Sjedinjenih Dr\u017eava, \u010dak i ako je napad ograni\u010den.<\/p>\n

Ali, ponovi\u0107u ono \u0161to je mnogo puta re\u010deno: zaista ne bih voleo da bude upotrebljeno oru\u017eje Boga, \u010dak ni protiv poludelih.<\/p>\n

Naravno, ne bi trebalo praviti polovi\u010dne dogovore. Amerika je nepouzdan partner u doglednoj budu\u0107nosti. Radikalna normalizacija odnosa sa SAD ne mo\u017ee se o\u010dekivati u narednoj deceniji. Bolje je, naravno, ne biti nepristojan, pa \u010dak se ponekad i nasme\u0161iti. Moramo se \u010dvrsto suzdr\u017eati, nastaviti zacrtanu liniju, ne popu\u0161tati obe\u0107anjima i na pretnje odgovarati pretnjama. \u010cak i preventivno.<\/p>\n

Trampu su ruke vezane dugogodi\u0161njim narastanjem rusofobije od strane liberala. Inercija Hladnog rata je mo\u0107na, i antirusko raspolo\u017eenje je sna\u017eno me\u0111u ve\u0107inom trampista. Borbe u Ukrajini, dok se odlu\u010dno ne popnemo lestvicama nuklearne eskalacije, ni na koji na\u010din ne prete Sjedinjenim Dr\u017eavama, ali su im izuzetno korisne.<\/p>\n

I \u0161to je najva\u017enije, vladaju\u0107a elita, \u010dak ni njen nacionalno orijentisani deo (trampisti), jo\u0161 nije spremna da potpuno napusti ulogu svetskog hegemona. To zahteva vreme. I bar jo\u0161 jedan poraz (u Ukrajini). Moramo da poku\u0161amo da to ne bude poni\u017eavaju\u0107e za Sjedinjene Dr\u017eave.<\/p>\n

Ponavljam, radikalno pobolj\u0161anje je za sada ne samo nemogu\u0107e, ve\u0107 je i nepotrebno. Ina\u010de \u0107emo se opustiti. Ponovo \u0107e jurnuti napred utihnuli kompradori i zapadnjaci. Nismo zavr\u0161ili isto\u010dni i sibirski zaokret. Na pola puta, tehni\u010dka modernizacija ruske privrede \u0107e se usporiti, nauka tek po\u010dinje da o\u017eivljava, a restrukturiranje privrede od sirovina i usluga prete\u017eno do proizvodnje bi\u0107e usporeno.<\/p>\n

Ali kozmeti\u010dka, atmosferska prilago\u0111avanja su po\u017eeljna \u2013 da bi se izbegao direktan sudar i pro\u0161irilo polje manevara u odnosu na druge igra\u010de. Mo\u017ee se \u010dak i\u0107i na pregovore o razoru\u017eanju koji su u sada\u0161njoj politi\u010dkoj situaciji i stanju u vojno-tehni\u010dkoj sferi besmisleni.<\/p>\n

\n

Dugi procesi<\/span><\/h3>\n<\/blockquote>\n

Evropa je prirodno raznolika, ali sad u njoj dominiraju borbeno antiruska ose\u0107anja. Ne SAD, ve\u0107 Evropa, kao \u0161to se desilo nekoliko puta tokom poslednjeg hladnog rata, prednja\u010di u eskalaciji tenzija (\u010cer\u010dilov govor u Fultonu, koji su inicirali upravo Evropljani, razme\u0161tanje raketa srednjeg dometa 1970-ih i tako dalje).<\/p>\n

Koreni neprijateljstva evropskih liberalno-globalisti\u010dkih elita su \u0161iroki. To je pre svega potreba da se prikriju i opravdaju njihovi gotovo posvuda\u0161nji neuspesi u poslednje dve decenije. To je \u017eelja briselski orijentisanih elita, a one su i dalje na vrhu, da vezama neprijateljstva pove\u017eu \u0161ire\u0107e telo Evropske unije, osnovu svojih unutra\u0161njih i ekonomskih pozicija.<\/p>\n

To je ja\u010danje u evroelitama isto\u010dnoevropskih limitrofa, koji su neprijateljski nastrojeni prema Rusiji. To je \u017eelja za o\u010duvanjem NATO-a \u2013 izuzetno profitabilnog alata koji vam omogu\u0107ava da u\u0161tedite sredsta na bezbednosti, prebacuju\u0107i ih na Sjedinjene Dr\u017eave (\u0161to postaje sve te\u017ee).<\/p>\n

Za narastanje pritiska je zainteresovan i evropski vojno-industrijski kompleks. U promovisanju rusofobije va\u017enu ulogu su odigrale kompradorske elite, koje su do sada bile neobi\u010dno jake u Evropi i koje su Amerikanci masovno kupovali. Va\u0161ington bere plodove svog vi\u0161egodi\u0161njeg ulaganja u evro-elite.<\/p>\n

Istina, na Evropu se gleda kao na sve ve\u0107i teret. Stoga su po\u010deli besramno da je plja\u010dkaju, koriste\u0107i se, izme\u0111u ostalog, i \u010dinjenicom da su elite kupljene i ne-nacionalne ili \u010dak antinacionalne. Nejasno je da li \u0107e Evropa uspeti da iza\u0111e iz ovog \u0107orsokaka. Iako komadi\u0107i po\u010dinju da otpadaju. Ali ovo je dug proces sa nejasnim rezultatom.<\/p>\n

U Evropi, koja je krenula putem moralne degeneracije (najnovije vrednosti) dalje od Sjedinjenih Dr\u017eava, mr\u017enja prema Rusiji je veoma jaka i zato \u0161to ona deluje kao bastion normalnih, evropskih vrednosti i predstavlja vidljivu alternativu. U Evropi postoji mnogo vi\u0161i nivo \u201estrate\u0161kog parazitizma\u201c \u2013 nedostatak straha od rata \u2013 nego u Sjedinjenim Dr\u017eavama.<\/p>\n

Ostaci strate\u0161ki misle\u0107ih elita su izumrli ili su \u010dvrsto gurnuti u stranu. Tu se posebno sna\u017eno manifestovao antimeritokratski karakter moderne demokratije. U ve\u0107ini zemalja, nivo liderskih elita je na ne\u010duveno niskom nivou. Sve ovo se naslanja na vekovnu rusofobiju, tradicionalnu za zapadne susede Rusije.<\/p>\n

O\u010digledna je i ozloje\u0111enost zbog neuspeha ukrajinskog scenarija za slabljenje Rusije i kod mnogih prili\u010dno iskren i sna\u017eno napumpan strah od na\u0161e zemlje. Ovo je senka njenih brojnih pobeda. Jaka su i revan\u0161isti\u010dka ose\u0107anja za poraz u Drugom svetskom ratu, kad se skoro cela Evropa borila na Hitlerovoj strani. \u017delja da se osveti za pro\u0161le poraze posebno je jaka u Poljskoj, \u0160vedskoj, Nema\u010dkoj.<\/p>\n

Savremena evropska vladaju\u0107a elita (a to je veoma va\u017eno) ne samo da je \u017eestoko antiruska, ve\u0107 sve jasnije priprema svoj narod za rat. O tome svedo\u010de vojne pripreme. I jo\u0161 vi\u0161e \u2013 nivo antiruske psihoze. Evropljanima je zabranjeno da komuniciraju sa Rusima, proganjaju se oni koji zastupaju razumnu politiku ili \u010dak nastoje da odr\u017ee ljudske kontakte.<\/p>\n

Naravno, nisu sve zemlje i sve snage u Evropi \u017eestoko suprotstavljene Rusiji. I ne treba ih gurati u potpuno neprijateljsku \u201efarmu\u201c. Propaganda i politika moraju razlikovati narode i elite i spre\u010diti ih da se ujedine na antiruskoj osnovi, \u0161to zahtevaju aktuelni liderski krugovi Zapada.<\/p>\n

Ne bi trebalo podigravati ovim krugovima zauzvrat ograni\u010davaju\u0107i svoje kontakte. Ali istina je i ne\u0161to drugo \u2013 SSSR i posebno Rusija su zaboravili da se Nemci moraju stalno podse\u0107ati na njihove monstruozne zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti i na\u0161e zemlje. Preporu\u010dljiva je nijansiranija politika koja odvaja vladaju\u0107e elite od dru\u0161tva. Ali dru\u0161tva su tako\u0111e pogo\u0111ena.<\/p>\n

I \u0161to je najva\u017enije, evropske elite, u svom o\u010daju i gubitku razuma, ose\u0107aja samoodr\u017eanja, vode Evropu i ceo svet ka velikom ratu, koji \u0107e gotovo neizbe\u017eno prerasti u Tre\u0107i svetski rat.<\/p>\n

\n

Zaklju\u010dci<\/span><\/h3>\n<\/blockquote>\n

Primarni i glavni cilj sada\u0161njeg rata treba da bude odlu\u010duju\u0107i poraz u Ukrajini revan\u0161izma koji se di\u017ee u Evropi. Ovo je rat za spre\u010davanje Tre\u0107eg svetskog rata. Da se ne dopusti povratak zapadnog jarma i sposobnosti Zapada da plja\u010dka i potiskuje ostatak sveta.<\/p>\n

Ako Zapad do\u017eivi jo\u0161 jedan odlu\u010duju\u0107i poraz u Ukrajini, Evropa \u0107e pasti br\u017ee. SAD \u0107e \u2013 sa svim svojim kolebanjima i gr\u010devima \u2013 ubrzati svoj odlazak sa pozicije globalnog hegemona (\u0161to je u novom svetu u krajnjoj liniji od koristi i samoj Americi). Ali ni\u0161ta manje va\u017eno je da \u0107e verovatno\u0107a tre\u0107eg svetskog rata biti smanjena.<\/p>\n

Pobeda u Ukrajini jeste i treba da bude predstavljena u propagandi kao najva\u017eniji preduslov za zaustavljanje klizanja sveta u Tre\u0107i svetski rat, koje traje ve\u0107 nekoliko godina, \u201erat za spre\u010davanje globalnog rata \u2013 svetske katastrofe\u201c.<\/p>\n

Cilj politike u zapadnom pravcu sada ne bi trebalo da bude odvajanje Evrope od Sjedinjenih Dr\u017eava. Za sada, to je skupo i malo verovatno. Atlantskoj zajednici vredi dati \u0161ansu da se samouni\u0161ti. Cilj je, pored gore pomenutih, promovisati pojavu Sjedinjenih Dr\u017eava kao normalne velike sile i, dugoro\u010dno gledano, uvu\u0107i veliki deo zapadnog vrha Evroazije u Velikoevroazijski projekat.<\/p>\n

Ponavljam jo\u0161 jednom, veoma je va\u017eno da se ne dozvoli da konfrontacija u zapadnom pravcu, koja \u0107e u narednim godinama imati malo izgleda, nastavi da odvla\u010di pa\u017enju od intenziviranja zaokreta ka Jugu i Istoku, od pomeranja centra duhovnog, ekonomskog i politi\u010dkog razvoja Rusije do Urala i Sibira.<\/p>\n

Ruski raketni sistem \u201ePancir\u201c negde na ukrajinskom rati\u0161tu, mart 2022. (Foto: Sputnik)
\nKako to posti\u0107i? U ovom \u010dlanku za \u0161tampu ne\u0107u ulaziti u pitanja vojne strategije. \u0160tavi\u0161e, nemam ni dovoljno informacija ni posebnih znanja, ali je nacrt politike jasan \u2013 brza specifikacija nuklearne doktrine: vojno-tehni\u010dke mere, razme\u0161tanje novih sistema, ubrzanje kretanja po lestvici eskalacije, preraspore\u0111ivanje nuklearnih snaga, demonstracija sposobnosti i spremnosti da se u najekstremnijem slu\u010daju koriste za obuzdavanje onih koji su izgubili razum.<\/p>\n

Moramo da nastavimo ofanzivu, ali bez aktivnog kori\u0161\u0107enja nuklearnog faktora rat ne mo\u017ee biti dobijen (ili je preterano skup \u2013 moramo \u010duvati na\u0161e najbolje).<\/p>\n

Jasno definisanje strate\u0161kih ciljeva (izlo\u017eio sam svoj set) i dosledno kretanje ka njima bez oklevanja, ali uz mogu\u0107e diplomatske manevre \u2013 partneri i prijatelji treba da znaju za na\u0161u re\u0161enost da ostvarimo svoje ciljeve. I da ti ciljevi odgovaraju njihovim interesima.<\/p>\n

Mogu\u0107e je voditi pregovore. Ali samo da bi se obezbedio potreban tempo i intenzitet ofanzive. I da izbegnemo da eskalacija izmakne kontroli. Vreme je da kona\u010dno prestanemo da zaostajemo za eskalacijom Zapada i po\u010dnemo da odre\u0111ujemo njen tempo.<\/p>\n

Cilj nije toliko svrgavanje kijevske hunte i potpuna kapitulacija, koliko demilitarizacija, eventualno sa zonom zabranjenog leta, teritorija koje \u0107e ostati u sastavu ukrajinske dr\u017eave. Cilj je da se slomi volja Zapada, posebno brutalizovanih evropskih elita, da se rat nastavi i da se zaustavi klizanje ka Tre\u0107em svetskom ratu.<\/p>\n

Ako budemo odlu\u010dni i dosledni, pobedi\u0107emo mi i ve\u0107ina \u010dove\u010danstva, koja \u017eeli da \u017eivi slobodno i da ne bude ba\u010deno u ambis svetskog rata zbog gluposti i pohlepe zapadnih elita. Po\u010detna pregovara\u010dka pozicija je o\u010digledna, izre\u010dena i ne treba je menjati \u2013 povratak NATO-a na granice iz 1997. godine. Mogu\u0107e su dodatne opcije.<\/p>\n

Naravno, Tramp \u0107e poku\u0161ati da podigne ulog. Moramo dejstvovati preventivno. A onda \u0107e do\u0107i do \u201edogovora\u201c koji \u0107e okon\u010dati rat i, nadamo se, akutnu konfrontaciju na zapadu Evroazije. Nema smisla slu\u0161ati Evropljane, oni su svojim rukama potkopali svoj suverenitet i subjektivitet.<\/p>\n

Treba ih jednostavno ukloniti, pokazuju\u0107i opasnosti njihove nepromi\u0161ljene i samoubila\u010dke \u017eelje da zapo\u010dnu jo\u0161 jedan svetski rat. Mora\u0107emo da sa\u010dekamo da se otrezne. Iskreno se nadam \u2013 pre primene najekstremnijih mera.<\/p>\n

Novi Standard<\/a><\/p>\n

Izvor: globalaffairs.ru<\/p>\n

Prevod: \u017delidrag Nik\u010devi\u0107\/Novi Standard<\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ako budemo odlu\u010dni i dosledni, pobedi\u0107emo mi i ve\u0107ina \u010dove\u010danstva, koja \u017eeli da \u017eivi slobodno i da ne bude ba\u010deno u ambis svetskog rata zbog gluposti i pohlepe zapadnih elita<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":392596,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-417484","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/417484","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=417484"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/417484\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":417488,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/417484\/revisions\/417488"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/392596"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=417484"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=417484"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=417484"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}