{"id":417325,"date":"2024-11-21T06:54:54","date_gmt":"2024-11-21T05:54:54","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=417325"},"modified":"2024-11-21T06:54:54","modified_gmt":"2024-11-21T05:54:54","slug":"stodeset-godina-samoce","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/11\/21\/stodeset-godina-samoce\/","title":{"rendered":"Stodeset godina samo\u0107e"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Sa\u0161a Ili\u0107<\/strong><\/p>\n

Predgovor za dramu o Dimitriju Tucovi\u0107u (13.5.1881 \u2013 20.11.1914)<\/p><\/blockquote>\n

Peti to\u010dak demokratije<\/span><\/h3>\n

Neki \u017eivoti su poput dobro utvr\u0111enih gradova. Opiru se literaturi, ali ona ne odustaje, tokom vremena menja taktiku i tehniku opsade, sve do trenutka ulaska u grad \u2013 s onu stranu dobra i zla. Mnogo je takvih primera, me\u0111u kojima je mo\u017eda najzanimljivija knji\u017eevna obrada \u017eivota \u0161panskog anarho-sindikaliste Buenaventure Durrutija (1896\u20131936), \u010dija biografija je postala gra\u0111a za roman nema\u010dkog pisca Hansa Magnusa Enzensbergera. Podnaslov romana Kratko leto anarhije (Suhrkamp, 1972) glasi: \u017divot i smrt Buenaventure Durrutija, \u010dime su fiksirane dve najva\u017enije kote koje je Enzensberger tokom rada na romanu morao da osvoji, ne bi li uspeo da jedan kratki i intenzivni \u017eivot revolucionara transformi\u0161e u knji\u017eevno \u0161tivo. Stoga roman po\u010dinje paragrafom o posmrtnim po\u010dastima, dakle onim delom biografije koja je ve\u0107 zatvorena, pohranjena u arhive i prepu\u0161tena ve\u010dnosti. Durruti ulazi u roman jednom velikom didaskalijom o anarhisti\u010dkoj scenografiji i parolom \u201eDurruti vas poziva da u\u0111ete\u201c. Njome Enzensberger prekora\u010duje rampu svog knji\u017eevnog teatra i pru\u017ea ruku \u010ditaocu kako bi se zajedno otisnuli na dugo putovanje. Tako se od posmrtnih po\u010dasti u prvom paragrafu ide kroz gusto tkanje dokumentaristi\u010dke proze ka zavr\u0161nom delu koji je naslovljen \u201eStarenje revolucije\u201c. Izme\u0111u sahrane revolucionara i zavr\u0161etka romana stoji povest o odlasku Durrutija. To je roman o njegovoj smrti, ili smrtima, traktat o odlasku, ispitivanje na\u010dina, uvida, mogu\u0107ih narativa o njegovom stradanju. Je li Durruti kao anarhista bio samo peti to\u010dak demokratije, kako ka\u017ee Trocki, dakle to\u010dak koji nikome nije bio potreban? U ovaj roman je tako\u0111e upisana epoha, poetika i politika vremena u kome je nastajao.<\/p>\n

\u017divot i smrt Dimitrija Tucovi\u0107a. Ovako bi mogao da glasi podnaslov drame koju sam po\u010deo da pi\u0161em u vreme Enzensbergerovog odlaska. Ali zbog \u010dega sam uop\u0161te odabrao da se bavim biografijom jednog socijaliste i revolucionara, koji je bio i ostao peti to\u010dak demokratije u Srbiji? Ime iza koga se zaklanjaju svi, a \u010dija se politi\u010dka ostav\u0161tina krije u limenim sanducima. Ili pod zemljom. Naime, jednog dana mi je pozvonio telefon i ja sam dobio poziv da napi\u0161em dramu o Dimitriju Tucovi\u0107u. Glas koji me je pozvao pripadao je poznatom re\u017eiseru iz Sarajeva, nekada\u0161njem bliskom saradniku Ljubi\u0161e Risti\u0107a, i taj glas bio je istinski zainteresovan da jednu takvu dramu postavi u Narodnom pozori\u0161tu u Sarajevu. Ili mo\u017eda negde u Beogradu. Prihvatio sam poziv i po\u010deo da istra\u017eujem. Tekst je nastajao polako. Kada smo se nakon godinu dana sreli u jednom malom kafeu na Crvenom krstu, ispostavilo se da moj re\u017eiser i ja ne delimo iste svetonazore. Ovo vam niko nikada ne\u0107e postaviti na scenu, zaklju\u010dio je lupnuv\u0161i ka\u017eiprstom rukopis na stolu: Dijalozi dugi, te\u0161ko se \u010dita, nisam se probio ni do pola\u2026 Kako to mislite, te\u0161ko?, pitao sam zbunjeno. Tako, lijepo, rekao je re\u017eiser, svaka replika du\u017ea od tri lajne mora se \u0161trihovati, a ovo va\u0161e bi sve i\u0161lo na nularicu. Likovi moraju djelovati, ne smiju pri\u010dati. Ono, tras na scenu, tras u glavu, kratko, \u017eestoko, ubita\u010dno. I sve tako, brzo. Jen\u2019, dva, tri, gotova drama. Naklon publici, razlaz. I ve\u0107 smo na tre\u0107em pi\u0107u. Il\u2019 jo\u0161 bolje, da je u pitanju samo monolog\u2026 Eto, ba\u0161 ve\u010deras idem na premijeru Egona Savina. To vam je hit. Zamislite, karte rasprodane \u0161est mjeseci unapred\u2026 Jedno lice, jedna pri\u010da, jedna tema \u2013 srpski vojnik Milutin pri\u010da svoje muke\u2026 A ne ovo va\u0161e, okupili se s koca i konopca, i svi ne\u0161to imaju za re\u0107\u2026 Ali Milutin pripoveda, rekao sam. Ma ne, ne razumjete vi to, u pitanju je monodrama\u2026 I kakav vam je to naslov Poslednja teza o Feuerbachu? Ne znaju ovdje ljudi vi\u0161e ni kako se zovu, zanima ih samo poslednja stavka na fiskalnom ra\u010dunu\u2026 Hajte, molim vas. Sve to treba izmjeniti. Samo da ostane ovaj podnaslov, ali ni on vam nije dobar. Kakav Dnevnik Dimitrija Tucovi\u0107a? Mo\u017eda samo Dnevnik vojnika, osmehnuo se kao da se dosetio pravog re\u0161enja. Ali kog vojnika?, pitao sam ironi\u010dno: \u010conkina? Bilo kog. Eto, nekog kao \u0161to je Milutin kod Savina. Da, ali rekli smo \u2013 drama o Tucovi\u0107u\u2026 \u0160to ste vi zapeli s tim Tucovi\u0107em?, vrteo je re\u017eiser glavom: Uostalom, on je kod vas neki fakin, ma\u010duje se, pu\u0161i kanabis, seksa se, \u017eali bo\u017ee\u2026 Publika \u017eeli heroja, znate, dostojanstvenu figuru, kao \u0161to je Milutin. Pa kad glumac Jezdi\u0107 onim svojim glasom po\u010dne vesti, publika \u0161mr\u010de i pi\u0161ki istodobno\u2026 Ali mislio sam da\u2026 Niste dobro mislili, opomenuo me je re\u017eiser daju\u0107i mi do znanja da ve\u0107 kasni na premijeru u Zvezdara teatru. Nego, znate \u0161ta je Ljubi\u0161a radio kad bi mu neko donio takvo \u0161to?, pitao me je na kraju. Nemam pojma, odmahnuo sam ravnodu\u0161no. Vidite onaj kontejner preko puta?, pokazao mi je ka\u017eiprstom kroz stakleni zid kafea. Onaj, zeleni, tamo?, pitao sam. E, taj\u2026 Pokupite lijepo ovo va\u0161e i probajte aplicirati tamo. Dobro, rekao sam, proba\u0107u tamo. E, tako\u2026 I okrenite se nekim ljep\u0161im stvarima. Mo\u017eda ljubavnom romanu, posavetovao me je kao nakon psihijatrijskog pregleda i otr\u010dao preko ulice. Ostao sam s\u00e2m s Tucovi\u0107em: odlu\u010dio sam, ipak, da ne poslu\u0161am savet re\u017eisera i njegovog neprebolnog u\u010ditelja \u2013 Ljubi\u0161e Risti\u0107a.<\/p>\n

Druga\u010dija budu\u0107nost Srbije<\/span><\/h3>\n

Nastavio sam da tragam za dokumentima koji bi mi pomogli da razumem snove, strahove i nade revolucionara s po\u010detka dvadesetog veka u Beogradu. Shvatio sam da se radi o jednom od onih zaklju\u010danih \u017eivota, koje su vreme, politika i kultura okru\u017eili visokim zidinama. Na njima nije ostavljen nijedan prozor, \u010dak ni za pu\u0161karnicu. Podrazumevalo se da se niko ne\u0107e usuditi da proviri unutra. Ono \u0161to je o Tucovi\u0107u publikovano ticalo se uglavnom njegovih politi\u010dkih rasprava i partijskih programa. Takva je, uostalom bila i televizijska serija Dimitrije Tucovi\u0107 (1973-74), koju je u vreme nastanka romana o Buenaventuri Durrutiju, re\u017eirao Eduard Gali\u0107 po scenariju Milovana Vitezovi\u0107a (1944\u20132022). Lik Tucovi\u0107a je tada tuma\u010dio mladi Ljubi\u0161a Samard\u017ei\u0107; njegov vedar nasmejani lik ozra\u010dio je mnoga detinjstva, ostavljaju\u0107i utisak dostojanstvene figure koja izgovara zvu\u010dne parole. Bio je to idealizovani lik radni\u010dkog vo\u0111e koji nije otvorio nijednu pukotinu ka unutra\u0161njem \u017eivotu.<\/p>\n

Stoga sam poku\u0161ao da prona\u0111em one Tucovi\u0107eve tekstove koji su pre svega bili li\u010dni. Nalazim da takve bele\u0161ke mogu da bude daleko politi\u010dnije od njegovih analiza u Borbi ili Radni\u010dkim novinama. Oslonio sam se na fragmente iz Dnevnika, na putopisne bele\u0161ke, reporta\u017ee, pisma i razglednice, kakva je ona upu\u0107ena advokatu Petru Grebencu (1886\u20131936) u Berlin. Tragao sam za Tucovi\u0107em kakav je mogao biti, za Dimitrijem u slo\u017eenoj mre\u017ei ideja, \u017eelja, emocija i snova. Poku\u0161ao sam da rekonstrui\u0161em okolnosti njegovog \u017eivota; pre svega borbe, ljubavi i smrti. U tom smislu, zna\u010dajno su mi pomogli tekstovi o \u017eivotu i radu slovena\u010dke spisateljice Zofke Kveder (1878-1926), kao i njena proza. Izbegavao sam da polazim od proklamovanih ideja, ve\u0107 sam poku\u0161ao da ih osvetlim odozdo, dakle delovanjem ljudi okupljenih oko zajedni\u010dkog politi\u010dkog posla, koji je neminovno uticao na promene u njihovim \u017eivotima, a samim tim i u dru\u0161tvu. Posebnu pa\u017enju posvetio sam naizgled bo\u010dnim temama u Tucovi\u0107evom \u017eivotu, kao \u0161to je susret marksizma i kulture Japana, izra\u017een u liku japanskog socijaliste Sena Katayame (1859-1933), ili ideja o radni\u010dkoj borbi u Americi. Usled takvog postupka, do\u0161ao sam neminovno i do onih aktera koji su se nalazili na suprotnoj strani politi\u010dkog spektra, poput dr Nikolaja Velimirovi\u0107a (1880-1956), koji je imao va\u017enu ulogu u suzbijanju delovanja levice u politi\u010dkom \u017eivotu Srbije.<\/p>\n

Tokom istra\u017eivanja, ispostavilo se da je s\u00e2mo pisanje bilo su\u0161tinski oblik politi\u010dke borbe Dimitrija Tucovi\u0107a; pisanje, svedo\u010denje, prevo\u0111enje i tuma\u010denje doga\u0111aja i tekstova. Bez njegovih pisanih tragova i vi\u0111enja politi\u010dkih prilika na Balkanu, a posebno u Srbiji toga doba, ostali bismo bez va\u017enih \u010dinjenica o kardinalnim politi\u010dkim proma\u0161ajima \u010dije posledice se ose\u0107aju i danas. Obi\u010dno se smatra da je centralna tema njegove politike bila zasnovana na druga\u010dijoj politici prema Kosovu, ali ispostavi\u0107e se da je to samo jedan segment i da ona obuhvata druga\u010diji odnos prema svim aspektima dru\u0161tvenog i politi\u010dkog \u017eivota: slobodi, radu, proizvodnji, pravu, vlasni\u0161tvu, jeziku, radni\u010dkoj borbi, balkanskim susedima, Evropi, kolonijalizmu, a pre svega prema budu\u0107nosti koju je projektovao druga\u010dije od ve\u0107inske politi\u010dke elite toga doba.<\/p>\n

Odbrana na\u0161eg grada<\/span><\/h3>\n

Poseban je odnos izme\u0111u grada i socijalisti\u010dkih ideja, odnosno izme\u0111u Beograda i Tucovi\u0107a. U vreme njegovog aktivnog politi\u010dkog rada, periferija grada bila je jedini prostor gde su mogle da se zagovaraju takve ideje. Sedi\u0161te tog novog pokreta u Beogradu bilo je na Slaviji, gde se tada nalazio Radni\u010dki sindikalni dom, koji je 1910. otkupljen dobrovoljnim prilozima radnika, \u010dlanova Srpske socijaldemokratske stranke. U prizemlju te zgrade, licem okrenuta prema trgu, nalazila se Socijalisti\u010dka knji\u017eara. Nedaleko odatle bila je kafana \u201eTabor\u201c u kojoj su se okupljali socijalisti. Slavija je tada bila blatni rub Beograda, kao \u0161to je Slavujeva ulica na Zvezdari (kasnije nazvana po Dimitriju Tucovi\u0107u), prema pisanju tada\u0161njih novina, bila glib kroz koji je proticao potok u kome su se kupala jata gusaka. Sa razvojem i modernizacijom grada, urbano jezgro se \u0161irilo pa je tako zahvatalo i nekada izrazito socijalisti\u010dke gradske zone, biv\u0161a radni\u010dka naselja i ulice. Slavija je prekomponovana vi\u0161e puta tokom poslednjih sto godina, a od 1949. do 2016, na kru\u017enom toku nalazio se grob Dimitrija Tucovi\u0107a, na kome je bio spomenik, delo vajara Stevana Bodnarova. Kapital je menjao lice grada, a na tom beogradskom trgu ostala je jo\u0161 samo bista sa koje je Goran Vesi\u0107 odavno razvalio mermernu plo\u010du sa podacima kome je bila posve\u0107ena. Zajedno sa nekada\u0161njom ku\u0107om dr Aleksandra Pulje (dana\u0161nji McDonald\u2018s), ona predstavlja relikt nekog pro\u0161log vremena. Bista je pomerena ka zgradi Narodne banke, pored koje su kasnije sru\u0161ene stare zgrade sve do parka Manje\u017e, kako bi se otvorio prostor za investitorski urbanizam koji tu planira podizanje poslovno-stambenog kompleksa King\u2019s Circle Residences. Sa muzi\u010dkom fontanom u epicentru, Slavija je danas arhitektonski prostor koji se te\u0161ko savladava pe\u0161ice, jer su staze za hodanje izmaknute a pribli\u017een je protok novca sumnjivog porekla, zarotiran oko sto\u017eerne politi\u010dke ideje koja izrasta iz vremena u kome se Dimitrije Tucovi\u0107, upravo na tom mestu, borio protiv radikalsko-klerikalne politike, prete\u010de dana\u0161njih naprednjaka.<\/p>\n

Slavija je povla\u0161\u0107eni prostor u drami Poslednja teza o Feuerbachu. Ona je scena koja se transformi\u0161e: Beograd, Copenhagen, Ov\u010de polje, Ljuma, Vrap\u010de brdo. Okretanjem to\u010dka menja se mesto i vreme, ali Tucovi\u0107 ostaje od po\u010detka do kraja tu, na Slaviji, sam, ba\u0161 kao i danas, 110 godina od smrti, bezimen, okru\u017een \u0160api\u0107evom ki\u010dastom rasvetom. Pri\u010dao sam sa vi\u0161e pozori\u0161nih reditelja o ovoj drami. Uglavnom sam dobijao komentare da se radi o tekstu koji nije mogu\u0107e igrati danas i ovde. Ne znam da li je problem u \u010ditanju teksta ili u novcu za produkciju. Ili u novcu i na\u010dinu \u010ditanja zajedno \u2013 zapravo u ideologiji kojoj su Tucovi\u0107eve ideje postale neprobavljive. To se odnosi na beogradska pozori\u0161ta, koja su se pridru\u017eila politici izgradnje stambeno-poslovnih kolosa, od Vra\u010dara do Beograda na vodi, od biv\u0161eg General\u0161taba do EXPO diznilenda u Sur\u010dinu. Nova koruptivno-poslovna mre\u017ea u Beogradu umanjuje mogu\u0107nost \u010ditanja relevantnih tekstova i pozori\u0161ne igre. Istovremeno, pove\u0107ava mo\u0107 investitora i aktuelne politike. Tako\u0111e, uve\u0107ava broj \u201eslu\u010dajnih\u201c smrti gra\u0111ana pod egidom re\u017eima. Mo\u017eda bi drama, u kojoj spomenik Dimitriju Tucovi\u0107u, opremljen slu\u0161alicama i mikrofonom izgovara celove\u010dernji monolog o lepoti Kule Beograd, bila prihvatljiva i igriva. Ne znam. Jedna re\u017eiserka, dodu\u0161e nastanjena u Njujorku, uverava me da je mogu\u0107e odigrati sve, \u010dak i ono \u0161to je napisano na paklici cigareta, zajedno sa slikom emfizema plu\u0107a i upozorenjem da \u0107emo od duvanskog dima sigurno umreti. Tucovi\u0107 je, me\u0111utim, i u smrtnoj opasnosti, pu\u0161e\u0107i, nastavljao da pi\u0161e do samog kraja, u blatnjavom rovu na Vrap\u010dem brdu. Od njegovih tekstualnih krhotina, dakle od onog \u0161to je izmaklo oku cenzora, radikala i naprednjaka, napisana je ova drama. I sme\u0161tena je u nekada\u0161njem socijalisti\u010dkom kvartu Beograda \u2013 na Slaviji. Vremenski obuhvata \u010ditav jedan vek, koliko su trajale posmrtne \u201epo\u010dasti\u201c oko \u0161est sahrana ovog revolucionara. Njegova borba, ipak, nije gotova. Nije, ukoliko shvatimo da je ona deo na\u0161e svagdanje borbe.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Predgovor za dramu o Dimitriju Tucovi\u0107u (13.5.1881 \u2013 20.11.1914)<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":417328,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-417325","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/417325","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=417325"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/417325\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":417329,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/417325\/revisions\/417329"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/417328"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=417325"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=417325"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=417325"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}