{"id":417176,"date":"2024-11-19T06:53:58","date_gmt":"2024-11-19T05:53:58","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=417176"},"modified":"2024-11-19T06:53:58","modified_gmt":"2024-11-19T05:53:58","slug":"manje-je-vise","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/11\/19\/manje-je-vise\/","title":{"rendered":"Manje je vi\u0161e"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Teodor Kulji\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Ratovi, migracije, razaranje klime i pandemije iznova otvaraju pitanje o odgovornosti kapitalizma. I o mogu\u0107em samoubistvu kapitalizma zbog predoziranosti. Ne o ubistvu sistema jer uprkos nezadovoljstvu nema dovoljno eksplozivne mase ni detonatora promene. Revolucija je prognani pojam, Gevara je odavno reciklirani brend, a Trockog nema na Fejsbuku. Dodu\u0161e i kapitalizam se ve\u0161to brani, zidovi su mu gumeni, odbija i upija, pa \u010dak i uspe\u0161no prodaje antikapitalizam.<\/p>\n

U ovoj situaciji javlja se nova antikapitalisti\u010dka struja ekolo\u0161ke ekonomije (Herman Dejli, Arturo Eskobar, Nensi Frejzer). Pridru\u017eio joj se i engleski antropolog D\u017eejson Hikel sa knjigom Manje je vi\u0161e koju je nedavno objavio IP Clio, a te\u010dno preveo i koristan pogovor napisao Ivan Radanovi\u0107. U knjizi je uverljivo nagove\u0161tena ekolo\u0161ka distopija uz rast nejednakosti i siroma\u0161tva. Klimatski sunovrat (\u0161to nedvosmisleno pokazuju i poplave u \u0160paniji), globalno zagrevanje i prekomerna potro\u0161nja su posledice nezaja\u017eljive te\u017enje za profitom i neograni\u010denim ekonomskim rastom.<\/p>\n

\n

Gde je re\u0161enje<\/span><\/h3>\n<\/blockquote>\n

Argumentacija je centrirana oko samorazornog imperativa rasta BDP (bruto doma\u0107eg proizvoda) koji Hikel naziva luda\u010dkom ko\u0161uljom razvoja savremenog kapitalizma. To je rast zbog rasta, suvi\u0161ni rast bogatih zemalja od \u010dega trpi siroma\u0161ni Jug. Kapital ne mo\u017ee da stane, ekonomija opsednuta strukturnim imperativom rasta srlja, vodi nas u propast. Pravda ga neoliberalna ideologija ve\u0107 umorna od cinizma.<\/p>\n

Sve ovo je poznato. Gde je re\u0161enje? Hikel se zala\u017ee za odrast (degrowth), za smanjenje upotrebe sirovina i energije da bi se privreda vratila u ravnote\u017eu sa \u017eivim svetom. Treba se, pi\u0161e, osloboditi nepotrebnog rada, smanjiti radnu nedelju, ulagati u javna dobra. Vra\u0107aj koliko uzima\u0161, a ne kapitalisti\u010dki \u201euzmi vi\u0161e nego \u0161to vra\u0107a\u0161\u201d.<\/p>\n

Ideologija neograni\u010denog rasta manjini izobilje stvara, a ve\u0107ini obe\u0107ava. Ekonomski rast je zamena za jednakost, treba raditi, trpeti i verovati. Hikel na novi na\u010din i novim argumentima pokazuje kako se savremena globalizacija oslanja na te\u0161ku industriju automoralizacije bogatih koji sebe isti\u010du kao vrle i mudre jer rade za op\u0161te dobro. Apsolutizuju ekonomski rast. Po\u010delo je jo\u0161 u 17. veku sa na\u010delima da je vreme novac, siroma\u0161tvo greh, a profit spasenje. Brutalno su gonili skitnice i prosjake.<\/p>\n

Hikel prati moral bogatih sve do neoliberalizma. Kapitalizam se\u00a0 kanibalizovao od prvih kolonijalizama do svetskih ratova. Danas \u201esvejed\u201d podsti\u010de uni\u0161tavanje \u017eivotne sredine, eroziju demokratije i ratove. Savremeni neoliberalizam mo\u017ee se definisati kao institucionalizovana mirna savest bogatih. \u010cim se osigura divljenje bogatima olak\u0161ava se mirenje sa nepravednim odnosima. A Rusoova opomena da je luksuz propast vrline odbacuje se kao moralizam. Moralni no\u017e i poga\u010du dr\u017ee bogati.<\/p>\n

\n

Kapital \u2013 ogromna lignja<\/span><\/h3>\n<\/blockquote>\n

Protive\u0107i se bedi ove teorije Hikel u dva teorijski ra\u0161\u010dlanjena poglavlja dokumentovano suo\u010dava dve alternative: \u201cVi\u0161e je manje\u201d i \u201cManje je vi\u0161e\u201d. Prva je postoje\u0107i kapitalizam \u010diji je DNK samorazaranje, BDP pokazatelj dobrobiti kapitalizma a ne ljudi, valuta me\u0111unarodne politi\u010dke mo\u0107i. Zbog imperativa rasta pomera se granica odlaska u penziju, industrija govedine spaljuje Amazoniju, a naftne kompanije finansiraju poricanje klimatskih promena. Ima i otpora. Ali \u010dim nai\u0111e na granicu akumulacije kapital se uvija poput ogromne lignje da bi uronio pipke u nove izvore rasta. Hikel distopi\u010dno ali ne i pateti\u010dno pokazuje da neograni\u010deni ekonomski rast na ograni\u010denoj planeti nije mogu\u0107. Pro\u017ediranje okoline je intrinzi\u010dna bit ekonomskog rasta koji poni\u0161tava svu dekarbonizaciju. Pominje i hemijska curenja iz rudnika litijuma koja truju reke od \u010cilea do Tibeta.<\/p>\n

Naj\u010de\u0161\u0107i otpori destrukciji tra\u017ee da se zameni prljava energija \u010distom. Hikel ka\u017ee da to nije re\u0161enje. Tehno-optimizam je iluzija jer ne ograni\u010dava nezasiti ekonomski rast. O\u010dekuje nas eko-aparthejd gde \u0107e zelenu tranziciju u\u017eivati manjina, a ne siroma\u0161na ve\u0107ina. Va\u017enije je ograni\u010diti ekonomski rast, smanjivati odre\u0111ene industrijske delatnosti, uravnote\u017eiti ekonomiju sa prirodnom sredinom.<\/p>\n

Pokazuje da je manje zapravo vi\u0161e. Nije to zalaganje za oskudicu nego za umerenost potro\u0161nje. Preti nam izjedeni svet jer nezasiti kapital ne\u0107e da prizna da nakon odre\u0111enog nivoa ekonomski rast nije vi\u0161e nu\u017ean za pove\u0107anje kvaliteta \u017eivota. I vi\u0161e od toga, zbog jurnjave za ekonomskim rastom kapital ve\u0161ta\u010dki podsti\u010de prekomernu potro\u0161nju. Izlaz je promena svesti potro\u0161a\u010da, shvatiti da je manje zapravo vi\u0161e.<\/p>\n

Braniti prava prirode i majke Zemlje i nasilje nad prirodom procesuirati kao nasilje nad ljudima. Britanski antropolog se zala\u017ee za ekolo\u0161ki stabilnu postkapitalisti\u010dku ekonomiju li\u0161enu beskrajne jurnjave za rastom. Najposle ne treba i ne mora se danas toliko raditi. Treba razmi\u0161ljati o \u010detvorodnevnoj radnoj nedelji i ranijem odlasku u penziju.<\/p>\n

\n

Pra\u0161ina sru\u0161enog Zida<\/span><\/h3>\n<\/blockquote>\n

\u0160ta ova knjiga nije? Ne pripada horu neoliberalne normalnosti nego poma\u017ee da se ova na novi na\u010din razotkrije kao nenormalnost. Nije kulturna kritika kapitalizma zdesna nego ekonomska s leva. Ne bavi se gramzivo\u0161\u0107u pojedinaca nego ne\u010dove\u010dno\u0161\u0107u sistema. Nije moralizam nego metamoralizam. Ne miri sa teleologijom da je nova normalnost kapitalizma ostatak na\u0161eg \u017eivota. Ne nudi utehu \u201cNije idealno, ali je realno\u201d, niti dobronamerno preti \u201cZaboravi idealno\u201d. Donekle \u010dak i uspeva da povrati nadu i sjaj utopije koji je 1989. prekrila pra\u0161ina sa sru\u0161enog Zida. Deo ove pra\u0161ine je i ekonomija neograni\u010denog rasta.<\/p>\n

Uprkos tome ovo \u0161tivo budi na\u010delnu oporu samosumnju nisu li teze o samoubistvu kapitalizma, bar delom, prazna samouteha levice kojoj nedostaju organizacija, intelektualci i akcija?<\/p>\n

Knjiga ne poziva na barikadu nego upozorava na distopiju. Ne dovodi u pitanje svojinski poredak nego rast. Pa ipak, ne treba prebacivati defetizam piscima koji se zala\u017eu za degrowth economy i \u010dije knjige ne nose miris rebelije. Pasivnost radni\u010dkog pokreta goni antikapitalisti\u010dke intelektualce drugim pravcima analize, ponajvi\u0161e identitetskim. Bljesak duge, trojanski konj neoliberalne agende, gu\u0161i crveni plamen.<\/p>\n

U novoj normalnosti koja tra\u017ei vi\u0161e tolerancije prema kvir razlikama nego prema socijalnim, nema mesta nekorektnom Hikelovom antikapitalizmu. Njegova kritika nije ni delatni Manifest razlivenog masovnog nezadovoljstva, a jo\u0161 manje tra\u017eenje revolucionarnog subjekta. Ali jasnije razdvaja levi\u010darski od desni\u010darskog antikapitalizma. I to je ne\u0161to.<\/p>\n

Ako u odsustvu delatne levice maksimum nade danas nude teorije o samorazaranju kapitalizma, koliko je u njima samoutehe: \u201e\u010cekamo samoubistvo, pa je zato nepotrebno ubistvo (revolucija)\u201d? Iako su knjige sve manje subverzivne, ipak poneke, poput ove, mogu otre\u017enjavati, korak po korak, kumulativno, mu\u010dno i sporo. Sapienti sat.<\/p>\n

Manje je vi\u0161e<\/a><\/p><\/blockquote>\n