{"id":416996,"date":"2024-11-16T07:47:14","date_gmt":"2024-11-16T06:47:14","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=416996"},"modified":"2024-11-16T07:47:14","modified_gmt":"2024-11-16T06:47:14","slug":"protestno-nasilje-kao-vid-politicke-borbe-kome-je-i-zasto-problem","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/11\/16\/protestno-nasilje-kao-vid-politicke-borbe-kome-je-i-zasto-problem\/","title":{"rendered":"Protestno nasilje kao vid politi\u010dke borbe: kome je i za\u0161to problem?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Nemanja Drobnjak<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Prvi dan novembra teku\u0107e godine jo\u0161 dugo \u0107e ostati u na\u0161em kolektivnom se\u0107anju i sasvim sigurno preti da se razvije u jo\u0161 jednu kolektivnu traumu sa kojom \u0107emo se dalekose\u017eno te\u0161ko suo\u010davati.<\/p>\n

Tog\u00a0 \u201ecrnog petka\u201c u Novom Sadu dogodila se nezapam\u0107ena tragedija. Nadstre\u0161nica \u017eelezni\u010dke stanice u Novom Sadu, nedavno rekonstruisane i \u010dak dva puta sve\u010dano otvarane, pala je i ubila 14 nesretnih i nedu\u017enih ljudi. Epilog ove tragedije i odgovornost nadle\u017enih do sada se svela na svega jednu ostavku ministra Gorana Vesi\u0107a i najave jo\u0161 nekih ostavki. O krivi\u010dnoj odgovornosti i utvr\u0111ivanju krivice nadle\u017enih \u2013 ni re\u010di, a ni dela.<\/p>\n

Krivi\u010dna odgovornost se po ve\u0107 ustaljenoj matrici prona\u0161la negde drugde. Povodom tragi\u010dnog doga\u0111aja, lokalni opozicioni pokreti organizovali su protest sa ciljem utvr\u0111ivanja odgovornosti nadle\u017enih koji su u\u010destvovali u rekostrukciji zgrade \u017eelezni\u010dke stanice. Desetine demonstranata je pohap\u0161eno, od kojih su mnogi jo\u0161 u pritvoru.<\/p>\n

Nije ovaj doga\u0111aj pokrenuo samo pitanja bezbednosti javnih objekata, \u0161to je vezano za samu gra\u0111evinsku i arhitektonsku struku. \u0160ire posmatrano, pitanje na koje gra\u0111ani tra\u017ee odgovor jeste da li je tragedija posledica bahatosti, korupcije, name\u0161tenih tendera pogodnim izvo\u0111a\u010dima usko povezanim sa samim vladaju\u0107im strukturama, kako na nivou grada Novog Sada, tako i na nivou republike. Povezanost tih struktura neuspe\u0161no je poku\u0161ao da prekine i time skine odgovornost sa vlasti sada ve\u0107 biv\u0161i ministar Vesi\u0107 javno slagav\u0161i da nadstre\u0161nica nije bila predmet rekonstrukcije objekta.<\/p>\n

\n

Protest u Novom Sadu \u2013 da li je najve\u0107i problem u razbijenim staklima i uprljanoj fasadi?<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Na protestu se okupilo oko 20.000 gra\u0111ana, a mnogi govore da ne pamte toliki izliv kolektivne tuge i besa u Novom Sadu jo\u0161 od protesta devedesetih godina. Povod za bes i tugu je bio sasvim jasan i delovalo bi gotovo nemogu\u0107e iskontrolisati skup, a da u jednom trenutku ne pre\u0111e u neku drugu formu.\u00a0 Nekoliko desetina mladih ljudi je napalo prostorije Srpske napredne stranke u Novom Sadu i Gradsku ku\u0107u u kojima su simboli\u010dki prepoznali politi\u010dki deo krivice za tragediju. Zatra\u017eene su ostavke premijera Vu\u010devi\u0107a, koji se br\u017ee-bolje obreo u \u0160angaju, a ne u svom rodnom gradu, kao i sada\u0161njeg gradona\u010delnika Novog Sada.<\/p>\n

I provladini i takozvani opozicioni mediji automatski su pokrenuli pri\u010du, s jedne strane o nasilju opozicije koja bi da izazove haos u zemlji, a s druge strane, o uba\u010denim elementima vlasti intruiranim da razore dostojanstven skup. Time je medijski sa obe strane fokus pomeren u okvire sukoba vlasti i opozicije, \u0161to je u slu\u010daju ovog protesta bilo sekundarno. Jer nije ba\u0161 da je bilo kog upla\u0161enog gra\u0111anina i gra\u0111anku Novog Sada morila briga ko je tu u pravu \u2013 vlast ili opozicija. Od prvog novembra oni su upla\u0161eni za svoju bezbednost i tu\u017eni i besni zbog toga \u0161to je zbog ne\u010dije kardinalne gre\u0161ke stradalo 14 ljudi i saznanja da se ispod nadstre\u0161nice mogao na\u0107i bilo ko od njih. Primarni ose\u0107aj je bio vezan za ugro\u017eenost li\u010dne egzistencije.<\/p>\n

Zanimljivost je da stakla i fasada na Gradskoj ku\u0107i pamte i neka druga demoliranja. Gra\u0111ani Novog Sada su se prisetili kako je pre 21 godinu usled hap\u0161enja ha\u0161kog optu\u017eenika Veselina \u0160ljivan\u010danina, danas bliskog SNS-u, organizovan protest od strane Srpske radikalne stranke u kojoj su vode\u0107e li\u010dnosti bili biv\u0161i i sada\u0161nji predsednik dr\u017eave. Tada su bili opozicija, a danas su vlast. I tada je za njih demoliranje Gradske ku\u0107e bio slobodni \u010din izra\u017eavanja\u00a0 nezadovoljstva gra\u0111ana. Dok danas, kada se desilo ne\u0161to daleko stra\u0161nije od hap\u0161enja \u0160ljivan\u010danina, takav \u010din kao posledica besa i tuge nema opravdanje. Nije sigurno da li bi danas to tvrdili, da su i dalje opozicija.<\/p>\n

\n

Tri\u00a0paradigmati\u010dna primera protestnog nasilja: u \u010demu je razlika?<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Protestno nasilje sa sobom nosi jedan problem i pogre\u0161no tuma\u010denje. Neretko se ono tuma\u010di u klju\u010du potrebe ili nepostojanja potrebe. Naravno da niko ko ima imalo razuma ne treba da poziva na nasilje kao neophodnost i potrebu. Jer nasilje ume da preraste u nekontrolisanost i neobuzdanost, gde mogu stradati i oni koji ga sprovode i oni nad kojima se ima namera sprovesti, a da mo\u017eda i ne snose odgovornost.<\/p>\n

Klju\u010dne kategorije o kojima je su\u0161tinski va\u017eno polemisati kada je re\u010d o protestnom nasilju jesu kategorije opravdanosti i neopravdanosti i kategorije akcije i reakcije na nasilje. Kada bi se vi\u0161e radilo na razvoju svesti svih javnih aktera oko ovih pitanja i kada bi medijski akcenat bio ve\u0107i na njima, protestno nasilje bi bilo druga\u010dije shva\u0107eno. Obe kategorije stoje u vezi jedna sa drugom.<\/p>\n

Nasilje koje se mo\u017ee opravdati je samo ono koje je reaktivno, u vidu samoodbrane od aktivnog nasilja. Neopravdano nasilje je ono koje je aktivno, koje se name\u0107e u svrhu disciplinovanja gra\u0111anstva sa pozicija mo\u0107i. Mada je i ono zavisno od perspektive iz\u00a0 koje se posmatra. Sa pozicija mo\u0107i, radi o\u010duvanja poluga vlasti, nasilje se \u010dini kao opravdano.<\/p>\n

Nisu gra\u0111ani Srbije jedini koji reaguju na takav na\u010din. Na sli\u010dna nepo\u010dinstva koja dolaze sa vrha vlasti, a za koje gra\u0111ani sumnjaju da su plod neodgovornosti, bahatosti i korupcije, reakcije gra\u0111ana \u0161irom Evrope su prili\u010dno sli\u010dne. Ne\u0107emo i\u0107i daleko u pro\u0161lost, ali valja navesti tri paradigmati\u010dna primera koji se barem u odre\u0111enim segmentima oslanjaju na tragediju u Novom Sadu i reagovanja na nju.<\/p>\n

Najsve\u017eiji primer jesu reakcije gra\u0111ana Valensije povodom katastrofalnih poplava koje su odnele preko dvesta \u017eivota u toj \u0161panskoj regiji. Slike sa ulica Valensije bile su gotovo iste kao sa ulica Novog Sada. Gradska ku\u0107a je ostala bez prozora usled besa gra\u0111ana koji su smatrali da su vlasti regije neadekvatno reagovale u spre\u010davanju poplava i time ugrozile bezbednost gra\u0111ana. \u010cak su i kralj Filip i kraljica Leticija dobili svoje porcije blata od razjarenih gra\u0111ana. Zanimljivo je da su demonstranti na fasadu gradske ku\u0107e u Valensiji lepili otisak blatnjavih ruku, kao izraz simbolike uprljanih ruku gradskih vlasti. Sli\u010dno se de\u0161avalo i u Novom Sadu, gde su otisci ruku bili crvene boje simboli\u0161u\u0107i krv na rukama.<\/p>\n

Sli\u010dan primer gra\u0111anskog otpora smo imali u Gr\u010dkoj pro\u0161le godine kada je 28. februara usled ljudskog faktora i kardinalne gre\u0161ke putni\u010dki voz na relaciji Atina-Solun udario u drugu kompoziciju koja se gre\u0161kom na\u0161la na istom koloseku. Poginulo je 57 ljudi, a nakon toga je pokrenuto pitanje privatizacije gr\u010dkog \u017eelezni\u010dkog\u00a0 prevoznika, pa se stiglo i do podataka da italijanska kompanija Ferrovie dello stato Italiane SpA\u00a0 nije ispunila sve dogovore na obnovi \u017eeleznice i signalizacije na prugama, iako se ugovorom na to obavezala 2016\u00a0 kada je postala stoprocentni vlasnik TrainOSE-a.<\/p>\n

Povodom te tragedije na atinskom trgu Sintagma se skupilo oko 12.000 ljudi, a do\u0161lo je do velikih sukoba s policijom gde su bacani suzavci i \u0161ok bombe na demonstrante koji su uzvratili Molotovljevim koktelima.\u00a0 Demontranti su uzvikivali, \u201eDole vlada koja ubija\u201c,\u00a0 usled sumnjive privatizacije i potencijalne korupcije vlasti pri kupovini gr\u010dkih \u017eeleznica.\u00a0 Sli\u010dan slogan \u201eKorupcija ubija\u201c, bio je naziv protesta u Novom Sadu.<\/p>\n

Protestno nasilje je vi\u0111eno i tokom 2018 u Francuskoj kada su tzv. \u017duti prsluci u \u017eelji da se izbore protiv ve\u0107eg oporezivanja cena goriva, ali i za ja\u010du kupovnu mo\u0107 i dru\u0161tveni standard, organizovano pru\u017eali otpor policiji koja je \u017eelela da ih nasilno rastera sa ulica. Bez preteranog ula\u017eenja u genezu samog protesta i nasilnih reakcija demonstranata na policijsku torturu, treba naglasiti ono \u0161to je va\u017eno za na\u0161 slu\u010daj, a to je da je jedan od prvih sindikata koji je stupio u \u0161trajk,\u00a0 kao podr\u0161ka protestima, upravo bio sindikat \u017eeleznice.<\/p>\n

Za\u0161to su ova tri primera paradigmati\u010dna za slu\u010daj Srbije? Na na\u0161u nesre\u0107u pomalo zaboravljeno, Srbija je pre deset godina tako\u0111e imala katastrofalne poplave u Obrenovcu i okolini. Potvr\u0111eno je da se za mogu\u0107nost plavljenja znalo nekoliko sati ranije i da ni\u0161ta nije u\u010dinjeno da se stanovni\u0161tvo alarmira. Nakon te tragedije nismo imali scene poput ovih u Valensiji, iako je bilo jasno da deo odgovornosti le\u017ei i na lokalnim vlastima u Obrenovcu, koji je uz to beogradska op\u0161tina. Tada\u0161nji gradona\u010delnik Obrenovca nije pozvan na odgovornost, kao ni tada\u0161nji gradona\u010delnik Beograda. Danas su obojica u vrhu gradske i republi\u010dke vlasti.<\/p>\n

Drugi primer je karakteristi\u010dan po tome \u0161to je u pitanju nesre\u0107a vezana za isti sektor (\u017eelezinice) u okviru privredne grane saobra\u0107aja i saobra\u0107ajne infrastrukture, koji je neretko podlo\u017ean korupciji. Reakcije protiv vlade Gr\u010dke su bile daleko masovnije, ja\u010de, pa i nasilnije od onih scena koje smo mogli videti u Novom Sadu. Isto tako, zbog sumnji u korupciju i nesposobnost vlasti da upravlja privredom.<\/p>\n

Tragedije se naravno ne mere brojem \u017ertava, jer je tragedija sama po sebi ne\u0161to lo\u0161e i izaziva tugu i bes kod gra\u0111ana. Ali reakcije na nju jesu sociolo\u0161ki relevantne i u dobroj meri govore o javnom mnjenju i budnosti dru\u0161tva, generalno.\u00a0 U oba slu\u010daja, reakcija gra\u0111ana je bila daleko ja\u010da i nasilnija nego u Novom Sadu.\u00a0 Postavlja se pitanje da li je par razbijenih prozora i o\u0161te\u0107enje fasade crvenom farbom, zaista stra\u0161nije od pogibije 14 nedu\u017enih ljudi zbog ne\u010dije gre\u0161ke u rekonstrukciji \u017eelezni\u010dke stanice?<\/p>\n

Tre\u0107i primer nam pokazuje nedostatak reakcije sindikata odre\u0111enog sektora u kom se tragedija desila. U sveop\u0161tem besu zbog nesre\u0107e u Novom Sadu, niko se nije zapitao, ima li srpska \u017eelezni\u010dka kompanija sindikat i da li je on uop\u0161te relevantan. I za\u0161to se sindikat \u017eelezni\u010dara, ako ga ima, javno ne ogla\u0161ava povodom nesre\u0107e. Zar ne bi bilo sasvim u redu da se sindikat javno oglasi, ka\u017ee kakvo je stanje u \u017eeleznicama, da li su putnici na renoviranim prugama i u \u017eelezni\u010dkim stanicama bezbedni, pa na kraju da li su i zaposleni u \u017eeleznicama bezbedni? Tog dana su i njihove koleginice i kolege bile u zgradi \u017eelezni\u010dke stanice.<\/p>\n

Takva reakcija je neophodna kako bi se uznemireni i upla\u0161eni gra\u0111ani umirili. Sindikat \u017eelezni\u010dara u Francuskoj je nasuprot tome, reagovao radikalno na pitanje koje \u010dak i nije usko vezano ili ne isklju\u010divo usko vezano za njihov privredni sektor.\u00a0 Tu je bitna razlika u organizaciji otpora vladaju\u0107im strukturama, jer su u Srbiji sindikati uz neke izuzetke, uglavnom zamrli.<\/p>\n

\n

Ko generi\u0161e protestno nasilje \u2013 da li je nasilje akcija ili reakcija?<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Sva tri navedena primera, a oni svakako nisu jedini, nam govore da protestno nasilje uvek nastaje nakon svr\u0161enog \u010dina. Dakle, ne de\u0161ava se to da se grupa gra\u0111ana sasvim iz dosade okupi na nekom prostoru i po\u010dne da spovodi nasilje nad imovinom, ili prema pripadnicima dr\u017eavnih aparata\u00a0 sile. Svakom protestnom nasilju prethodi odre\u0111eni\u00a0 doga\u0111aj koji slu\u017ei kao okida\u010d za kolektivno nezadovoljstvo.<\/p>\n

Doga\u0111aji i kolektivna nezadovoljstva ne moraju nu\u017eno biti razlog za ispoljavanje protestnog nasilja, i sasvim je razumno da je bolja solucija da ga uop\u0161te nema. Ali kada se protestno nasilje ve\u0107 desi,\u00a0 postavlja se jedno pitanje \u2013 da li je njegova priroda\u00a0 aktivna ili reaktivna?<\/p>\n

U razvijenim autoritarnim sredinama poput na\u0161e, vladaju\u0107e strukture u odre\u0111enim situacijama kada se autoritarni sistem stabilizuje ili dobija potrebu za samopotvr\u0111ivanjem, primenjuju nasilne tehnike vladanja kako bi posledi\u010dno kod\u00a0 gra\u0111ana putem ose\u0107aja straha od sile poku\u0161avali da pasivizuju potencijalno pobunjeno stanovni\u0161tvo. Taj sistem mo\u017ee uspe\u0161no funkcionisati do one mere do koje se negativni\u00a0 efekti tog sistema jo\u0161 uvek jasno ne prepoznaju od strane gra\u0111anstva, odnosno do kada nisu javno vidljivi. Me\u0111utim, onoga trenutka kada se nepo\u010dinstva autoritarnih vlasti ogole i uz to nezaustavljivo re\u0111aju jedna za drugim, kod gra\u0111anstva dolazi do akulumacije ose\u0107aja nepravde koja se usled neadekvatnog preuzimanja odgovornosti, pretvara u ljutnju, tugu i bes.<\/p>\n

Izazivanje da se ta ose\u0107anja javno ispolje kroz politi\u010dko delovanje, su vrlo opasna i potencijalno dovode do nasilja. Svaki slede\u0107i potez autoritarnih vlasti se tuma\u010di kao dodatni okida\u010d i kap koja preliva \u010da\u0161u. Usled toga, vremenom dolazi do tolikog nakupljanja kolektivne negativne energije koju je negde potrebno isprazniti. Drugim re\u010dima, protestno nasilje nije aktivno, ve\u0107 reaktivno. Plod je dugoro\u010dnog kolektivnog nakupljanja negativnih emocija. Tre\u0107i Njutnov zakon nas u\u010di da kada jedno telo deluje na drugo silom akcije, tada drugo telo deluje na prvo silom reakcije. Klju\u010dno je otuda akcenat staviti na one koji generi\u0161u nasilje. Jer da oni to ne \u010dine,\u00a0 ne bi ni bilo reaktivnog nasilja. Svesni toga, oni \u0107e uvek gledati da odgovornost speru sa sebe, pla\u0161e\u0107i se reakcije.<\/p>\n

\n

Je li protestno nasilje ultima ratio i donosi li nu\u017eno politi\u010dki uspeh?<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Protestno nasilje se mo\u017ee posmatrati kao metod politi\u010dke borbe, ukoliko stoji u skladu sa jasno odre\u0111enim politi\u010dkim ciljem. Me\u0111utim, ako se ispoljava kao nekontrolisano i neartikulisano, preti da bude velika opasnost po sve, jer se na silu obi\u010dno odgovara jo\u0161 ve\u0107om silom. Kada se spirala jednom pokrene ona biva te\u0161ko zaustavljiva.<\/p>\n

Ali bi nasilje tako\u0111e trebalo posmatrati\u00a0 u jednom \u0161irem smislu \u2013 kao ultima ratio politi\u010dke borbe. Iako protestno nasilje iz neke perspektive mo\u017ee biti neopravdano, mora biti razumljivo. Va\u017eno je razumeti zbog \u010dega se ono de\u0161ava. A de\u0161ava se reaktivno i\u00a0 nikako nezavisno od dru\u0161tveno-politi\u010dkog konteksta. Ukoliko vladaju\u0107e strukture sprovode strahovladu du\u017ei vremenski period i ukoliko su svi drugi modeli politi\u010dke borbe protiv strahovlade iscrpljeni, apsolutno je mogu\u0107e pretpostaviti\u00a0 da oni koji \u010dine opoziciju ne vide drugi izlaz u otporu vlastima do toga da\u00a0 pru\u017ee reaktivni otpor.<\/p>\n

Klju\u010dno je razumeti ovaj mehanizam, kako se ne bi dopustilo stvaranje takve dru\u0161tvene atmosfere od strane onih koji dr\u017ee sve poluge mo\u0107i, u\u00a0 kojoj bi bilo mogu\u0107e\u00a0 da se o nasilju kao vidu politi\u010dke borbe uop\u0161te razmi\u0161lja i da ono postane prakti\u010dno ispoljeno. Bez obzira na to \u0161to stepen nasilja mo\u017ee biti razli\u010dit, vrlo je va\u017eno da politi\u010dke odluke od strane vladaju\u0107ih struktura koje generi\u0161u politi\u010dke procese u dru\u0161tvu, pa i nasilne principe vladavine u autoritarnim sistemima, budu takve da se ne ide u pravcu mogu\u0107nosti ispoljavanja reaktivnog nasilja.<\/p>\n

Jasno da je u autoritarnim dru\u0161tvima\u00a0 to vrlo te\u0161ko, jer autoritarni princip vladavine po\u010diva na mo\u0107i i goloj sili. Bez obzira \u0161to prostestno nasilje u kona\u010dnici ne garantuje postizanje odre\u0111enog politi\u010dkog cilja i uspeha, kada se ve\u0107 dogodi, onda je kasno razmi\u0161ljati o tome \u0161ta se pre toga politi\u010dki moglo u\u010diniti da do njega ne do\u0111e i da li je takav mehanizam politi\u010dke borbe bio ispravan. Ali primarna odgovornost kad se ve\u0107 desilo mora biti na onima koji nasilje generi\u0161u.<\/p>\n

www.masina.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Nemanja Drobnjak Prvi dan novembra teku\u0107e godine jo\u0161 dugo \u0107e ostati u na\u0161em kolektivnom se\u0107anju i sasvim sigurno preti da se razvije u jo\u0161 jednu kolektivnu traumu sa kojom \u0107emo se dalekose\u017eno te\u0161ko suo\u010davati. Tog\u00a0 \u201ecrnog petka\u201c u Novom Sadu dogodila se nezapam\u0107ena tragedija. Nadstre\u0161nica \u017eelezni\u010dke stanice u Novom Sadu, nedavno rekonstruisane i \u010dak […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-416996","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/416996","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=416996"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/416996\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":417000,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/416996\/revisions\/417000"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=416996"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=416996"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=416996"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}