{"id":416602,"date":"2024-11-11T06:53:34","date_gmt":"2024-11-11T05:53:34","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=416602"},"modified":"2024-11-11T06:53:34","modified_gmt":"2024-11-11T05:53:34","slug":"zasto-je-tramp-lako-pobedio","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/11\/11\/zasto-je-tramp-lako-pobedio\/","title":{"rendered":"Za\u0161to je Tramp lako pobedio"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Vuk Vuksanovi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

\u201ePre\u0161ao igricu\u201c je izraz koji zaista na adekvatan na\u010din ilustruje politi\u010dki trijumf Donalda Trampa na ameri\u010dki izborima. Republikanci su na \u010delu sa Trampom odneli pobedu u svim kategorijama. Tramp se vratio na mesto predsednika pobediv\u0161i demokratskog protivkandidata Kamalu Haris i na popularnom glasanju i \u0161to je jo\u0161 va\u017enije osvojiv\u0161i ve\u0107inu elektorskih glasova. Paralelno sa tim republikanci su osvojili ve\u0107inu u Senatu i Predstavni\u010dkom domu. Na taj na\u010din, Tramp ima manje unutra\u0161njih prepreka za sprovo\u0111enje svojih politi\u010dkih planova, \u010dime postaje potencijalno najmo\u0107niji predsednik od Frenklina Delano Ruzvelta. Tramp je imao protiv sebe ne samo liberalni politi\u010dki establi\u0161ment koncentrisan u Demokratskoj stranci, nego i liberalne medijske ku\u0107e, intelektualce, razo\u010darane republikance i slavne li\u010dnosti iz industrije zabave.<\/p>\n

Postavlja se pitanje \u0161ta je omogu\u0107ilo Trampovu pobedu?<\/p>\n

\n

Lo\u0161 kandidat i mo\u0107an saveznik<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Instinktivno veoma je lako re\u0107i da je Trampova pobeda generisana nezadovoljstvom Bajdenovom administracijom u kojoj je Harisova bila potpredsednik. Nezadovoljstvo ekonomijom i inflacijom, problemi nekontrolisane migracije, nezadovoljstvo stanjem infrastrukture, epidemija besku\u0107ni\u0161tva, narkomanije i bezakonja u velikim ameri\u010dkim gradovima, kao i neuspela spoljna politika simbolizovana u katastrofalnim ratovima u Ukrajini i Gazi doprinose trenutno jakom me\u0111unarodnom trendu izglasavanja nepoverenja vladaju\u0107im partijama i liderima.<\/p>\n

Trampa su bira\u010di do\u017eiveli kao pobunjenika protiv svega \u0161to je oli\u010davalo politi\u010dki i ekonomski konsenzus od ranih 1980-ih, ali sigurno od kraja Hladnog rata. To su hiperglobalizacija, neoliberalna ekonomija, dominacija liberalne elite u svim strukturama mo\u0107i<\/h4>\n

\u010cinjenica je da uprkos medijskoj pompi, demokrate nisu imale impresivnog kandidata. Harisova je postala kandidat tek onog trenutka kada je bilo nemogu\u0107e sakriti Bajdenove kognitivne probleme. Sama Harisova nikada nije pobedila u izbornom procesu. Njena kandidatura za demokratsku predsedni\u010dku nominaciju 2020. godine je bila katastrofalna, uklju\u010duju\u0107i i trenutak kada ju je u debati ponizila tada\u0161nja \u010dlanica Demokratske stranke, a sada \u010dlanica Trampovog tima, Tulsi Gabard. Ovoga puta nije imala ni nominaciju sopstvene partije, a njeni intervjui su te\u0161ko mogli da uvere glasa\u010de u njene liderske sposobnosti. Tramp je imao i mo\u0107nog saveznika. Naspram ameri\u010dke kapitalisti\u010dke klase dominantno demokratske, najbogatiji \u010dovek na svetu Ilon Mask je aktivno podr\u017eao Trampa u kampanji i sa svojom platformom X razbio je monopol nad informacionim domenom koji su do tada liberali imali na dru\u0161tvenim mre\u017eama i medijskim ku\u0107ama. U tom poduhvatu, Tramp je lukavo tokom poslednjih nedelja kampanje izbegavao televizijske intervjue i fokusirao se na gostovanje u najpopularnijim podkastima.<\/p>\n

Ipak, razlozi za Trampovu pobedu su mnogo dublji od toga.<\/p>\n

\n

Pobuna protiv elite<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Kao i 2016. godine tako i 2024. godine, Trampa su bira\u010di do\u017eiveli kao pobunjenika protiv svega onoga \u0161to je oli\u010davalo politi\u010dki i ekonomski konsenzus od ranih 1980-ih, ali sigurno od kraja Hladnog rata. To su hiperglobalizacija, neoliberalna ekonomija, dominacija liberalne elite u svim strukturama mo\u0107i, nekontrolisana migracija, kultura politi\u010dke korektnosti i sigurno ne preterano uspe\u0161na spoljna politika. Od 1980-ih godina, ameri\u010dkom i globalnom ekonomijom dominira neoliberalna logika koja je zapo\u010dela sa erom reganomike, koja se zasnivala na deindustrijalizaciji, seljenju proizvodnje u zemlje sa jeftinom radnom snagom poput Kine, deregulaciji, prioritizaciji finansijskog i uslu\u017enog sektora. Sve potpomognuto snagom ameri\u010dkog dolara i praksom konstantnog zadu\u017eivanja. Nakon 2008. godine i globalne finansijske krize koja je uni\u0161tila radni\u010dku i srednju klasu i osudila ih na eru stagnacije, ose\u0107aj frustracije se poja\u010davao.<\/p>\n

Pobuna protiv elita je podstaknuta ose\u0107ajem da postoji neformalna koalicija najvi\u0161eg sloja dru\u0161tva koja je okupljena u dr\u017eavnoj administraciji, politi\u010dkim strankama, finansijskom sektoru, medijima, univerzitetima, tehnolo\u0161kom sektoru i industriji zabave. To kod naroda stvara ose\u0107aj da ih elita gleda sa prezirom i indiferentno\u0161\u0107u
\nIstovremeno ta pobuna protiv elita je podstaknuta ose\u0107ajem da postoji neformalna koalicija najvi\u0161eg sloja dru\u0161tva koja je okupljena u dr\u017eavnoj administraciji, politi\u010dkim strankama, finansijskom sektoru, medijima, univerzitetima, tehnolo\u0161kom sektoru i industriji zabave. Ova elita se ne odvaja od ostatka dru\u0161tva samo svojim bogatstvom i privilegijama, ve\u0107 i time \u0161to dele vrednosni sistem koji se ne podudara sa realnostima, vrednostima i problemima obi\u010dnog gra\u0111anina. To kod tih gra\u0111ana stvara ose\u0107aj da ih elita gleda sa prezirom i indiferentno\u0161\u0107u. Istovremeno, \u010dinjenica da mnogi predstavnici ekonomske i politi\u010dke elite nisu nikada platili cenu za epohalne neuspehe poput rata u Iraku 2003. godine i globalne depresije 2008. godine stvara dodatni ose\u0107aj nezadovoljstva.<\/p>\n

U savremenoj eri, klju\u010dne politi\u010dke bitke se vode ne samo oko ekonomije nego i kulture. To je pitanje koje objedinjava ekonomiju i kulturu, i pitanje koje \u0107e u predstoje\u0107em periodu sve vi\u0161e oblikovati politi\u010dke preference glasa\u010da u zapadnom svetu, a to je pitanje migracija, ili bolje re\u010deno masovne nekontrolisane migracije. Iako su SAD od svog osnivanja bile nacija migranata, sve je prisutniji stav ne samo da je migracija proces koji prvenstveno odgovara krupnom kapitalu, nego i to da ona nije propra\u0107ena kulturnom integracijom po\u0161to se odigrava br\u017ee i masovnije nego \u0161to spontan proces dru\u0161tvene i kulturne integracije zahteva. To nije prvi put u ameri\u010dkoj istoriji. Sredinom 1920-ih SAD su nakon \u010ditavog veka obustavile masovnu migraciju kako bi sebi dali dovoljno vremena da integri\u0161u masovni broj prido\u0161lica u svoje dru\u0161tvo. Danas za ameri\u010dke liberale migracija je svetinja koja se ne sme dovoditi u pitanje.<\/p>\n

Politi\u010dka korektnost zasnovana na politici identiteta je jo\u0161 jedan faktor koji je okrenuo narod protiv demokrata. Univerziteti, tehnolo\u0161ke firme, mediji i obrazovni sistem proteklih godina postali su bastioni dogmatske kulture<\/span><\/h4>\n

Politi\u010dka korektnost zasnovana na politici identiteta je jo\u0161 jedan faktor koji je okrenuo narod protiv demokrata. Univerziteti, tehnolo\u0161ke firme, mediji i obrazovni sistem proteklih godina postali su bastioni dogmatske kulture koja je opsednuta idejom da je celo dru\u0161tvo podeljeno na dominantnu grupu ugnjetava\u010da i sve ostale koji su ugnjetavani. U takvom pogledu na svet naj\u010de\u0161\u0107a podela je na ugnjetava\u010de koji su beli heteroseksualni mu\u0161karci i ugnjetavane grupe koje su realno svi ostali, \u017eene, homoseksualci i seksualne manjine, druge rasne i etni\u010dke grupe. Preispitivati kriti\u010dno ovaj pogled na svet ili makar samo ispri\u010dati politi\u010dki nekorektan vic je ne\u0161to \u0161to proteklih godina mo\u017ee da uni\u0161ti reputaciju, karijeru i materijalnu egzistenciju. Trampova pobeda ide protiv ovakvog pogleda na svet ako se uzme u obzir dobar rezultat me\u0111u Afroamerikancima kojima se svideo Trampov fokus na radni\u010dku klasu i Hispanoamerikancima koji su posve\u0107eni katolici i koji sa posve\u0107enim protestantima dele zabrinutost po pitanjima kao \u0161to je pravo transrodnih osoba da koriste \u017eenski toalet ili erozija porodi\u010dnih normi. Isti je slu\u010daj i sa mla\u0111im generacijama mu\u0161karaca koji u Trampu, koliko god bio kontroverzan, vide prvi put u \u017eivotu mu\u0161ku figuru sa autoritetom i misijom.<\/p>\n

\n

Nastajanje novog sveta<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Spoljna politika iako ne odlu\u010duju\u0107a je isto pomogla Trampu. Ratovi u Ukrajini i Gazi su za gra\u0111ane simboli spoljnopoliti\u010dkog neuspeha Bajdenove administracije, ali i podsetnik da uprkos Trampovim ma\u010do manirima, SAD nisu zapo\u010dinjale intervencije tokom njegovog prvog mandata. To je za gra\u0111ane novina i osve\u017eenje u odnosu na eru tzv. \u201eve\u010dnih ratova\u201c koji su pokrenuti posle 11. septembra 2001. godine. Iako spoljna politika nije dominantno pitanje za Trampove glasa\u010de, ona je za njih simbol elite koja je decenijama pokazivala da im je vi\u0161e stalo do planina u Avganistanu i gradi\u0107a u Donbasu od zemlje koja se nalazi izme\u0111u Njujorka i Kalifornije.<\/p>\n

Ratovi u Ukrajini i Gazi su za gra\u0111ane simboli spoljnopoliti\u010dkog neuspeha Bajdenove administracije, ali i podsetnik da uprkos Trampovim ma\u010do manirima, SAD nisu zapo\u010dinjale intervencije tokom njegovog prvog mandata<\/span><\/h4>\n

Republikanci imaju \u0161ansu, naro\u010dito ako demokrate budu nastavile da daju autogolove, da poplo\u010daju put za novu generaciju ameri\u010dkog konzervativizma i novu eru republikanske dominacije, sli\u010dnu onoj koja je postojala u Reganovoj eri. O samom Trampu ne treba da imamo iluzije. Njegove mane su veoma dobro poznate. Me\u0111utim, on mo\u017eda jeste nesavr\u0161en glasnik, ali poruka koju on prenosi je poruka glasa\u010da koji smatraju da su bili godinama zapostavljeni i koja je upu\u0107ena liberalnim elitama. Ta poruka glasi \u2013 dok god se ne budete bavili na\u0161im problemima na ozbiljan na\u010din, postara\u0107emo se da uvek postoji jo\u0161 jedan Donald Tramp. Kakav god bio mandat Donalda Trampa, treba izvu\u0107i pouku da je novi svet nastao i da treba napisati nova pravila politi\u010dke igre za novu eru.<\/p>\n

Za\u0161to je Tramp lako pobedio<\/a><\/p><\/blockquote>\n