{"id":415988,"date":"2024-11-03T07:04:22","date_gmt":"2024-11-03T06:04:22","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=415988"},"modified":"2024-11-03T07:04:22","modified_gmt":"2024-11-03T06:04:22","slug":"dvojno-drzavljanstvo-u-crnoj-gori-da-ili-ne","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/11\/03\/dvojno-drzavljanstvo-u-crnoj-gori-da-ili-ne\/","title":{"rendered":"Dvojno dr\u017eavljanstvo u Crnoj Gori \u2013 da ili ne?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Vasilije Markovi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

U drevnoj rimskoj kulturi i religiji bog Janus, izobra\u017eavan sa dve glave koje gledaju u suprotnim smerovima, izrazito je po\u0161tovan kao bo\u017eanstvo koje u svojim rukama dr\u017ei klju\u010deve, stra\u017eare\u0107i pred vratima novih po\u010detaka.<\/p>\n

Crnogorski zakon o dr\u017eavljanstvu, evo ve\u0107 deceniju i po, spram mogu\u0107nosti dvojnog dr\u017eavljanstva veoma nalikuje ovom dvoglavom mitskom bi\u0107u, dok klju\u010deve od kapija koje bi, one koji to \u017eele i na to imaju pravo, propustile u punopravnu pripadnost Crnoj Gori kao politi\u010dkoj zajednici, ljubomorno \u010duva i retko koristi.<\/p>\n

Dve se, dakle, pravnopoliti\u010dke aporije crnogorske sage o dvojnom dr\u017eavljanstvu mogu uo\u010diti.<\/p>\n

Najpre, odre\u0111enje Crne Gore kao gra\u0111anske dr\u017eave (\u010dl. 1 st 2. Ustava) te\u0161ko je spojivo sa vrlo restriktivnim zakonodavstvom i praksom u slu\u010daju tzv. ulazne naturalizacije, odnosno o(ne)mogu\u0107avanjem ljudima koji u Crnoj Gori, kao lojalni poreski obveznici \u017eive decenijama i svoje li\u010dne i profesionalne sudbine vezuju za teritoriju te dr\u017eave, a time legitimno bivaju zainteresovani i za razvoj njenog politi\u010dkog sistema, da steknu crnogorsko dr\u017eavljanstvo. Tih ljudi je, prema sve\u017ee objavljenim rezultatima popisa, bezmalo 10% od ukupnog stanovni\u0161tva Crne Gore!<\/p>\n

No, oni ne mogu ste\u0107i crnogorsko dr\u017eavljanstvo razli\u010ditim zakonskim mehanizmima i upravnom praksom nadle\u017enih organa \u2013 propisivanjem ius soli principa tek kao rezidualnog, odnosno da je sticanje dr\u017eavljanstva ro\u0111enjem na teritoriji Crne Gore mogu\u0107e samo u slu\u010daju da bi dete ro\u0111eno u Crnoj Gori ostalo bez dr\u017eavljanstva (\u010dl. 7 Zakona), manipulacijom sa (ne)produ\u017eavanjem dozvola za privremeni i stalni boravak za ina\u010de, u uporednom pravu i me\u0111unarodnim standardima maksimalan period od 10 godina, iako treba biti iskren pa re\u0107i da je prva Vlada nakon 30. avgusta 2020. godine ovaj kriterijum svojom Odlukom donekle ubla\u017eila, i najzad, ali nikako i najmanje bitno, insistiranjem, uz redak krug izuzetaka, na obaveznom odricanju od prethodnog dr\u017eavljanstva u postupku prijema u crnogorsko.<\/p>\n

Dodajmo ovom sivom mozaiku jo\u0161 jednu kockicu \u2013 Crna Gora je, uz Bugarsku, jedina dr\u017eava koja je ratifikovala Evropsku konvenciju o dr\u017eavljanstvu Saveta Evrope, dokument koji je ozna\u010dio prekretnicu na evropskom kontinentu spram dvojnog dr\u017eavljanstva, od njegovog proskribovanja ka tolerisanju ili \u010dak promociji, a da je istovremeno stavila i rezervu na \u010dl. 16 ove Konvencije, po kome se uslov obaveznog odricanja od prethodnog dr\u017eavljanstva ne\u0107e tra\u017eiti ukoliko se ne mo\u017ee dobiti ili je to nerazumno o\u010dekivati.<\/p>\n

Razlog svemu ovome? Zebnja da se (pretpostavljeni) politi\u010dki (i vrednosni) drugi, ne zaleti i, kao u Bajaginoj pesmi, ne razvali krhke dovratke crnogorske politi\u010dke ku\u0107e, koja, podsetimo, po\u010diva na gra\u0111anskim temeljima (sic!). Pri tome, \u010dak i ukoliko su\u0161tina ovih zakonskih re\u0161enja zaista jeste u tome da se odr\u017eava ovako izvrnuto shvatanje gra\u0111anskog koncepta dr\u017eave, ono je i samo sebi kontraproduktivno \u2013 jer previ\u0111a \u010dinjenicu davno prepoznatu u dru\u0161tvenim naukama da naturalizacija, ukoliko se ne ponudi odve\u0107 kasno, deluje kao katalizator budu\u0107e dru\u0161tvene uklju\u010denosti, \u010dine\u0107i tako opasnost po osnove politi\u010dkog sistema zemlje prijema znatno slabijom.<\/p>\n

U tom smislu je i stav prof. R. R. Marin, \u0161panske profesorke ustavnog prava, koja isti\u010de da isklju\u010divanje rezidenata iz prava na dr\u017eavljanstvo vodi \u201e\u2026rascepu izme\u0111u gra\u0111anskog i politi\u010dkog dru\u0161tva i preti demokratskoj stabilnosti i legitimnosti vlasti u liberalnim demokratijama. \u2026Stoga se pravo na dr\u017eavljanstvo rezidentima u odre\u0111enoj dr\u017eavi mora bezuslovno priznati i bez obzira da li ih takvo priznanje \u010dini nosiocima dvojnog ili \u010dak vi\u0161estrukog dr\u017eavljanstva.\u201c<\/p>\n

Ovu zakonomernost po\u010dele su da uvi\u0111aju i brojne dr\u017eave EU, od kojih je poslednja zapravo njena predvodnica \u2013 SR Nema\u010dka, u kojoj se od pro\u0161log leta vi\u0161e ne postavlja uslov obaveznog odricanja od prethodnog dr\u017eavljanstva u postupcima naturalizacije. No, ne mo\u017ee se, re\u0107i \u0107e neko, mala i emigrantska Crna Gora, meriti sa daleko brojnijom i imigrantskom dr\u017eavom kakva je Nema\u010dka. I bi\u0107e u pravu. No, upravo na emigrantskom karakteru Crne Gore nailazimo na slede\u0107u aporiju.<\/p>\n

Me\u0111u brojnim emigrantskim dr\u017eavama Evrope od 1990. godine na snazi je proces tzv. reetnizacije gra\u0111anstva koji obuhvata, izme\u0111u ostalog, i omogu\u0107avanje povla\u0161\u0107enog sticanja dr\u017eavljanstva prijemom iseljenika. U te zemlje ubrajaju se kako zemlje Zapadne Evrope, poput Portugala, \u0160panije, Italije, Gr\u010dke ili Irske, tako i zemlje biv\u0161eg socijalisti\u010dkog bloka, poput Hrvatske, Slova\u010dke i Litvanije koje sa Crnom Gorom dele sli\u010dnosti glede pravne istorije ili veli\u010dine. No, Crna Gora je i ovde izuzetak, i to u dvostrukom smislu! Najpre, za razliku od svih pobrojanih zemalja, Crna Gora jedina u svome zakonu insistira na tome da iseljenik, koji mo\u017eda nema \u017eivotne uslove za to, pre apliciranja za crnogorsko dr\u017eavljanstvo privremeno boravi najmanje dve godine u Crnoj Gori!<\/p>\n

Iako ovakvo re\u0161enje nije sasvim bez logike, ono mo\u017ee delovati i kao kontraproduktivni, za\u010darani krug \u2013 iseljenik legitimno \u017eeli crnogorsko dr\u017eavljanstvo kako bi obnovio i oja\u010dao svoju vezu sa Crnom Gorom, a za \u0161ta mu je uslov da ta veza, relativno \u010dvrsta, u vidu dvogodi\u0161njeg boravka ve\u0107 postoji. Na stranu \u0161to uslov postojanja dvogodi\u0161njeg zakonitog i neprekidnog boravka mo\u017ee biti zloupotrebljavan u cilju ishodovanja odbijaju\u0107ih re\u0161enja u postupcima prijema iseljenika u dr\u017eavljanstvo! Mogu\u0107nost zloupotrebe krije se u jo\u0161 jednoj okolnosti.<\/p>\n

Naime, crnogorski zakon o dr\u017eavljanstvu uop\u0161te ne nudi definiciju iseljenika, ve\u0107 nju nalazimo u Zakonu o saradnji Crne Gore sa iseljenicima i dijasporom, prema kojoj je iseljenik lice poreklom iz Crne Gore, koje \u017eivi u inostranstvu i koji Crnu Goru do\u017eivljava kao svoju mati\u010dnu dr\u017eavu ili dr\u017eavu porekla i ba\u0161tini je kao demokratsku, nezavisnu, suverenu i gra\u0111ansku (\u010dl. 2).<\/p>\n

Ovako krajnje subjektivna definicija iseljenika otvara \u010ditav niz pitanja \u2013 od kojih je najva\u017enije ono kako \u0107e se u eventualnim postupcima utvr\u0111ivati ispunjenje pravnog standarda da jedno lice ba\u0161tini Crnu Goru kao demokratsku, nezavisnu, suverenu i gra\u0111ansku, tim pre \u0161to, sve i da odgovor na pitanje da li odre\u0111eno lice ispunjava ovaj uslov u konkretnom slu\u010daju bude pozitivan, organ unutra\u0161njih poslova i dalje, prema Zakonu o dr\u017eavljanstvu, zadr\u017eava diskreciono ovla\u0161\u0107enje da dr\u017eavljanstvo prijemom ne dodeli!<\/p>\n

Dodatno pitanje u vezi sa dokazivanjem ba\u0161tinjenja jeste i koja se u tu svrhu dokazna sredstva mogu pojaviti \u2013 samo tzv. iseljeni\u010dka knji\u017eica koja je, po sopstvenom priznanju brojnih iseljenika, jeftina zamena za uskra\u0107eno im dr\u017eavljanstvo i\/ili i druge \u010dinjenice i okolnosti? Ipak, treba ista\u0107i, naposletku, da su iseljenici jedna od onih retkih kategorija izuzetaka kod kojih se odricanje od prethodno ste\u010denog dr\u017eavljanstva u postupku prijema ne zahteva.<\/p>\n

Mo\u017ee se zaklju\u010diti da ukratko skicirana zakonska re\u0161enja u pogledu ulazne naturalizacije i dr\u017eavljanstva iseljenika daju vernu, ali turobnu sliku crnogorske politike dr\u017eavljanstva: ona nije zasnovana dosledno ni na gra\u0111anskim, ni na etni\u010dkim principima, ve\u0107 je izvrnula i \u201ehajd\u017eekovala\u201c pone\u0161to od oba. Poput Janusa, sa licima okrenutim u dva smera. No, koji su dublji, vanpravni\u010dki, razlozi ove raspolu\u0107enosti i treba li im ukazivati dozu po\u0161tovanja kakvu su Rimljani imali prema jednom od svojih prvih bo\u017eanstava, \u010ditaoci neka prosude sami.<\/p>\n

Autor je istra\u017eiva\u010d pripravnik Instituta za uporedno pravo<\/em><\/p>\n

Dvojno dr\u017eavljanstvo u Crnoj Gori – da ili ne?<\/a><\/p><\/blockquote>\n