\u010cesto dozvoljavamo emocijama da nadvladaju razum u odlu\u010divanju \u0161ta je istina. Na\u0161e emocije mogu poremetiti na\u0161e razmi\u0161ljanje, navodec\u0301i nas da poverujemo u la\u017ei
\nNajbolja za\u0161tita od uticaja dezinformacija je skepti\u010dnost u trenutku prvog susreta sa informacijom<\/p>\n
Krajem septembra, uragan Helene pogodio je jugoistok Sjedinjenih Dr\u017eava. Otprilike dve nedelje kasnije, uragan Milton nemilosrdno je pogodio Floridu. Oluje su bile razorne \u2013 masovno uni\u0161tavanje imovine i, \u0161to je jo\u0161 tragi\u010dnije, gubitak \u017eivota. Nakon obe oluje, dezinformacije su ote\u017eale spasila\u010dke napore i pomoc\u0301, dodatno pove\u0107avaju\u0107i tragedije sa kojima su se \u017ertve uragana vec\u0301 suo\u010dile. Zaposleni u Federalnoj upravi za vanredne situacije (FEMA) prec\u0301eno je nasiljem zbog navodnih zavera da \u0107e prevariti \u017ertve uragana. Meteorolozi su dobijali pretnje smrc\u0301u zbog la\u017enih tvrdnji da kontroli\u0161u vremenske prilike. Apsurdnost svega ovoga zabele\u017eena je u objavi meteorologa Kate Nickolaou na dru\u0161tvenim mre\u017eama: \u201eUbistvo meteorologa nec\u0301e zaustaviti uragane.\u201d<\/p>\n
Nije stvarno, ali je \u201estvarno na nekom dubljem nivou\u201d<\/p>\n
Druga dezinformacija mo\u017eda izgleda blaga u pore\u0111enju sa pomenutim. Fotografije devoj\u010dice koja pla\u010de na spasila\u010dkom \u010damcu dr\u017eec\u0301i psa, stvorene ve\u0161ta\u010dkom inteligencijom (AI), postale su viralne uprkos \u010dinjenici da su o\u010digledno la\u017ene. Na primer, devoj\u010dica u jednoj verziji fotografije ima previ\u0161e prstiju.<\/p>\n
Amy Kremer, dr\u017eavna predstavnica u Republikanskom nacionalnom komitetu, podelila je la\u017enu sliku na svojoj dru\u0161tvenoj mre\u017ei. Nakon \u0161to je otkrila da je prevarena, napisala je: \u201eOstavljam je, jer je simbol traume i bola kroz koje ljudi trenutno prolaze.\u201d<\/p>\n
Naravno, ovo dodatno obja\u0161njenje stvorilo je jo\u0161 jednu obmanu. Novinarka Parker Molloy podelila je primere ljudi na dru\u0161tvenim mre\u017eama \u201ekoji priznaju da je ova slika rezultat ve\u0161ta\u010dke inteligencije, ali i dalje insistiraju na tome da je stvarna na nekom dubljem nivou\u201d. Ovaj primer mo\u017eda ne izgleda da je naro\u010dito zna\u010dajan, ali\u00a0dezinformacije uop\u0161te \u2013 \u010dak i manje \u0161tetni primeri \u2013 mogu dovesti do\u00a0pada poverenja\u00a0javnosti u demokratske institucije, medije i jednih u druge.<\/p>\n
Charlie Warzel, novinar\u00a0The Atlantic,\u00a0uporedio fenomen \u201edeluje stvarno\u201d sa re\u010dju\u00a0\u201eistinitost\u201d, izumom Stephena Colberta od pre oko 20 godina. Colbert je istinitost definisao kao\u00a0\u201everovanje u ono \u0161to osec\u0301ate da je istina, a ne u ono \u0161to \u010dinjenice podr\u017eavaju\u201d. I onda se postavlja pitanje \u2013 da li nas na\u0161e emocije navode da podlegnemo la\u017eima? Za\u0161to se to de\u0161ava i kako tome mo\u017eemo da se suprotstavimo?<\/p>\n
Dezinformacije i na\u0161e emocije<\/p>\n
Dezinformacije su postale toliko rasprostranjene delom zato \u0161to je veliki deo njih dizajniran da iskoriste na\u0161e emocije. Psiholozi Norbert Schwarz i Madeline Jalbert (2020) objasnili su istra\u017eivanje koje stoji iza \u201e\u0161ta \u010dini da se poruka \u201eosec\u0301a\u201d istinitom, \u010dak i pre nego \u0161to smo njen sadr\u017eaj razmotrili do detalja\u201d. Oni su istakli da bi u idealnom slu\u010daju trebalo sebi da postavimo ovih pet pitanja: (1) Da li se ove nova informacija uklapa u ono \u0161to znam? (2) Ima li smisla? (3) Da li verujem izvoru? (4) \u0160ta misle drugi ljudi? (5) I ima li za to dokaza? Naravno, jedan problem u vezi sa ovim je taj \u0161to ne odvajamo uvek vreme i trud da postavimo ova pitanja, posebno kada nas na\u0161 instinkt navede da mislimo da je to istina.<\/p>\n
Schwarz i Jalbert obrazla\u017eu razloge zbog kojih preska\u010demo ove korake, uklju\u010dujuc\u0301i ponavljanje informacija, ali i faktore zbog kojih nam se \u010dini da \u201eose\u0107amo\u201d da je ne\u0161to istinito. To uklju\u010duje olak\u0161avanje obrade informacija, na primer, za pisani tekst, kori\u0161c\u0301enjem jednostavnih re\u010denica i jasne \u0161tampe, a za fotografije, lako razumljivu pri\u010du. Odnosno, ova jednostavnost \u010dini informacije lak\u0161om za procesuiranje i, prema tome, \u010dini ih stvarnim. Ovi kriterijumi \u2013 kratki, jasni i oslonjeni na vizuelni prikaz \u2013 \u010desto se ispunjavaju objavama na dru\u0161tvenim mre\u017eama, \u010dime se povec\u0301ava efekat ose\u0107aja stvarnog.<\/p>\n
Dezinformacije o karcinomu na TikToku mogu da budu \u0161tetne po zdravlje \u017eena<\/p>\n
Prvi korak u suprotstavljanju dezinformacijama podstaknutim emocijama jeste da usporite kada nai\u0111ete na nove informacije, posebno na dru\u0161tvenim medijima, i identifikujete koje emocije do\u017eivljavate. Zatim, postavite sebi pet gore navedenih pitanja: ako je iznena\u0111ujuc\u0301a ili besmislena, iz sumnjivog izvora sa malo dokaza, i\/ili je i drugi dovode u pitanje, onda bi mo\u017eda i vi trebalo da je dovedete u pitanje. Kako obja\u0161njavaju Schwarz i Jalbert, \u201enajbolja za\u0161tita od uticaja dezinformacija je skepti\u010dnost u trenutku prvog susreta sa informacijom\u201d.(Izvor: eklinika.telegraf.rs)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u010cesto dozvoljavamo emocijama da nadvladaju razum u odlu\u010divanju \u0161ta je istina. Na\u0161e emocije mogu poremetiti na\u0161e razmi\u0161ljanje, navodec\u0301i nas da poverujemo u la\u017ei
\nNajbolja za\u0161tita od uticaja dezinformacija je skepti\u010dnost u trenutku prvog susreta sa informacijom<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":311920,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-415749","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/415749","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=415749"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/415749\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":415752,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/415749\/revisions\/415752"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/311920"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=415749"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=415749"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=415749"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}