{"id":415589,"date":"2024-10-29T06:44:18","date_gmt":"2024-10-29T05:44:18","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=415589"},"modified":"2024-10-29T06:44:18","modified_gmt":"2024-10-29T05:44:18","slug":"iz-palestinske-rane-krvari-ceo-svet","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/10\/29\/iz-palestinske-rane-krvari-ceo-svet\/","title":{"rendered":"Iz palestinske rane krvari ceo svet"},"content":{"rendered":"

Autorica: Arundhati Roy<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Knji\u017eevnici i aktivistkinji Arundati Roj dodeljena je nagrada PEN Pinter, godi\u0161nje priznanje koje engleski PEN dodeljuje u znak se\u0107anja na dramskog pisca Harolda Pintera. Ubrzo po\u0161to je objavljena odluka \u017eirija, Roj je saop\u0161tila da \u0107e svoj deo novca od nagrade donirati Fondu za pomo\u0107 palestinskoj deci.<\/em><\/p>\n

Za Hrabrog pisca s kojim dobitnici dele PEN-ovo priznanje, Arundati Roj je izabrala Alu Abda el-Fataha, britansko-egipatskog pisca i aktivistu, koji se jo\u0161 uvek nalazi u zatvoru u Egiptu iako mu je istekla petogodi\u0161nja kazna za \u201e\u0161irenje la\u017enih vesti\u201c. U nastavku je govor koji je Roj odr\u017eala na uru\u010denju nagrade, 10. oktobra 2024. u Britanskoj biblioteci.<\/em><\/p>\n

Zahvaljujem \u010dlanovima engleskog PEN-a i \u010dlanovima \u017eirija za ukazanu \u010dast dodelom PEN Pinter priznanja. Najpre bih da saop\u0161tim ime ovogodi\u0161njeg hrabrog pisca s kojim \u0107u podeliti nagradu.<\/p>\n

Pozdravljam Alau Abda el-Fataha, hrabrog pisca i mog kolegu dobitnika. Nadali smo se i molili se da \u0107e\u0161 biti pu\u0161ten u septembru, ali je egipatska vlada odlu\u010dila da si suvi\u0161e divan pisac i suvi\u0161e opasan mislilac da bi bio oslobo\u0111en. Ali ti si ovde sa nama. Ti si ovde najva\u017enija osoba. U zatvoru si napisao: \u201eMoje re\u010di su izgubile svaku mo\u0107, a ipak su i dalje tekle iz mene. I dalje sam imao glas, \u010dak i ako ih samo \u0161a\u010dica \u010duje.\u201c Mi slu\u0161amo, Ala. Pa\u017eljivo.<\/p>\n

Pozdravljam i tebe, moja voljena Naomi Klajn, Alina i moja prijateljice. Hvala ti \u0161to si ovde ve\u010deras. To mi beskrajno mnogo zna\u010di.<\/p>\n

Pozdravljam sve vas okupljene, kao i one koji su ovoj divnoj publici mo\u017eda nevidljivi, ali ih ja vidim jasno kao i svakog ovde. Govorim o svojim prijateljima i saborcima koji se nalaze u zatvoru u Indiji \u2013 advokatima, profesorima, studentima, novinarima \u2013 Umaru Kalidu, Gulfi\u0161 Fatimi, Kalidu Saifiju, \u0160ard\u017eilu Imamu, Roni Vilsonu, Surendri Gadlingu, Mahe\u0161u Rauti. Obra\u0107am se tebi, moj prijatelju Kurame Parvaizu, jednom od najizuzetnijih ljudi koje poznajem, a koji je u zatvoru tri godine; i tebi Irfane Mehrad\u017ee i hiljadama zatvorenika u Ka\u0161miru i \u0161irom zemlje \u010diji su \u017eivoti opusto\u0161eni.<\/p>\n

Kada mi je Rut Bortvik, predsednica engleskog PEN-a i Pinterovog panela, prvi put pisala o ovoj po\u010dasti, rekla je da se Pinterova nagrada dodeljuje piscu koji svojom \u201enepokolebljivom, postojanom, \u017eestokom intelektualnom snagom\u201c nastoji da defini\u0161e \u201epravu istinu na\u0161ih \u017eivota i na\u0161ih dru\u0161tava\u201c. To je citat iz govora Harolda Pintera na uru\u010denju Nobelove nagrade.<\/p>\n

Re\u010d \u201enepokolebljivo\u201c me je prinudila da zastanem na trenutak, jer o sebi mislim kao o nekome ko se gotovo neprestano koleba.<\/p>\n

Zadr\u017eala bih se malo na temi \u201ekolebanja\u201c i \u201enepokolebljivosti\u201c. \u0160to bi mo\u017eda najbolje ilustrovao sam Harold Pinter:<\/p>\n

\u201ePrisustvovao sam jednom sastanku u ameri\u010dkoj ambasadi u Londonu kasnih 1980-ih. Kongres Sjedinjenih Dr\u017eava je trebalo da odlu\u010di da li \u0107e dati jo\u0161 novca Kontra\u0161ima za njihovu kampanju protiv dr\u017eave Nikaragve. Bio sam u delegaciji koja je govorila u ime Nikaragve, ali najva\u017eniji \u010dlan ove delegacije bio je sve\u0161tenik D\u017eon Metkalf. Na \u010delu ameri\u010dke strane bio je Rejmond Zajc (tada zamenik ambasadora, kasnije i sam ambasador). Otac Metkalf je rekao: \u2019Gospodine, ja sam zadu\u017een za jednu parohiju na severu Nikaragve. Moji parohijani su izgradili \u0161kolu, dom zdravlja, dom kulture. \u017diveli smo u miru. Pre nekoliko meseci, snage Kontre su napale parohiju. Uni\u0161tili su sve: \u0161kolu, dom zdravlja, dom kulture. Silovali su medicinske sestre i u\u010diteljice, klali doktore, na najbrutalniji na\u010din. Pona\u0161ali su se kao divljaci. Molimo vas da zahtevate da ameri\u010dka vlada povu\u010de svoju podr\u0161ku ovoj \u0161okantnoj teroristi\u010dkoj aktivnosti.\u2019 Rejmond Zajc je bio na dobrom glasu kao racionalan, odgovoran i vrlo sofisticiran \u010dovek. Bio je veoma po\u0161tovan u diplomatskim krugovima. Saslu\u0161ao je i zatim progovorio. \u2019O\u010de\u2019, rekao je, \u2019da vam ka\u017eem ne\u0161to. U ratu uvek stradaju nevini ljudi.\u2019 Zavladala je ledena ti\u0161ina. Zurili smo u njega. Nije se kolebao.\u201c<\/p>\n

Setite se da je predsednik Regan Kontru nazvao \u201emoralnim ekvivalentom na\u0161ih o\u010deva osniva\u010da\u201c. Taj izraz mu je o\u010digledno bio drag. Tako\u0111e ga je koristio da opi\u0161e avganistanske mud\u017eahedine koje podr\u017eava CIA, a koji su se potom pretvorili u talibane. Talibani su ti koji danas vladaju Avganistanom po\u0161to su vodili dvadesetogodi\u0161nji rat protiv ameri\u010dke invazije i okupacije.<\/p>\n

Pre Kontre i mud\u017eahedina, bio je rat u Vijetnamu i va\u017eila je nepokolebljiva ameri\u010dka vojna doktrina po kojoj su vojnici \u201eubijali sve \u0161to se kre\u0107e\u201c. \u010citanje Pentagonskih papira i drugih dokumenata o ameri\u010dkim ratnim ciljevima u Vijetnamu, priu\u0161ti\u0107e vam \u017eivahna i nepokolebljiva razmatranja o tome kako po\u010diniti genocid \u2013 da li je bolje odmah pobiti ljude ili ih polako izgladnjivati? \u0160ta bi bolje izgledalo?<\/p>\n

Problem s kojim su se suo\u010dili saose\u0107ajni mo\u0107nici u Pentagonu bio je taj \u0161to, za razliku od Amerikanaca, koji po njima \u017eele \u201e\u017eivot, sre\u0107u, bogatstvo, mo\u0107\u201c, Azijci \u201estoi\u010dki prihvataju uni\u0161tavanje bogatstva i gubitak \u017eivota\u201c \u2013 i prisiljavaju Ameriku da dovede svoju \u201estrate\u0161ku logiku do kraja, a to je genocid\u201c. Stravi\u010dan je to teret koji se mora nepokolebljivo nositi.<\/p>\n

I evo nas, sve ove godine kasnije, u jo\u0161 jednom genocidu koji traje vi\u0161e od godinu dana. Televizijski prenos nepokolebljivog i neprekidnog genocida SAD i Izraela u Gazi i sada Libanu u odbrani kolonijalne okupacije i dr\u017eave aparthejda. Broj mrtvih do sada je zvani\u010dno 42.000, od kojih su ve\u0107ina \u017eene i deca.<\/p>\n

To ne uklju\u010duje one koji su umrli vri\u0161te\u0107i pod ru\u0161evinama zgrada, kvartova, \u010ditavih gradova, one \u010dija tela jo\u0161 nisu prona\u0111ena. Nedavno istra\u017eivanje Oksfama ka\u017ee da je vi\u0161e dece ubijeno u Gazi nego u istom intervalu bilo kog drugog rata u poslednjih dvadeset godina.<\/p>\n

Da bi olak\u0161ale svoju kolektivnu krivicu za po\u010detnu ravnodu\u0161nost prema jednom genocidu \u2013 nacisti\u010dkom istrebljivanju miliona evropskih Jevreja \u2013 Sjedinjene Dr\u017eave i Evropa pripremile su teren za drugi.<\/p>\n

Kao i svaka dr\u017eava koja je izvr\u0161ila etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje i genocid u istoriji, izraelski cionisti \u2013 koji za sebe veruju da su \u201eizabrani narod\u201c \u2013 po\u010deli su dehumanizacijom Palestinaca pre nego \u0161to \u0107e po\u010deti da ih proteruju sa njihove zemlje i ubijaju.<\/p>\n

Premijer Menahem Begin nazvao je Palestince \u201edvono\u017enim zverima\u201c, Jicak Rabin ih je nazvao \u201eskakavcima\u201c koji bi \u201emogli biti zga\u017eeni\u201c, a Golda Meir je rekla da \u201ePalestinci ne postoje\u201c. Vinston \u010cer\u010dil, taj slavni ratnik protiv fa\u0161izma, rekao je: \u201eNe priznajem da pas u jaslama ima kona\u010dno pravo na jasle, \u010dak i ako je tamo dugo le\u017eao\u201c, a zatim je obznanio da \u201evi\u0161a rasa\u201c ima kona\u010dno pravo na jasle.<\/p>\n

Po\u0161to su te dvono\u017ene zveri, skakavci, psi i nepostoje\u0107i ljudi pobijeni, etni\u010dki o\u010di\u0161\u0107eni i getoizovani, ro\u0111ena je nova dr\u017eava. Slavila se kao \u201ezemlja bez ljudi za ljude bez zemlje\u201c. Dr\u017eava Izrael sa nuklearnim naoru\u017eanjem trebalo je da slu\u017ei kao vojna ispostava i kapija ka prirodnom bogatstvu i resursima Bliskog istoka za SAD i Evropu. Krasna podudarnost ciljeva i zadataka.<\/p>\n

Nova dr\u017eava je dobila podr\u0161ku bez oklevanja i kolebanja, naoru\u017eavana i finansirana, teto\u0161ena i slavljena, bez obzira na zlo\u010dine koje je \u010dinila. Odrasla je kao za\u0161ti\u0107eno dete u imu\u0107nom domu \u010diji se roditelji ponosno osmehuju na njegova zverstva.<\/p>\n

Nije \u010dudo \u0161to danas mo\u017ee slobodno da se hvali vr\u0161enjem genocida. (Pentagonski papiri su bar bili tajni. Morali su biti ukradeni. I dotureni javnosti.) Nije \u010dudo \u0161to su izraelski vojnici izgleda izgubili svaki ose\u0107aj pristojnosti. Nije \u010dudo \u0161to preplavljuju dru\u0161tvene mre\u017ee izopa\u010denim video snimcima na kojima nose donji ve\u0161 \u017eena koje su ubili ili raselili, video snimcima na kojima opona\u0161aju umiru\u0107e Palestince i ranjenu decu ili silovane i mu\u010dene zatvorenike, slikama sebe kako di\u017eu u vazduh zgrade dok pu\u0161e cigarete ili skaku\u0107u uz muziku na svojim slu\u0161alicama. Ko su ti ljudi?<\/p>\n

Mo\u017ee li i\u0161ta opravdati to \u0161to radi Izrael?<\/p>\n

Odgovor je, prema Izraelu i njegovim saveznicima, kao i zapadnim medijima, napad Hamasa na Izrael 7. oktobra pro\u0161le godine. Ubistvo izraelskih civila i uzimanje izraelskih talaca. Prema njima, istorija je po\u010dela tek pre godinu dana.<\/p>\n

Dakle, u ovom delu mog govora od mene se o\u010dekuje da dvosmislicama za\u0161titim sebe, svoju \u201eneutralnost\u201c, svoj intelektualni polo\u017eaj. U ovom delu treba da upadnem u moralno izjedna\u010davanje, da osudim Hamas i njihove saveznike iz Hezbolaha u Libanu zbog ubijanja civila i uzimanja ljudi za taoce. I da osudim ljude u Gazi koji su slavili Hamasov napad. Kada se to uradi, sve postaje lako, zar ne? Pa dobro. Svi su grozni, \u0161ta da se radi? Po\u0111imo u \u0161oping\u2026<\/p>\n

Odbijam da igram igru osu\u0111ivanja. \u017delim da budem jasna. Ne\u0107u govoriti potla\u010denim ljudima kako da se odupru ugnjetavanju ni ko bi trebalo da im bude saveznik.<\/p>\n

Kada se ameri\u010dki predsednik D\u017eo Bajden sastao sa premijerom Benjaminom Netanjahuom i izraelskim ratnim kabinetom tokom posete Izraelu u oktobru 2023, rekao je: \u201eNe verujem da morate biti Jevrejin da biste bili cionista, i ja sam cionista.\u201c<\/p>\n

Za razliku od predsednika D\u017eoa Bajdena, koji sebe naziva nejevrejskim cionistom i nepokolebljivo finansira i naoru\u017eava Izrael dok vr\u0161i ratne zlo\u010dine, ja se ne\u0107u izja\u0161njavati ili definisati na bilo koji na\u010din koji je u\u017ei od mog pisanja. Ja sam ono \u0161to pi\u0161em.<\/p>\n

Potpuno sam svesna da bi mi kao knji\u017eevnici kakva jesam, nemuslimanki i \u017eeni, bilo veoma te\u0161ko, mo\u017eda i nemogu\u0107e da po\u017eivim dugo pod vla\u0161\u0107u Hamasa, Hezbolaha ili iranskog re\u017eima. Ali to ovde nije poenta. Poenta je da se obrazujemo o istoriji i okolnostima pod kojima su oni nastali.<\/p>\n

Poenta je da se oni sada bore protiv genocida koji je u toku. Poenta je da se zapitamo da li se liberalna, sekularna borbena sila mo\u017ee suprotstaviti genocidnoj ratnoj ma\u0161ini. Jer, kada su sve sile sveta protiv njih, kome se oni mogu obratiti osim Bogu? Svesna sam da Hezbolah i iranski re\u017eim imaju glasne kriti\u010dare u svojim zemljama, od kojih neki \u010dame u zatvorima ili su do\u017eiveli daleko gore ishode.<\/p>\n

Svesna sam da neki od njihovih postupaka \u2013 ubijanje civila i uzimanje talaca 7. oktobra \u2013 predstavljaju ratne zlo\u010dine. Me\u0111utim, ne mo\u017ee se to izjedna\u010diti sa onim \u0161to Izrael i Sjedinjene Dr\u017eave rade u Gazi, na Zapadnoj obali i sada u Libanu. Koren svog nasilja, uklju\u010duju\u0107i i nasilje od 7. oktobra, jeste izraelska okupacija palestinske zemlje i pot\u010dinjavanje palestinskog naroda. Istorija nije po\u010dela 7. oktobra 2023.<\/p>\n

Pitam vas, ko bi se od nas koji sedimo u ovoj sali svojevoljno pot\u010dinio poni\u017eenju kojem su Palestinci u Gazi i na Zapadnoj obali decenijama izlo\u017eeni? Koja miroljubiva sredstva palestinski narod nije isprobao? Koji kompromis nisu prihvatili \u2013 osim onog koji od njih zahteva da puze na kolenima i trpe poni\u017eenje?<\/p>\n

Izrael ne vodi rat za samoodbranu. Vodi agresorski rat. Rat za zauzimanje ve\u0107e teritorije, ja\u010danje aparthejdskog aparata i poo\u0161travanje kontrole nad palestinskim narodom i regionom.<\/p>\n

Od 7. oktobra 2023. godine, osim desetina hiljada ljudi koje je ubio, Izrael je u vi\u0161e navrata raseljavao ve\u0107inu stanovnika Gaze. Bombardovao je bolnice. Namerno je ciljao i ubijao lekare, humanitarne radnike i novinare.<\/p>\n

\u010citavo stanovni\u0161tvo se izgladnjuje \u2013 te\u017ei se brisanju njihove istorije. Sve to i moralno i materijalno podr\u017eavaju najbogatije, najmo\u0107nije vlade na svetu. I njihovi mediji. (Ovde mislim i na svoju zemlju, Indiju, koja snabdeva Izrael oru\u017ejem, kao i hiljadama radnika.)<\/p>\n

Izme\u0111u tih zemalja i Izraela nema mnogo razlike. Samo u pro\u0161loj godini, SAD su potro\u0161ile 17,9 milijardi dolara na vojnu pomo\u0107 Izraelu. Dakle, hajde da se jednom zauvek oslobodimo la\u017ei o tome da su SAD posrednik, ograni\u010davaju\u0107i uticaj, ili kako je to rekla Aleksandrija Okasio-Kortez (za koju se smatra da je na ekstremnoj levici mejnstrim ameri\u010dke politike) \u201eda neumorno radi na prekidu vatre\u201c. Strana u genocidu ne mo\u017ee biti posrednik.<\/p>\n

Sva ta mo\u0107 i novac, svo oru\u017eje i sva mogu\u0107a propaganda, vi\u0161e ne mogu da sakriju ranu koja je Palestina. Rana iz koje krvari \u010ditav svet, uklju\u010duju\u0107i i Izrael.<\/p>\n

Ankete pokazuju da ve\u0107ina gra\u0111ana u zemljama \u010dije vlade omogu\u0107avaju izraelski genocid, jasno govori da se sa tim ne sla\u017ee. Gledali smo mar\u0161eve vi\u0161e stotina hiljada ljudi \u2013 uklju\u010duju\u0107i mladu generaciju Jevreja, umornu od zloupotrebe, umornu od la\u017ei.<\/p>\n

Ko bi mogao da zamisli da \u0107emo do\u017eiveti dan kada \u0107e nema\u010dka policija hapsiti svoje jevrejske gra\u0111ane zbog protesta protiv Izraela i cionizma i optu\u017eivati ih za antisemitizam? Ko bi rekao da \u0107e ameri\u010dka vlada, u slu\u017ebi izraelske dr\u017eave, potkopati svoj kardinalni princip slobode govora zabranom propalestinskih slogana?<\/p>\n

Takozvana moralna arhitektura zapadnih demokratija \u2013 sa nekoliko \u010dasnih izuzetaka \u2013 postala je sumorna tema podsmeha u ostatku sveta.<\/p>\n

Kada Benjamin Netanjahu dr\u017ei mapu Bliskog istoka na kojoj je Palestina izbrisana, a Izrael se prote\u017ee od reke do mora, aplaudira mu se kao vizionaru koji radi na ostvarenju sna o jevrejskoj domovini.<\/p>\n

Ali kada Palestinci i oni koji ih podr\u017eavaju skandiraju \u201eod reke do mora, Palestina \u0107e biti slobodna\u201c, optu\u017eeni su da izri\u010dito pozivaju na genocid nad Jevrejima.<\/p>\n

Da li je to zaista slu\u010daj? Ili je to bolesna ma\u0161ta koja vlastiti mrak projektuje na druge? Ma\u0161ta koja ne mo\u017ee da trpi raznolikost, ne mo\u017ee trpi pomisao da \u017eivi u zemlji pored drugih ljudi, jednako, sa jednakim pravima.<\/p>\n

Kao \u0161to svi na svetu \u017eive. Ma\u0161ta koja ne mo\u017ee sebi da priu\u0161ti da prizna da Palestinci \u017eele da budu slobodni, kao \u0161to je Ju\u017ena Afrika, kao \u0161to je Indija, kao i sve zemlje koje su zbacile jaram kolonijalizma. Zemlje koje su raznolike, duboko, mo\u017eda \u010dak i fatalno, manjkave, ali slobodne.<\/p>\n

Kada su Ju\u017enoafrikanci uzvikivali popularni pokli\u010d, \u201eamandla\u201c, mo\u0107 narodu, da li su pozivali na genocid nad belim ljudima? Nisu. Pozivali su na demonta\u017eu dr\u017eave aparthejda. Ba\u0161 kao i Palestinci.<\/p>\n

Ovaj rat \u0107e biti u\u017easan. Ali \u0107e na kraju demontirati izraelski aparthejd. Ceo svet \u0107e biti daleko bezbedniji za sve \u2013 uklju\u010duju\u0107i i Jevreje \u2013 i daleko pravedniji. Bi\u0107e to kao izvla\u010denje strele iz na\u0161eg ranjenog srca.<\/p>\n

Ako bi ameri\u010dka vlada povukla svoju podr\u0161ku Izraelu, rat bi danas mogao da prestane. Neprijateljstva bi se mogla zavr\u0161iti ovog trenutka. Izraelski taoci bi mogli biti oslobo\u0111eni, palestinski zatvorenici bi mogli biti pu\u0161teni.<\/p>\n

Pregovori sa Hamasom i drugim palestinskim akterima, kojim \u0107e se rat neizbe\u017eno zavr\u0161iti, mogli bi da se odr\u017ee sada da spre\u010de patnju miliona ljudi. Koliko je tu\u017eno \u0161to bi ve\u0107ina ljudi to smatrala naivnim, sme\u0161nim predlogom.<\/p>\n

Na kraju, dozvolite mi da se osvrnem na re\u010di Ale Abda el-Fataha, iz knjige napisane u zatvoru, \u201eJo\u0161 niste pora\u017eeni\u201c. Retkost je pro\u010ditati tako lepe re\u010di o smislu pobede i poraza \u2013 i politi\u010dkoj nu\u017enosti po\u0161tenog suo\u010davanja sa o\u010dajem. Retko sam nailazila na tekst u kom se tako zvonko i jasno gra\u0111anin ogra\u0111uje od dr\u017eave, od generala, pa \u010dak i od uli\u010dnih slogana.<\/p>\n

Kako u\u017eas koji gledamo u Gazi, a sada i Libanu, ubrzano eskalira u regionalni rat, njegovi pravi heroji ostaju u senci. Ali oni se i dalje bore jer znaju da jednog dana \u2013<\/p>\n

Od reke do mora
\nPalestina \u0107e biti slobodna.<\/p>\n

Ho\u0107e.<\/p>\n

Gledajte na kalendar. Ne na sat.<\/p>\n

Tako vreme mere ljudi \u2013 a ne generali \u2013 koji se bore za svoje oslobo\u0111enje.<\/p>\n

Prevela Milica Jovanovi\u0107<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ovaj rat \u0107e biti u\u017easan. Ali \u0107e na kraju demontirati izraelski aparthejd. Ceo svet \u0107e biti daleko bezbedniji za sve \u2013 uklju\u010duju\u0107i i Jevreje \u2013 i daleko pravedniji. Bi\u0107e to kao izvla\u010denje strele iz na\u0161eg ranjenog srca<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":385993,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-415589","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/415589","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=415589"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/415589\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":415592,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/415589\/revisions\/415592"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/385993"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=415589"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=415589"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=415589"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}