{"id":415495,"date":"2024-10-28T07:00:01","date_gmt":"2024-10-28T06:00:01","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=415495"},"modified":"2024-10-28T07:00:01","modified_gmt":"2024-10-28T06:00:01","slug":"bekstvo-iz-novog-pozlacenog-doba","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/10\/28\/bekstvo-iz-novog-pozlacenog-doba\/","title":{"rendered":"Bekstvo iz novog pozla\u0107enog doba"},"content":{"rendered":"

Autor: Daren Asemoglu\u00a0<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Tehnolo\u0161ki milijarderi poput Bila Gejtsa, Marka Zakerberga i Ilona Maska nisu samo me\u0111u najbogatijim ljudima u istoriji \u010dove\u010danstva. Osim toga, oni su izuzetno i dru\u0161tveno, kulturno i politi\u010dki mo\u0107ni. Iako je to delimi\u010dno odraz dru\u0161tvenog statusa, koji dru\u0161tvo pridaje bogatstvu uop\u0161te, to nije cela pri\u010da. Va\u017enije od samog bogatstva kojim raspola\u017eu je \u0161to se na te milijardere gleda kao na \u201epreduzetni\u010dke genije\u201c, koji pokazuju jedinstvene nivoe kreativnosti, smelosti, predvi\u0111anja i stru\u010dnosti u \u0161irokom spektru tema. Dodajte tome \u010dinjenicu da mnogi od njih kontroli\u0161u glavna sredstva komunikacije, klju\u010dne platforme dru\u0161tvenih medija, i dobi\u0107ete ne\u0161to gotovo bez premca u novijoj istoriji.<\/p>\n

Slika bogatog, hrabrog biznismena koji transformi\u0161e svet mo\u017ee se pratiti bar do barona plja\u010dka\u0161a iz \u201epozla\u0107enog doba\u201c (period velikih ekonomskih promena, ogromnih ste\u010denih i izgubljenih bogatstava i porasta nejednakosti izme\u0111u starih i novih bogata\u0161a, opisan u istoimenoj ameri\u010dkoj seriji \u201eThe Gilded Age\u201c \u2013 prim. ur.). Me\u0111utim, jedan od glavnih izvora njegove savremene popularnosti je roman Ajn Rend Pobunjeni Atlas, \u010diji glavni junak D\u017eon Galt nastoji da preoblikuje kapitalizam \u010distom snagom svog idealizma i volje.<\/p>\n

Iako je roman Ajn Rend dugo imao kultni status u glavama preduzetnika iz Silicijumske doline i libertarijanskih politi\u010dara, uticaj njegovog centralnog arhetipa te\u0161ko da je ograni\u010den samo na te krugove. Od Brusa Vejna (Betmen) i Tonija Starka (Iron Man ili Gvozdeni \u010dovek) do Darijusa Tanza (u TV seriji Spasenje) bogati, tehnolo\u0161ki potkovani inovatori koji spasavaju svet od nadolaze\u0107e katastrofe postali su sastavni deo na\u0161e popularne kulture.<\/p>\n

\n

Mo\u0107 nov\u010danika<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Neki pojedinci \u0107e uvek imati vi\u0161e mo\u0107i od drugih, ali koliko je mo\u0107i previ\u0161e? Nekada je mo\u0107 bila povezana sa fizi\u010dkom snagom ili vojnom ve\u0161tinom, dok se sada ona obi\u010dno svodi na ono \u0161to Sajmon D\u017eonson i ja nazivamo \u201emo\u0107 ube\u0111ivanja\u201c, koja je, kako obja\u0161njavamo u na\u0161oj knjizi Mo\u0107 i napredak (pun naziv knjige je Mo\u0107 i napredak: Na\u0161a hiljadugodi\u0161nja borba oko tehnologije i prosperiteta, objavljena je 2023. i u njoj se obja\u0161njavakako se digitalne tehnologije, ako se njima pravilno upravlja, mogu koristiti za stvaranje radnih mesta i bogatstva \u2013 prim. ur.), ukorenjena u statusu ili presti\u017eu. Najjednostavnije re\u010deno, \u0161to je ve\u0107i va\u0161 status, lak\u0161e \u0107ete ubediti druge.<\/p>\n

U razli\u010ditim dru\u0161tvima zna\u010dajno se razlikuju i izvori statusa i stepen do kojeg se on nejednako raspore\u0111uje. U Sjedinjenim Dr\u017eavama status je postao \u010dvrsto povezan sa novcem i bogatstvom, ste\u010denim tokom industrijske revolucije, a kao rezultat toga naglo je porasla nejednakost prihoda i bogatstva. Iako je bilo perioda u kojima je dr\u017eava svojim intervencijama nastojala da preokrene taj trend, struktura ameri\u010dkog dru\u0161tva je uvek bila bazirana na strmoj statusnoj hijerarhiji, a takva struktura je problemati\u010dna iz nekoliko razloga.<\/p>\n

Za po\u010detak, stalna bitka za status, pa i \u201emo\u0107 ube\u0111ivanja\u201c koju ona daje, uglavnom je \u201eigra sa nultom sumom\u201c (u teoriji igara i ekonomskoj teoriji zero-sum games predstavlja situaciju u kojoj dobitak ili gubitak jednog u\u010desnika ta\u010dno odgovara gubicima ili dobicima drugog u\u010desnika \u2013 prim. ur.) jer je status \u201epoziciono dobro\u201c. Vi\u0161e statusa za vas, naime, zna\u010di manje statusa za va\u0161eg suseda. Samim tim, veoma strma hijerarhija statusa podrazumeva da \u0107e samo neki ljudi biti sre\u0107ni i zadovoljni, dok \u0107e mnogi biti nesre\u0107ni i nezadovoljni.<\/p>\n

\u0160tavi\u0161e, ulaganja u aktivnosti sa nultom sumom po pravilu su neefikasna i preterana u pore\u0111enju sa ulaganjima u aktivnosti bez nulte sume. Da li je bolje potro\u0161iti milion dolara na zlatne roleks satove ili na u\u010denje novih ve\u0161tina? I jedna i druga investicija imaju stvarnu vrednost \u2013 lep sat, s jedne i nove ve\u0161tine, s druge strane. Pri tome prvim ulaganjem samo \u0161aljete signal da ste bogatiji i da upadljivo vi\u0161e od drugih mo\u017eete i da tro\u0161ite. Drugo ulaganje, naprotiv, pove\u0107ava va\u0161 ljudski kapital i mo\u017ee doprineti dru\u0161tvu. Prvo je uglavnom igra sa nultom sumom, a ishod drugog je, po pravilu, razli\u010dit od nule.<\/p>\n

Jo\u0161 gore je \u0161to prva ulaganja mogu lako da izmaknu kontroli, jer svi tro\u0161e jo\u0161 vi\u0161e na upadljivu potro\u0161nju da bi bili ispred drugih. Komentatori se \u010desto pitaju za\u0161to bi nekome sa stotinama miliona dolara ikada bile potrebne stotine miliona vi\u0161e. Malo je toga \u0161to sebi ne mo\u017eete priu\u0161titi ako ve\u0107 imate 500 miliona dolara, pa za\u0161to \u010deznuti za milijardom dolara? Zato \u0161to biti \u201emilijarder\u201c predstavlja statusni rang. A sama kupovna mo\u0107 i nije toliko bitna koliko presti\u017e i mo\u0107 koje ona daje u odnosu na vr\u0161njake. Uz preovla\u0111uju\u0107i moto \u201ebogatstvo je status\u201c, luda jurnjava ultrabogatih da prigrabe jo\u0161 vi\u0161e bogatstva postaje neizbe\u017ena.<\/p>\n

\n

Diktatura diletantizma<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Postoje i evolucione i dru\u0161tvene osnove za povezivanje mo\u0107i ube\u0111ivanja sa statusom i presti\u017eem. Na kraju krajeva, individualno je racionalno u\u010diti od stru\u010dnih ljudi i razumno je povezati stru\u010dnost sa uspehom. \u0160tavi\u0161e, ovaj oblik u\u010denja je dobar za zajednice, jer olak\u0161ava koordinaciju i pribli\u017eavanje najboljim praksama. Ali, kada je status povezan sa bogatstvom, a nejednakost u bogatstvu postane veoma velika, osnova na kojoj se zasniva stru\u010dnost po\u010dinje da se ru\u0161i.<\/p>\n

Razmotrite slede\u0107i misaoni eksperiment. Ko je ve\u0107i stru\u010dnjak za stolarski zanat, dobar majstor ili milijarder iz hed\u017e fondova? \u010cini se prirodnim izabrati prvi odgovor. Ali, \u0161to vi\u0161e bogatstvo defini\u0161e status, to je ve\u0107a te\u017eina koja se pridaje stavovima milijardera iz hed\u017e fondova. \u010cak i o stolarstvu.<\/p>\n

Ili razmotrite relevantniji, savremeni primer. \u010ciji stavovi o slobodi govora danas imaju ve\u0107u te\u017einu, tehnolo\u0161kog milijardera ili filozofa koji se dugo bavio ovim pitanjem i \u010diji su dokazi i argumenti bili podvrgnuti ispitivanju drugih kvalifikovanih stru\u010dnjaka? Milioni ljudi na X-u, biv\u0161em Tviteru, implicitno su izabrali prvog.<\/p>\n

\u0160to smo dublje uvu\u010deni u mantru \u201ebogatstvo je status\u201c, to vi\u0161e mo\u017eemo prihvatiti prevlast tehnolo\u0161kih milijardera. Ipak, te\u0161ko je poverovati da bi bogatstvo moglo biti savr\u0161ena mera zasluga ili mudrosti, a kamoli korisna zamena za autoritet u stolarstvu ili za slobodu govora. \u0160tavi\u0161e, bogatstvo je uvek donekle proizvoljno.<\/p>\n

Mo\u017eemo beskrajno raspravljati o tome da li je Lebron D\u017eejms bolji nego \u0161to je Vilt \u010cemberlen bio na vrhuncu svoje ko\u0161arka\u0161ke karijere, ali se oni po bogatstvu ne mogu porediti. Dok je neto vrednost \u010cemberlenovog bogatstva u vreme njegove smrti, 1999. godine, procenjena na 10 miliona dolara, D\u017eejmsova se procenjuje na 1,2 milijarde dolara. Ovakve razli\u010dite ishode ne odre\u0111uju talenat ili radna etika svakog igra\u010da. Naprotiv. \u010cemberlen je prosto \u017eiveo u vreme kada sportske zvezde nisu bile pla\u0107ene kao \u0161to su danas. Ovako razli\u010diti ishodi delom su posledica novih tehnologija (danas svako, zahvaljuju\u0107i TV i digitalnim medijima, mo\u017ee da gleda D\u017eejmsa), dru\u0161tvenih normi (pla\u0107anje stotina miliona kultnim superzvezdama postalo je prihvatljivije) i poreskih re\u0161enja (da se najve\u0107i prihodi u SAD oporezuju po poreskoj stopi iznad 90 odsto, D\u017eejms bi imao manje novca, a postoje\u0107a nejednakost u bogatstvu bi se smanjila).<\/p>\n

Mo\u017eemo beskrajno raspravljati o tome da li je Lebron D\u017eejms bolji ko\u0161arka\u0161 nego \u0161to je Vilt \u010cemberlen bio na vrhuncu svoje karijere, ali se oni po bogatstvu ne mogu porediti. Neto vrednost \u010cemberlenovog bogatstva u vreme njegove smrti, 1999, procenjena je na 10 miliona, a D\u017eejmsova se danas procenjuje na 1,2 milijarde dolara
\nSli\u010dno tome, da tehnolo\u0161ki sektor nije postao tako bitan za celu privredu i da nije vo\u0111en tako sna\u017enom dinamikom i principom da \u201epobednik uzima sve\u201c (\u0161to je delimi\u010dno stvar izbora kako se organizuju odre\u0111ena tr\u017ei\u0161ta), dana\u0161nji tehnolo\u0161ki tajkuni ne bi ni postali toliko bogati. \u010cinjenica da su Gejts i Mask bili manje oporezovani ne \u010dini ih ni\u0161ta mudrijima, ali ih je svakako u\u010dinila bogatijima, a samim tim i uticajnijim u okviru preovla\u0111uju\u0107eg stava \u201ebogatstvo je status\u201c.<\/p>\n

\n

Mo\u0107 kvari<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Takvi pojedinci, tako\u0111e, imaju koristi od jo\u0161 pogubnije dinamike koju D\u017eonson i ja istra\u017eujemo u knjizi Mo\u0107 i napredak, na primeru Ferdinanda de Lesepsa. Leseps je stekao ogroman status u Francuskoj kasnog devetnaestog veka, gde je bio poznat kao Le Grand Francais (Veliki Francuz), zahvaljuju\u0107i uspe\u0161nom zavr\u0161etku izgradnje Sueckog kanala, uprkos dugogodi\u0161njem britanskom protivljenju tom projektu. Leseps je bio dalekovid i pokazao veliku ve\u0161tinu u ube\u0111ivanju politi\u010dara u Egiptu i Francuskoj da \u0107e pomorska me\u0111unarodna trgovina postati veoma va\u017ena. Ali, imao je i ogromnu sre\u0107u, jer su tehnologije, koje su mu bile potrebne za izgradnju kanala bez brana (\u0161to je u po\u010detku bilo nemogu\u0107e zbog koli\u010dine iskopavanja i kopanja) razvijene upravo na vreme da bi se spasao njegov projekat.<\/p>\n

Leseps je svojom pobedom u Suecu stekao veliki presti\u017e. Pou\u010dno je, me\u0111utim, kako je on iskoristio taj novi status. Postao je bezobziran, isklju\u010div i preterano samouveren i toliko je u pogre\u0161nom pravcu gurao novi projekat Panamskog kanala da je to na kraju za posledicu imalo smrt vi\u0161e od 20.000 ljudi i finansijsku propast mnogih porodica, uklju\u010duju\u0107i i njegovu. Kao i svaki oblik mo\u0107i, i mo\u0107 ube\u0111ivanja mo\u017ee \u010doveka u\u010diniti sujetnim, neobuzdanim, destruktivnim i po dru\u0161tvo \u0161tetnim. Lesepsova pri\u010da i sada je relevantna, jer o\u010digledno podse\u0107a na pona\u0161anje mnogih milijardera danas.<\/p>\n

Dok neki od najbogatijih ameri\u010dkih pojedinaca (mislim na Vorena Bafeta) ne koriste svoj status bogatstva da uti\u010du na kriti\u010dne javne debate, mnogi drugi to \u010dine. Gejts, Mask, D\u017eord\u017e Soro\u0161 i drugi ne oklevaju da se bave pitanjima koja su im va\u017ena. Iako je lako pozdraviti takav doprinos onih sa kojima se sla\u017eemo, trebalo bi da se odupremo ovom isku\u0161enju. Mnogo smislenije je da dru\u0161tvo koristi znanje i mudrost onih koji su stru\u010dni za neke teme, ali je kontraproduktivno da se na taj na\u010din dodatno ja\u010da status onih koji ga ve\u0107 imaju, a veoma naporno rade na tome da ga dodatno pove\u0107aju.<\/p>\n

\n

Drugi na\u010din<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Naravno, nije u potpunosti krivica milijardera \u0161to politika SAD podsti\u010de ogromnu nejednakost, iako oni svakako lobiraju za politike koje imaju takav efekat. Oni bi, me\u0111utim, trebalo da snose odgovornost ako zloupotrebe ogroman status koji im pru\u017ea bogatstvo u uslovima rastu\u0107e nejednakosti. A posebno kada koriste svoj status da unaprede sopstvene ekonomske interese na ra\u010dun drugih ili da ve\u0107 podeljeno dru\u0161tvo polarizuju provokativnom retorikom i pona\u0161anjem u nastojanju da dodatno oja\u010daju svoj status.<\/p>\n

Kao i svaki oblik mo\u0107i, i mo\u0107 ube\u0111ivanja mo\u017ee \u010doveka u\u010diniti sujetnim, neobuzdanim, destruktivnim i po dru\u0161tvo \u0161tetnim. Mnogi milijarderi danas pona\u0161aju se kao \u0161to se u 19. veku pona\u0161ao \u010dovek koji je izgradio Suecki kanal i na kraju bankrotirao zbog Panamskog kanala
\nAko neodgovorni milijarderi ve\u0107 imaju neprimereno veliki dru\u0161tveni, kulturni i politi\u010dki uticaj, poslednja stvar koju bi trebalo da \u017eelimo jeste da im damo jo\u0161 ve\u0107e javne platforme za delovanje, na primer u obliku njihove sopstvene dru\u0161tvene mre\u017ee, kakvu Ilon Mask sada ima kao vlasnik X-a. Umesto toga, trebalo bi da te\u017eimo sna\u017enijim institucionalnim sredstvima za ograni\u010davanje mo\u0107i i uticaja onih koji su ve\u0107 privilegovani, kao i da preispitamo poresku, regulatornu i politiku potro\u0161nje koja je stvorila tako ogromne disparitete.<\/p>\n

Najva\u017eniji korak, me\u0111utim, bi\u0107e i najte\u017ei. Moramo da zapo\u010dnemo ozbiljan razgovor o tome \u0161ta bi trebalo da cenimo i kako mo\u017eemo prepoznati i nagraditi doprinose onih koji ne raspola\u017eu ogromnim bogatstvom. Iako bi se ve\u0107ina ljudi slo\u017eila da postoji mnogo na\u010dina da se doprinese dru\u0161tvu i da bi isticanje u svom izabranom pozivu trebalo da bude izvor individualnog zadovoljstva i po\u0161tovanja drugih, mi smo zanemarili ovaj princip i rizikujemo da ga potpuno zaboravimo. A to je, tako\u0111e, simptom problema.<\/p>\n

Bekstvo iz novog pozla\u0107enog doba<\/a><\/p><\/blockquote>\n