Ljudima je fizi\u010dki kontakt nepohodan da bi ostali zdravi, a prijatan dodir poma\u017ee i kod bolesti: ubla\u017eava bolove, depresiju i strah. To potvr\u0111uje i nauka.<\/p>\n
Prema rezultatima studije, meta-analize podatka vi\u0161e od 10.000 ljudi, nau\u010dnici su do\u0161li do zaklju\u010dka da dodiri generalno pozitivno uti\u010du na zdravlje \u2013 pod uslovom da su obostrano prihva\u0107eni i prijatni.<\/p>\n
Istra\u017eiva\u010di iz Bohuma, Duizburg, Esena i Amsterdama pokazali su da su dodiri naro\u010dito efikasni u ubla\u017eavanju bola, depresije i straha.<\/p>\n
Neurobiolo\u0161ko obja\u0161njenje je slede\u0107e: Deo mozga gde se obra\u0111uju ose\u0107aji ko\u017ee direktno je povezan sa amigdalom, poznatom i kao mo\u017edani centar za strah \u2013 podru\u010djem u kome strahovi nastaju i obra\u0111uju se. Dodiri smanjuju osloba\u0111anje hemikalija koje izazivaju stres.<\/p>\n
\u201eTo je deo ose\u0107aja prijatnosti i opu\u0161tanja”, ka\u017ee profesor Martin Korte, neurobiolog sa Tehni\u010dkog univerziteta u Braun\u0161vajgu u intervjuu za ARD.<\/p>\n
Tako\u0111e, prijatan dodir ko\u017ee smanjuje osloba\u0111anje stresnih hormona adrenalina i noradrenalina \u2013 ljudi se smiruju, sr\u010dani ritam usporava, a pritisak se merljivo sni\u017eava.<\/p>\n
Deca i roditelji: bliski dodir spa\u0161ava \u017eivot i stvara vez<\/strong>u<\/p>\n Dodiri su posebno va\u017eni za prevremeno ro\u0111ene bebe. Njihovi respiratorni organi su jo\u0161 uvek nerazvijeni i disanje im mo\u017ee zastati do 20 puta u toku jednog sata. Tada poma\u017ee dodir po tabanima ili du\u017e ki\u010dme \u2013 i beba ponovo po\u010dinje da di\u0161e.<\/p>\n Na odeljenju za intenzivnu negu prevremeno ro\u0111enih beba u Asklepios bolnici na severu Hamburga, tim lekara pod rukovodstvom de\u010dje lekarke i specijalistkinje intenzivne nege, dr Suzane \u0160mitke, \u010dini sve da se ovakvi problemi sa disanjem ne pojave.<\/p>\n Najva\u017enije je da deca, kad god je to mogu\u0107e, budu u naru\u010dju majke ili oca, umesto u inkubatoru – iako to nosi odre\u0111ene rizike za prevremeno ro\u0111ene bebe koje su brojnim crevima povezane sa medicinskim aparatima.<\/p>\n Ovaj koncept ranog i \u010destog kontakta sa bebama, koje \u010desto te\u017ee samo nekoliko stotina grama, zna\u010dajno je smanjio broj hitnih slu\u010dajeva. \u201eO\u010digledno je da ovakva situacija stabilizuje ritam disanja kod beba, pa one di\u0161u mnogo bolje”, prime\u0107uje dr \u0160mitke.<\/p>\n Kontakt ko\u017ea na ko\u017eu dodatno ja\u010da vezu izme\u0111u roditelja i deteta. Poznata je metoda \u201ekengur” koja podrazumeva no\u0161enje novoro\u0111en\u010deta \u0161to bli\u017ee telu. U prvim nedeljama i mesecima, intenzivni dodiri sa detetom postavljaju temelje za zdrav rast \u2013 i fizi\u010dki i psihi\u010dki.<\/p>\n \u201eLe\u017eanje satima na ko\u017ei roditelja dokazano pobolj\u0161ava \u017eivot beba”, ka\u017ee dr \u0160mitke. Bliski kontakt tako\u0111e omogu\u0107ava da deca dobiju za\u0161titne bakterije sa ko\u017ee roditelja. Pored toga, dodir i kontakt sa roditeljima poma\u017eu u razvoju zdravog mikrobioma u crevima \u2013 dobrih bakterija, gljivica i virusa \u2013 tokom prvih faza \u017eivota.<\/p>\n I meta-analiza istra\u017eiva\u010da iz Bohuma pokazuje i da bebe i mala deca najvi\u0161e zdravstveno profitiraju od dodira sa roditeljima – dodiri osoblja u bolnicama nisu bili toliko efikasni.<\/p>\n Odraslima prija i (po\u017eeljni) dodir nepoznatih, pa i robota<\/strong><\/p>\n Kod odraslih, ka\u017ee psiholog i autor studije Julijan Pakhejzer, nije toliko va\u017eno da li dodir dolazi od poznatih ili nepoznatih osoba, na primer prilikom masa\u017ee. Klju\u010dno je da se pokrene lu\u010denje hormona \u201ema\u017eenja” \u2013 oksitocina.<\/p>\n \u201eSve dok se taj hormon lu\u010di, \u010dini se da dodiri uvek imaju pozitivan efekat na zdravlje. A hormon po\u010dinje da se lu\u010di ve\u0107 nakon 15 do 20 sekundi dodira.” Ne mora to biti masa\u017ea od 20, 30 ili \u010dak 60 minuta \u2013 \u0161to mnogi ljudi ni ne mogu sebi da priu\u0161te. Bitnija od du\u017eine je u\u010destalost dodira.<\/p>\n Maziti samog sebe – ne funkcioni\u0161e, ka\u017ee neurobiolog prof. Martin Korte. \u201eJer mozak prenosi motorni program potreban za samododirivanje na mali mozak, koji tada smanjuje aktivnost u somatosenzornom korteksu.”<\/p>\n S druge strane, dodiri robota, pli\u0161anih igra\u010daka ili jastuka imaju dokazano pozitivan efekat, iako ne tako sna\u017ean kao dodiri ljudi.<\/p>\n Zove se Grejs i predvi\u0111ena je za rad u zdravstvu – robot \u017eenaZove se Grejs i predvi\u0111ena je za rad u zdravstvu – robot \u017eena<\/p>\n Martin Korte obja\u0161njava da ljudi reaguju na dodire sve dok su ne\u017eni i sli\u010dni onima koje pru\u017ea drugi \u010dovek. I veoma je va\u017eno da dodiri robota ne budu potpuno predvidljivi.<\/p>\n Psiholog iz Bohuma, Julijan Pakhejzer, u ovim rezultatima vidi veliku priliku. S obzirom na sve starije stanovni\u0161tvo i stalnu nesta\u0161icu osoblja u domovima za stare, ovakva pomagala mogu biti dobar dodatak za pobolj\u0161anje zdravlja stanovnika tih ustanova.<\/p>\n