{"id":414487,"date":"2024-10-15T17:31:35","date_gmt":"2024-10-15T15:31:35","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=414487"},"modified":"2024-10-15T17:31:35","modified_gmt":"2024-10-15T15:31:35","slug":"zelena-agenda-je-ziva-ali-se-gubi-u-politickoj-magli","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/10\/15\/zelena-agenda-je-ziva-ali-se-gubi-u-politickoj-magli\/","title":{"rendered":"Zelena agenda je \u017eiva, ali se gubi u politi\u010dkoj magli"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Sonja Kramarska<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Makedonija ima vi\u0161e od 20 zakona i 400 podzakonskih akata o \u017eivotnoj sredini, \u0161to je impozantan broj, ali i broj koji pokazuje potrebu za hiperprodukcijom regulative da bi se prikrila nezainteresovanost za napredak u ovoj sferi.<\/p>\n

Zelena agenda uveliko osvaja svet, a Makedonija, kao i u svemu ostalom, kasni za tim. Ako slu\u0161amo politi\u010dare, zemlja je lider u regionu po investicijama u obnovljive izvore energije i podr\u0161ci zelenoj tranziciji. Ovako se hvalila prethodna vlada, \u010diji je ministar Kre\u0161nik Bekte\u0161i \u010dak doleteo u Dubai na klimatski samit UN da predstavi investicioni program za energetsku tranziciju Makedonije. On je tamo govorio o planu zatvaranja termoelektrana na ugalj i prelaska na zelene i obnovljive izvore energije. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) podr\u017eala je makedonsku vladu u razvoju platforme i vodi\u0107e koordinaciju sa me\u0111unarodnim partnerima.<\/p>\n

Programom je predvi\u0111ena konverzija termoelektrana na ugalj uz dodatna ulaganja u obnovljive izvore energije, privrednu regeneraciju pelagonskog i jugozapadnog regiona i energetsku efikasnost, \u010distu toplotu i program decentralizovane proizvodnje. Plan je da se dve termoelektrane na ugalj u Makedoniji, REK Bitola i TEC Oslomej, zatvore i zamene sa 1,7 gigavata obnovljive energije. Na taj na\u010din bi Makedonija smanjila neto emisije gasova staklene ba\u0161te za 82 odsto do 2030. godine u odnosu na nivoe iz 1990. godine.<\/p>\n

Ali planovi su jedno, a njihova realizacija sasvim drugo. Ona se polako kre\u0107e i \u010dini se da se kre\u0107e na marginama politike i ekonomije. Zelena agenda je \u017eiva, ali kao da se gubi u politi\u010dkoj magli. Aktuelna Vlada je dobro po\u010dela predstavljanjem investicije<\/a> “Alkazar-Energija” za izgradnju 55 vetroturbina za proizvodnju elektri\u010dne energije izme\u0111u Karbinca, \u0160tipa i Radovi\u0161a, za koje je premijer rekao da \u0107e po\u010deti sa izgradnjom u junu slede\u0107e godine. Energetska tranzicija je zadatak koji je aktuelna vlast preuzela u paketu reformi predstavljenom u Briselu kako bi dobila deo kola\u010da iz Plana rasta Zapadnog Balkana. Energetska tranzicija, koja podrazumeva transformaciju energetskog sektora sa proizvodnje energije iz fosilnih goriva na kori\u0161\u0107enje obnovljivih izvora energije, glavni je stub zelene agende. Cilj je da zemlje smanje emisije ugljen-dioksida (CO2) da bi ograni\u010dile efekte klimatskih promena i smanjile zaga\u0111enje.<\/p>\n

\n

Zaga\u0111enje uzima svoj porez u krvi<\/strong><\/h3>\n<\/blockquote>\n

Da je Zelena agenda povremeno \u017eiva svedo\u010de i druge akcije prethodne vlasti. Biv\u0161i potpredsednik Vlade za evropska pitanja Bojan Mari\u010di\u0107 je, povodom Svetskog dana planete Zemlje, na svom \u201eFejsbuk\u201d profilu napisao<\/a> da Zelena agenda predstavlja zelenu budu\u0107nost i budu\u0107nost prosperiteta i da je sada vreme da se iskoristi politi\u010dka volja. za evropske reforme i svi da se fokusiramo na njenu su\u0161tinu. On je rekao i da novi instrument EU za pretpristupnu pomo\u0107 (IPA III) ima ukupan bud\u017eet od preko 14 milijardi evra za period 2021-2027, od \u010dega je ve\u0107ina planirana za projekte koji se odnose na Zelenu agendu, za koju je rekao , “moramo ih maksimalno iskoristiti.”<\/p>\n

Pomenuta suma dovoljno ilustruje koliko je Zelena agenda va\u017ena za budu\u0107nost \u010dove\u010danstva. Premijer Hristijan Mickoski je, daju\u0107i izve\u0161taj povodom 100 dana nove vlade, podsetio<\/a> da primena mehanizma trgovine ugljenikom po\u010dinje 1. januara 2026. godine, \u0161to zna\u010di da sve kompanije koje izvoze iz Makedonije u EU imaju obavezu dokazivanja da su proizvodi koje izvoze proizvedeni kori\u0161\u0107enjem zelene obnovljive energije.<\/p>\n

Me\u0111utim, dinamika u politici i pritisci javnosti name\u0107u i druge prioritete. Veliki preokreti pre svega zavise od vlada, a vlade zauzvrat zavise od raspolo\u017eenja javnosti koja je stalno gladna vesti druga\u010dije prirode, kao \u0161to su da li \u0107e padati cene, da li \u0107e biti subvencija, da li \u0107e penzije i plate rasti. I tako nekako ono \u0161to je zapravo najva\u017enije \u2013 zdrava ljudska sredina redovno ostaje na marginama kako dr\u017eavnog, tako i javnog interesa.<\/p>\n

Makedonija je pre nekoliko godina usvojila novu Energetsku strategiju u kojoj je postavljen zeleni scenario i revidirala<\/a> Nacionalni doprinos Pariskom sporazumu o klimi. Zemlje Zapadnog Balkana, gde mi pripadamo, tako\u0111e su postale deo Zelenog sporazuma postignutog u EU.<\/a><\/p>\n

Sve to, me\u0111utim, stvar naguravanja i pritiska Evropske unije. Iako bi kod ku\u0107e trebalo da budemo vi\u0161e zabrinuti za uslove u kojima \u017eivimo. Zaga\u0111enje uzima danak i bukvalno u krvi, a podaci govore sami za sebe. Svaki deveti smrtni slu\u010daj novoro\u0111en\u010dadi u Makedoniji povezan je sa zaga\u0111enim vazduhom, navodi se u ovogodi\u0161njem izve\u0161taju UNICEF-a<\/a>. UNICEF za Evropu i Centralnu Aziju objavio je novi politi\u010dki dokument u kojem se navodi da je 2021. godine vi\u0161e od 5.480 beba u 23 zemlje i teritorije \u0161irom Evrope i Centralne Azije umrlo od uzroka koji su povezani sa zaga\u0111enjem vazduha. U Makedoniji, smrt odoj\u010dadi zbog zaga\u0111enja vazduha \u010dini 11,6 odsto ili 1 od 9 smrti dece mla\u0111e od jedne godine.<\/p>\n

Ne treba da podse\u0107amo da su rizici od zaga\u0111enog vazduha u na\u0161oj zemlji posebno visoki. U januaru 2024. godine, Skoplje je ponovo bilo me\u0111u 10 najzaga\u0111enijih gradova na svetu<\/a>, sa prose\u010dnim nivoima \u010destica PM10 ili PM2,5 koji su prelazili dozvoljene granice vi\u0161e od 100 dana u godini. Nekoliko meseci ranije, \u201eGardijan\u201d je objavio<\/a> pri\u010du iz Skoplja pod naslovom: \u201eVazduh ima ukus izgorele plastike \u2013 hroni\u010dni problem zaga\u0111enja u Skoplju\u201d.<\/p>\n

\n

Zakon o klimatskim akcijama u fioci<\/strong><\/h3>\n<\/blockquote>\n

Ali ovo o\u010digledno nije alarm za na\u0161e vlasti da krenu u poja\u010danu ofanzivu u ovoj sferi. Zakon o klimatskoj akciji jo\u0161 uvek ne mo\u017ee da ugleda svetlost dana, iako ministri \u017eivotne sredine godinama na tu temu osvajaju politi\u010dke poene. Probijeni su svi rokovi za njegovo usvajanje. A upravo tim zakonom institucije \u0107e se zakonski obavezati da sprovode aktivnosti dekarbonizacije i obezbedi\u0107e merljivost stepena dekarbonizacije, pre svega u sektoru energetike i transporta, ali i u drugim sektorima koji imaju potencijal za smanjenje emisije gasova staklene ba\u0161te.<\/p>\n

Budu\u0107i Zakon o klimatskoj akciji predvi\u0111a<\/a> nove obaveze za dr\u017eavne organe i lokalne samouprave, uvo\u0111enje novih organa sa novim funkcijama, kao i novu naknadu za zaga\u0111iva\u010de \u2013 porez na ugljenik. Dr\u017eavne institucije \u0107e morati da formiraju institucionalnu strukturu za pra\u0107enje, izve\u0161tavanje i verifikaciju emisija gasova staklene ba\u0161te, kao i Nacionalno koordinaciono telo za sve klimatske akcione mere i politike zemlje.<\/p>\n

Mo\u017eda je upravo to razlog za\u0161to ovaj va\u017ean zakon jo\u0161 nije usvojen? Svest o \u010distijoj ljudskoj sredini te\u0161ko se probija u Makedoniju i ona godinama gubi bitku sa nemarom i pohlepom za profitom. Primer za to je prestonica u kojoj svake zime slu\u0161amo me\u0111usobne optu\u017ebe ko je kriv za enormno zaga\u0111enje, a postaje prava \u201eenigma \u0160erloka Holmsa\u201c ko je uzrok zaga\u0111enja. Da li su to stari automobili i gradski autobusi, da li su to retki industrijski objekti, divlje deponije ili sve zajedno.<\/p>\n

Kada su u pitanju divlje deponije, procene u najnovijem Nacionalnom planu upravljanja otpadom<\/a> su da u zemlji ima preko 2.000 divljih deponija. Me\u0111utim, i pored ovih brojki, izgradnja pet planiranih regionalnih modernih centara za tu namenu jo\u0161 nije po\u010dela, uprkos tome \u0161to su odobreni grant EU i kredit Evropske banke za obnovu i razvoj. U godi\u0161njem izve\u0161taju Evropske komisije za 2023. u poglavlju 27<\/a> navodi se da bi 2024. godine vlasti trebalo da osposobe regionalni sistem upravljanja otpadom u isto\u010dnom i severoisto\u010dnom regionu. Godina je na izmaku, kapaciteti nisu izgra\u0111eni.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de recikla\u017ee i da ne pri\u010damo, u ovom Planu postoji obaveza u 2024. godini da se 70 odsto ambala\u017ee proizvoda reciklira. Postoje i drugi ambiciozni ciljevi u Nacionalnom planu upravljanja otpadom, ali je dovoljno brzim pregledom njegovog obimnog sadr\u017eaja da se vidi da je ve\u0107ina toga samo na papiru.<\/p>\n

\n

Izgradnja fotonapona biznis, a ne spas<\/strong><\/h3>\n<\/blockquote>\n

Upore\u0111uju\u0107i li\u010dne utiske sa \u010dinjenicama o stanju u Zelenoj agendi, do\u0161ao sam do podataka<\/a> da Makedonija ima vi\u0161e od 20 zakona i 400 podzakonskih akata o \u017eivotnoj sredini. To je impozantan broj, ali istovremeno i broj koji se mo\u017ee shvatiti kao potreba za hiperprodukcijom regulative kako bi se prikrila nezainteresovanost za vidljiv napredak u ovoj sferi. I u godi\u0161njem izve\u0161taju Evropske komisije za 2023. godinu<\/a> mo\u017ee se pro\u010ditati razo\u010daranje \u0161to zemlja ima odre\u0111eni nivo pripremljenosti u ovoj oblasti, ali da generalno ima ograni\u010denog napretka.<\/p>\n

Sre\u0107om, potraga za poslom i profitom od fotonaponske energije utrla je put Zelenoj agendi, iako taj isti posao i profit vrlo \u010desto, kao \u0161to smo ve\u0107 rekli, ometaju njenu implementaciju. Regulatorna komisija za energetiku i vodne usluge (RKE) je od januara do jula 2024. godine izdala<\/a> dozvole za proizvodnju elektri\u010dne energije iz obnovljivih izvora ukupne instalisane snage 179,72 megavata, 2023. godine sa ukupnom instalisanom snagom od blizu 399 megavata, dok je 2022. godine izdato je 152,2 megavata.<\/p>\n

Ipak, mo\u017eemo zaklju\u010diti da se Zelena agenda ostvaruje promenljivom dinamikom, ali je bitno da je \u017eiva i \u201ezdrava\u201c. Na kraju, evo malog osvrta na neuspeli rebrending politi\u010dke partije<\/a> koja je po\u017eurila da preuzme zasluge da je vizionar u zelenoj politici, najavljuju\u0107i da prebacuje svoje aktivnosti na zelenu agendu. Naravno, njihov poduhvat je bio marketin\u0161ki i samim tim neuspe\u0161an poduhvat, tako da se stranka brzo vratila starim politikama. Ostali su samo skuteri<\/a> kojima su se ministar i njegovi saradnici vozili ispred novinarskih kamera, pre nego \u0161to su se ponovo uhvatili za vrata zamra\u010denih limuzina, kao ilustracija da su od obe\u0107anja do realizacije \u010ditavi kilometri i godine razvoja, u \u0161to se Zelena agenda iz sata u sat gubi, a iz sata u sat je vidljiva.<\/p>\n

Tekst je nastao u sklopu izdanja \u201c<\/em><\/strong>Pri\u010da iz regije<\/em><\/strong><\/a>\u201d kojeg realizuje <\/em><\/strong>Res Publica<\/em><\/strong><\/a>\u00a0i\u00a0<\/em><\/strong>Institut za komunikacijske studije<\/em><\/strong><\/a>, u saradnji s partnerima iz Crna Gora (<\/em><\/strong>PCNEN<\/em><\/strong><\/a>), Kosova (<\/em><\/strong>Sbunker<\/em><\/strong><\/a>), Srbije (<\/em><\/strong>Autonomija<\/em><\/strong><\/a>), Bosne i Hercegovine (<\/em><\/strong>Analiziraj.ba<\/em><\/strong><\/a>), i Albaniji (<\/em><\/strong>Exit News<\/em><\/strong><\/a>), u okviru projekta \u201cKori\u0161\u0107enje novinarstva zasnovanog na \u010dinjenicama za podizanje svijesti i suprotstavljanje dezinformacijama u medijskom prostoru\u201d uz podr\u0161ku Britanske ambasade u Skoplju.<\/em><\/strong><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Makedonija ima vi\u0161e od 20 zakona i 400 podzakonskih akata o \u017eivotnoj sredini, \u0161to je impozantan broj, ali i broj koji pokazuje potrebu za hiperprodukcijom regulative da bi se prikrila nezainteresovanost za napredak u ovoj sferi<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":414490,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[546],"tags":[],"class_list":["post-414487","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-feature"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/414487","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=414487"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/414487\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":414491,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/414487\/revisions\/414491"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/414490"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=414487"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=414487"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=414487"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}