{"id":414381,"date":"2024-10-14T17:19:53","date_gmt":"2024-10-14T15:19:53","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=414381"},"modified":"2024-10-14T17:19:53","modified_gmt":"2024-10-14T15:19:53","slug":"sta-se-zbilo-sa-zelenom-agendom-u-srbiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/10\/14\/sta-se-zbilo-sa-zelenom-agendom-u-srbiji\/","title":{"rendered":"\u0160ta se zbilo sa Zelenom agendom u Srbiji"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: <\/strong>Dalibor Stupar<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Predlozi 18 NVO, podneti uo\u010di a\u017euriranja Zelene agende ove godine, imaju za cilj pove\u0107anje fokusa inicijative, transparentnosti i rezultata Zelene agende za Zapadni Balkan, saop\u0161tila je Mre\u017ea Benkvo\u010d za centralnu i isto\u010dnu Evropu<\/strong><\/a> (CEE Bankwatch Network).Me\u0111u predlozima je zahtev da se preispita dobrovoljna priroda Zelene agende i da se od vlada tra\u017ei da se javno obave\u017eu na odre\u0111ene akcije.<\/p>\n

NVO su pozvali Savet za regionalnu saradnju (RCC), koji je glavni regionalni partner u koordinaciji Zelene agende, da podeli akcioni plan na vremenski ograni\u010dene korake<\/strong>, jasno navode\u0107i ko je odgovoran za njihovo sprovo\u0111enje i sa osnovnim informacijama kako bi se omogu\u0107ilo efikasno pra\u0107enje napretka.<\/p>\n

Zelena agenda za Zapadni Balkan, koju je pokrenula Evropska komisija u oktobru 2020, glavna je inicijativa za podsticanje vlada regiona da koriste fondove EU za dekarbonizaciju, smanjenje zaga\u0111enja, cirkularnu ekonomiju, odr\u017eivi ruralni razvoj i za\u0161titu biodiverziteta.<\/p>\n

CEE Benkvo\u010d je saop\u0161tio da \u010detiri godine od njegovog pokretanja i tri godine otkako su lideri Zapadnog Balkana usvojili Akcioni plan 2021-2030 u oktobru 2021. godine, nedostatak jasne strukture, vremenskog okvira i ciljanog izve\u0161tavanja i dalje spre\u010dava civilno dru\u0161tvo da vr\u0161i efikasan nadzor.<\/p>\n

Predloge su, pored ostalih, podr\u017eali Mre\u017ea za klimatsku akciju (CAN Europe), Beogradska otvorena \u0161kola, Resursni centri za \u017eivotnu sredinu iz BiH, Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije.<\/p>\n

Zelena agenda za Zapadni Balkan bi\u0107e tema ministarskog sastanka u okviru Berlinskog procesa 8. oktobra.<\/p>\n

\n

Za\u0161to kritike?\u00a0 <\/strong><\/h3>\n<\/blockquote>\n

Republika Srbije jedan je od potpisnika Deklaracije iz Sofije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan. Dokument je usvojen na Samitu Zapadnog Balkana u Sofiji 10. novembra 2020. godine, a u okviru inicijative Berlinskog procesa. Ukratko, u dokumentu na \u0161est strana<\/strong><\/a>, lideri zemalja sa ovih prostora iskazali su \u017eelju i slo\u017eili se oko toga da region krene br\u017ee ka Evropskoj uniji tako \u0161to \u0107e pa\u017enju usmeriti na re\u0161avanje ekolo\u0161kih problema, podeljenih u pet stubova tog budu\u0107eg razvoja:<\/p>\n

1.\u00a0\u00a0\u00a0 Klima, energetika, mobilnost<\/p>\n

2.\u00a0\u00a0\u00a0 Cirkularna ekonomija<\/p>\n

3.\u00a0\u00a0\u00a0 Smanjenje zaga\u0111enja<\/p>\n

4.\u00a0\u00a0\u00a0 Odr\u017eiva poljoprivreda i prehrambena proizvodnja<\/p>\n

5.\u00a0\u00a0\u00a0 Biodiverzitet<\/p><\/blockquote>\n

Dogovor i potpisivanje ove deklaracije bili su samo prvi korak, nakon kojeg. je trebalo uspostaviti razli\u010dite mehanizme, pobolj\u0161ati me\u0111usektorsko upravljanje i podr\u017eati integraciju zelene niskougljeni\u010dne tranzicije reformom javne uprave, upravljanjem javnim finansijama, programom ekonomske reforme i mobilizacijom sopstvenih resursa.<\/p>\n

\u0160ta je od pomenutog implementirano u Srbiji, te\u0161ko je sa sigurno\u0161\u0107u re\u0107i. Zelena agenda te\u0161ko se probija u javnost i na dnevni red nadle\u017enih organa od (zauvek) aktuelnih tema \u2013 izbora, Kosova, Tita i Dra\u017ee, rehabilitacije ratnih zlo\u010dinaca, vra\u0107anja vojnog roka, protesta prosvetara i zemljoradnika\u2026<\/p>\n

\n

Evropa vodi evidenciju<\/strong><\/h3>\n<\/blockquote>\n

Umesto nejasnih izve\u0161taja dr\u017eavnih organa koji bi o ovom poslu trebalo da vode ra\u010duna, poput Ministarstva za evropske integracije, (ne)napredak Srbije po ovom pitanju jasno je vidljiv iz svakog godi\u0161njeg izve\u0161taja Evropske komisije.<\/p>\n

Pregovara\u010dka poglavlja za Srbiju raspore\u0111ena su po klasterima, a ovaj klaster (Klaster 4) obuhvata \u010detiri poglavlja: 14 – Transportnu politiku, 15 – Energetiku, 21 -Transevropske mre\u017ee i 27- \u017divotnu sredinu i klimatske promene, a otvoren je u decembru 2021. godine, po\u0161to je Srbija ispunila akcioni plan o rezervama nafte i akcioni plan za razdvajanje delatnosti u gasnom sektoru.<\/p>\n

U za sada poslednjem izve\u0161taju, za 2023. godinu<\/strong><\/a>, kao i u svakom ranijem, podse\u0107a se da Klaster o\u00a0zelenoj agendi i odr\u017eivom povezivanju\u00a0le\u017ei u srcu Zelene agende za Zapadni Balkan, kao i da je usko povezan sa Programom ekonomskih reformi Srbije i Ekonomsko-investicionim planom Komisije.<\/p>\n

\u201cIzvestan napredak je postignut, posebno u Transevropskim mre\u017eama, gde je Srbija napredovala u unapre\u0111enju svoje infrastrukture, sa radovima koji napreduju na izgradnji gasnog interkonektora Srbija-Bugarska, kao i u oblasti klimatskih promena, sa usvajanjem Strategije niskougljeni\u010dnog razvoja 2023-2030\u201d, stoji u izve\u0161taju EU.<\/p>\n

Nije se, o\u010digledno, dogodio zna\u010dajniji pomak u ovom klasteru jer je u izve\u0161taju za 2022. godinu<\/strong><\/a> istaknuto da je \u201cna\u010delno postignut ograni\u010den napredak\u201d, a Srbija pozvana da se u predstoje\u0107em periodu usredsredi na bolje odre\u0111ivanje prioriteta u pogledu investicija, planiranja i upravljanja u svim oblastima.<\/p>\n

Te 2022. Godine, EU je rekla da o\u010dekuje nastavak reforme \u017eeleznice i pobolj\u0161anja strate\u0161kog transportnog okvira u skladu sa strategijama EU i Zapadnog Balkana u pogledu odr\u017eive i pametne mobilnosti; hitno sprovo\u0111enje akcionog plana za razdvajanje delatnosti u gasnom sektoru i dalje diversifikovanje gasnih ruta i snabdevanja gasom kako bi se smanjila zavisnost od Rusije; usvajanje ambicioznog nacionalnog energetskog i klimatskog plana koji je u skladu sa ciljem nulte emisije iz Evropskog zelenog dogovora za 2050. godinu i ve\u0107i napori u pogledu sprovo\u0111enja i primene pravnih propisa koji se odnose na \u017eivotnu sredinu i klimatske promene, naro\u010dito u pogledu procene uticaja na \u017eivotnu sredinu, upravljanja otpadom, kvaliteta vazduha i vode, prekograni\u010dne saradnje i sprovo\u0111enja zakona od strane inspekcija.<\/p>\n

A godinu pre toga, u izve\u0161taju za 2021. godinu<\/strong><\/a>, EU je ocenila da je Srbija ispunila merila za otvaranje poglavlja o energetici:<\/p>\n

\u201cZemlja je postigla napredak u oblasti bezbednosti na putevima i reformi \u017eeleznice. Tako\u0111e je usvojila zakon o klimi, kao i paket glavnih energetskih zakona, uklju\u010duju\u0107i nove zakone o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti\u201d.<\/p>\n

\n

Stanje na terenu<\/strong><\/h3>\n<\/blockquote>\n

Pored EU, lupu na Zelenu agendu usmerila je Koalicija 27, koju su osnovale organizacije civilnog dru\u0161tva 2014. godine radi pra\u0107enja i doprinosa pregovorima u vezi sa Poglavljem 27 – \u017eivotna sredina i klimatske promene (sada Klaster 4).<\/p>\n

Njihovi \u201eIzve\u0161taji u senci Koalicije 27\u201c, prate napredak u ovim oblastima, a trenutno poslednji, deseti izve\u0161taj iz 2023. godine nosi naziv \u201eZelena agenda bez agende\u201c<\/strong><\/a>. <\/strong>Naslov dokumenta ujedno je i ocena napretka Republike Srbije u ovim oblastima.<\/p>\n

Upozorava se i da su realni problemi svih gra\u0111ana Srbije u oblasti za\u0161tite \u017eivotne sredine zanemareni, kao i preporuke Evropske komisije.<\/p>\n

\u201cKvalitet vazduha koji di\u0161emo, (ne)dostupnost \u010diste vode za pi\u0107e, ugro\u017eenost prirodnih stani\u0161ta i vrsta, \u0161irenje divljih deponija posledice su propu\u0161tenih rokova za sprovo\u0111enje EU zakonodavstva u Poglavlju 27. Dr\u017eava nam \u0161alje nedvosmislenu poruku \u2013 nedovoljno posve\u0107ena promenama na \u0161tetu svih gra\u0111ana kojoj \u017eivotna sredina kao takva jo\u0161 uvek nije prioritet\u201d, isti\u010de se u pomenutom izve\u0161taju.<\/p>\n

Koalicija upozorava i da javnost ne dobija sve potrebne informacije da bi zaista mogla da u\u010destvuje u dono\u0161enju odluka, \u0161to procese \u010dini \u201cnetransparentnim i \u010desto u suprotnosti sa potrebama javnosti\u201d, posebno kada se javne rasprave odr\u017eavaju u vreme praznika ili godi\u0161njih odmora.<\/p>\n

Jedna od bitnih zamerki odnosi se na nepo\u0161tovanje rokova za dono\u0161enje dokumenata, od kojih su mnogi istekli.<\/p>\n

\u201cIli ne znamo kako napredujemo, ili znamo da kasnimo sa usvajanjem dokumenata poput Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, Strategije za\u0161tite \u017eivotne sredine sa Akcionim planom, Zakona o proceni uticaja na \u017eivotnu sredinu, Zakona o strate\u0161koj proceni uticaja na \u017eivotnu sredinu, Zakona o vodama i Strategije razvoja energetike \u010dije objavljivanje \u010dekamo\u201d, upozoravaju iz ove koalicije.<\/p>\n

Koalicija 27 je upozorila da je rebalansom bud\u017eeta za 2023. godinu ponovo smanjen ukupan bud\u017eet Ministarstva za\u0161tite \u017eivotne sredine za 4 milijarde dinara, sa planiranih 18,34 milijarde dinara na 14,13 milijardi.<\/p>\n

\u010cini se da je makar ovde zabele\u017een pomak jer je ovogodi\u0161nji bud\u017eet Ministarstva za za\u0161titu \u017eivotne sredine projektovan na 18, 5 milijardi dinara, da bi rebalansom usvojenim 30. septembra pove\u0107an na 21,69 milijardi. U tom bud\u017eetu, pod stavkom Zelena agenda opredeljeno je 6,49 milijardi. Ipak, nema detalja za \u0161ta su ta sredstva konkretno namenjena.<\/p>\n

Koalicija 27 detektovala je brojne probleme koji se i dalje ne re\u0161avaju, od kvaliteta vazduha, preko upravljanja otpadom, a ni ostale oblasti za\u0161tite \u017eivotne sredine od buke, upravljanja vodama, \u0161umama i prirodom tako\u0111e nisu na listi prioriteta institucija, zbog \u010dega je napredak veoma spor.<\/p>\n

Koalicija 27 upozorava da \u0107e rast izdvajanja za me\u0111unarodnu izlo\u017ebu EKSPO 2027 u 2024. godini prema aktuelnim planovima ko\u0161tati 0,4% BDP-a sa nacionalnim stadionom, \u0161to prakti\u010dno zna\u010di da je \u201ctaj iznos ve\u0107i i od investicija Srbije u oblasti za\u0161tite \u017eivotne sredine i od investicija u oblasti obrazovanja\u201d.<\/p>\n

\n

Zeleni fond<\/strong><\/h3>\n<\/blockquote>\n

Koalicija 27 oceila je da je, zbog nedostka ambicija za ozbiljnije reforme i pomeranja rokova za zavr\u0161etak reformi, kao i nedostataka adekvatnog finansiranja,\u00a0napredak spor i nekoordinisan.<\/p>\n

Jedan od ve\u0107ih problema jeste to \u0161to Vlada Republike Srbije jo\u0161 uvek nije uspostavila operativni Zeleni fond kojim bi se reforme u za\u0161titi \u017eivotne sredine finansirale, iako je iz godine u godinu, ovo bila jedna od osnovnih preporuka Evropske komisije.<\/p>\n

Ina\u010de, Zeleni fond je postojao, pa je u naletu populizma kada je Srpska napredna stranka do\u0161la na valst, ukinut, da bi formalno ali ne i fakti\u010dki bio ponovo pokrenut. Zakon o va\u017eenju Zakona o Fondu za za\u0161titu \u017eivotne sredine<\/strong><\/a> usvojen je u septembru 2012. godine, svega \u010detiri meseca nakon dolaska SNS na vlast. Kako se vidi iz ovog, \u010detiri \u010dlana obimnog zakona, prava i obaveze Fonda preuzela je Republika Srbija, dok je ekolo\u0161ka taksa postala prihod bud\u017eeta. Krajem 2016. godine Vlada Srbije donosi Odluku o osnivanju Zelenog fonda Republike Srbije<\/strong><\/a>, koji po\u010dinje sa radom od 2017. godine. \u201cFond se osniva radi evidentiranja sredstava namenjenih finansiranju pripreme, sprovo\u0111enja i razvoja programa, projekata i drugih aktivnosti u oblasti o\u010duvanja, odr\u017eivog kori\u0161\u0107enja, za\u0161tite i unapre\u0111ivanja \u017eivotne sredine\u201d, stoji u ovom dokumentu. Ovaj fond je novcem raspolagao od 2017. do 2020. godine, da bi od 2021. godine ponovo bio prazan. Ista situacija je i u ovogodi\u0161njem bud\u017eetu \u2013 ne postoji Zeleni fond.<\/p>\n

\n

Su<\/strong>\u0161a, deponije, zaga\u0111enje <\/strong><\/h3>\n<\/blockquote>\n

\u00a0<\/strong>Su\u0161a i izuzetno visoke temperature, koje su same po sebi v liki ekolo\u0161ki problem, izazvale su \u0161irom Srbije dodatne probleme u vidu po\u017eara na deponijama koje su dodatno zagadile i vazduh u brojnim gradovima. U Novom Sadu je regionalna deponija gorela u aprilu, pa je onda krajem avgusta gotovo deset dana gorela povr\u0161ina nadomak deponije. Deponije su gorele<\/strong><\/a> dvaput u Kraljevu, a zatim i u U\u017eicu, Kikindi, Subotici, Sjenici, Smederevu\u2026Na \u017ealost, to nije samo posledica su\u0161e jer je po podacima Ministarstva unutra\u0161njih poslova u Srbiji tokom 2022. godine zabele\u017eeno 1.760 po\u017eara na deponijama!<\/p>\n

Istovremeno, u vi\u0161e navrata iz koloseka su iskakali vozovi sa opasnim hemikalijama \u2013 u februaru kod Rume sa fosfornom kiselinom, u aprilu i julu kod Zaje\u010dara su isko\u010dile kompozicije sa sumpornom kiselinom, u junu kod Bora tako\u0111e sa sumpornom kiselinom, a u avgustu kod \u0160apca prazne cisterne. Studije o uticaju na \u017eivotnu sredinu izbegavaju se kod velikih projekata<\/strong><\/a> koji potencijalno mogu da izazovu zaga\u0111enje, a nadle\u017eni takvu praksu ne sankcioni\u0161u.<\/p>\n

Ovih dana treba da po\u010dne i grejna sezona, a prema procenama stru\u010dnjaka,<\/strong><\/a> u Srbiji je od 2015. godine naovamo najmanje 70.000 ljudi umrlo direktno od posledica zaga\u0111enog vazduha, jer se pored nekvalitetnog uglja, u privatnim lo\u017ei\u0161tima kao gorivo koristi sve, uklju\u010duju\u0107i i motorno ulje i otpad razli\u010dite vrste. Primera je bezbroj, a ostaje da se vidi ho\u0107e li apel nevladinog sektora uroditi plodom i da li \u0107e se situacija promeniti nakon ministarskog sastanka 8. oktobra. Ili \u0107e u Srbiji boljitak sti\u0107i tek nakon \u0161to razre\u0161imo dilemu treba li u centru Beograda podi\u0107i spomenik \u010detni\u010dkom vo\u0111i i kvislingu Dragoljubu Dra\u017ei Mihailovi\u0107u i istovremeno iseliti Tita iz Ku\u0107e cve\u0107a.<\/p>\n

Dalibor Stupar, novinar je portala VOICE i Autonomija. Na Autonomiji od 2016. godine objavljuje i karikature. U novembru 2006. godine za reporta\u017eu \u201c\u010cokoladni reper i beli brat\u201d, snimljenoj u sklopu projekta \u201cTriput\u201d Novosadske novinarske \u0161kole na takmi\u010denju TV minijatura Press Vitez dobio je \u201cPovelju za studentski rad\u201d. Decembra 2007. dobija drugu nagradu za najboljeg mladog novinara koju uru\u010duju NN\u0160 i Fondacija \u201cKonrad Adenauer\u201d. Godi\u0161nju nagradu Nezavisnogdru\u0161tva novinara Vojvodine dobio je 2018. godine.<\/em><\/p>\n

Tekst je nastao u sklopu izdanja \u201c<\/em><\/strong>Pri\u010da iz regije<\/em><\/strong><\/a>\u201d kojeg realizuje <\/em><\/strong>Res Publica<\/em><\/strong><\/a>\u00a0i\u00a0<\/em><\/strong>Institut za komunikacijske studije<\/em><\/strong><\/a>, u saradnji s partnerima iz Crna Gora (<\/em><\/strong>PCNEN<\/em><\/strong><\/a>), Kosova (<\/em><\/strong>Sbunker<\/em><\/strong><\/a>), Srbije (<\/em><\/strong>Autonomija<\/em><\/strong><\/a>), Bosne i Hercegovine (<\/em><\/strong>Analiziraj.ba<\/em><\/strong><\/a>), i Albaniji (<\/em><\/strong>Exit News<\/em><\/strong><\/a>), u okviru projekta \u201cKori\u0161\u0107enje novinarstva zasnovanog na \u010dinjenicama za podizanje svijesti i suprotstavljanje dezinformacijama u medijskom prostoru\u201d uz podr\u0161ku Britanske ambasade u Skoplju.<\/em><\/strong><\/p><\/blockquote>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ho\u0107e li apel nevladinog sektora uroditi plodom ili \u0107e u Srbiji boljitak sti\u0107i tek nakon \u0161to razre\u0161imo dilemu treba li u centru Beograda podi\u0107i spomenik \u010detni\u010dkom vo\u0111i i kvislingu Dragoljubu Dra\u017ei Mihailovi\u0107u i istovremeno iseliti Tita iz Ku\u0107e cve\u0107a<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[546],"tags":[],"class_list":["post-414381","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-feature"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/414381","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=414381"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/414381\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":414386,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/414381\/revisions\/414386"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=414381"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=414381"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=414381"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}