{"id":413066,"date":"2024-09-28T07:17:03","date_gmt":"2024-09-28T05:17:03","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=413066"},"modified":"2024-09-28T07:17:03","modified_gmt":"2024-09-28T05:17:03","slug":"imaju-li-un-buducnost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/09\/28\/imaju-li-un-buducnost\/","title":{"rendered":"Imaju li UN budu\u0107nost?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Fjodor Lukjanov<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Godi\u0161nja Generalna skup\u0161tina Ujedinjenih nacija \u2013 koja okuplja svetske lidere i visoke zvani\u010dnike \u2013 otvorena je u Njujorku. Ovog puta, generalnoj debati je prethodio Samit o budu\u0107nosti \u2013 inicijativa generalnog sekretara UN-a, Antonija Gutere\u0161a. Slede\u0107e godine ovo \u201eglobalno telo\u201c puni 80 godina, pa njegove vladaju\u0107e institucije \u017eele da formuli\u0161u set predloga o tome \u0161ta bi trebali raditi u susret svetu koji se rapidno menja.<\/p>\n

Ipak, ne treba preterati sa o\u010dekivanjima. Ujedinjene nacije nisu svetska vlada koja ima mo\u0107 da donosi i sprovodi odluke. One su pre barometar stanja u me\u0111unarodnim odnosima, \u0161to zna\u010di da normalno funkcioni\u0161u kada su \u201esvetske prilike\u201c relativno organizovane. Drugim re\u010dima, kada u njima postoji efektivna hijerarhija. Trenutno, ni\u010dega sli\u010dnog nema.<\/p>\n

\u0160tavi\u0161e, preovla\u0111uju\u0107e raspolo\u017eenje u me\u0111unarodnoj zajednici se mo\u017ee opisati kao neagresivna pobuna. Dakle, iako nema \u017eelje za \u201esvetskom revolucijom\u201c (osim kod marginalizovanih ekstremista koje je lako u\u0107utkati), postoji sve ve\u0107e odbacivanje ideje da se slede ne\u010dija nare\u0111enja.<\/p>\n

\n

Transformacija sistema<\/h3>\n<\/blockquote>\n

U tom kontekstu je jasno da su dokumenti koje treba usvojiti (Sporazum za budu\u0107nost, prate\u0107i Globalni digitalni dogovor i Deklaracija o budu\u0107im generacijama) samo nacrti. A mo\u017eda i oko njih ne bude saglasnosti, jer su zemlje u\u010desnice u procesu, naro\u010dito neke, danas posebno osetljive na specifi\u010dne formulacije i na uo\u010dene poku\u0161aje da im se izvu\u010de \u201etlo pod nogama\u201c.<\/p>\n

Sposobnost ili nesposobnost da se postigne saglasnost oko tekstova bi\u0107e indikator trenutnog stanja, ali \u0107e imati mali uticaj na popravljanje istog. U svakom slu\u010daju, pitanje budu\u0107nosti me\u0111unarodnih institucija ostaje na dnevnom redu kao podsetnik na transformaciju globalnog sistema.<\/p>\n

Zabrinutost rukovodstva organizacije je razumljiva. Ujedinjene nacije u svom sada\u0161njem obliku predstavljaju ostatak pro\u0161log doba. To nije samo zbog toga \u0161to sastav Saveta bezbednosti odra\u017eava rezultate rata koji je zavr\u0161en u prvoj polovini pro\u0161log veka. Nego je i veliko pitanje da li je globalni sistem, \u010diji su mehanizmi upravljanja institucijom formirani dogovorom \u201evode\u0107ih igra\u010da\u201c, i dalje netaknut.<\/p>\n

Zastave zemalja \u010dlanica ispred kancelarije Ujedinjenih nacija u \u017denevi (Foto: Tanjug\/Shutterstock\/nexus 7)
\nPre svega, ko su sada ti vode\u0107i igra\u010di? Za po\u010detak i ne bez razloga, kao prepreka reformi Saveta bezbednosti navodi se nesposobnost sada\u0161nje \u201epetorke\u201c da se dogovori o pro\u0161irenju. Ali, razumno je postaviti jo\u0161 jedno pitanje: da li su kandidati za pri\u017eeljkivana mesta u SB spremni da se dogovore ko \u0107e od njih u\u0107i u to presti\u017eno telo? Ne bih rekao, jer kriterijuma za to mo\u017ee biti mnogo (regionalni, ekonomski, demografski, istorijski, kulturni, verski itd.), a za svaki od njih postoje preferencije koje se \u010desto ne poklapaju.<\/p>\n

Drugo, koja ovla\u0161\u0107enja treba da imaju reformisane institucije? Tradicionalno, one ukazuju na va\u017enost i primat me\u0111unarodnog prava, budu\u0107i da su UN \u010duvar normi iskazanih u Povelji. Ali, ako bacimo oko na praksu, vide\u0107emo da je svako pravo derivat ravnote\u017ee snaga, odnosno mogu\u0107nosti uticaja na pravna tuma\u010denja. I sama Povelja UN-a ve\u0107 ostavlja mnogo prostora za tuma\u010denje \u2013 pogotovo u domenu \u0161kakljive formulacije o teritorijalnom integritetu i pravu na samoopredeljenje. A u dana\u0161njem veoma kompetitivnom okru\u017eenju, sve nejasno\u0107e i razli\u010dita tuma\u010denja su ispunjena direktnim sukobima, koji se svakako ne re\u0161avaju zakonom, nego pukom silom.<\/p>\n

\n

Diverzifikacija sveta<\/h3>\n<\/blockquote>\n

Postoji jo\u0161 jedan va\u017ean aspekt. Sada\u0161nje me\u0111unarodno pravo je proizvod zapadne politi\u010dke kulture i misli. Pritom, ovo nije nu\u017eno ni dobro ni lo\u0161e, ve\u0107 gola istorijska \u010dinjenica. Tu ne mislimo na takozvani \u201eporedak zasnovan na pravilima\u201c koji je postao instrument ameri\u010dke hegemonije, ve\u0107 o pravnim normama koje su priznate od strane svih.<\/p>\n

U svetu kojim dominiraju zapadni (prvo evropski, a zatim transatlantski) konceptualni pristupi, oni su, prirodno, odredili i \u201epravnu sferu\u201c. Ali promene koje se sada de\u0161avaju nagrizaju njihov monopol. To je prirodan proces (izazvan promenom okolnosti), a ne rezultat ne\u010dijih namernih radnji.<\/p>\n

Nastavak ovog procesa \u0107e nepovratno doneti kulturnu i politi\u010dku diverzifikaciju sveta. To va\u017ei i za pravne kulture, koje su sve razli\u010dite i od kojih svaka nosi barem trag svoje tradicije. Dakle, me\u0111unarodne norme u heterogenom svetu, teoretski gledano, ne bi trebalo da se rukovode jednim, ve\u0107 da uskla\u0111uju razli\u010dite pristupe.<\/p>\n

Zamenik ameri\u010dkog ambasadora pri UN, Robert Vud, ula\u017ee veto tokom sastanka Saveta bezbednosti o Gazi, Njujork, 8. decembra 2023. (Foto: Charly Triballeau\/AFP)
\nMultipolarni svet (ina\u010de nesavr\u0161en pojam koji ne obja\u0161njava mnogo, ali \u0107emo ga koristiti jer je uobi\u010dajen) je okru\u017eenje koje je krajnje nepovoljno za regulaciju. Me\u0111utim, to ne zna\u010di da treba odustati od Ujedinjenih nacija. Slo\u017eenost sveta ne negira njegovu me\u0111usobnu povezanost. I upravo ta me\u0111usobna povezanost uti\u010de na prirodu nadmetanja me\u0111u dr\u017eavama i \u010dini sporazumevanje nu\u017enim, barem u onim pitanjima od kojih nema be\u017eanja. A takvih ima mnogo.<\/p>\n

Mo\u017eda bi polazna ta\u010dka za budu\u0107u reformu UN-a, do koje \u0107e se jednog dana sigurno do\u0107i, trebalo da bude priznanje da najva\u017enije pitanje nije \u2018ko su ovde \u0161efovi\u2019 (u smislu spora oko sastava Saveta bezbednosti), nego kako izgraditi interakciju izme\u0111u mnogih Indijanaca (da pozajmimo metaforu), koji nisu deo \u201eistorijske petorke\u201c. Oni ne \u017eele da se povinuju nare\u0111enjima, a igraju sve istaknutiju ulogu na svetskoj sceni i formuli\u0161u sopstvene zahteve. U sr\u017ei ovih zahteva zapravo i jesu oni globalni problemi zbog \u010dijeg su re\u0161avanja formirane Ujedinjene nacije.<\/p>\n

 <\/p>\n

Imaju li UN budu\u0107nost?<\/a><\/p><\/blockquote>\n