{"id":412856,"date":"2024-09-24T06:58:59","date_gmt":"2024-09-24T04:58:59","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=412856"},"modified":"2024-09-24T06:58:59","modified_gmt":"2024-09-24T04:58:59","slug":"spomenik-za-drazu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/09\/24\/spomenik-za-drazu\/","title":{"rendered":"Spomenik za Dra\u017eu"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Sr\u0111an Milo\u0161evi\u0107<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Svesno pristajem na neprijatnu ulogu da reagujem na provokaciju u vidu novih budalastih izjava gradona\u010delnika Beograda koji, savr\u0161eno neoptere\u0107en bilo kakvim utemeljenim znanjima o pro\u0161losti, povremeno izbacuje parole o tome kako u Srbiji treba da izgleda odnos prema Drugom svetskom ratu i njegovim akterima. Mo\u017eda je imao preliminarni uvid u \u201enacionalnu \u010ditanku\u201c pa je odatle dobio inspiraciju\u2026 No, ironiju na stranu, jasno je da je sve skupa samo jo\u0161 jedno zatrpavanje javnosti gomilom budala\u0161tina, budu\u0107i da je manir vlasti u Srbiji da, zahvaljuju\u0107i neograni\u010denim resursima besprizornosti, bezobzirnosti, botova i medijske pokrivenosti uvek otvorenim dr\u017ei sve frontove kako bi se onaj centralni rasteretio ili \u201eutopio\u201c u okeanu nebitnosti. Me\u0111utim, pojedini sadr\u017eaji koji se izlu\u010duju naprosto su toliko odvratni i njihovo potezanje toliko besprizorno da je nemogu\u0107e ostati nem i ignorisati ih, bez obzira \u0161to je njihova su\u0161tinska funkcija stvaranje \u0161uma.<\/p>\n

Svojoj nedavnoj inicijativi u vezi sa rasturom Ku\u0107e cve\u0107a \u0160api\u0107 je sada dodao jo\u0161 i Grobnicu narodnih heroja na Kalemegdanu i, pride, ideju o podizanju spomenika Dra\u017ei Mihailovi\u0107u. Spomenika Mihailovi\u0107u, naravno, ne\u0107e biti, kao ni izme\u0161tanja Titovog groba. Ne\u0161to manje sam uveren u takav ishod u pogledu Grobnice narodnih heroja, ali ostavimo na stranu spekulacije. Ve\u0107 i sama \u010dinjenica da sve ove inicijative nisu obuhva\u0107ene prvobitnom idejom govori o tome da je re\u010d o blentavom ad hoc domi\u0161ljanju i prise\u0107anju u maniru: \u201e\u010cek\u2019, \u010dek\u2019\u2026 Moglo bi, bre, i ovo!\u201c Bez obzira da li to gradona\u010delnik \u010dini po svojoj rasko\u0161noj pameti, po uhodanom mehanizmu strana\u010dke podele uloga ili se pali \u201ena taster\u201c i dobija instrukcije kada da aktivira svoje \u0161ovinisti\u010dke tlapnje, primetan je u toj proizvodnji haosa jedan sistemski pristup: kako bi se stalno odr\u017eavao catch-all partijski princip neka \u0160api\u0107u sli\u010dna pojava u SNS strukturama re\u0107i \u0107e ne\u0161to pozitivno o partizanima, ovaj je zadu\u017eio \u010detnike, tre\u0107i \u0107e da tvrdi da sve to \u201etreba ostaviti istori\u010darima i gledati u budu\u0107nost\u201c, a na\u0107i \u0107e se i \u010detvrti i peti. Uostalom, nemojmo zaboraviti da je pre samo tri godine Skup\u0161tina grada usvojila kao zvani\u010dnu pesmu \u201eHimnu Beogradu\u201c iz 1960. godine (Slu\u017ebeni list Grada Beograda, br. 40\/2021), koju je komponovao Mihovil Logar, a tekst napisao Tanasije Mladenovi\u0107. Tekst himne je veoma upe\u010datljiv:<\/p>\n

\u201eSlobodom drevni grade budi gord
\ndigni zvezdu na svoj steg.
\nDa svetom tvoje slave pro\u0111e glas,
\nda odjekne dol i breg.
\nJedinstva i bratstva sad pesmu zapoj
\nnek tiranin svaki tu na\u0111e grob svoj\u2026\u201c<\/p><\/blockquote>\n

Ovo pominjem kao flagrantnu ilustraciju pomenutog catch-all pristupa: zvezda na stegu i jedinstvo i bratstvo neki su od najprepoznatljivijih toposa socijalisti\u010dke Jugoslavije, koja se neretko naziva i \u2013 Titova Jugoslavija. (Sa ili bez implicitnih konotacija.) Istini za volju, iz originalne pesme je, za potrebe novog doba, izba\u010den stih koji pominje Mar\u0161ala (Ali sada, uz Mar\u0161ala \/ nepobediv, \u010dvrst ko kam \/ u svetlu sija\u0161 novom\u2026). Ako se, sada, uz izbor za gradsku himnu pesme iz socijalisti\u010dkog perioda, sa stihovima koji predstavljaju samu sr\u017e ideologije socijalisti\u010dke Jugoslavije, postavi ideja da se u Beogradu podigne spomenik Dragoljubu Mihailovi\u0107u, dobijena kombinacija izgleda kao vrhunska politikantska kalkulacija. Kada se tome doda tako\u0111e nedavno preimenovanje ulica u Beogradu kako bi se imena Ko\u010de Popovi\u0107a i Peka Dap\u010devi\u0107a na\u0161la na plavim gradskim tablama utisak o bednom politikantstvu samo se poja\u010dava.<\/p>\n

Ako nekakvog ideolo\u0161kog, vrednosnog sadr\u017eaja u svemu tome i ima, onda je ta ideologija ni\u0161ta manje besprizorna od na\u010dina na koji se manifestuje. Naime, radi se o nacionalizovanju simbola antifa\u0161izma i njihovom svo\u0111enju isklju\u010divo na srpsku komponentu. To jednonacionalno \u201ejedinstvo i bratstvo\u201c u koje se ve\u0161ta\u010dki guraju zvezda Ko\u010da Popovi\u0107 i kama Dra\u017ee Mihailovi\u0107a deluje vrhunski perverzno. Ako neko misli da preterujem, neka predstavi sebi sliku jedne ovakve manifestacije: gradona\u010delnik \u0160api\u0107 otkriva spomenik Dra\u017ei Mihailovi\u0107u, a na sve\u010danosti uprili\u010denoj tim povodom odjekuju zvuci Himne Beogradu: \u201eDigni zvezdu na svoj steg\u2026 Jedinstva i bratstva sad pesmu zapoj!\u201c To ne bi bilo samo groteskno, to je naprosto ne\u0161to protiv \u010dega se zdrav razum neminovno mora pobuniti!<\/p>\n

Rekav\u0161i ovo, osvrnuo bih se kratko na fenomen politike se\u0107anja, odnosno na to kako dru\u0161tva, pojedine dru\u0161tvene grupe ili, pak, vlade konstrui\u0161u i koriste kolektivna se\u0107anja na pro\u0161lost radi savremenih politi\u010dkih, dru\u0161tvenih ili kulturnih ciljeva. Politika se\u0107anja obuhvata odluke o komemoracijama, obrazovnim sadr\u017eajima i \u201ezvani\u010dno\u201c tuma\u010denje pro\u0161losti, njeno prikazivanje u medijima ili pak brisanje, negiranje, osudu odre\u0111enih iskustava. Ovaj proces oblikuje nacionalni identitet i javni diskurs, \u010desto odra\u017eavaju\u0107i dinamiku mo\u0107i u vezi s tim ko kontroli\u0161e istorijske narative, koji se narativi privileguju, a koji marginalizuju. U postkonfliktnim kontekstima, politika se\u0107anja igra veoma va\u017enu ulogu u zahtevanju odgovornosti, u procesu pomirenja, uop\u0161te u prevazila\u017eenju traumati\u010dnog iskustva obele\u017eenog konfliktom.<\/p>\n

Politika se\u0107anja tim je delotvornija \u0161to je jasnija i manje \u201eanaliti\u010dna\u201c. Ona, po pravilu, ne trpi previ\u0161e kontroverzi, voli pojednostavljenu sliku sveta, dobre i lo\u0161e momke, svo\u0111enje na osnovne sadr\u017eaje i jednostavne poruke. Ta njena osobina je, istovremeno, i prednost i nedostatak. Prednost je u\u010dinkovitost u postizanju dru\u0161tvene kohezije (utoliko manja ukoliko je dru\u0161tvo vi\u0161e pluralnije), a mana je odsustvo osetljivosti na kontroverze, na kompleksnost odre\u0111enih situacija i neuzimanje u obzir \u0161irokog kruga razloga za odre\u0111eno delovanje. Sadr\u017eaj politike se\u0107anja nikada nije cela istina, ali je veoma lo\u0161e ukoliko u njoj preovlada neistina. Upravo ta opasnost sadr\u017eana je u pomenutim \u0160api\u0107evim inicijativama.<\/p>\n

U kontekstu teme o odnosima na jugoslovenskom tlu u Drugom svetskom ratu klju\u010dno je pitanje \u0161ta \u0107e politika se\u0107anja uzeti kao svoj osnovni kriterijum. Ako se kao kriterijum uzme etnija istorijskih aktera (Srbi \u2013 srpstvo, Hrvati \u2013 hrvatstvo itd.) i ako taj kriterijum postane mera istinitog, pravednog, moralnog (u smislu da su \u201ena\u0161i\u201c, ma \u0161ta \u010dinili, \u010dinili to sa idejom nacionalne dobrobiti) onda se u tome gubi svaka druga moralna vrednost i rezultat te zamene eti\u010dkog etni\u010dkim kriterijumom proizvodi bezobzirni nacionalisti\u010dki eti\u010dki relativizam. Ovaj se kriterijum, me\u0111utim, uvek toleri\u0161e samo u slu\u010daju sopstvene grupe i zato je, u kona\u010dnoj implikaciji, izrazito \u0161ovinisti\u010dki: te\u0161ko da \u0107e neki srpskostanovi\u0161ni glorifikator Nedi\u0107a imati razumevanja za veli\u010danje Paveli\u0107a u Hrvatskoj i obrnuto, iako je to, slede\u0107i tako usvojeni kriterijum, jedino logi\u010dki konsekventno. U kona\u010dnoj implikaciji nema sumnje ni da je Hitler bio veliki borac za interese nema\u010dkog naroda, pa bi zaslu\u017eivao makar neki spomeni\u010di\u0107, mesto u nazivu ulice ili lokalne likovne kolonije?<\/p>\n

Zbog o\u010diglednog eti\u010dkog \u0107orsokaka u koji nas vodi etni\u010dki kriterijum njemu mo\u017eemo dodati jo\u0161 neki: na primer zahtev da organizacija i njeni pripadnici, u odnosu na koje se zauzima vrednosni stav, nisu vr\u0161ili zlo\u010dine. Kada je re\u010d o ratnim prilikama, po pravilu, nijedna organizovana ratna grupacija ne ispunjava ovaj kriterijum, budu\u0107i da organizacije neokaljane zlo\u010dinima, u ratnim i neposrednim posleratnim uslovima, ne postoje: \u010dak i kada ve\u0107ina pripadnika nije neposredno ume\u0161ana u zlo\u010dine izostaje distanca od onih saboraca koji su zlo\u010dine \u010dinili jer se u ratu od saboraca ne distancira lako, a te\u0161ko je to u\u010diniti i posle rata.<\/p>\n

To nas dovodi do krajnje neprijatne kontroverze u politici se\u0107anja, a to je potreba da, ukoliko \u017eelimo da odamo priznanje borcima za \u201eispravnu stvar\u201c budemo istovremeno spremni da izvr\u0161imo jedno veoma mu\u010dno odmeravanje koje treba da nam odgovori na pitanje: da li u delatnosti grupa i pojedinaca prete\u017ee ono \u0161to treba proslavljati ili ono \u0161to treba osuditi u okolnostima kada je, nedvosmisleno, prisutno i jedno i drugo? Ishod tog odmeravanja zavisi od kriterijuma o kojem je ve\u0107 bilo re\u010di.<\/p>\n

Najprihvatljiviji efekat posti\u017ee se upravo postavljanjem na centralno mesto ideje slobode, odnosno (ako je u pitanju ratna pro\u0161lost) ideje oslobo\u0111enja, koje je i nacionalni cilj, ali i samostalna univerzalna vrednost. Uslov je, razume se, i prethodno \u010dasno dr\u017eanje onoga ko se bori za takav ideal: nekakav nema\u010dki pokret otpora koji bi se 1945. godine borio za slobodu od savezni\u010dkih trupa na tlu Nema\u010dke svakako ne bi ispunjavao ovaj kriterijum. Druga\u010dije re\u010deno, skrivljeni gubitak slobode ili neke druge vrednosti do koje je svakome opravdano stalo naru\u0161ava pomenutu koncepciju i name\u0107e druga\u010dije kriterijume politike se\u0107anja.<\/p>\n

U kontekstu Drugog svetskog rata, dakle, ultimativni zahtev Istorije bila je borba protiv fa\u0161isti\u010dkog okupatora i kolaboracionista. (Sva tri segmenta kvalifikacije protivnika su ovde od zna\u010daja: i fa\u0161izam i okupacija i kolaboracija.) To zna\u010di da u politici se\u0107anja centralno pozitivno mesto zaslu\u017euju oni koji su dali doprinos toj borbi i koji, uz to, nisu \u010dinili takva nedela koja bi duboko u senku bacila to opredeljenje. Taj kriterijum, koji je, po mom razumevanju, jedini prihvatljiv ostavlja na strani kojoj pripada priznanje u isklju\u010divo partizanski Narodnooslobodila\u010dki pokret (NOP). To nipo\u0161to ne zna\u010di da su partizani bili besprekorni i da nema potrebe da preispitujemo i iznosimo svaku dostupnu \u010dinjenicu o njihovim postupcima. Me\u0111utim, kao \u0161to niko iole obave\u0161ten o Prvom srpskom ustanku danas ne\u0107e ostati nem na stra\u0161ne, zlikova\u010dke postupke Kara\u0111or\u0111a i njegovih ustanika, tako isto \u0107e malo ko osporiti da je Kara\u0111or\u0111e jedna od najzna\u010dajnijih li\u010dnosti srpske istorije, koja je postavila temelje moderne srpske dr\u017eave. I da zbog toga, uprkos svemu, zaslu\u017euje dostojno mesto u nacionalnom panteonu. U kontekstu Drugog svetskog rata na prostoru Jugoslavije toj priznanja vrednoj strni treba dodati i sve one pojedince, iz bilo kog drugog konteksta (dakle izvan NOP-a), \u010diji je doprinos borbi protiv fa\u0161isti\u010dkog okupatora i njegovih saradnika bio zna\u010dajan. Tu, me\u0111utim, nipo\u0161to ne spada vrhu\u0161ka kao ni ubedljivo najve\u0107a masa Ravnogorskog pokreta.<\/p>\n

Osnovna linija ratne delatnosti \u010detnika su bestijalni zlo\u010dini nad nesrpskim stanovni\u0161tvom, nad partizanima, komunistima, njihovim porodicama i simpatizerima. Paralelno sa time, \u010detnici su, uprkos prvobitnom svrstavanju u antiosovinski blok, prolaze\u0107i razne mene, faze, prestrojavanja i taktiziranja (dakako uz izuzetke koje treba ista\u0107i i ukazati im dostojno po\u0161tovanje kao pojedincima) masovno zavr\u0161ili u potpunoj kolaboraciji sa fa\u0161isti\u010dkim okupatorima. To su u\u010dinili na najbedniji mogu\u0107i na\u010din: nude\u0107i svoje usluge okupatoru, koji je \u2013 da sunovrat ukupne \u010detni\u010dke strategije bude potpun \u2013 i njih progonio kad mu nisu bili potrebni. Nemci su \u010detnike nazivali \u201enacionalni banditi\u201c, ali su ih rado koristili kao topovsko meso za borbu protiv partizana, kada im je to koristilo, prihvataju\u0107i njihovo neprestano nu\u0111enje saradnje, sve \u010de\u0161\u0107e i sve izra\u017eenije kako se rat primicao kraju. Mihailovi\u0107, koji osim u Divcima 1941. godine, nije li\u010dno u\u010destvovao u pregovorima sa fa\u0161isti\u010dkim okupatorima, redovno je takve pregovore i sporazume sa okupatorima i kvislinzima odobravao i ohrabrivao, gotovo tragikomi\u010dno pravdaju\u0107i tu strategiju kao korisnu \u201eratnu intrigu\u201c kojom \u0107e, tobo\u017ee, na kraju iskoristiti okupatore i kvislinge za svoje ciljeve. Brojni sporazumi o saradnji, odnosno pru\u017eanju usluga okupatorima i kvislinzima, uklju\u010duju\u0107i i usta\u0161e, najsramnije su stranice srpske istorije tokom tog svetskog sukoba.<\/p>\n

Za kraj ovog kratkog osvrta, prene\u0107u ovde samo dva izvora, dva vi\u0111enja \u010detnika, koja nisu ni po \u010demu, osim po jasno\u0107i formulacije, najbolji niti najrelevantniji izvori o \u010detni\u0161tvu u Drugom svetskom ratu. Uostalom, nema boljih dokaza o napred re\u010denom od samih \u010detni\u010dkih izvora i onih poteklih od okupatora i ostalih kvislinga! Ali za potrebe ovako kratkog prikaza slede\u0107a dva izvora ubedljivo i ta\u010dno ilustruju su\u0161tinu.<\/p>\n

Prvo vi\u0111enje dao je niko drugi do Dragi\u0161a Cvetkovi\u0107, biv\u0161i predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije, potpisnik pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu i prononsirani antikomunista. Cvetkovi\u0107 je \u010ditav rat proveo u Srbiji, povremeno je hap\u0161en, zatim i konfiniran u Ni\u0161koj Banji, ali je uspeo, krajem 1944. da izbegne u Tursku. Iako je tokom rata imao veze sa Mihailovi\u0107evim pokretom, u jednom pismu iz Ankare od 15. septembra 1944. upu\u0107enom profesoru Mihailu Konstantinovi\u0107u Cvetkovi\u0107 pi\u0161e: \u201eVideli smo jasno da je oslobodila\u010dki front (narodnooslobodila\u010dki pokret \u2013 prim. S. M.) u svojoj borbi protivu okupatora bio na daleko ve\u0107oj visini od pokreta srpskih oficira (Ravnogorski pokret \u2013 prim. S. M.)\u2026 Da li su \u017ertve u srazmeri sa doprinosom koji je na\u0161 narod dao u borbi ujedinjenih naroda za op\u0161tu stvar oslobo\u0111enja, to je pitanje o kome se mo\u017ee govoriti tek onda kada se svi podaci imaju u rukama. Ali se jedno mora priznati: nad\u010dove\u010danske \u017ertve koje je narod u domovini podneo u borbi protivu okupatora\u2026 Mo\u017eda je na\u0161a sudbina da od po\u010detka svoga saznanja i narodnog ose\u0107anja tako skupo pla\u0107amo svoju nacionalnu svest i te\u017enju za slobodom. Iz tih razloga narod vi\u0161e ceni borbene napore oslobodila\u010dke vojske protivu okupatora od pokreta srpskih oficira\u2026 Oru\u017eani sukob traje ve\u0107 dve godine i on stalno raste. Okupator je ume\u0161ao svoje prste, a maloumni oficiri (\u2018ravnogorci\u2019 \u2013 prim. S. M.) svaki u svome kraju radi na svoju ruku. Klanja i ubijanja ne prestaju. To je ono \u0161to se najhitnije mora spre\u010diti\u2026 Ali mi sada moramo i\u0107i dalje. Titova ustavna reforma mora se uzeti kao podloga za na\u0161 dalji zajedni\u010dki \u017eivot\u2026 Politika srpskog kluba u potpunosti je uspela da srpsku misao i svu na\u0161u pro\u0161lost iz osnova kompromituje. Gra\u0111anski rat koji danas besni, to je njegovo delo. I \u0161to je naj\u017ealosnije, sve se to radi u ime srpskog naroda koji ide putem svoje najve\u0107e tragedije.\u201c<\/p>\n

Drugi izvor izvod je iz se\u0107anja Mirka Tepavca, koji je kao partizanski borac izbliza gledao \u010detnike i njihova zlodela u Srbiji i Bosni:<\/p>\n

\u201eKako je rat odmicao, beda la\u017enog ratovanja postajala je sve o\u010diglednija! Tako su se, na primer, u isto\u010dnoj Bosni, druge polovine rata, oko Bijeljine, Tuzle, Srebrenice i Vlasenice motale bradate aveti vo\u0111ene nekim vojvodama: Derikonjom, \u010celonjom, Kerovi\u0107em, pop Savom\u2026 Sve vojskovo\u0111ama na dobrim konjima, sa nekoliko desetina ili stotinjak naoru\u017eanih bednika, \u2018boraca protiv komunizma\u2019, koji nikada ni metka nisu opalili na okupatora. Sa pompeznim \u2018\u0161tabovima\u2019, a\u0111utantima, brojnim \u2018seizima\u2019, posilnima, ordonansima\u2026 Va\u0161ljivi, pla\u0161ljivi, prljavi i pijani, vozili su se fijakerima, lokali i pucali, slavili i zaklinjali se \u2018mladom Kralju\u2019\u2026 Najzad, krajem rata, demoralizacija zbog nare\u0111enja Njegovog Veli\u010danstva Kralja Petra II, da se stave pod komandu komunisti\u010dkog Mar\u0161ala Tita. Najtragi\u010dnija je, me\u0111utim, morala biti sudbina onih izme\u0111u njih, koji su uzeli pu\u0161ku u ruke u po\u0161tenoj veri (a bilo ih je ne malo \u2013 pogotovu na po\u010detku rata) da su du\u017eni da se \u017ertvuju za otad\u017ebinu i slobodu. Verujem da su najbolji me\u0111u njima iskreno poverovali da tako najbolje slu\u017ee srpskom narodu. Mnogima je pogodovalo \u0161to se u isti mah i \u2018bore\u2019 (nose pu\u0161ke u okupiranoj zemlji) i spasavaju sebe i svoje (a aktivna vojna lica izbegavaju jo\u0161 i nevolje nema\u010dkih zarobljeni\u010dkih logora). Kod tre\u0107ih se \u2018sretno\u2019 spojila sklonosti ka besposli\u010denju ili nasilju, sa \u2018vi\u0161im\u2019 ciljevima srpstva, monarhije, pravoslavlja. Ambicioznim mladim oficirima \u2018akademcima\u2019 mogu\u0107i put da se posle savezni\u010dke pobede probiju do vi\u0161ih \u010dinova i velikih nacionalnih priznanja\u2026 Bilo je, kasnije, sve vi\u0161e onih koji su prisilno mobilisani, ne shvataju\u0107i smisao tog beskorisnog len\u010darenja i potucanja\u2026\u201c Tepavac ukratko poentira ocenom \u010detni\u010dkog pokreta koja deluje kao kona\u010dni sud o toj pateti\u010dnoj pojavi: \u201e\u010cetni\u0161tvo je velika tuga i beda, srpska i ljudska.\u201c<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U kontekstu Drugog svetskog rata, dakle, ultimativni zahtev Istorije bila je borba protiv fa\u0161isti\u010dkog okupatora i kolaboracionista<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":374472,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-412856","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/412856","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=412856"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/412856\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":412859,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/412856\/revisions\/412859"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/374472"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=412856"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=412856"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=412856"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}