{"id":412778,"date":"2024-09-23T05:20:12","date_gmt":"2024-09-23T03:20:12","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=412778"},"modified":"2024-09-23T05:20:12","modified_gmt":"2024-09-23T03:20:12","slug":"ne-plasimo-se-da-se-zalazemo-za-velike-promene-kazu-kandidatkinje-levice-na-austrijskim-izborima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/09\/23\/ne-plasimo-se-da-se-zalazemo-za-velike-promene-kazu-kandidatkinje-levice-na-austrijskim-izborima\/","title":{"rendered":"‘Ne pla\u0161imo se da se zala\u017eemo za velike promene’, ka\u017eu kandidatkinje Levice na austrijskim izborima"},"content":{"rendered":"

Autor: Andr\u00e1s Juh\u00e1sz<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Gra\u0111anke i gra\u0111ani Austrije \u0107e 29. septembra birati novi saziv parlamenta. Kao i u drugim evropskim zemljama, predvi\u0111a se odli\u010dan rezultat krajnje desnice, a postoji \u010dak i mogu\u0107nost da \u0107e vladu predvoditi Slobodarska partija Austrije koju mnogi na levici jednostavno nazivaju fa\u0161istima.<\/p>\n

Iako u manjem obimu od uspona austrijske krajnje desnice, u ovoj srednjoevropskoj zemlji i levica uspeva da oja\u010da svoje pozicije. Nakon velikih pobeda u Gracu, istorijskog proboja u Salcburgu koji je upori\u0161te konzervativne desnice, i dobrih rezultata u alpskom Inzbruku, Komunisti\u010dka partija Austrije, uz podr\u0161ku drugih levi\u010darskih organizacija, najverovatnije \u0107e u\u0107i u parlament, prvi put 1956. godine. Austrijska levica je odlu\u010dna da spre\u010di krajnju desnicu da osvoji vlast.<\/p>\n

Na parlamentarnim izborima Komunisti\u010dka partija \u0107e u\u010destvovati u koaliciji sa partijom Links, a dve portparolke ove be\u010dke stranke, Angelika Adensamer i Ana Svec, imaju dobre \u0161anse da postanu poslanice.<\/p>\n

LINKS (\u0161to na nema\u010dkom zna\u010di levo) je levi\u010darska partija koja deluje u Be\u010du. Od svog osnivanja 2020. godine, \u010dlanovi Linksa birani su u be\u010dka okru\u017ena ve\u0107a i u Radni\u010dku komoru, koja uz Savez sindikata Austrije predstavlja radnike u austrijskom sistemu socijalnog partnerstva. ,<\/p>\n

O predstoje\u0107im izborima i o politici Linksa smo razgovarali sa Angelikom Adensamer i Anom Svec, a svoje iskustvo u\u010de\u0161\u0107a u lokalnoj politici je sa nama podelila Christine Spormann, koja je okru\u017ena odbornica i \u0161efica komunikacija za predizbornu kampanju Linksa.<\/p>\n

Za\u0161to izlazite na izbore u koaliciji sa Komunisti\u010dkom partijom Austrije?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Angelika Adensamer:<\/strong> Mi u Linksu smo oduvek \u017eeleli da sara\u0111ujemo sa drugim grupama i organizacijama na levici, umesto da nagla\u0161avamo na\u0161e razlike. Komunisti\u010dka partija Austrije radi sjajne stvari u Gracu, Salcburgu, Inzbruku i drugim gradovima, \u0161to prepoznajemo i cenimo. Na\u0161a saradnja u Be\u010du nije nova. Zajedno smo se kandidovali na izborima 2020. i delimo mesta u okru\u017enim ve\u0107ima Be\u010da.<\/p>\n

Politi\u010dki momenat tako\u0111e govori u prilog saradnje. Komunisti\u010dka partija nije bila u parlamentu od 1956. godine, ali sada zajedno imamo dobre \u0161anse da pre\u0111emo cenzus od 4%, \u0161to je veoma va\u017eno imaju\u0107i u vidu uspon krajnje desnice.<\/p>\n

Kakav je sastav parlamenta realno o\u010dekivati posle izbora?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Adensamer:<\/strong> Mislim da su dva ishoda mogu\u0107a. Verovatnije je da \u0107emo dobiti jo\u0161 jednu desni\u010darsku vladu kakvu smo imali, kada to be\u0161e, 2017. do 2019. godine, kada su desno konzervativna Austrijska narodna partija (\u00d6sterreichische Volkspartei, \u00d6VP) i krajnje desni\u010darska Slobodarska partija Austrije (Freiheitliche Partei \u00d6sterreichs, FP\u00d6) napravili koaliciju. Taj scenario bi mogao da se ponovi posle 29. septembra. \u010cak je mogu\u0107e da \u0107e takvu koalicionu vladu predvoditi Slobodarska partija.<\/p>\n

Druga mogu\u0107nost je da socijaldemokrate (Sozialdemokratische Partei \u00d6sterreichs, SP\u00d6) uspeju da formiraju vladu. U ovom scenariju, levi\u010darske partije, odnosno Komunisti\u010dka partija, mogle bi da budu jezi\u010dak na vagi koji \u0107e onemogu\u0107iti desni\u010darsku vladu.<\/p>\n

\u0160ta \u0107e vam od politika Linksa biti prioritetno u Parlamentu?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Ana Svec:<\/strong> U slu\u010daju koalicione vlade krajnje desnice i konzervativno-desnice, zaista se nadamo da \u0107e postojati prava i jaka leva opozicija koja \u0107e biti glas ekonomski, socijalno i politi\u010dki ugro\u017eenih i obespravljenih.<\/p>\n

U slu\u010daju vlade koju predvode socijaldemokrate, sna\u017eno bismo insistirale na goru\u0107im pitanjima raspodele bogatstva u Austriji, sticanja dr\u017eavljanstva i ostvarivanja prava na azil.<\/p>\n

Adensamer:<\/strong> Austrija je jedna od retkih zemalja EU koja nema porez na bogatstvo i nasledstvo. Da bismo imali pravedniju raspodelu bogatstva potrebno je da uvedemo takvo oporezivanje. Tako\u0111e moramo da se zala\u017eemo za socijalna davanja, minimalne plate i penzije koje zaista pru\u017eaju mogu\u0107nost pristojnog i dobrog \u017eivota.<\/p>\n

Svec:<\/strong> Austrija je tako\u0111e jedna od zemalja u kojoj je najte\u017ee postati dr\u017eavljanin. Jedna od posledica je i manje demokratski sistem, jer petina ljudi koji \u017eive u Austriji ne mo\u017ee da u\u010destvuje na izborima.<\/p>\n

Znate li kakva je statistika za Be\u010d?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Adensamer:<\/strong> Da, u Be\u010du je to vi\u0161e od nacionalnog proseka; re\u010d je o trec\u0301ini stanovni\u0161tva koje ne mo\u017ee da u\u010destvuje na republi\u010dkim izborima, a u pojedinim okruzima grada iznosi \u010dak 40 odsto.<\/p>\n

Pomenule ste pravo na azil kao va\u017eno pitanje va\u0161e stranke.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Angelika:<\/strong> Austrija je jedna od najtvr\u0111ih zemalja u EU kada je u pitanju pravo na azil. Smatramo da je apsolutno neophodno braniti pravo na azil, otvoriti granice na\u0161e zemlje ljudima kojima je potrebna za\u0161tita, koji be\u017ee od ratova i posledica klimatske krize \u2014 \u0161to je pitanje koje \u0107e postajati sve ozbiljnije kako se kriza bude intenzivirala.<\/p>\n

Svec:<\/strong> Debata o azilu i migraciji se pomerila veoma udesno. \u010cak i socijaldemokrate i Zeleni podr\u017eavaju neke od desni\u010darskih restriktivnih mera po ovim pitanjima, a mejnstrim politi\u010dari imaju tendenciju da ne zauzmu jasan stav o za\u0161titi ovih prava jer misle da \u0107e to \u0161koditi njihovom rejtingu.<\/p>\n

Smatramo da je veoma va\u017eno boriti se za prava na azil i migraciju kako na nacionalnom, tako i na me\u0111unarodnom nivou. Sistem ugnjetava ljude globalno i moramo se zajedno boriti za pravedan me\u0111unarodni sistem. Socijalizam mora biti internacionalisti\u010dki.<\/p>\n

Prva ta\u010dka va\u0161eg politi\u010dkog programa na internet stranici Links je antikapitalizam. Mo\u017eete li opisati \u0161ta pod tim podrazumevate i kako to oblikuje va\u0161 politi\u010dki rad?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Adensamer:<\/strong> Za nas antikapitalizam zna\u010di prepoznavanje da su mnogi oblici ugnjetavanja \u2013 bilo da je u pitanju rasizam, patrijarhat, eksploatacija radnika ili \u017eivotne sredine \u2013 me\u0111usobno povezani i da proizilaze iz sistema usredsre\u0111enog na profit. Na\u0161a analiza, dakle, pokazuje da je kapitalisti\u010dki sistem u korenu mnogih dru\u0161tvenih, ekonomskih i ekolo\u0161kih problema sa kojima se suo\u010davamo.<\/p>\n

Na\u0161 izazov je da takvo razumevanje sistema prevedemo u konkretne politi\u010dke zahteve koji se odnose na kratkoro\u010dne i dugoro\u010dne ciljeve. Trudimo se da na\u0111emo ravnote\u017eu izme\u0111u utopijske vizije radikalno druga\u010dijeg sistema i realnih koraka za pobolj\u0161anje \u017eivota u okviru postoje\u0107eg ustrojstva. Radi se o ostvarenju napretka u sada\u0161njem trenutku uz nagla\u0161avanje potrebe za \u0161irim sistemskim promenama.<\/p>\n

Na primer, kao be\u010dkoj stranci, va\u017ena su nam pitanja kao \u0161to je da li besku\u0107nik mo\u017ee da spava na klupi. Ali moramo se ujedno zapitati i za\u0161to uop\u0161te postoji besku\u0107ni\u0161tvo. To zna\u010di da treba da predla\u017eemo re\u0161enja koja re\u0161avaju trenutne probleme, a da pritom imamo na umu \u0161iru sliku.<\/p>\n

Svec:<\/strong> Verujemo da treba da nudimo i radikalne pozicije i prakti\u010dna re\u0161enja. Ne pla\u0161imo se da se zala\u017eemo za velike promene, \u010dak i ako nekome izgledaju nerealno. Sada\u0161nji sistem je ve\u0107 ekstreman za mnoge ljude, a krize sa kojima se suo\u010davamo \u2013 poput klimatske krize \u2013 zahtevaju podjednako radikalna re\u0161enja.<\/p>\n

Problemi su o\u010digledni, a obim potrebnih promena je ogroman. Nije dovoljno predlo\u017eiti male popravke, kao \u0161to je sadnja jo\u0161 nekoliko stabala. Takvi sitni predlozi su oni koji su zaista \u201eludi\u201c kada smo suo\u010deni sa ogromnim problemima poput klimatske krize.<\/p>\n

Na\u0161 cilj je uvek bio da ove probleme shvatimo ozbiljno i imamo hrabrosti da predlo\u017eimo smele promene. Ljudi shvataju da je sada\u0161nji sistem neodr\u017eiv i treba da poka\u017eemo da je stvarna promena mogu\u0107a. Za levicu je va\u017eno da ponovo izgradi poverenje u mogu\u0107nost zna\u010dajnih promena.<\/p>\n

\n

Mali koraci u levo u Be\u010dkim okruzima<\/h2>\n

Be\u010d je podeljen na okruge, od kojih svaki ima svoju lokalnu upravu. Od izbora 2020. Links ima predstavnike u brojnim okruzima. Kakva su va\u0161a dosada\u0161nja iskustva na ovom lokalnom nivou politike?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Kristin \u0160porman:<\/strong> Mnogo smo nau\u010dili iz u\u010de\u0161\u0107a u okru\u017enim ve\u0107ima. Morali smo da saznamo kako sistem funkcioni\u0161e i \u0161ta mo\u017eemo da postignemo. Be\u010d je od kraja Drugog svetskog rata pod kontrolom socijaldemokrata, a od predstavnika te stranke \u010desto \u010dujemo \u201ene mo\u017eete to da uradite\u201d. Ali, prona\u0161li smo na\u010dine da zaobi\u0111emo prepreke i primenimo svoje politike. To je tra\u017eilo od nas da budemo kreativni i da prona\u0111emo alternativne puteve.<\/p>\n

Jedna od stvari koje smo nau\u010dili je da je, \u010dak i ako niste u vladi, va\u017eno biti jaka opozicija. U mom okrugu smo, na primer, uspeli da gurnemo socijaldemokrate ka vi\u0161e feministi\u010dkim politikama. U po\u010detku me nisu shvatali ozbiljno, omalova\u017eavali su me kao mladu, neiskusnu \u017eenu. Ali nakon \u0161to sam dosledno osporavala njihove argumente i ukazivala na kontradiktornosti, po\u010deli su da me vide kao predstavnicu ozbiljne politi\u010dke snage. Vremenom sam primetila da pribli\u017eavaju svoje politike pozicijama koje mi zastupamo, \u0161to smatram izvesnim uspehom.<\/p>\n

Va\u017eno je da budete uporni, samouvereni i jasni. U po\u010detku nisam bila sigurna u sebe, ali sam brzo shvatila da je mogu\u0107e zadobiti pa\u017enju ljudi, \u010dak i onih sa mnogo vi\u0161e godina politi\u010dkog iskustva.<\/p>\n

Jedan od mojih fokusa je feministi\u010dka politika zajednice. Smatram velikim uspehom uvo\u0111enje radionica za de\u010dake u \u0161kole na kojima u\u010de da je nasilje nad \u017eenama i nasilje uop\u0161teno neprihvatljivo. Ova inicijativa je realizovana uz pomo\u0107 organizacije Mu\u0161ko savetovali\u0161te. Uprkos po\u010detnom skepticizmu, uspelo je, i to je pobeda feministi\u010dke politike u okrugu.<\/p>\n

Kao deo antirasisti\u010dke debate, tako\u0111e smo predstavili rezolucije za \u201ebezbedna mesta\u201c u okrugu, radili na socijalnoj infrastrukturi i razgovarali o tome kako se dodeljuju bud\u017eeti okruga. Nau\u010dili smo kako da prenamenimo zgrade za potrebe zajednice. U\u010de\u0161\u0107e u lokalnoj politici nas u\u010di kako da radimo na vrlo konkretnim pitanjima koja direktno uti\u010du na \u017eivote ljudi.<\/p>\n

\n

Odnos levice i sindikata u Austriji<\/h2>\n

Na\u0161e sagovornice smo pitali i o ulozi sindikata u austrijskoj politici i odnosu koji njihova stranka ima sa sindikatima.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Adensamer:<\/strong> Austrija ima sistem socijalnog partnerstva, gde je zemlja podeljena izme\u0111u predstavnika radnika i predstavnika kompanije. Radni\u010dka komora ovde igra klju\u010dnu ulogu, zastupaju\u0107i interese radnika, iako nije sindikat. Nedavno smo se kandidovali na izborima za Radni\u010dku komoru i osvojili \u010detiri mandata, \u0161to je deo \u0161ireg porasta levi\u010darske zastupljenosti.<\/p>\n

Mi u Linksu podr\u017eavamo radni\u010dke proteste i \u0161trajkove, kako na terenu, tako i \u0161irenjem informacija putem na\u0161ih kanala. Ovo je bio va\u017ean deo na\u0161eg rada, posebno oko izbora za Radni\u010dku komoru. Va\u017eno je podr\u017eati zahteve radnika za ve\u0107e plate, krac\u0301e radno vreme i bolje uslove.<\/p>\n

Podr\u0161ka konkretnim borbama radnika je klju\u010dna. U tim borbama ljudi u\u010de kako da se organizuju, zahtevaju promene i bore se za bolje uslove \u017eivota, \u0161to postavlja temelj za sistemske promene. Sve je rasprostranjeniji zahtev radnika za ve\u0107im u\u010de\u0161\u0107em u dono\u0161enju odluka sindikata, posebno tokom \u0161trajkova. Sindikati su \u010desto previ\u0161e odvojeni od \u010dkanstva i previ\u0161e fokusirani na pregovaranje, a ne na borbu za stvarne promene.<\/p>\n

Neki radnici su isklju\u010deni iz sindikalnog predstavljanja, kao \u0161to su negovatelji i dostavlja\u010di, od kojih su mnogi formalno samozaposleni, ali ih efektivno kontroli\u0161u agencije za zapo\u0161ljavanje. Ovi radnici, \u010desto iz inostranstva, nisu klasifikovani kao zaposleni i sindikati ih ignori\u0161u. To se mora promeniti. Sindikati moraju da predstavljaju sve radnike, uklju\u010duju\u0107i i one na nesigurnim poslovima poput platformskih poslova.<\/p>\n

www.masina.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Iako u manjem obimu od uspona austrijske krajnje desnice, u Austriji i levica uspeva da oja\u010da svoje pozicije<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":412781,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-412778","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/412778","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=412778"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/412778\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":412782,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/412778\/revisions\/412782"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/412781"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=412778"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=412778"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=412778"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}