{"id":412213,"date":"2024-09-16T07:16:40","date_gmt":"2024-09-16T05:16:40","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=412213"},"modified":"2024-09-16T07:16:40","modified_gmt":"2024-09-16T05:16:40","slug":"reprezentacija-i-klupski-fudbal-su-mehanizam-antiklasne-svesti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/09\/16\/reprezentacija-i-klupski-fudbal-su-mehanizam-antiklasne-svesti\/","title":{"rendered":"‘Reprezentacija i klupski fudbal su mehanizam antiklasne svesti’"},"content":{"rendered":"

Autor: Branimira Lazarin<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

Ivan Ergi\u0107<\/strong> je 1999. po\u010deo karijeru nogometa\u0161a u australskom klubu Perth Glory, a razvijao ju u Juventusu, FC Baselu i Bursasporu. Igrao je za reprezentaciju Srbije i Crne Gore na svjetskom prvenstvu 2006. godine. \u0160ira javnost koja voli nogomet dobro zna Ergi\u0107a kao tipa koji u otvorenom suo\u010davanju sa surovim karakterom suvremenog nogometa izlazi kao pjesnik, pisac, dramati\u010dar, oprezan i jasan u analizi svijeta oko nas. Danas \u017eivi u Beogradu, ne voli izravno komentirati igra\u010dke doga\u0111aje u aktualnoj ligi doma\u0107eg i “stranog” nogometa, i svi shva\u0107aju za\u0161to je tako. Razgovaramo u povodu premijere predstave “Jezik kopa\u010dke”, koju 21. rujna u Zagreba\u010dkom kazali\u0161tu mladih re\u017eira Borut \u0160eparovi\u0107, a Ergi\u0107 je uz dramaturga Filipa Gruji\u0107a autor dramskog predlo\u0161ka.<\/p>\n

Kako ste, gdje ste, \u010dime se u posljednje vrijeme okupirate, \u0161to vas veseli?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

\u017divim penzionerski, po\u0161to sam ve\u0107 13 godina u sportskoj mirovini. Bavim se povremenim aktivizmom, a pored toga, uglavnom pisanjem. Par zbirki poezije, par kolumni, par drama, ili, \u0161to bi moj stari, tipi\u010dni Dalmatinac, rekao \u2013 ne radim ni\u0161ta. Ono \u0161to me veseli jeste da sam \u017eiv i zdrav, i da sam sa\u010duvao malo zdravog razuma.<\/p>\n

Jeste li bili nedavno u zavi\u010daju? Kako miri\u0161i rodni \u0160ibenik, kad mu se vra\u0107ate?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Ja sam iz Ga\u0107eleza, malog mesta u \u0161ibenskom zale\u0111u. Prvi put nakon dugog vremena i boravka vani, \u0160ibeniku me je vratio politi\u010dki festival FALI\u0160. \u0160ibenik i Ga\u0107eleze miri\u0161u kao u Arsenovim pesmama. U prvoj zbirci poezije koju sam objavio imam pesmu “Arsen i ja, ro\u0111eni smo u istoj bolnici”, tako da se polako malim koracima mo\u017eda vra\u0107am zavi\u010daju, a do sada smo se “voljeli tajno”. Zapravo, jako su mi pome\u0161ana ose\u0107anja, jer jo\u0161 uvek postoji ta velika diskrepanca izme\u0111u \u0160ibenika, koji je prekrasan i sa sve vi\u0161e kulturnih sadr\u017eaja, i njegovog \u010demernog zale\u0111a, gde se “igra poslednji tango”. Znam da je to malo isforsirano sa Arsenom i asocijacijama, ali to pokazuje koliko je \u010dudesan, i koliko je uspeo ozvu\u010diti ne samo \u0161ibenski kraj nego i Zagreb, i to osetim svaki put kad do\u0111em u oba grada.<\/p>\n

Povod na\u0161em razgovoru je kazali\u0161no uprizorenje drame “Jezik kopa\u010dke”. Kakav vam je osje\u0107aj pred predstavu? Na najavi predstave uz va\u0161e autorsko ime stoji “biv\u0161i nogometa\u0161”: to je va\u0161a najja\u010da legitimacija, naj\u010dvr\u0161\u0107i identitet, razlog zbog kojega ste pisali ovaj tekst?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Ne mislim da je to moj jedini, \u010dak ne i naj\u010dvr\u0161\u0107i identitet. Moje poistove\u0107ivanje sa nogometom je vremenom jenjavalo. Mislim da je to legitimacija prigodna za predstavu, jer daje na verodstojnosti onog o \u010demu progovaramo. Na po\u010detku je bila ideja da to bude moja pri\u010da, me\u0111utim, to mi se \u010dinilo pretenciozno. Ipak su me uspeli ubediti da upravo zbog toga \u0161to sam “insajder” imam kredibilitet, tako da sam odlu\u010dio napraviti pri\u010du iz onog neposrednog, dakle mog iskustva i meni poznatih iskustava drugih kolega.<\/p>\n

Kroz pri\u010du o mladom nogometa\u0161u iz Hrvatske koji prelazi u njema\u010dki klub Wolfsburg, u “Jeziku kopa\u010dke” otvaraju se va\u017ene to\u010dke polo\u017eaja profesionalnih nogometa\u0161a u suvremenom kapitalizmu. Sve se doga\u0111a u magi\u010dnom trokutu: nogomet, kapitalizam, depresija. Tekst donosi skicu doma\u0107eg mentaliteta gdje realnost stereotipa doma\u0107eg patrijarhata funkcionira i kao komi\u010dki odu\u0161ak. Ispada, gotovo svaka doma\u0107a radni\u010dka obitelj historijski je obilje\u017eena gastarbajterstvom ili nekim njegovim oblikom “rada za obiteljsku zajednicu”, da bi se sagradio jo\u0161 jedan kat ku\u0107e… Do \u010dega vam je u dojmu drame najvi\u0161e stalo?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

\u0160to se ti\u010de samih likova, karakterizacije i sme\u0161tanja u okru\u017eenje, hteli smo zapravo da se bavimo onim \u0161to je tipi\u010dno, s tim da izbegnemo ono stereotipi\u010dno. Naravno da uvek postoje odstupanja od pravila, ali recimo da smo morali progovoriti o njegovom klasnom poreklu i porodi\u010dnom bekgraundu, koji su reprezentativni za nogomet. To je mogla biti bilo koja familija, iz favele Ju\u017ene Amerike, nekog afri\u010dkog sela ili prekarnog predgra\u0111a nekog evropskog grada. Iskreno, do \u010dega nam je najvi\u0161e stalo jeste da ogoljeno, autenti\u010dno, i realno prika\u017eemo kako izgleda taj svet u svojoj pozadini. Mislim da je najva\u017enije bilo prikazati same odnose, unutar familije i neposrednog fudbalskog okru\u017eenja i miljea. I to sve bez namere da se podu\u010dava ili \u0161alju neke velike poruke, i van ikakvih kalkulacija da li \u0107e izazvati saose\u0107anje ili mo\u017eda ne\u0161to suprotno tome.<\/p>\n

\n

Nogomet i klasa<\/h2>\n

\u0160to je danas nogomet? \u0160to sve podrazumijeva taj sport? Recimo, suvremeni nogomet je na ovom europskom prvenstvu pokazao prvo da lo\u0161a igra, odnosno ono \u0161to je nekad objektivno bila lo\u0161a igra, svejedno ne kvari do\u017eivljaj, odnosno ne kvari hajp oko nogometa: i to nije veliko iznena\u0111enje? Me\u0111utim, uvijek iznena\u0111uje dojam da distinkcije klasne svijesti i klasnih neprijatelja u nogometu nisu tema. Je li nogomet imun na klasni tip problema? Pa nije. Ili: jest i nije? Kako razmi\u0161ljate o pitanjima klasnih razlika i dru\u0161tvene dinamike u nogometu?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

To su sve jako slo\u017eena pitanja. Mislim da ste jedini do sad koji ste me pitali o klasnoj dimenziji nogometa, ili sporta kao takvog, \u0161to tako\u0111e dosta govori. \u0160ta se desilo sa sportom koji je zaista u dobrom delu po\u010deo kao radni\u010dki? Na dana\u0161njoj levici postoji neka vrsta feti\u0161izacije pojedinih engleskih klubova, koji zaista jesu nastajali unutar radni\u010dkog pokreta i njegovog samosve\u0161\u0107ivanja. Me\u0111utim, on je u samom nastajanju ve\u0107 nosio zametak razdora, i svoje evolucije u ono \u0161to je danas. Mislim da nije preterano re\u0107i da je on s vremenom vi\u0161e razjedinjavao i atomizirao radni\u0161tvo nego \u0161to je ja\u010dao politi\u010dku i emancipatorsku svest. Pored toga, u toj sferi dokolice i kulture, kapitalizam je od igre napravio takmi\u010denje i tako radnika uvla\u010dio u svoju logiku, odnosno u svoju ideologiju, bez da je to izgledalo kao nametnuto. Dakle, klupski fudbal prati taj nadklasni razvoj, dok se u nekim zemljama klubovi politi\u010dki “nacionalizuju”, \u0161to se vidi naro\u010dito u na\u0161em podneblju. Najbolji primeri su danas Zvezda, koja sebi voli da tepa da je jedan od stubova srpstva, ili Tu\u0111manova Croatia, odnosno Dinamo. Uz to, mo\u017eemo pri\u010dati i o reprezentaciji, koja sama po sebi ima homogenizuju\u0107u dimenziju, i nekad ide do tog nivoa ostra\u0161\u0107enosti da se mo\u017ee govoriti i o glajh\u0161altungu. Navija\u010di, koji u dobrom svom delu imaju taj klasni bekgraund, prestali su da razmi\u0161ljaju o tome. Isto tako, ne mo\u017eete o\u010dekivati od fudbalera koji igra za reprezentaciju, gde je sve u domoljublju, da je \u010ditao Krle\u017eu, koji govori da ne mo\u017ee biti isto hrvatstvo grofa Dra\u0161kovi\u0107a i Matije Gupca ili hrvatstvo Todori\u0107a i kasirke u Konzumu. Dakle, gledano u tom klju\u010du, reprezentacija i klupski fudbal su jo\u0161 jedan mehanizam antiklasne svesti, pa i antiklasne borbe. Isto se mo\u017ee re\u0107i i za tradicionalne klubove, i lokal-patriotizam. Recimo, kada pogledate Hajduk, kolika je to navija\u010dka energija, uvek razmi\u0161ljam \u0161ta bi se desilo da je to od po\u010detka bilo organizovano u pravcu borbe protiv plja\u010dka\u0161ke privatizacije i tajkuna. Zbog toga je to jako pogodno za vlast i establi\u0161ment, da se ta potencijalna politi\u010dka energija sprovede na po njih manje opasan kolosek.<\/p>\n

Poanta je mo\u017eda u sljede\u0107em. Mo\u017ee li se “obi\u010dan” suvremeni prekarijat poistovjeti s prekarnim radom jednog nogometa\u0161a s obzirom na to da je on za svoj posao, uvjetno re\u010deno, prepla\u0107en \u2013 ili puno bolje pla\u0107en? Jesu li profesionalni nogometa\u0161i prepla\u0107eni ili su zapravo u robovlasni\u010dkom odnosu? Ili jedno i drugo? “Zanimljivo je kad ima\u0161 prepla\u0107enog roba: to je najlu\u0111i sindrom dana\u0161njeg nogometa”, rekao nam je u povodu ove predstave re\u017eiser Borut \u0160eparovi\u0107: je li to ta, ubojita, poanta ove teme? Kako o svemu ovome razmi\u0161ljate?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Borut jako dobro uo\u010dava pojave, i \u010desto sam impresioniran koliko dobro poznaje fudbal, iako je i on samo “spolja”, recimo, malo zaintersovaniji posmatra\u010d. To je jako va\u017eno za rediteljsko razumevanje teksta, a pritom moram re\u0107i da delimo tako\u0111e taj ambivalentan odnos prema nogometu. Ja sam potpuno na istom tragu \u0161to se ti\u010de tog pomenutog “sindroma”. Mo\u017eda je to jo\u0161 jedan paradoks, koji je mogu\u0107 u takozvanom postmodernizmu, duhu vremena koji gaji kontradikcije i relativizam. To je vreme u kojem je fudbaler i konzervativan i liberalan, porodi\u010dan \u010dovek s jedne strane, a s druge strane jako promiskuitetan i raskala\u0161an. On je i nacionalist i kosmopolita. Ovisno o uspehu \u2013 i heroj i izdajnik. Novak \u0110okovi\u0107 mo\u017ee biti i pravoslavac i okultista. Ponekad ne znam kako da to objasnim, jer ni sam nisam li\u0161en protivre\u010dnosti i zbunjenosti, i \u010desto se na\u0111em pred tim da nogomet istovremeno i volim i prezirem. Ali da se vratim na ovo \u0161to pitate \u2013 upravo zato sam gore pomenuo saose\u0107anje. Da li se mo\u017ee ljudski poistovetiti sa patnjama nekoga ko zara\u0111uje ogroman novac? Uostalom, da li je to uop\u0161te mogu\u0107e prema nekom ko je otu\u0111en od obi\u010dnog \u010doveka, prema kome \u010dak i fanovi imaju apstraktan odnos? Sve su to zanimljiva pitanja. Isto kao \u0161to povremeno \u010dujemo da smo mi sportisti retki koji smo zaradili velik novac na po\u0161ten na\u010din. Mo\u017eda je to istina, me\u0111utim, tek neka slede\u0107a epoha \u0107e dati odgovor da li smo ga zaradili u po\u0161tenom sistemu. Isto kao \u0161to je Spartak tek dva milenijuma kasnije postao heroj i ustanik, a ne krvolo\u010dni gladijator i zabavlja\u010d.<\/p>\n

\n

Depresija kao tabu<\/h2>\n<\/blockquote>\n

Nogometa\u0161 mora biti zdrav. Profesionalni nogometa\u0161 je radnik koji svoj rad, odnosno karijeru \u017eivi jako kratko: ali ako ima problem sa zdravljem, sve pada u vodu. Depresija kod profesionalnih nogometa\u0161a dugo je bila tabu tema. \u010cesto se skrivala pod pseudonimima nekih ozljeda, jer to korespondira s prolaznim problemima hiperuspje\u0161nog mu\u0161karca, za razliku od depresije. Na\u017ealost, depresija se kao problem suvremenog nogometa “autala” kao tema tek kad je vratar njema\u010dke reprezentacije Robert Enke po\u010dinio samoubojstvo. I mnogo je drugih primjera takvog autanja me\u0111u nogometa\u0161ima bilo nakon te tragedije \u2013 me\u0111u ostalima je o tome govorio i Gianluigi Buffon… Pretjerujemo li ako ka\u017eemo da je depresija sastavni dio darvinisti\u010dkog sistema suvremenog nogometa? \u0160to mo\u017eete dodati o perspektivi ovog problema?<\/p>\n

To je apsolutno tako. Me\u0111utim, ono \u0161to je jako tipi\u010dno jeste da su se skoro svi auotvali tek po zavr\u0161etku karijere, a do tada su gledali na sve na\u010dine da prikriju i budu prakti\u010dni i funkcionalni. Strah da \u0107e to iskoristiti i zloupotrebiti tabloidi, protivnik, a naro\u010dito protivni\u010dki navija\u010di, je prevelik. A stigma je ve\u0107 sama po sebi. To je \u010dist darvinizam. Zbog toga se u “Jeziku kopa\u010dke” bavimo upravo tim kontrastom izme\u0111u pompeznosti i glamura koji je spolja, i \u010ditave trivijalnosti i krhkosti tog sveta i njegovih aktera iznutra. Odnosno, izme\u0111u mentalne i fizi\u010dke stamenosti kojom sportski “nad\u010dovek” mora uvek da zra\u010di, i njegove ranjivosti koju mora da prikriva. Ve\u0107 postoje istra\u017eivanja i statistike, koji govore o ogromnom broju sportista koji pate od nekog mentalnog poreme\u0107aja, tako da se taj mit polako uru\u0161ava, a sport jede sopstvenu decu. Tako\u0111e, jo\u0161 jedna dimenzija onoga \u010dime se bavimo jeste takozvana scijentifikacija sporta. Kamere, digitalizacija i metrika, bele\u017eenje najmanjeg pokreta u toku treninga i utakmice, odavno su u\u0161li u sferu nogometa. Motivacijski treneri i sportski psiholozi koji slu\u017ee jedino optimizaciji u\u010dinka. Pobolj\u0161anja i intervencije u krv, metabolizam, psihu… Do najsitnijeg je isplaniran \u010dak i privatan \u017eivot a on je, ustvari, u funkcionalnom smislu, samo isprogramiran odmor. Dakle, svaki deo tvog tela i psihe je okupiran i izlo\u017een \u2013 upravo ono o \u010demu je Fuko govorio, a to je ne\u0161to \u0161to je i Borut kao reditelj jako dobro primetio i uprizorio.<\/p>\n

Pri primanju posebne nagrade predsjednika UEFA-e 2019. godine, Eric Cantona je citirao Shakespeareovog “Kralja Leara”, gdje Gloucester ka\u017ee: “\u0160to od muha rade obijesni dje\u010daci, to od nas \u010dine bozi \u2013 oni nas ubijaju za zabavicu.” Kao biv\u0161i igra\u010d, kako vidite polo\u017eaj dana\u0161njih igra\u010da u odnosu na o\u010dekivanja i zahtjeve. Kako se situacija razvila od te 2019. godine? Ima li, drugim rije\u010dima, ikakvog javnog pomaka u kriti\u010dkom promi\u0161ljanju?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Postoji velika rupa izme\u0111u ogromne globalne popularnosti i va\u017enosti ovog sporta i nebavljenja njime na promi\u0161ljen i slojevit na\u010din. \u017delim da ka\u017eem, da \u010dak i najstrastveniji navija\u010di, kojima je on smisao \u017eivota, ne razmi\u0161ljaju o njemu kao o jednoj jako slo\u017eenoj pojavi. Na jednom kraju su sportski novinari koji se bave uglavnom samo igrom, i donekle ekonomskim aspektima, a na drugom kraju je akademsko bavljenje sportskim studijama, dok ono \u0161to je su\u0161tina razumevanja nogometa u totalitetu izmi\u010de obi\u010dnom \u010doveku i mejnstrimu. \u010cesto primetim da mnogi ljubitelji ne \u017eele da kriti\u010dki promi\u0161ljaju, jer to kvari dojam o pojavi koju po prirodi naklonosti i strasti idealizuju. Mladi fudbaleri i sportisti ne mogu da razumeju svoj polo\u017eaj unutar svega, me\u0111utim neprihvatljivo je da stariji biv\u0161i igra\u010di ne razmi\u0161ljaju o karakteru nogometa u tom \u0161irem smislu. Mislim da je klju\u010d u toj imunizaciji koja se usa\u0111uje odmalena, jer mla\u0111e selekcije slu\u017ee vi\u0161e psiholo\u0161koj obradi i spremanju za takmi\u010darstvo nego igra\u010dkom i ljudskom razvoju i senzibilitetu. Mnogi i nakon karijere ostaju u fudbalskom miljeu, i to spre\u010dava kriti\u010dku distancu i odnos prema njemu. Na koncu, za\u0161to bi iko razmi\u0161ljao, kada sve ukazuje na to da se bavi\u0161 s ne\u010dim \u0161to je toliko seksi, po\u017eeljno i popularno?<\/p>\n

\n

Vrednost \u010doveka, vrednost igra\u010da<\/h2>\n

Naravno, “gladijator” ne mo\u017ee biti slab. Kao profesionalac, ne smije\u0161 imati niti klicu neuspjeha u sebi? Hajde da razmi\u0161ljamo ovako: da, nogometa\u0161i su prepla\u0107eni, ali o tome nisu odlu\u010dili oni, nego sustav: jer je sve u njihovom \u017eivotu vezano uz marketing, medijatizaciju, komodifikaciju i tako dalje. Simbol vrijednosti \u017eivota jednog nogometa\u0161a je njegova “kapitalisti\u010dka vrijednost” na Transfermarktu. Koja, ako se ozlijedi, najprije stagnira, a ako se ne oporavi \u2013 onda pada. Kako razmi\u0161ljate o Transfermarktu: to je ona burza kao jedino mjesto \u0161to okuplja sve nogometne navija\u010de svijeta? Kako biste, na kojem recimo primjeru suvremenog nogometa\u0161a \u010diju sudbinu prati svijet, najbolje objasnili tu fantasti\u010dnu krivulju uzleta i pada \u2013 dok nitko zapravo ne razmi\u0161lja da je tu ipak rije\u010d o \u017eivom \u010dovjeku? Nitko ne pita kako se taj \u010dovjek, nogometa\u0161, nosi s travestijom vlastitog posla, rada? Ili pretjerujemo?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Naravno da si kao mlad igra\u010d jednostavno “uba\u010den” u sustav, i to ne po\u010dinje prvim profesionalnim ugovorom, ve\u0107 sa prvim organizovanim treninzima i utakmicama u najmla\u0111em dobu. A sustav je upravo takav \u2013 on je ogoljeni darvinizam, odnosno doslovce pre\u017eivljavanje najspremnijih. Pominjali smo nadgledanje i valorizaciju koja je konstantna, i ona ne slu\u017ei samo promatranju, nego je dodatni izvor pritiska koji treba jo\u0161 vi\u0161e da izvu\u010de iz igra\u010da. Igra\u010d se vremenom koliko-toliko obu\u010di za to, i oni koji su do\u0161li do samog vrha su uglavnom oni koji su pro\u0161li tu surovu selekciju. Me\u0111utim, po meni problem postaje dramati\u010dan kada prihvati\u0161 da je tvoja vrednost kao \u010doveka jednaka tvojoj vrednosti na grafikonima kakav je Transfermarkt, i sli\u010dni. Kada tvoje samovrednovanje zavisi od toga koliko je nekakav apstraktni mehanizam, koji isto onoliko bizaran koliko i trgovina na berzama, danas procenio da vredi\u0161. I tu ponovo dolazimo do pri\u010de o potpunom poistove\u0107ivanju sa onim \u010dime se bavi\u0161. Ako si \u010ditav svoj identitet i vrednost crpio iz toga \u0161ta u\u010dini\u0161 na terenu, odnosno od uspeha i neuspeha, i svojim bivanjem nogometa\u0161em u celovitom smislu, onda dolazi do ozbiljnih poreme\u0107aja, \u0161to eskalira naro\u010dito nakon karijere. Kada ka\u017eem poreme\u0107aja, mislim na to da se mnogi sportisti zaista ne snalaze i imaju ozbiljne krize identiteta i \u017eivotne anksioznosti koje postaju klini\u010dke dijagnoze. Jer tada nestaje \u010ditav jedan \u017eivotni stil, nestaje pa\u017enja i sva pompa, i kona\u010dno si suo\u010den sa svojim pravim “ja”, odnosno prolazno\u0161\u0107u svega u \u0161ta si davao \u010ditavog sebe. To je jaka duhovna droga i zbog toga mnogi te\u017ee da ostanu u fudbalu, na ovaj ili onaj na\u010din. I onda zamislite \u0161ta bi bilo kada bi se jo\u0161 morao suo\u010diti sa \u010dinjenicom da sve to skupa i nema neku veliku vrednost, koliko god popularnost svega toga varljivo ukazivala. Pored toga, sustav je toliko mo\u0107an, naro\u010dito njegov medijski deo, da \u010dak i ljudske pri\u010de kao \u0161to su autobiografije, bolesti, povrede i porodi\u010dne tragedije postaju samo deo ponude na tr\u017ei\u0161tu industrije zabave, koji nogomet jeste. Omiljeni \u017eanr je pri\u010da kako je neko iz te\u0161kog siroma\u0161tva uspeo da do\u0111e do velikog uspeha, a to je pri\u010da ve\u0107ine nogometa\u0161a, i tu se zatvara jo\u0161 jedan krug sustava koji sve komodifikuje. Tako\u0111e, to se koristi i kao ideolo\u0161ka podloga, koja u liberalnom kapitalizmu treba da poka\u017ee da svako ima podjednaku \u0161ansu. Nema veze \u0161to po statistikama na jednog uspe\u0161nog do\u0111u na desetine hiljada onih koji nisu uspeli. Sve je to deo profesionalnog, iliti elitnog sporta, kako ga poneko naziva. Voleo bih kada bismo mogli da uradimo i pri\u010du o svemu ovome, odnosno nogometa\u0161u nakon karijere, ako se uka\u017ee prilika.<\/p>\n

Na na\u0161im prostorima, o odnosu predatorskog kapitalizma prema profesionalnom sportu vrlo je jasno govorio\/govori (biv\u0161i) slavni ko\u0161arka\u0161 i jugoslavenski reprezentativac (prvak svijeta 1970.) Ljubodrag Duci Simonovi\u0107. On je o problemima sporta\u0161a raspravu zapo\u010deo jo\u0161 po\u010detkom 1980-ih. I sad, unato\u010d nekim njegovim politi\u010dki problemati\u010dnim stajali\u0161tima, kako vam se \u010dini njegova teza o suvremenom sportu, ako ste s njom upoznati?<\/em><\/p><\/blockquote>\n

Da, \u010ditao sam uglavnom sve od ljudi koji su se bavili sportom na nau\u010dan na\u010din, ne samo od Ducija Simonovi\u0107a, ve\u0107 i Sr\u0111ana Vrcana sa ovih prostora, pa i profesora Lali\u0107a. Tako\u0111e, i strane, po\u010dev od samog Johana Hojzinge, pa sve do Ri\u010darda D\u017eulijanotija u Britaniji i drugih. \u0160to se ti\u010de Simonovi\u0107a, na njega sam nai\u0161ao upravo u vreme kada sam krenuo da promi\u0161ljam stvari, sredinom dvadesetih, i po\u010deo sam da prepoznajem ono \u0161to sam samo intuitivno spoznavao, ali nisam uspevao da artikuli\u0161em. “Problem” sa Ducijem Simonovi\u0107em, \u0161to se ti\u010de kritike sporta, i naro\u010dito Olimpijskog pokreta, jeste taj \u0161to je u ogromnoj ve\u0107ini stvari u pravu, poga\u0111a su\u0161tinu i stvari dovodi do kraja. Sve to na \u0161ta sam nailazio, od literature, ali i gomile sopstvene refleksije, intuicije i iskustva, pomoglo mi je da me dr\u017ei u realnosti i da dugoro\u010dno odem nekim drugim putem. Jednostavno do\u0111e\u0161 do otre\u017enjuju\u0107e spoznaje da i nisi bog zna \u0161ta postigao, koliko god te “lo\u017eili” da je to, \u0161to bi klinci rekli, “vrh”. Ako si sasvim iskren prema sebi, mora\u0161 biti spreman da obezvredi\u0161 dobar deo onog \u0161to si postigao, bez obzira na odricanja i koliko si ulo\u017eio sebe u to. Sport jednostavno nema tu humanisti\u010dku dimenziju i zastra\u0161uju\u0107e je deplasirano kada se sportisti progla\u0161avaju za ambasadore ili ih se stavlja u istu ravan sa nekim ko se plemenito bavi ljudskim \u017eivotima i stvara ljudski “vi\u0161ak vrednosti”, kao \u0161to su nau\u010dnici, lekari, u\u010ditelji, socijalni radnici i mnoge druge profesije. Uostalom, da ne pri\u010dam koliko je to tek cini\u010dno prema svima pomenutima, s obzirom ne samo na nedovoljno statusno vrednovanje njihovog rada, ve\u0107 i materijalno.<\/p>\n

www.portalnovosti.com<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nije preterano re\u0107i da je fudbal s vremenom vi\u0161e razjedinjavao i atomizirao radni\u0161tvo nego \u0161to je ja\u010dao politi\u010dku i emancipatorsku svest. Pored toga, kapitalizam je od igre napravio takmi\u010denje i tako radnika uvla\u010dio u svoju logiku. Klupski fudbal prati taj nadklasni razvoj, ka\u017ee pjesnik, pisac i biv\u0161i nogometa\u0161, koautor dramskog predlo\u0161ka za predstavu “Jezik kopa\u010dke”<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":412216,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-412213","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/412213","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=412213"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/412213\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":412218,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/412213\/revisions\/412218"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/412216"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=412213"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=412213"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=412213"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}