{"id":411754,"date":"2024-09-09T12:40:31","date_gmt":"2024-09-09T10:40:31","guid":{"rendered":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=411754"},"modified":"2024-09-09T12:40:31","modified_gmt":"2024-09-09T10:40:31","slug":"sjasi-kurta-da-uzjase-murta","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2024\/09\/09\/sjasi-kurta-da-uzjase-murta\/","title":{"rendered":"Sja\u0161i Kurta da uzja\u0161e Murta"},"content":{"rendered":"

Odgovarao sam na pitanja koleginice Milene Perovi\u0107 iz Monitora<\/a>, nedjeljnika \u010diji sam saradnik bio dugi niz godina, a dogovor je da intervju mogu prenijeti na moju blog stranicu. Naslov intervjua je Monitorov.<\/em><\/p>\n

Boris Raoni\u0107 opet je izabran na poziciju generalnog direktora RTCG. O\u010dekivano?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

– Da, na\u017ealost, opet \u0107emo na neodre\u0111eno vrijeme imati nezakonito izabranog generalnog direktora nacionalnog javnog medijskoj servisa i, sljedstveno, nezakonite ishode svega \u0161to on bude \u010dinio, \u010dak i ako to, nekim \u010dudom, na dobro iza\u0111e. I ko zna koliko dugo \u0107e trajati to neodre\u0111eno vrijeme \u2013 mo\u017eda onoliko koliko je Borisu Raoni\u0107u trebalo da okon\u010da studije prava na crnogorskom dr\u017eavnom univerzitetu \ud83d\ude09. (Pohvalno je \u0161to Raoni\u0107 nije kupio diplomu, nego je marljivo godinama u\u010dio i spremao se za ovako odgovornu funkciju.)<\/p>\n

Raoni\u0107 i njegovi politi\u010dki mentori skrivaju od javnosti da je ovdje rije\u010d o namjeri da se obori neki Ginisov rekord. Red bi bio da nam makar ka\u017eu koji rekord napadaju.<\/p>\n

Da li je bilo o\u010dekivano? Naravno da je bilo. Organizovanu grupu lovaca na Ginisove rekorde nije mogla omesti javna kritika niti sudske presude. Za njih ne va\u017ee pravila ni zakoni. Oni uvode revolucionarne novine u na\u0161 pravni sistem i dru\u0161tveno-politi\u010dki \u017eivot. Ej, za revolucionare va\u017ee samo zakoni koje oni vaspostavljaju.<\/p>\n

Kako vidite stanje RTCG nakon avgusta 2020?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

– Sja\u0161i Kurta da uzja\u0161e Murta… To bi, u najkra\u0107em, bila slika medija koji je u javnom vlasni\u0161tvu i od koga gra\u0111anke i gra\u0111ani (koliko god da ih ima s pravom da se tako zovu) o\u010dekuju da bude nezavisan, u njihovoj slu\u017ebi i radi u njihovom interesu. Od nove vlasti se o\u010dekivalo da ne ponavlja lo\u0161e prakse svojih prethodnika i ona je tako ne\u0161to i najavljivala, ali se vrlo brzo vi\u0111elo da od su\u0161tinskih promjena na bolje ne\u0107e biti ni\u0161ta. Kada je u pitanju RTCG, to je odmah bilo vidljivo kroz kadrovsku politiku koja je vonjala na partijske katakombe. Novi, nezakonito izabrani, menad\u017ement je nastojao da zasjeni navodnom otvoreno\u0161\u0107u, pove\u0107avaju\u0107i u programima politi\u010dka laprdanja na entu, a zanemaruju\u0107i su\u0161tinske novinarske sadr\u017eaje koji bi trebalo da svestrano, produbljeno i kriti\u010dki izvje\u0161tavaju o svemu \u0161to se ti\u010de \u017eivota i perspektiva obi\u010dne crnogorske \u010deljadi.<\/p>\n

Novi menad\u017ement nije, \u010dak, promijenio ni glupi redosljed informacija u meteo prognozi, koji je naslijedio od prethodnika, a po kome ispada da je publici RTCG va\u017enije da prvo \u010duje kakvo \u0107e vrijeme biti u Skandinaviji nego u Crnoj Gori. Time se, valjda, zaklinje da se ne\u0107e skrenuti s euroatlantskog puta. Sprdnja!<\/p>\n

– Posebno je indikativno to \u0161to Skup\u0161tina, kao formalni osniva\u010d RTCG, nije na\u0161la za shodno da otvori debatu povodom sudski potvr\u0111enog kriminalnog pona\u0161anja menad\u017ementa nacionalnog javnog emitera. Sve partije, izgleda, od toga imaju neke koristi.<\/p>\n

A generalno, rezulatate vlada koje su se izmijenile nakon pada DPS-a? Nedavno je obilje\u017eeno \u010deiri godine od tog datuma.<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

– Jedini rezultat koji je vrijedan pa\u017enje je nova politi\u010dka dinamika koja, na du\u017ei rok, mo\u017eda izrodi neke pozitivne rezultate. Promu\u0107kali smo politi\u010dku retortu i sada nam preostaje da \u010dekamo i vidimo krajnji rezultat toga procesa.<\/p>\n

Vidite li promjene?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

– Su\u0161tinske ne, a jedino su one va\u017ene. Su\u0161tinske u smislu da se uspostavi sistem institucija koje \u0107e garantovati ostvarivanje strate\u0161kih ciljeva, zapisanih u \u010clanu. 1 Ustava \u2013 \u201eCrna Gora je nezavisna i suverena dr\u017eava, republikanskog oblika vladavine. Crna Gora je gra\u0111anska, demokratska, ekolo\u0161ka i dr\u017eava socijalne pravde, zasnovana na vladavini prava\u201c.<\/p>\n

Bli\u017ee se podgori\u010dki izbori. Kako vam izgledaju svakodnevne me\u0111usobne optu\u017ebe ve\u0107ine politi\u010dkih aktera u ovoj skoroj utrci?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

– Nedavno sam na svome FB profilu, inspirisan aktuelnim politi\u010dkim de\u0161avanjima, napisao da su na\u0161i politi\u010dari \u010dlanovi legalizovanih bandi od kojih dru\u0161tvo, za sada, nema efikasnu za\u0161titu! Moja FB prijateljica i koleginica je rekla da je to definicija za ud\u017ebenike. Mo\u017eda je ovo pregruba definicija, ali svakodnevna politi\u010dka praksa \u2013 i ne samo kod nas \u2013 pokazuje da su politi\u010dke partije interesne grupacije kojima je prva rupa na svirali li\u010dni intres njihovih rukovodstava i prvih e\u0161alona klijenata, a javni interes ona deveta rupa. Vezivno tkivo u takvim interesnim grupacijama mogu biti i nacionalna, religiozna i ko zna jo\u0161 kakva osje\u0107anja, ali ona su tu da zamagle su\u0161tinu.\u00a0 To je malogra\u0111anska politi\u010dka \u0161ema koja sve vi\u0161e udaljava Crnu Goru od ideje gra\u0111anske dr\u017eave. Tako kontaminirana politi\u010dka podloga je prirodno tlo za ogovaranja i sva\u0111e, a te sva\u0111e odli\u010dan predlo\u017eak za svakodnevno palana\u010dko ispiranje usta, koje dodatno podsti\u010du mediji i dru\u0161tvene mre\u017ee.<\/p>\n

Koliko je \u010desto ugro\u017eeno funkcionisanje institucija zbog politi\u010dkih borbi unutar vlasti?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

– Mi imamo fasadne institucije i one su takve zahvaljuju\u0107i malogra\u0111anskom shvatanju politike koja zanemaruje javni interes i op\u0161tu dobrobit.<\/p>\n

\u0160ta vam to govori?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

– To nam govori da mi tek treba da izgradimo institucije koje \u0107e biti armatura na kojoj po\u010diva dru\u0161tveni dogovor o onim ciljevima koji su definisani na po\u010detku aktuelnog Ustava.<\/p>\n

Popis, odnosno nacionalni identitet i jezik i dalje su teme koje su u fokusu i koje dijele crnogorsko dru\u0161tvo.\u00a0 Kada \u0107emo iza\u0107i iz tog narativa?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

– Nesporno je da je pitanje identiteta va\u017eno. Tako\u0111e je nesporno da u Crnoj Gori \u017eive ljudi koji se razli\u010dito nacionalno samoidentifikuju, pri \u010demu nacionalna binarnost (dvojedini\u010dnost) nije karakteristi\u010dna samo za ljude koji pripadaju tzv. pravoslavnom korpusu (Crnogorci\/Srbi) ve\u0107 je ima i u grupaciji koja se samoidentifikuje preko islama (Bo\u0161njaci\/Muslimani). Nesporno je i to da politi\u010dka klasa ova pitanja posmatra iz malogra\u0111anske perspektive koristi i \u0161tete, i njima manje ili vi\u0161e vje\u0161to manipuli\u0161e.<\/p>\n

Bojim se da ne\u0107emo ni brzo ni lako iza\u0111i iz te i takve pri\u010de. Preduslov za izlazak je napu\u0161tanje neustavnog modela koji podsje\u0107a na takozvanu konsocionalnu demokratiju, karakteristi\u010dnu za Liban, gdje se politi\u010dke funkcije popunjavaju na osnovu vjerske pripadnosti. Preduslov je, tako\u0111e, bataljivanje pri\u010de o potrebi pomirenja, pri \u010demu se prvenstveno misli na mirenje Crnogoraca i Srba. Pojam pomirenja je manipulativan, samim tim \u0161to nikada nije postojao nacionalni sukob izme\u0111u Crnogoraca i Srba, pa se \u010dini da se ovdje \u010detni\u0161tvo potura crnogorskim Srbima, a partizanstvo vezuje za Crnogorce ili – da odemo dalje u pro\u0161lost \u2013 bjela\u0161tvo vezuje za Srbe, a zelena\u0161tvo za Crnogorce. Pomirenje bi trebalo da zna\u010di traganje za zajedni\u010dkim imeniteljem, za kolektivnim MI koje \u0107e afirmisati sve, a ne\u0107e uni\u017eavati nikoga. To kolektivno MI treba da bude izra\u017eeno i kroz naziv jezika i kroz dr\u017eavne simbole.<\/p>\n

I dalje slu\u0161amo optimisti\u010dne najave zvani\u010dnka da bi mogli uskoro u\u0107i u EU. Kre\u0107emo li se su\u0161tinski ka dru\u0161tvu evropskih vrijednosti?<\/strong><\/p><\/blockquote>\n

– Jedina vizija koju dijeli na\u0161a politi\u010dka klasa sastavljena od predstavnika svih nacija i konfesija je ulazak Crne Gore u Evropsku uniju, ali nikada nije jasno obja\u0161njeno ni analizirano u \u010demu se ta\u010dno sastoji korist od toga ulaska i je li ta korist takti\u010dka i kratkoro\u010dna ili strate\u0161ka i dugoro\u010dna. Sada, recimo, na primjeru odnosa prema Srbiji kada je u pitanju rudarenje vidimo da EU, ta\u010dnije jedna od njenih vi\u0111enijih \u010dlanica (Njema\u010dka) gleda na Srbiju iz perspektive kolonizatora. Da li to zna\u010di da bi sjutra, kada Crna Gora postane \u010dlanica EU, na\u0161a politi\u010dka klasa lak\u0161e pretvorila planinu Sinjavinu u vojni poligon ili u najve\u0107e balkansko pasi\u0161te za pre\u017eivare?\u00a0 Bojim se da bi se prije desilo ovo prvo, ako geopoliti\u010dki interesi Brisela i NATO-a budu to zahtijevali.<\/p>\n

Kada je ova vizija artikulisana, EU je djelovala kao ne\u0161to \u0161to je vje\u010dno i u stalnom napredovanju. Sada je ta iluzija razbijena \u2013 EU ne izgleda ni vje\u010dno niti je u napredovanju. Prije bi se reklo da je rije\u010d o ozbiljnom nazadovanju. To bi podrazumijevalo strate\u0161ko preispitivanje odnosa Crne Gore prema EU, ali tako ne\u0161to se od ove i ovakve politi\u010dke klase ne mo\u017ee o\u010dekivati.<\/p>\n

\u201eProces pridru\u017eivanja EU na kraju mo\u017ee razo\u010darati javnost\u201c, skora\u0161nja je izjava biv\u0161eg euroatlantiste i doskora\u0161njeg \u2019sve i svja\u2019 Crne Gore Mila \u0110ukanovi\u0107a.<\/p>\n

Kada govorimo o evropskim vrijednostima, treba vidjeti da li je sada\u0161nja EU na tragu vrijednosti koje mi podrazumijevamo kao evropske. Na\u0161a mila Evropa je kao kolonizator plja\u010dkala druge kontinente, dva svjetska rata je zametnula, genocidom je rje\u0161avala jevrejsko pitanje, a onda, peru\u0107i savjet, zajedno sa Amerikancima, otela Palestincima dio teritorije i darovala ga Jevrejima, koje sada podr\u017eava u njihovog genocidnom pohodu na Palestince.<\/p>\n

Mislim da je Ustav Crne Gore pisan u duhu najvi\u0161ih civilizacijskih, \u0161to zna\u010di i evropskih vrijednosti. Na nama je da tu ustavnu formu ispunimo sadr\u017eajem. Ako mi nijesmo za to sposobni, ne o\u010dekujmo da \u0107e nam taj sadr\u017eaj oktroisati Brisel i njegova plutokratska birokratija.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Odgovarao sam na pitanja koleginice Milene Perovi\u0107 iz Monitora, nedjeljnika \u010diji sam saradnik bio dugi niz godina, a dogovor je da intervju mogu prenijeti na moju blog stranicu <\/p>\n","protected":false},"author":8,"featured_media":375348,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"none","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-411754","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/411754","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/8"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=411754"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/411754\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":422364,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/411754\/revisions\/422364"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/375348"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=411754"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=411754"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=411754"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}